promocija zdravlja - ЗЈЗ "Тимок"

Европска недеља превенције рака грлића материце

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 23. до 29. јануара 2023. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити: „РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ”.

То је слоган 17. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести:

скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). ПАП тест је једноставан и неинвазиван тест за жене који утврђује да ли постоје (абнормалне) промене у ћелијама грлића материце. Користи се за скрининг и рано откривање рака премалигних и малигних промена рака грлића материце. Преглед се никада не ради током менструације. Два дана пре прегледа не би требало да имате сексуални однос и да користите вагиналне таблете.

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ

У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан, мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце.

Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити ПАП тест.

Позитивно размишљање

Pozitivno razmišljanje

Позитивно размишљање значи гледање на животне изазове са позитивним ставом. То не мора да значи игнорисање лоших ствари већ покушавање да се види најбоље у другима и посматрање себе у позитивном светлу. Људи који мисле позитивно имају јако велики утицај на своје ментално и физичко здравље. Живе здравије, више вежбају, правилно се хране и избегавају нездрав начин живота.

Постоје начини да научите како да размишљате позитивно и како да идентификујете негативне мисли и замените их позитивним.

Начин посматрања одређеног догађаја чини вас оптимистом или песимистом. Оптимисти , лоше догађаје виде као нешто што се догађа ван њихове контроле самим тим и не криве себе за то. Док песимисти криве себе за такав исход догађаја.

Позитивно размишљање може понекад да представља напор у одређеним ситуацијама. Битно је да се не предајете чим наиђу негативне мисли већ и тада да негујете оптимизам. Када почнете да се бавите негативним размишљањима позовите свог психолога или евентуално блиску особу, јер је у тим ситуацијама неопходно да имате неког на кога можете рачунати да вас позитивно охрабри.

Улагање енергије у ствари које вас чине срећнима и у којима уживате, само су неки од начина да подстакнете позитивно размишљање у вашем животу.

Pozitivno razmišljanje

Важно је напоменути , пре него што ставите своје „ружичасте наочаре“, да је позитивно размишљање заправо веровање у своје способности, позитиван приступ изазовима, покушај да се нађе начин да се избегну или реше лоше ситуације. Лоше ситуације ће се понекад и десити али то не значи да ваш свет пропада. Сагледајте ситуацију реално и тражите најбољи начин да је побољшате и решите.

Ако схватимо да је наша садашњост резултат наших мисли и да ће се будућност одвијати сходно нашим тренутним мислима, отворићемо многа врата према позитивним животним ситуацијама.

Исхрана за време поста

Ishrana za vreme posta.

Пост је здрав и за вернике и за оне који то нису, али само у случају да је у исхрану укључен довољно велики број намирница адекватно припремљених. Требало би да постоји период прилагођавања, седам до десет дана, током којих треба смањити коришћење оних намирница које се не једу током поста (намирнице животињског порекла). Такође треба кориговати и начин припреме намирница, односно избегавати пржење и поховање намирница. Током овог периода у народу познатом као “Бели мрс” треба користити намирнице као што су: млади сир, кисело млеко, јогурт, пилетина и ћуретина (намирнице са мањим процентом масноће). Пре почетка поста требало би се консултовати са изабраним лекаром, као и урадити неопходне лабораторијске анализе крви и мокраће.

Због пораста случајева гојазности последњих година, бележимо поражавајуће податке по којима смо водећа нација по стопи умирања од кардиоваскуларних болести, старијих од педесет година. Имамо 700 000 оболелих од шећерне болести, као и 2 500 000 становника са високим крвним притиском. Нашу данашњу исхрану карактеришу неправилни, нередовни и недовољно избалансирани оброци. Превише масноће, меса, хлеба а мало млечних производа, воћа и поврћа.

У јеловник у току поста треба укључити интегралне житарице, разноврсно воће, коштуњаво воће (бадем, орах, лешник..), махунарке као одличан извор протеина у овом периоду, као и неизоставну рибу. Оброке припремати на нерафинисаним уљима и бити умерен са скробном групом (кромпир, кукуруз).

И баш овакав начин исхране смањује ризик од појаве гојазности, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и одређених врсти рака. Тако да је пост више од препоруке.

Риба је неправедно запостављена у нашој исхрани а вишеструко је корисна за организам. Садржи витамине Б групе, вит Д, калцијум, омега 3 масне киселине као и преко 20% протеина. Што је све скупа чини готово савршеном намирницом.

Омега 3 масне киселине позитивно утичу на ниво лошег холестерола, тако да су одлична превенција за болести срца и крвних судова. Помажу мозгу да боље искористи серотонин, тако да са рибом долази и боље расположењe.

Пост се не препоручује деци, трудницама, дојиљама, старијим особама, болесним особама у зависности од врсте здравственог проблема, али и особама које обављају тешке физичке послове.

“Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.”

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Вршњачко насиље представља велики друштвени проблем са којим се удружено морају борити држава, образовне институције и родитељи.

Вршњачко насиље подразумева насилне радње које доводе до низа последица, како психичких тако и физичких па и последица са смртним исходом.

То је нежељено, агресивно понашање међу децом школског узраста које се временом понавља или има потенцијал да се понавља. Укључује поступке попут претњи, оговарања, физичких или вербалних напада и намерног искључивања некога из групе.

Vršnjačko nasilje

Насиље представља намерно и неоправдано наношење штете другоме.

Постоје четири типа вешњачког насиља:

Вербално насиље- изговарање или писање окрутних изјава,
Социјално насиље- чињење штете нечијој репутацији или односима,
Физичко насиље- повеђивање тела или ствари особе,
Интернет насиље- насиље које се одвија уз коришћење електронске технологије путем друштвених мрежа, порука…

За насилни акт су карактеристичне две ствари: намера и повреда.

Насиље се врши са намером да се нанесе повреда или бол другоме.

Млада особа може бити злостављач, жртва или сведок насилне радње.

Злостављач или насилник може бити физички јачи и социјално вештији од жртве.

Vršnjačko nasilje

Кажемо да је ученик жртва када му:

Други ученик или група ученика говоре или раде нешто ружно и непријатно,
Потпуно игноришу и искључују из пријатељских група,
Говоре ружне и повредљиве ствари или га исмевају и дају ружна имена,
Ударају, гурају, гађају га, прете му…
Лажу и шире гласине о њему…

Типичне жртве насиља су она деца која сам а не узвраћају већ се повлаче.

По правилу, то су деца која су физички слабија, бојажљива, преосетљива и повучена.

Vršnjačko nasilje

Насиље оставља последице на оне који трпе насиље али и на оне који се насилно понашају. Оставља последице и на оне који посматрају насиље, јер могу да се навикну на насиље, да им оно постане нормално и да се сами нађу у ситуацији да трпе насиље или да насиљем решавају своје проблеме.

Деца која трпе насиље, често покушавају да то сакрију од других из страха да ситуација не буде гора. Често су физички повређена, постају плашљива, слабије уче, тужна су, нису расположена за дружење а понекад и она постану насилна.

Vršnjačko nasilje

И поред страха, веома је важно да насиље не остане сакривено.

Насиље можемо спречити уколико се поставе правила понашања у школи као и код куће. Такође се треба предочити деци да ће сносити последице за своје насилно понашање.

Превентива такође лежи у доброј комуникацији на релацији родитељ-дете-професор.

Родитељи треба да изграде отворн однос са својом децом, воде искрен разговор, дају деци до знања и да имају искуства да препознају проблем. Треба да створе осећај повезаности са својим дететом и буду упућени у све дечије активности.

Школа треба да одржава комуникацију са родитељима.

Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена комуникација између вршњака, ученика, породице и професора може допринети његовом спречавању.

Октобар – месец правилне исхране

Исхрана

Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране.

Шта свако од нас може да уради?

Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и биолошки вреднији током летњих месеци у сезони у којој успевају иако се могу набавити и током зиме,
Направите списак за куповину: купите само онолико хране колико вам је заиста потребно,
Купљену храну чувајте на одговарајући начин и водите рачуна о року трајања,
Када припремате храну искористите оно што имате у кући – будите креативни.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, расписао је, поводом Октобра- месеца правилне исхране, конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана = здравље” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама и подсећања у којој мери је правилна исхрана важна за нормалан раст и развој деце.

Пристигло је 56 литерарних и 460 ликовних радова, од којих је тим Одсека за промоцију здравља изабрао најбоље које је Завод и наградио.

Манифестацију и изложбу радова, коју је отворила директорка Завода, Слађана Ристић, одржана је 09.11.2022. године у Свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.

Нутрициониста Завода, Ненад Ђорђевић, говорио је деци, родитељима и просветним радницима, који су присуствовали обележавању овог дана, о значају правилне исхране.

Детаљно је образложио шта правилна исхрана значи, колико оброка деца треба да имају у току дана и посебно истакао да је правилан одабир намирница и начин на који ће родитељи припремити те намирнице и послужити деци од круцијалне важности.

Додела награда — „Умерена и разноврсна исхрана је кључ правилног раста и развоја деце“, истакао је Ненад