promocija zdravlja - ЗЈЗ "Тимок"

11. ЈУЛ, СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВА

Свeтски дан станoвништва oбeлeжава сe 11. jула и тo je дан устанoвљeн oд странe Уjeдињeних нациjа, 1987. гoдинe, када je забeлeжeнo да на планeти Зeмљи живи пeт милиjарди људи.

Свeт je 2011. гoдинe дoстигаo пoпулациjу oд 7 милиjарди, а oвe гoдинe брoj станoвника дoстићи ћe 8 милиjарди. Нeки људи ћe oвo пoсматрати крoз напрeдак у здрављу кojи je прoдужиo живoтни вeк, смањиo смртнoст маjки и дeцe и дoвeo дo развojа вакцина у рeкoрднoм врeмeну, дoк ћe други на oваj фeнoмeн глeдати крoз тeхнoлoшкe инoвациje кoje су нам oлакшалe живoтe и пoвeзалe нас вишe нeгo икад или ћe oчeкивати напрeдак у рoднoj равнoправнoсти.

Али напрeдак ниje унивeрзалан. Исти прoблeми и изазoви пoстављeни прe 11 гoдина oстаjу или су сe пoгoршали: климатскe прoмeнe, насиљe, дискриминациjа. Свeт je у маjу oвe гoдинe дoстигаo пoсeбнo сумoрну прeкрeтницу: вишe oд 100 милиoна присилнo расeљeних ширoм свeта. Овoлики брoj станoвника oдражава сe на прeнасeљeнoст oдрeђeних тeритoриjа, мeрe планирања пoрoдицe, рoдну равнoправнoст, живoтну срeдину и различита људска права.

У идeалнoм свeту, 8 милиjарди људи значи 8 милиjарди мoгућнoсти за здравиjа друштва oснажeна правима и мoгућнoстима избoра. Али приликe никада нису билe уjeдначeнe. На oснoву пoла, eтничкe припаднoсти, класe, вeрe, сeксуалнe oриjeнтациje, инвалидитeта и пoрeкла, измeђу oсталих фактoра, joш увeк je прeвишe људи ширoм свeта излoжeнo дискриминациjи, узнeмиравању и насиљу. Нe чинимo сeби никакву услугу када сe нe oсврћeмo на oнe кojи су на нeки начин занeмарeни.

Нeка ниjeдан сeнзациoналистички наслoв нe oдврати пажњу oд пoсла кojeг joш трeба урадити: улагањe у људски и физички капитал за инклузивна, прoдуктивна друштва, кojа пoдржаваjу људска и рeпрoдуктивна права. Самo тада сe мoжeмo ухватити у кoштац са oгрoмним изазoвима са кojима сe суoчава наша планeта и ствoрити свeт у кojeм су здрављe, дoстojанствo и oбразoвањe – наша oстварeна права и стварнoст, а нe привилeгиje и празна oбeћања. У свeту oд 8 милиjарди, увeк мoра пoстojати прoстoр за мoгућнoсти.

Свeтски трeндoви станoвништва

Трeбалe су стoтинe хиљада гoдина да свeтска пoпулациjа нарастe на милиjарду – а oнда je за самo joш 200 гoдина нарасла сeдам пута. У 2011. гoдини глoбална пoпулациjа je дoстигла границу oд 7 милиjарди, у 2021. г. изнoсила je скoрo 7,9 милиjарди, а oчeкуje сe да ћe пoрасти на oкo 8,5 милиjарди у 2030. г, 9,7 милиjарди у 2050. г и 10,9 милиjарди у 2100. г.

Оваj драматичан раст je у вeликoj мeри вoђeн пoвeћањeм брojа људи кojи су прeживeли рeпрoдуктивну дoб, а праћeн je вeликим прoмeнама у стoпама фeртилитeта, свe вeћoм урбанизациjoм и убрзанoм миграциjoм. Ови трeндoви ћe имати далeкoсeжнe импликациje за гeнeрациje кoje дoлазe.

У нeдавнoj прoшлoсти дoшлo je дo oгрoмних прoмeна у стoпама фeртилитeта и oчeкиванoм траjању живoта. Пoчeткoм 1970-их, жeнe су ималe у прoсeку пo 4,5 дeцe; дo 2015. гoдинe стoпа укупнoг фeртилитeта у свeту je пала на испoд 2,5 дeцe пo жeни. У мeђуврeмeну, прoсeчни глoбални живoтни вeк je пoрастаo, са 64,6 гoдина раних 1990-их, на 72,6 гoдина у 2019. г.

Пoрeд тoга, у свeту сe примeц́уje висoк нивo урбанизациje и убрзанe миграциje а 2007. гoдина je била прва гoдина у кojoj je вишe људи живeлo у урбаним нeгo у руралним пoдручjима, дoк ћe дo 2050. гoдинe oкo 66% свeтскe пoпулациje живeти у градoвима.

Ови глoбални трeндoви имаjу далeкoсeжнe пoслeдицe. Онe утичу на eкoнoмски развoj, запoшљавањe, распoдeлу прихoда, сирoмаштвo и сoциjалну заштиту. Такoђe, утичу на напoрe да сe oсигура унивeрзална дoступнoст здравствeнoj заштити, oбразoвању, станoвању, канализациjи, вoди, храни и eнeргиjи. Да би oдрживиje oдгoвoрили на пoтрeбe пojeдинаца, крeатoри пoлитика мoраjу разумeти кoликo људи живи на планeти, гдe oни живe, кoликo су стари и кoликo ћe људи дoћи накoн њих.

Да ли стe знали?

Од срeдинe 20. вeка, свeт je дoживeo нeвиђeни пoраст станoвништва. Свeтска пoпулациjа сe вишe нeгo утрoстручила измeђу 1950 и 2020. гoдинe.

Стoпа раста свeтскe пoпулациje дoстигла je врхунац измeђу 1965 и 1970. гoдинe, када сe брoj људи пoвeћаваo у прoсeку за 2,1% гoдишњe.

Тoкoм пeриoда oд 2000. дo 2020. гoдинe, иакo je глoбална пoпулациjа расла пo прoсeчнoj гoдишњoj стoпи oд 1,2%, 48 зeмаља или oбласти раслo je наjмањe двoструкo бржe: тo су 33 зeмљe или oбласти у Африци и 12 у Азиjи.

Живoтни вeк oдраслих у развиjeнoм свeту сe прoдужиo oд срeдинe 20. вeка – брoj људи кojи навршаваjу 100 гoдина никада ниje биo вeћи нeгo штo je данас.

Ширoм свeта, брoj умрлих у oднoсу на вeличину пoпулациje oпада oд 1950-их. Тoкoм нарeдних нeкoликo дeцeниjа, прojeкциje Уjeдињeних нациjа прeтпoстављаjу кoнтинуиранo пoстeпeнo смањeњe стoпe смртнoсти спeцифичнe за узраст.

Србиjа у брojкама

Прeма Пoпису станoвништва из 2022. гoдинe у Србиjи je живeлo oкo 6,7 милиoна људи (6.647.003), а oд тoг брojа 1.743.230 на тeритoриjи АП Вojвoдинe.

Густина насeљeнoсти je oкo 100 станoвника пo квадратнoм килoмeтру.

Окo 62% пoпулациje живи у урбаним пoдручjима.

Прoсeчна старoст станoвника je 43,8 гoдина, штo Србиjу чини jeднoм oд наjстариjих нациjа на свeту.

Брoj станoвника Србиje oпаo je у пoслeдњих 25 гoдина.

Општина са највећим просеком старости становништва у зашој земљи је општина Црна Трава, док је у просеку најмлађе становништво у општини Тутин.

Према проценама у Србији се у последњих 30 година животни век у просеку продужио за 4,5 године.

Светски дан борбе против хепатитиса

Светски дан борбе против хепатитиса, болести јетре, обележава се 28. јула. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева, покренут је глобални пројекат под називом “За свет без хепатитиса”, с циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус, који је 7. узрок смртности у свету.

Лекари подсећају да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.

Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и путем са мајке на дете . Отуда је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, пацијената који се припремају за различите хируршке интервенције, жена код припрема за порођај и интравенских уживаоца дрога.

Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је 45-180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични тј имати блаже симптоме или теже које се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (ХБс Аг) и више врста антитела (анти-ХБс, укупни анти-ХБц, анти ХБц ИгМ и анти ХБе). Осим овим путем данас је могуће доказивање квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ-ДНК из серума болесника. Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.

Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта је 4-6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти-ХЦВ антитела 7-8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање ПЦР методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

У Заводу за јавно здравље “Тимок” Зајечар у Центру за контролу и превенцију болести могу се извршити консултације, саветовање и тестирања.

Обележена XXXIII Национална недеља здравља уста и зуба 2023године

Почев од 1991 године, Национална недеља здравља уста и зуба се широм наше земље традиционално обелажава у трећој недељи маја. Као и сваке године , Одсек за промоцију здравља Завода за јавно здравље „Тимок” Зајечар је и у овој години на изузетно занимљив и креативан начин обележио и XXXIII недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе,поносим се осмехом“.

Расписан је конкурс на исту тему, за децу предшколског и школског узраста са намером да се подстакну креативност, покаже умеће писменог и ликовног стваралаштва младих генерација, као и да се сви заједно, како деца тако и одрасли, још једном подсете колико је редовна орална хигијена важна за целокупно здравље нашег организма.

На адресу ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар, пристигло је 430 ликовних и 150 литерарних радова,( 21 основна школа и 9 предшколских установа) тако да је жири и ове године имао тежак задатак да прогласи најлепше и најкреативније радове који су награђени књигама, прибором за цртање и сликање и дипломама.

У четвртак, 8. јуна текуће године, у свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару, окупили су се, не само награђени учесници конкурса него и родитељи, васпитачи, учитељи и наставници свих предшколских установа и основних школа Тимочке крајине.

Након доделе награда, сви присутни имали су прилику да се друже, засладе воћем и уживају у пријатној атмосфери и друштву својих вршњака као и запослених у Заводу за јавно здравље, који су им, уз срдачну захвалност на одвојеном времену, ангажовању и креативности пожелели пуно успеха у даљем школовању и што више оваквих сусрета и дружења.

Део награда које су уручене победницима, је спонзорисан од стране Д.о.о. Миленијум Зајечар.

XXXIII Недеља здравља уста и зуба – „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”

Недеље здравља уста и зуба се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Ове године, као и претходне, Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” који наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за свакодневне активности као што су говор и смех. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.

Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).

Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Показатељи оралног здравља у свету и Србији

На глобалном нивоу неко орално обољење има 3,5 милијарди људи;
Европски регион Светске здравствене организације има највећу учесталост водећих оралних обољења (50.1% одрасле популације);
Нелечени каријес сталних зуба у свету је најчешће орално обољење које има 2 милијарде људи;
Каријес млечних зуба има 514 милиона деце у свету;
Од узнапредовале пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба) у свету болује скоро петина светске популације

Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:

55.3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и уста као добро;
57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
16.5% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.

Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:

13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.

Препоруке за очување оралног здравља су:

брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором;
посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
престанак пушења;
смањење или престанак конзумирања алкохола;
коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).

ЗНАЧАЈ ИМУНИЗАЦИЈЕ ПРОТИВ ХУМАНОГ ПАПИЛОМА ВИРУСА

Познајући чињеницу да обољења изазвана хуманим папилома вирусом представљају значајан јавноздравствени проблем у Републици Србији, обзиром да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце као и кључну улогу у смањењу броја инфицираних имају интегрисане мере превенције, међу које спада и примарна превенција имунизацијом циљане популације, Институт за јавно здравље Србије, заједно са Заводом за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, одржао је у просторијама ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар у четвртак, 27.04.2023.године, са поћетком у 12:30часова курс под називом „Значај имунизације против хуманог папилома вируса“. Састанку су присуствовали педијатри, педијатријске сестре као и лекари других специјалности и медицинске сестре општег смера, из свих општина зајечарског и борског округа.

Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је једна од најчешћих полно преносив инфекција. Хумани папилома вируси се преносе директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом сексуалним путем (контакт преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја. Инфекција се може добити у контакту са особом која нема знаке и симптоме инфекције.

Вакцина против обољења изазваних ХПВ је уведена у 111 земаља света. Произведена је рекомбинантном ДНК технологијом. Не може изазвати инфекцију и није онкогена. Вакцина не садржи конзервансе и антибиотике. ХПВ вакцине су високо имуногене и као такве подстичу стварање високог титра неутралишућих антитела, за разлику од природне инфекције након које је стварање титра антитела слабо.Више од 99% прималаца развија одговарајућа антитела на типове ХПВ укључене у вакцину месец дана после комплетне серије.

Деветовалентна вакцина Гардасил 9 обезбеђена је о трошку државе јуна 2022, а доступна је на територији Републике Србије од 08.06.2022. године. Вакцина је доступна у свим домовима здравља (школски диспанзер) на територији града, како Зајечара, тако и свих осталих градова борског и зајечарског округа. Намењена је деци узраста 9-19 година, а првенствено деци 7. разреда основних школа. Вакцина има највећи ефекат уколико се прими пре ступања у сексуалне односе. Истраживања су такође показала да је титар антитела већи након имунизације деце у узрасту 9-15 година у односу на титар формиран након имунизација старијих девојака и младића (16-26 година).

Деци узраста од 9 до навршених 14 година живота вакцина се даје у 2 дозе са размаком од 6 месеци, а особама од навршених 15 година даје се у 3 дозе по шеми 0,2,6 месеци. Како је доказано да вакцина подстиче стварање имунолошке меморије ( меморијски Б лимфоцити 9), нема разлога да се сумња да имунитет након комплетне имунизације траје дуже од 10 година, највероватније доживотно.

НИЗОМ ПРЕВЕНТИВНИХ АКТИВНОСТИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ“ТИМОК“ У ЗАЈЕЧАРУ ОБЕЛЕЖИО СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА „ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ“

Светски дан здравља је један од најзначајнијих у календару здравља. У циљу подизања свести јавности о значају одржавања здравља, у целом свету се посебно обележава дан посвећен здрављу – 7. април. Ове године је посвећен обележавању 75 година унапређења јавног здравља под слоганом „Здравље за све”.

Здравље за све је концепт који тежи остварењу права на здравље као основног људског права. Предност универзалне здравствене заштите огледа се и у економији. Илустрације ради, када су људи здрави и финансијски стабилни економије њихових држава су снажније и просперитетније.

Овогодишња кампања је пружила веома широк оквир за активности, јер подразумева и здраве стилове живота. С обзиром на то да постоји низ обољења која се променом лоших навика могу предупредити, нашој установи један од основних задатака је превентива, односно едукација грађана на који начин могу да избегну поједина обољења.

Завод за јавно здравље “Тимок“ у Зајечару је на традиционалан начин као и свих предходних година обележио овај дан промоцијом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика по људско здравље као једних од основних чиниоца очувања и унапређења здравља.

У сарадњи са својим партнерима Завод је на подручју зајечарског и борског округа низом активности обележио овогодишњи Светски дан здравља.

Имајући у виду да се здраве навике стичу од најранијег узраста, а да се и током живота корекцијом, превасходно исхране, могу остварити добри резултати, радницима фабрике „АПТИВ“ у Зајечају Завод је одржано здравствено едукативно предавање на тему “Правилне исхране“.

Да је добро здравље сваког појединца уско повезано и са здравом животном средином, ученицима ОШ „9.Српске бригаде“ и СШ „Никола Тесла“ Завод је у сарадњи са Црвеним крстом у Бољевцу одржао предавање и радионицу на тему „Здравље и животна средина“.

У Дому здравља Бор као организатора овогодишњег „Фестивала здравља“, Завод је своје учешће узео у виду информисања, пружања савета и поделе здравствено промотивног материјала, са циљем указивања на значај превенције и здравих стилова живота. Број учесника 300.

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља

„у здравом телу здрав дух – шта је јавно здравље”

Јавно здравље је наука и уметност превенције болести, продужавања живота и унапређења здравља кроз организоване напоре заједнице за санацију животне средине, контроле инфекција у заједници, едукације појединца о принципима личне хигијене, организовања здравствених служби за рану дијагнозу и превентиву болести, a ради развоја друштвених механизама који ће омогућити сваком појединцу у заједници стандард живота адекватан за одржавање здравља.

Да ли постоји већи изазов од овог?

Шта све треба да се зна о овој природној појави која је подложна великом варирању?

За сада ево само кратког прегледа сложеног мултидимезиналног аспеката здравља.

Табела бр. 1 Основне одреднице здравља

Већина истраживања последњих 20 година су показала да је утицај на здравље непромењен. На то да ли ћемо бити здрави или не, у мањој мери утиче систем здравствене заштите (10%); следе наслеђе (18%) и животна средина (19%). Највећи утицај на наше здравље имају фактори који се односе на понашање према здрављу, односно стил живота (53%).

Ипак, треба нагласити да је могућност за прихватање и примену здравих стилова живота у великој мери одређена положајем појединца на социјалној лествици, његовим образовањем и припадношћу одређеној социјалној групи.

Разматрајући међузависност свих одредница здравља, можемо боље разумети зашто средине у којима смо рођени, где одрастамо, учимо, радимо и где проводимо слободно време утичу на наше здравствено понашање, на наш начин живота, на изборе које правимо и, самим тим, на наше опште здравље, дужину и квалитет такозваних. здравих година живота. Одреднице здравља су свуда присутне, имају велики утицај на здравље и делују сложено.

Закон о Јавном здрављу Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 15/2016) обухвата шест великих димензија здравља од којих ћемо само овде споменути прву димезију, а у наредним чланцима и остале.

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља обухвата: праћење и анализу здравља и здравствене заштите становништва у свим животним добима, а посебно здравља осетљивих друштвених група и утврђивање приоритета за промоцију здравља и превенцију болести. Ова активност подразумева анализу узрока оболевања и умирања становништва, радне неспособности и инвалидитета, на основу биостатичких показатеља. Такође се спроводе истраживања и анализе о факторима који утичу на здравље становништва и осетљивих друштвених група (жене, деца, млади, старији, особе са инвалидитетом, сиромашни, старачка сеоска домаћинства итд.). Прате се и анализирају рад, организација, ресурси и коришћење здравствене заштите у здравственим установама на сва три нивоа: примарном (домови здравља, апотеке, заводи), секундарном (болнице) и терцијарном (клиничко-болнички центри), као и процена доступности и приступачности здравствене заштите на свим нивоима. Ради се процена ризика здравља, који могу бити: ризици из животне средине и радне околине, неправилна исхрана, физичка неактивност, ризично сексуално понашање, небезбедно понашање у саобраћају, употреба дувана, алкохола и психоактивних супстанци, коцкање, игре на срећу, стрес, насиље, злостављање, друштвена искљученост. Наведене анализе и истраживања раде надлежни заводи/институти за јавно здравље. Када се добију процене ризика, спроводи се анализа и предлажу програми превенције болести и унапређења здравља, на националном и локалном нивоу, који се прате и оцењује се њихова успешност, делотворност и економска исплативост. У циљу заштите здравља становништва од заразних болести ради се санитарно-хигијенски надзор. За потребе аналитике, врло је значајно развијање здравствено-информационог система који омогућава прикупљање, анализу, тумачење и праћење података. Све ове активности су у надлежности завода/института за јавно здравље, који су основани по територијалном принципу. За сваки град/општину постоје подаци о свим наведеним анализама и факторима ризика, као и предлог адекватних програма који би превенирали болести и унапредили здравље становника наведеног града/општине. Зато су заводи/институти вредан носилац активности сваког савета за здравље. Добра сарадња надлежног завода/института и савета за здравље јесте основ успешне локалне јавноздравствене политике.

И рецимо још и то да су друштвено-економске одреднице здравља бројне, на пример: образовање, запосленост, доходак, становање, услови рада, социјална сигурност, друштвена укљученост, као и доступна и квалитетна храна, исправна и контролисана вода, ваздух, безбедније одлагање отпада, здрава животна средина, вакцинација и успешнија контрола заразних болести, доступна и квалитетна здравствена заштита, степен знања по питању здравог и нездравог понашања и многе друге. Од набројаних одредница у значајној мери зависи и квалитет живота и здравље појединца и заједнице.

Извор: ПРИРУЧНИК ЗА СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ

ЛЕПА РЕЧ – СТОП ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ

Vršnjačko nasilje

Моћ говора, способност размене мишљења поседује једино људско биће. То је уједно и један од највећих дарова који је природа подарила човеку!

Способност комуницирања са осталим људима може да се се употреби на позитиван или на негативан начин. Позната је изрека “Лепа реч и гвоздена врата отвара“, али познато је и то да реч може бити оштрија и од најоштријег мача. Шта то значи? Значи то да речима треба врло пажљиво баратати. Увек треба пазити да изговорена реч неког не увреди, не узнемири, не нанесе бол или увреду што као за последицу може изазвати сукоб који лако може ескалирати у насиље. Тако је са одраслима, а тако је и са децом. Речи су моћно оружје у рукама и великих и малих људи.

Премало разговарамо, не само са младима, већ генерално недовољно негујемо културу разговора у нашем друштву, а разговор је оно што је младима, нарочито адолесцентима потребно да би пребродили бурно раздобље у свом животу, праћено многим дилемама, изазовима, па и трауматичним искуствима као што је вршњачко насиље.

Насиље генерално дефинишемо као намерно наношење штете и изазивање бола код друге особе. Под вршњачким насиљем подразумевамо агресивно понашање међу децом школског узраста, које се понавља у континуираном временском периоду или даје назнаке да би могло да буде учестало.

Постоје различите стратегије за спречавање вршњачког насиља, али је првенствено важно препознати факторе ризика, па тек онда применити неке од стратегија сузбијања вршњачког насиља. Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена и здрава комуникација између ученика, породице и наставника, може допринети његовом спречавању.

Vršnjačko nasilje

Једино дугорочно решење за смањење вршњачког насиља је ЕДУКАЦИЈА. Основа едукације се огледала на усвајању здраве комуникације која представља основу превенције настанка вршњачког насиља, промовисање толеранције, емпатије, поштовања различитости, развијање сарадње и оснаживање за ненасилно решавање конфликата деце и младих у основним и средњим школама. Према томе, вршњачко насиље може да се превенира отклањањем онога што га подстиче и мењањем мотива који га изазивају, што би за резултат имало стварање безбедног, здравог и подстицајног школског окружења.

Децу треба учити да могу остварити своја права, а да не угрожавају права других, да поштују себе без понижавања других, да настоје открити шта је добро, а не ко је у праву, да науче затражити помоћ. Хвала, молим, извини, изволи су четири чаробне речи које би наша деца у најранијем узрасту требало да усвоје као моћно оружје против сваког вида насиља.

Европска недеља превенције рака грлића материце

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 23. до 29. јануара 2023. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити: „РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ”.

То је слоган 17. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести:

скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). ПАП тест је једноставан и неинвазиван тест за жене који утврђује да ли постоје (абнормалне) промене у ћелијама грлића материце. Користи се за скрининг и рано откривање рака премалигних и малигних промена рака грлића материце. Преглед се никада не ради током менструације. Два дана пре прегледа не би требало да имате сексуални однос и да користите вагиналне таблете.

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ

У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан, мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце.

Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити ПАП тест.

Позитивно размишљање

Pozitivno razmišljanje

Позитивно размишљање значи гледање на животне изазове са позитивним ставом. То не мора да значи игнорисање лоших ствари већ покушавање да се види најбоље у другима и посматрање себе у позитивном светлу. Људи који мисле позитивно имају јако велики утицај на своје ментално и физичко здравље. Живе здравије, више вежбају, правилно се хране и избегавају нездрав начин живота.

Постоје начини да научите како да размишљате позитивно и како да идентификујете негативне мисли и замените их позитивним.

Начин посматрања одређеног догађаја чини вас оптимистом или песимистом. Оптимисти , лоше догађаје виде као нешто што се догађа ван њихове контроле самим тим и не криве себе за то. Док песимисти криве себе за такав исход догађаја.

Позитивно размишљање може понекад да представља напор у одређеним ситуацијама. Битно је да се не предајете чим наиђу негативне мисли већ и тада да негујете оптимизам. Када почнете да се бавите негативним размишљањима позовите свог психолога или евентуално блиску особу, јер је у тим ситуацијама неопходно да имате неког на кога можете рачунати да вас позитивно охрабри.

Улагање енергије у ствари које вас чине срећнима и у којима уживате, само су неки од начина да подстакнете позитивно размишљање у вашем животу.

Pozitivno razmišljanje

Важно је напоменути , пре него што ставите своје „ружичасте наочаре“, да је позитивно размишљање заправо веровање у своје способности, позитиван приступ изазовима, покушај да се нађе начин да се избегну или реше лоше ситуације. Лоше ситуације ће се понекад и десити али то не значи да ваш свет пропада. Сагледајте ситуацију реално и тражите најбољи начин да је побољшате и решите.

Ако схватимо да је наша садашњост резултат наших мисли и да ће се будућност одвијати сходно нашим тренутним мислима, отворићемо многа врата према позитивним животним ситуацијама.