Higijena - ЗЈЗ "Тимок"

БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ ТОКОМ ЛЕТА

Током летњих месеци повећан је ризик од кварења хране и болести које се преносе храном. У наставку текста су препоруке које могу смањити ризик од тровања храном током летњих месеци:

Опште препоруке:

Избегавати конзумирање лако кварљивих намирница које су дуже време стајале на собној температури. Током лета храну не треба остављати ван фрижидера дуже од два сата, а када је спољашња температура изнад 32 °Ц, не дуже од једног сата.
Избегавајте конзумирање ризичних намирница као што су: сирово или недовољно термички обрађено месо, риба, морски плодови и јаја, неопрано воће и поврће, исечено воће (посебно диња и лубеница) које је дуже време стајало на собној температури или није било чувано у фрижидеру, непастеризовано млеко, сокови и мекани сиреви од непастеризованог млека.
Избегавати храну која садржи сирова или недовољно термички обрађена јаја (домаћи мајонез, домаће кремове и филове, мусове, тирамису, сладолед припремљен од сирових јаја и сличне посластице).
Кувати сирово или непастеризовано млеко! Брзо га охладити и ставити у фрижидер! Не конзумирати сир и друге млечне производе од непастеризованог млека.
Не конзумирати сирову, маринирану или недовољно термички обрађену рибу и друге плодове мора.
Након термичке обраде спречити контакт готове хране са сировим намирницама како би се избегла унакрсна контаминација.
Приликом припреме меса спречити унакрсну контаминацију, користити одвојене даске за сечење и прибор за сирово месо, а након употребе опрати руке, радне површине и прибор топлом водом и детерџентом.
Темељно прати воће и поврће под млазом текуће здравствено исправне воде. Бацити оштећене и плесниве производе. Лиснато поврцће, као на пример, зелену салату, потребно је детаљно прати и чистити, уклањањем спољњих листова, а затим прати сваки лист посебно.
Отворену конзервирану храну не чувати у оригиналној амбалажи, већ је пребацити у чисту посуду и чувати у фрижидеру ради спречавања контаминације и оксидације.

Куповина намирница

Купујте храну само код проверених достављача, чије су просторије чисте и уредне.
Проверите рок трајања и декларацију производа – УВЕК (као и услове чувања).
При куповини бирајте свеже и здравствено исправне намирнице. Расхлађене и замрзнуте производе купујте на крају куповине и транспортујте их до куће што је брже могуће, по могућству у расхладној торби или ручном фрижидеру током веома топлих дана.
Одвојите сирово месо од осталих намирница већ током куповине.
Ако купујете на пијацама млеко и млечне производе, јаја, месо, посластице, купујте искључиво од продаваца који своје производе чувају у расхладним витринама, а не на тезгама.
Избегавајте куповину намирница у оштећеним, нагњеченим, надуваним или напуклим конзервама, кутијама или другим врстама амбалаже.
Не купујте храну која делује као да је покварена, као што су плесниви производи или производи који су променили изглед, боју или имају чудан укус и мирис.
Проверите да ли особље које послужује готову храну, има чисту униформу и да ли користи посебне хватаљке за сваку врсту хране.
Купујте само свежа јаја у амбалажи на којој се види име произвођача, класа и рок употребљивости и избегавајте напукла или прљава јаја.
Избегавајте охлађену и смрзнуту, лако кварљиву храну, која стоји ван фрижидера и замрзивача, као и храну из замрзивача за коју по изгледу претпостављате да је већ одмрзавана.
Избегавајте готову храну која стоји у откривеним посудама на пулту.

Правилно чување намирница

Кварљиве намирнице, пре свега намирнице животињског порекла, су идеална подлога за раст бактерија, а најосетљивије су месо и прерађевине, млеко и млечни производи, риба и јаја, па их обавезно треба чувати у фрижидеру.
Храну чувајте у температурном опсегу испод 5°Ц и изнад 60 °Ц.
У фрижидеру се могу чувати намирнице неколико дана, а за дуже чување користите замрзивач. Увек означите датум замрзавања и пазите да храна предуго не стоји у замрзивачу. Температура у фрижидеру би требало да буде од 0 до + 5°Ц, а у замрзивачу -18°Ц.
Не претрпавати фрижидер како би хладан ваздух могао слободно да циркулише.
Сирово месо чувати на најнижој полици у добро затвореној посуди како би се избегло цурење сокова.
Замрзнуту храну одмрзавајте у фрижидеру, у микроталасној пећници или под млазом хладне текуће воде. Никада не одмрзавајте храну на собној температури.
Остатке хране поделити у мање посуде, охладити и одложити у фрижидер, најкасније у року од два сата након припреме, односно у року од једног сата када је спољашња температура изнад 32 °Ц.
Приликом подгревања храну загрејати до најмање 74 °Ц.
Конзервирану и суву храну треба држати на хладном, прозрачном и сувом месту.
Житарице се чувају на сувом хладном и тамном месту, најбоље у стакленим теглама са поклопцем који се добро затвара.
Хлеб је најбоље чувати у памучној (платненој) или папирнатој врећи јер тако чува влажност, а никако у пластичним кесама.
У случају да храну носите на излет, увек користите расхладне фрижидере или расхладне торбе.
Сирово млевено и живинско месо чувати у фрижидеру 1–2 дана, а веће комаде црвеног меса (котлети, шницле, стеак) 3–5 дана. Након тога месо треба замрзнути или термички обрадити.
Воће и поврће прати непосредно пре употребе под млазом текуће воде.
Једном одмрзнуто месо, воће, поврће, сладолед не замрзавајте поново.

Савети за одржавање хигијене руку и радних површина

Пре припреме хране темељно оперите руке сапуном и топлом водом у трајању од минимум 20 секунди, и то: пре, током и након завршетка манипулације храном, пре конзумирања хране, након употребе тоалета, манипулације прљавом амбалажом, након кашљања и кијања и након контакта са животињама.
Користити посебне даске за сечење сировог меса, рибе и готове хране.Након контакта са сировим месом опрати радне површине топлом водом и детерџентом.
Користити чисте крпе или једнократне папирне убрусе за брисање радних површина.
Прибор за чишћење ( крпе, сунђери) држите одвојено од места припреме хране.
Одржавајте кухињске површине чистим и сувим.
Сунђере и трулекс крпе за прање суђа мењајте редовно, чешће их дезинфикујте, а у међувремену држите сувим.
Судопере редовно чистите и одмашћујте.
Редовно проветравајте кухињу (најмање пола сата дневно) јер испаравање воде и уља ствара аеросол погодан за развој микроорганизама.
Редовно чистите филтер аспиратора и вентилационе отворе.
Редовно празните канту за смеће, а повремено је оперите и дезинфикујте.

СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ – 5. ЈУН 2026.

„Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“

Сваке године 5. јуна широм света обележава се Светски дан заштите животне средине, најзначајнији међународни датум посвећен очувању природе и подизању свести о значају здраве животне средине. Овај дан установила је Организација Уједињених нација 1972. године на Конференцији о животној средини у Стокхолму, док се званично обележава од 1973. године. Интересантно је да је предлог да се 5. јун прогласи Светским даном заштите животне средине дала тадашња делегација Југославије.

Овогодишње обележавање одвија се под слоганом „Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“, са посебним фокусом на климатске промене и неопходност климатске акције. Светска кампања указује на чињеницу да природа свакодневно шаље упозоравајуће сигнале кроз све чешће топлотне таласе, суше, поплаве, шумске пожаре и губитак биолошке разноврсности, али истовремено показује да постоје решења која могу обезбедити одрживу будућност за све генерације. Домаћин глобалног обележавања Светског дана заштите животне средине 2026. године је Република Азербејџан, где ће у Бакуу бити организована централна светска манифестација посвећена климатским променама, заштити природе и унапређењу одрживог развоја.

СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ – 5. ЈУН 2026.

Савремени свет се суочава са бројним еколошким изазовима који директно утичу на здравље становништва и квалитет живота. Загађење ваздуха, воде и земљишта, прекомерно стварање отпада, неконтролисана употреба пластике, деградација екосистема и климатске промене представљају глобалне проблеме чије последице осећају све земље света. Стручна и научна истраживања указују да деградација животне средине доприноси повећању учесталости респираторних, кардиоваскуларних, малигних и других хроничних обољења, због чега заштита животне средине представља један од кључних предуслова очувања јавног здравља.

Поводом Светског дана заштите животне средине широм света организују се бројне активности: едукативна предавања и радионице, акције пошумљавања, чишћења јавних површина и водотокова, промоција рециклаже, рационалног коришћења природних ресурса, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Све ове активности имају заједнички циљ – развијање еколошке свести и подстицање одговорног односа према природи. Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар и ове године планира реализацију низа превентивно-едукативних активности усмерених ка подизању еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа. Посебан акценат биће стављен на рад са децом и младима, јер се навике и одговоран однос према животној средини најуспешније развијају од најранијег узраста.

У наредном периоду стручњаци Службе за промоцију здравља и Центра за хигијену и хуману екологију планирају организацију предавања, радионица и других едукативних активности посвећених заштити животне средине, климатским променама, правилном управљању отпадом, очувању водних ресурса и значају здравих стилова живота у здравој животној средини.

Кроз ове активности Завод ће наставити да промовише значај очувања природе и да подстиче одговорно понашање према животној средини, у складу са принципима одрживог развоја и заштите јавног здравља.

Светски дан заштите животне средине представља прилику да се подсетимо да су здравље људи и здравље животне средине нераскидиво повезани. Очување природних ресурса, смањење загађења и одговорно коришћење енергије и воде нису само еколошка питања, већ и предуслов за здравију и безбеднију будућност свих нас.

Будућност наше планете зависи од одлука које доносимо данас. Зато будимо инспирисани природом, делујмо за климу и градимо здравију будућност за генерације које долазе.

Еколошки поздрав! Завод за јавно здравље Тимок Зајечар

Светски дан вода 2025: Сачувајмо наше леднике

Организација Уједињених нација 1992. године усвојила је резолуцију по којој се у целом свету обилежава Светски дан вода – 22. март. Тиме се наглашава значај очувања воде и животне средине.

Тема Светског дана вода 2025. године је: Очување ледника. Генерална скупштина Уједињених нација у децембру 2022. године усвојила је резолуцију којом је 2025. проглашена као међународна година очувања ледника, а 21. март проглашен је за Светски дан ледника који ће се, почевши од ове године, обилежавати сваке године уочи Свјетског дана вода, 22. марта.

Међународна година ледника, Светски дан ледника и овогодишња тема Светског дана вода „Очување ледника“ имају за циљ да се истакне велика важност ледника, односно подизање глобалне свести о кључној улози ледника, снега и леда у климатском систему и хидролошком циклусу, као и о економским, друштвеним и еколошким утицајима промјена у Земљиној криосфери због глобалног загревања.

Уједињене нације упозоравају човечанство да се ледници данас топе брже него икада раније и да је неопходно смањити емисију гасова стаклене баште да би се успорило глацијално повлачење.

Убрзано топљење ледника узрокује непредвидивост кретања воде изазивајући поплаве, суше, клизишта и пораст нивоа мора, а те појаве могу довести до уништења многих екосистема, укључујући и опасност за људе у целом свету.

У свету постоји више од 275.000 ледника који покривају површину од око 700.000 км2. Ледници су важни резервоари воде који чувају око 170.000 км3 леда, што чини око 70 одсто слатке воде на планети.

Ледници се формирају када се снег гомила током много година, и сабија се у лед. Може проћи и до 100 година да се снег претвори у ледник.

У свету постоје различите врсте ледника. Ледене плоче покривају велика подручја Гренланада и Антарктика. Планински ледници налазе се на високим планинама као Хималаји, Стеновите планине и Анди. Ледници плимне воде формирају се директно у морима. Пијемонтски ледници налазе се у подножју планина, правећи велике усеке. Ледници постоје на свим континентима осим у Аустралији.

Како температуре расту ледници се брже топе, и долази до њиховог повлачења. Топљење ледника утиче на глобални пораст нивоа мора који је данас за око 20 центиметара виши него 1900. године. Како се смањују ледници и снежне падавине, смањује се и доступност воде.

Уједињене нације посебно наглашавају потребу и значај укључивања младих људи у решавање проблема климатских промена и очувања ледника, обзиром да су ледници извор живота јер обезбеђују слатку воду за људе, животиње и биљке.

Акредитована лабораторија ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар- сигуран партнер за сигурну будућност

Акредитационо тело Србије поново је доделило сертификат о акредитацији, чиме се наставља у континуитету 16 година одржавања акредитације лабораторије ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар. Овим сертификатом о акредитацији потврђује се да тело за оцењивање усаглашености Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар задовољава тачке стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17025:2017 те да је компетентно за обављање послова испитивања. Сертификат је додељен у четвртак, 21. децембра 2023. године у амфитеатру Народне банке Србије. Директор АТС-а, мр Драган Пушара, поздравио је све присутне и дао кратак осврт на активности које су обележиле ову годину. Представници лабораторије ЗЈЗ Тимок“ Зајечар препознати су и похваљени за свој труд и рад, што је резултирало потврдом о компетентности послова којима се баве.

Зашто је важно акредитовати услуге данас, као једини валидан начин пословања? Акредитација је начин за успостављање поверења на тржишту производа и услуга ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар са својим корисницима. Заправо, акредитација представља независну и непристрасну оцену наше компетентности као тела која обављају послове испитивања. То је поступак којим национално тело за акредитацију утврђује да ли тело за оцењивање усаглашености ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар испуњава захтеве за обављање одређених послова оцењивања усаглашености, који су утврђени у одговарајућим српским, односно међународним и европским хармонизованим стандардима. Акредитационо тело Србије (АТС), као важна институција система инфраструктуре квалитета у Републици Србији, додељивањем компетентности телу за оцењивање усаглашености доприноси обезбеђењу квалитета и безбедности производа и услуга у нашој земљи и иностранству.

Бенефити акредитоване лабораторије као сигурног партнера за будућност:

акредитација гарантује подизање нивоа организацијске и техничке оспособљености лабораторија за испитивање и медицинских лабораторија;
са аспекта државе, акредитација је међународно признато средство за осигурање поверења у рад институција, које је држава овластила за послове оцењивања усаглашености (испитивања, еталонирања, контролисања и сертификације), у циљу заштите јавних интереса и повећања поузданости у доношењу одговарајућих одлука. Акредитација је мера за успостављање поверења на тржишту производа и услуга и елемент инфраструктуре квалитета једне земље, која повезана са европском и међународном заједницом, осигурава препознатљивост, прихваћеност и признање оцене усаглашености захтева за производе изван граница земље;
са аспекта привреде, акредитација обезбеђује поуздана испитивања и мерења, повећава поузданост доношења одлука на основу тих испитивања и мерења, смањује трошкове, недостатке на производима и помаже при одлучивању и процењивању ризика. Производи, сертификовани од стране акредитованих сертификационих тела, повећавају поверење потрошача, корисника производа, као и конкурентност на тржишту. Системи менаџмента, сертификовани од стране акредитованих сертификационих тела, повећавају поверење у пословање и конкурентност организације и олакшавају приступ новим тржиштимa;
са аспекта потрошача и корисника, акредитација пружа поверење у безбедност производа и услуга, ако су исти испитани, потврђени или под надзором компетентних организација које задовољавају међународно прихваћене критеријуме. Корисници данас траже безбедне и квалитетне производе па се произвођачи и добављачи труде да испуне специфичне захтеве. То често значи да се производи шаљу у акредитовану лабораторију, контролно или сертификационо тело ради потврђивања и провере карактеристика производа у односу на стандард или одговарајућу спецификацију.

Акредитација лабораторије Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар још једном је потврдила њену сталну бригу на унапређењу јавног здравља кроз спречавање и сузбијање водећих ризика по здравље, унапређења животне и радне околине, јачање партнерства за здравље на локалном нивоу уз све веће задовољство корисника пружањем јавно здравствених услуга, јачање здравствених система „усмерених на људе“ уз праћење међународних и европских трендова и стандарда.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар

– МИ БРИНЕМО О ВАШЕМ ЗДРАВЉУ –

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља

„у здравом телу здрав дух – шта је јавно здравље”

Јавно здравље је наука и уметност превенције болести, продужавања живота и унапређења здравља кроз организоване напоре заједнице за санацију животне средине, контроле инфекција у заједници, едукације појединца о принципима личне хигијене, организовања здравствених служби за рану дијагнозу и превентиву болести, a ради развоја друштвених механизама који ће омогућити сваком појединцу у заједници стандард живота адекватан за одржавање здравља.

Да ли постоји већи изазов од овог?

Шта све треба да се зна о овој природној појави која је подложна великом варирању?

За сада ево само кратког прегледа сложеног мултидимезиналног аспеката здравља.

Табела бр. 1 Основне одреднице здравља

Већина истраживања последњих 20 година су показала да је утицај на здравље непромењен. На то да ли ћемо бити здрави или не, у мањој мери утиче систем здравствене заштите (10%); следе наслеђе (18%) и животна средина (19%). Највећи утицај на наше здравље имају фактори који се односе на понашање према здрављу, односно стил живота (53%).

Ипак, треба нагласити да је могућност за прихватање и примену здравих стилова живота у великој мери одређена положајем појединца на социјалној лествици, његовим образовањем и припадношћу одређеној социјалној групи.

Разматрајући међузависност свих одредница здравља, можемо боље разумети зашто средине у којима смо рођени, где одрастамо, учимо, радимо и где проводимо слободно време утичу на наше здравствено понашање, на наш начин живота, на изборе које правимо и, самим тим, на наше опште здравље, дужину и квалитет такозваних. здравих година живота. Одреднице здравља су свуда присутне, имају велики утицај на здравље и делују сложено.

Закон о Јавном здрављу Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 15/2016) обухвата шест великих димензија здравља од којих ћемо само овде споменути прву димезију, а у наредним чланцима и остале.

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља обухвата: праћење и анализу здравља и здравствене заштите становништва у свим животним добима, а посебно здравља осетљивих друштвених група и утврђивање приоритета за промоцију здравља и превенцију болести. Ова активност подразумева анализу узрока оболевања и умирања становништва, радне неспособности и инвалидитета, на основу биостатичких показатеља. Такође се спроводе истраживања и анализе о факторима који утичу на здравље становништва и осетљивих друштвених група (жене, деца, млади, старији, особе са инвалидитетом, сиромашни, старачка сеоска домаћинства итд.). Прате се и анализирају рад, организација, ресурси и коришћење здравствене заштите у здравственим установама на сва три нивоа: примарном (домови здравља, апотеке, заводи), секундарном (болнице) и терцијарном (клиничко-болнички центри), као и процена доступности и приступачности здравствене заштите на свим нивоима. Ради се процена ризика здравља, који могу бити: ризици из животне средине и радне околине, неправилна исхрана, физичка неактивност, ризично сексуално понашање, небезбедно понашање у саобраћају, употреба дувана, алкохола и психоактивних супстанци, коцкање, игре на срећу, стрес, насиље, злостављање, друштвена искљученост. Наведене анализе и истраживања раде надлежни заводи/институти за јавно здравље. Када се добију процене ризика, спроводи се анализа и предлажу програми превенције болести и унапређења здравља, на националном и локалном нивоу, који се прате и оцењује се њихова успешност, делотворност и економска исплативост. У циљу заштите здравља становништва од заразних болести ради се санитарно-хигијенски надзор. За потребе аналитике, врло је значајно развијање здравствено-информационог система који омогућава прикупљање, анализу, тумачење и праћење података. Све ове активности су у надлежности завода/института за јавно здравље, који су основани по територијалном принципу. За сваки град/општину постоје подаци о свим наведеним анализама и факторима ризика, као и предлог адекватних програма који би превенирали болести и унапредили здравље становника наведеног града/општине. Зато су заводи/институти вредан носилац активности сваког савета за здравље. Добра сарадња надлежног завода/института и савета за здравље јесте основ успешне локалне јавноздравствене политике.

И рецимо још и то да су друштвено-економске одреднице здравља бројне, на пример: образовање, запосленост, доходак, становање, услови рада, социјална сигурност, друштвена укљученост, као и доступна и квалитетна храна, исправна и контролисана вода, ваздух, безбедније одлагање отпада, здрава животна средина, вакцинација и успешнија контрола заразних болести, доступна и квалитетна здравствена заштита, степен знања по питању здравог и нездравог понашања и многе друге. Од набројаних одредница у значајној мери зависи и квалитет живота и здравље појединца и заједнице.

Извор: ПРИРУЧНИК ЗА СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ

Значај воде

Voda

„Буди промена коју желиш видети у свету“ овогодишња је тема за Светски дан вода. Обележава се сваке године 22. Марта како би се скренула пажња људи широм свиета на важност очувања воде. Симбол обележавања ове године је колибри. Посебан акценат се ставља на кризу доступности пијаће воде и санитарно-хигијенских услова за популацију широм планете.„Није важно колико је промена мала или велика, свака је добродошла“, каже се у промоцији овогодишњег слогана.

Процењује се да око две милијарде људи односно сваки четврти становник планете, нема приступ безбедној води за пиће. Скоро половина светске популације, око 3,6 милијарди људи, нема исправне санитарне услове, док 44 процента отпадних вода из домаћинстава није безбедно пречишћено.

Како је у води могућ живот, развој, размножавање и опстанак разних биолошких чинилаца, онда је могућ и развој разних болести које преносе бактерије, вируси и паразити.

Због болести које су повезане са неисправном водом, санитарним условима и хигијеном, годишње умире 1,4 милиона људи, док код 74 милиона људи то узрокује скрац́ење животног века.

Поред микроорганизама који оптерећују воду и чине је неисправном за пиће и припрему хране, она може бити неисправна због присуства неких хемијских супстанци ( повећани нитрати и нитрити који доводе до развоја метхемоглобинемије, повећан магнезијум који доводи до дијареје и поремећаја ГИТ-а , затим присуство трихалометана (настају када се додаје хлор у воду која је оптерећена органском материјом) који су канцерогени, могуће је и присуство разних тешких метала који се природно налазе у земљи (Арсен, Kaдмијум, Жива…)

Из свих ових разлога, вода се стално контролише и прати исправност вода у микробиолошкој и хемиској лабораторији Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару,

Поводом Светског дана вода, ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар обележио је едукацијом младих са 2 здравствена предавања у медицинској школи у Зајечару, учешће је имало 120 ученика и наставника ове школе. Предавачи Завода указали су на велики значај очувања воде и водних ресурса кроз предавање и интерактивну радионицу под називом „Ослушнимо причу природе“ 20. марта 2023.

Свака кап воде је на бескрајном путовању кроз небо, тло и потоке … кроз наше животе … и назад у природу. На многим местима, наша околина је оштећена, остављајући нас са загађеном водом или без воде.

Природа је зелена лабораторија. Систем који нас снабдева водом. Вода нам омогућава да живимо, растемо, успевамо и трајемо.