Међународни дан деце оболеле од рака, који се обележава сваког 15. фебруара, 2026. године обележава завршетак трогодишње кампање под слоганом „Од изазова до промене“, која је усмерена на показивање, мерење и истицање утицаја глобалних напора да се обезбеди једнак приступ лечењу и нези за сву децу оболелу од рака.
Током три године (2024-2026. година) ова кампања је имала неколико кључних циљева:
Приказивање опипљивих и стварних резултата у побољшању стопе преживљавања и приступа лечењу оболеле деце;
Унапређивање основне мисије да свако дете оболело од рака, без обзира на место живљења или економски статус, има приступ најбољем могућем лечењу и нези;
Прелазак од идентификовања изазова до имплементације дугорочних, одрживих решења у лечењу деце оболеле од рака.
Статистички подаци о малигним болестима код деце у свету и Србији
Малигне болести код деце представљају значајан глобални проблем јер су други по учесталости узрок смртности код деце од 0 до 14 година, након повреда.
Рак код деце чини од 0,4% до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. У просеку, у свету се сваке године региструје 400.000 новооболеле деце, од којих је више од 2/3 узраста до 14 година.
Рак код деце и адолесцената чини од 0,8% до 1,1% свих новооболелих особа од малигних болести у Србији. Према подацима из публикације „Малигни тумори у Републици Србији, 2024. године”, број регистроване деце са малигном болести до узраста од 15 година у Србији је износио 346 у 2024. години (од тога 52,3% дечака и 47,7% девојчица).
Рано откривање малигних болести код деце
Најчешће категорије карцинома код деце укључују рак крви (леукемија и лимфом), туморе мозга и чврсте туморе, попут неуробластома и Вилмсовог тумора.
Порекло рака код деце је углавном непознато, није директно повезано са начином живота (мада постоје протективни чиниоци) и не може се спречити или рано открити популационим скринингом.
Сматра се да концепт благовременог откривања малигних болести код деце укључује три основне компоненте:
1) информисаност и повећана свест родитеља и здравствених радника о могућим симптомима малигних болести код деце („алармантни симптоми”);
2) прецизна и правовремена клиничка процена и
3) утврђивање дијагнозе, као и брз и ефикасан приступ неопходној терапији.
Остварење побољшаног исхода програма који подстичу адекватан приступ у благовременом препознавању и прецизној дијагностици малигних болести код деце могуће је као колективни циљ (који подразумева заједничку акцију) државних институција и удружења родитеља и грађана.
Посебна улога родитеља и изабраног лекара/педијатра је у препознавању „алармантних симптома“:
упоран бол (нарочито главобоље праћење јутарњим повраћањем или дуготрајан бол у костима, зглобовима, леђима и ногама, праћен отоком),
дужи осећаји мучнине са или без повраћања или повраћање без мучнине,
необјашњив, континуиран, губитак тежине,
константан умор и видљиво бледило,
изражене модрице (хематоми), крварења, отоци или оспа,
континуиране, дуге или честе инфекције (запаљења),
благо повишена телесна температура која траје или се враћа, без јасног узрока;
увећани лимфни чворови (приметни као квржице или задебљања у трбуху, врату, пазуху, препонама, грудном кошу…),
промене на очима или у виду (нпр. беличаста сјајна тачка иза зенице),
увећан обим или запремина главе и други знаци и тегобе.
Смртност од рака код деце се може спречити и контролисати коришћењем приступа заснованих на доказима, који укључују:
превентивне мере – редовне педијатријске прегледе,
циљане скрининге (рано препознавање симптома, синдрома и наследних поремећаја који су повезани са већом вероватноћом појаве рака),
благовремено упућивање на додатну дијагностику када је потребно (упућивање у генетско саветовалиште – код деце са наследним синдромима, код породичне историје одређених малигних болести).
Код деце не постоји класичан популациони скрининг на најчешће врсте рака као код одраслих (попут мамографије, Папа теста или теста на скривено крварење у столици за одрасле), већ је фокус на:
клиничкој будности,
родитељској информисаности и
брзом дијагностичком путу.
Фактори и понашање који доприносе превенцији и/или лечењу рака код деце
Међу протективним факторима у превенцији и/или лечењу малигних болести код деце (или који се примењују у дечијем/адолесцентском узрасту а односе се на превенцију хроничних обољења током целог живота) издвајају се:
дојење као најбољи избор;
неизлагање дуванском диму (пасивно и активно) и другим дуванским производима;
неизлагање загађењима из животне средине (хемијским и нехемијским, укључујући јонизујућа и нејонизујућа зрачења);
исхрана богата воћем, поврћем и влакнима;
ограничена употреба шећера, кондиторских производа и ултрапрерађене хране и напитака;
редовна физичка активност;
имунизација деце, посебно против хепатитиса у узрасту одојчета (смањује се ризик од хепатоцелуларног карцинома) и ХПВ имунизација код оба пола, од 9 до 19 година (спречава рак грлића материце код жена и рак структура усне дупље и завршног дела дебелог црева код оба пола и рак пениса код мушкараца);
развијање здравих навика од најранијег узраста (где се сврстава и редовно одлажење на систематске и превентивне прегледе) и континуирано образовање о здравим стиловима живота.
Иако је дијагноза малигне болести код детета изузетно тешка за породицу, важно је истаћи да је велики део малигних болести у дечјем узрасту данас излечив, нарочито када се болест открије на време и лечење започне благовремено и у адекватним условима.
Поред здравственог система, значајну улогу у подршци деци оболелој од рака и њиховим породицама имају и удружења пацијената и родитеља, као што је NURDOR, која доприносе унапређењу квалитета лечења, психосоцијалној подршци и подизању свести јавности.
Jovanović V, Miljuš D, Živković Perišić S, Božić Z. (ur). Maligni tumori u Republici Srbiji 2024. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”; Beograd, 2025: 47. ISBN 978-86-7358-111-8. Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriuRepubliciSrbiji2024.pdf
Sajt Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR): https://www.nurdor.org/.
Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака (UICC), сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака. У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сaм центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести.
Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.
У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести.
Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.
До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти. У развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.
У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите.
Епидемија рака у Србији представља значајaн јавноздравствени изазов, где је главни акценат на примарnoj превенцији, промоциji здравих стилова живота и унапређењу ефикасности програма раног откривања.
Национални дан без дуванског дима у Републици Србији традиционално се обележава сваког 31. јануара, ове 2026. године под слоганом „Сваког дана без дувана”.
Употреба дувана штетно делује на цео организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести. Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину.
Светска здравствена организација упозорава да не постоје безбедни дувански и никотински производи, безбедан начин и ниво коришћења дуванских и никотинских производа, као ни сигуран ниво излагања њиховом диму/аеросолу. Током обележавања Националног дана без дувана спроводе се активности које имају за циљ подизање свести јавности о штетним ефектима употребе дуванских и никотинских производа, изложености дуванском диму и аеросолима других производа који садрже никотин, као и о значају превенције отпочињања употребе дуванских и никотинских производа.
У претходној деценији, упоредо са смањењем учесталости пушења цигарета, у многим земљама света дошло је до пораста употребе дуванских и других производа који садрже никотин. Посебно забрињава пораст употребе електронских цигарета међу младима, као и истовремена употреба различитих дуванских производа, што представља нови изазов у глобалним напорима за заштиту становништва од последица употребе дувана и изложености дуванском диму.
Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима (новији подаци)
Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:
Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животупушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5%млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине ЕСПАД земаља, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1% и не разликује се по полу).
У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.
Ове године, у оквиру обележавања Националног дана без дувана посебно се наглашава важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе. Престанак пушења у било ком животном добу побољшава здравље, квалитет живота и продужава очекивани животни век. Код особа које су оболеле од рака, престанак пушења доприноси успешнијем лечењу и бржем опоравку.
Европска недеља превенције рака грлића материце 2026. године, као и сваке године, обележава се треће недеље јануара. Фокус обележавања је подизање свести о важности ХПВ вакцинације, редовних гинеколошких прегледа (скрининга) и раног откривања болести, како би се смањила стопа обољевања и смртности.
Рак грлића материце се развија у грлићу материце жене (улаз у материцу из вагине).
Скоро сви случајеви рака грлића материце (99%) повезани су са инфекцијом високоризичним хуманим папилома вирусима (ХПВ), изузетно честим вирусом који се преноси сексуалним контактом.
Иако се већина ХПВ инфекција спонтано повлачи и не изазива симптоме, упорна инфекција може изазвати рак грлића материце код жена.
Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена. Процењује се да је 2022. године рак грлића материце дијагностикован код 660.000 жена широм света, а око 350.000 жена је умрло од ове болести.
Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције, како мера примарне превенције (промоција здравог стила живота, одговорног сексуалног понашања и ХПВ имунизација), тако и мера секундарне превенције (раног откривања карцинома грлића материце путем Папаниколау теста и редовним посетама гинекологу).
Када се дијагностикује, рак грлића материце је један од облика рака који се најуспешније лечи, све док се рано открива. Карциноми дијагностиковани у касним стадијумима такође се могу контролисати одговарајућим лечењем и палијативним збрињавањем.
„Основна порука свим женама – рак грлића материце је малигна болест која се може спречити, жене треба да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје само један дан када ће посетити свог лекара – гинеколога и обавити превентивни преглед.
Идеално је да се трећа недеља јануара сваке године искористи да се закаже превентивни гинеколошки преглед, јер ће, без обзира на дужину чекања, свака жена на тај начин на време спровести ову важну меру превенције.
Желимо да осигурамо да све жене знају како се рак грлића материце може спречити и благовремено лечити а да би се то постигло неопходно је урадити следеће:
Вакцинисати се против ХПВ-а у узрасту 9-19 година;
Знати где пронаћи подршку и додатне информације- имати изабраног гинеколога;
Урадити скрининг грлића материце(од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди);
Познавати симптоме рака грлића материце(најчешће је то крварење између циклуса или након престанка циклуса; осећај тегоба у доњем трбуху) и
Придржавати се здравог стила живота.
Кључне чињенице
Рак грлића материце се у великој мери може спречити ХПВ вакцинацијом и редовним скринингом, како препоручују националне смернице, а може се излечити ако се открије рано и благовремено лечи.
Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена широм света са око 660.000 нових случајева и око 350.000 смртних случајева у 2022. години.
Највише стопе инциденције и морталитета од рака грлића материце су у земљама са ниским и средњим приходима због недостатка приступа националној вакцинацији против ХПВ-а, услугама скрининга и лечења грлића материце, као и друштвеним и економским детерминантама.
Рак грлића материце је узрокован перзистентном инфекцијом хуманим папилома вирусом (ХПВ). Жене које живе са ХИВ-ом имају 6 пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са женама без ХИВ-а.
Земље широм света убрзавају напоре да елиминишу рак грлића материце, вођене глобалним циљевима 90–70–90, што значи да је циљ да 90% девојчица буде потпуно вакцинисано ХПВ вакцином до 15. године, 70% жена подвргнуто скринингу до 35. и до 45. године и 90% жена са преканцерозним или инвазивним карциномом прима одговарајући третман.
Глобално, рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена, са 660.000 нових случајева процењених у 2022. години. Исте године, око 94% од 350.000 смртних случајева узрокованих раком грлића материце догодило се у земљама са ниским и средњим приходима. Највише стопе инциденције и морталитета су у подсахарској Африци, Централној Америци и Југоисточној Азији. Ове регионалне разлике одражавају неједнакости у приступу вакцинацији, скринингу и услугама лечења.
На њих додатно утичу фактори ризика као што је преваленција ХИВ-а и шире друштвене и економске детерминанте, укључујући родну неравноправност и сиромаштво.
Жене које живе са ХИВ-ом имају шест пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са општом популацијом, а процењује се да је 5% свих случајева рака грлића материце последица ХИВ-а.
Подаци о оболевању и умирању од рака грлића материце у Србији
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2022. године у Србији је регистровано 1.060 новооболелих жена од рака грлића материце,. Исте године 404 жена је умрло у Србији од овог узрока,
Што се тиче водећих локализација рака као узорка смрти код жена, у Републици Србији за 2022. годину, карцином грлића материце је на шестом месту (4,6%), после карцинома дојке (18,8%), плућа/бронха (16,7%), колона/ректума (10,8%), панкреаса (6,3%) и оваријума (4,7%) а следе мозак (3,2%), желудац (3,1%), тело материце (3,0%), јетра и жучни канали (2,9%) и остале појединачне локализације које у структури водећих локализација збирно чине 25,7%.
Узроци рака грлића материце
Скоро сви случајеви рака грлића материце узроковани су инфекцијом онкогеним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ). Идентификовано је више од 200 типова ХПВ, који се деле на нискоризичне (најчешће изазивају гениталне брадавице) и високоризичне типове, од којих су ХПВ 16 и 18 најзначајнији јер су повезани са настанком карцинома. Хумани папилома вирус (ХПВ) је честа сексуално преносива инфекција која може утицати на кожу, генитално подручје, анално подручје и грло. Скоро све сексуално активне особе ће бити инфициране у неком тренутку, обично без симптома. У већини случајева, имуни систем природно „чисти“ вирус. Упорна инфекција одређеним канцерогеним типовима ХПВ-а може изазвати абнормалне ћелије које се могу развити у рак.
Упорна ХПВ инфекција грлића материце (доњи део материце или материце, који се отвара у вагину – такође се назива порођајни канал) може довести до преканцерозних лезија које, ако се не лече, узрокују око 95% случајева рака грлића материце. Обично је потребно 15–20 година да абнормалне ћелије постану рак. Код жена са ослабљеним имунолошким системом, као што је нелечени ХИВ, овај процес може бити бржи и трајати 5–10 година.
Фактори који повећавају ризик од прогресије рака укључују: степен онкогености типа ХПВ, имунолошки статус, присуство других сексуално преносивих инфекција, број порођаја, старост при првој трудноћи, употребу хормонске контрацепције и пушење.
Превенција рака грлића материце
Подизање јавне свести, јачање здравствене писмености и побољшање приступа информацијама и услугама кључни су за превенцију и контролу током целог животног циклуса:
ХПВ вакцинација за девојчице узраста од 9 до 14 година је веома ефикасна у спречавању инфекције, рака грлића материце и других карцинома повезаних са ХПВ-ом.
Скрининг грлића материце од 30. године (25 година код жена које живе са ХИВ-ом) може открити преканцерозне лезије грлића материце, а у комбинацији са благовременим лечењем може спречити прогресију до рака грлића материце.
У било којој доби, рано откривање симптома код жена, праћено брзим квалитетним и лечењем, може излечити рак грлића материце.
ХПВ ИМУНИЗАЦИЈА
На територији Републике Србије, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) је омогућио бесплатну вакцинацију девојчица/девојака и дечака/младића старости од 9 до 19 година деветовалентном ХПВ вакцином:
Препоручена вакцина је против обољења која изазива хумани папилома вирус (ХПВ).
ХПВ вакцина је безбедна, ефикасна и штити од већине карцинома узрокованих ХПВ-ом и гениталних кондилома (брадавица).
ХПВ инфекција може перзистирати (дуго трајати) и довести до озбиљних здравствених тешкоћа. Здравствени проблеми узроковани ХПВ инфекцијом укључују:
Гениталне кондиломе(брадавице у пределу гениталија)
Карцином цервикса(грлић материце код жена)
Орофарингеални карцином(карцином усне дупље и ждрела укључујући базу језика и тонзиле/крајнике) код оба пола
Карцином ануса код оба пола
Карцином вулве и вагине код жена
Карцином пениса код мушкараца.
Деца узраста од навршених 9 до 19 година живота би требало да приме вакцину, према упутству произвођача. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније.
Како би ХПВ вакцина била ефикасна, мора се примити пре излагања ХПВ-у, односно пре ступања у сексуалне односе. Нема разлога да се чека да тинејџери ступе у сексуалне односе, па да им се тада понуди имунизација ХПВ вакцином. Деца у предтинејџерском периоду могу примити све три дозе ХПВ вакцине много пре него што ступе у било коју врсту сексуалног односа и тиме се изложе вирусу. Такође, ХПВ вакцина изазива бољи имуни одговор код деце у предтинејџерском периоду него код старијих тинејџера и младих жена.
Чак и када је неко већ имао сексуалне односе може да прими ХПВ вакцину, јер ХПВ може да се пренесе и само трљањем коже о кожу или слузокожу. Како ХПВ инфекција обично настаје брзо након што особа први пут ступи у сексуалне односе, она не мора бити изложена свим типовима ХПВ-а који су садржани у вакцини и вакцинацијом ће добити заштиту од инфекције оним ХПВ којима није била изложена (делимична заштита).
Када су дечаци вакцинисани, они имају мање могућности да пренесу ХПВ инфекцију својим партнеркама(има). Ова вакцина помаже у превенцији инфекције врстама ХПВ-а који могу узроковати карцином усне дупље, ждрела, пениса и ануса. Вакцина, такође, превенира појаву гениталних кондилома.
Од 2025. године у свету постоји 8 лиценцираних ХПВ вакцина, од којих је пет добило претходну квалификацију СЗО и доступне су глобално. Све оне штите од високоризичних типова ХПВ-а 16 и 18, који узрокују ~76% случајева рака грлића материце. У нашој земљи бесплатно је доступна деветовалентна вакцина.
Како делује ХПВ вакцина?
ХПВ вакцина функционише изузетно добро. Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија, а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија, где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији од како је почела да се примењује ХПВ вакцина.
Колико траје заштита ХПВ вакцином?
Заштита ХПВ вакцином је дуготрајна. Подаци добијени на основу клиничких студија и испитивања која су у току указују да заштита траје најмање 15 година и притом не губи на ефикасности. Нису забележени подаци о томе да се заштита настала након вакцинације временом губи.
Да ли је након вакцинације потребна ревакцинација?
Тренутно су на снази две шеме по којој се примењују две дозе у узрасту од 9 до 13 година, односно три дозе вакцине (од навршених 14 година) у периоду од шест месеци. Каснија ревакцинација се не препоручује. Као и све вакцине, примена ХПВ вакцине се континуирано прати како би се потврдила њена безбедност и ефикасност. Уколико заштита ХПВ вакцином не потраје онолико дуго колико би требало, онда ће се извршити евалуација података и донети одлука о примени бустер дозе (ревакцинација).
Да ли је потребно да се са вакцинацијом крене испочетка уколико је протекло више времена између примене доза (између две дозе) него што је предвиђено?
Ако се вакцина даје у дводозном режиму, друга доза се даје најраније након 6 месеци, а најкасније након 24 месеца. Препорука је да се све три дозе ХПВ вакцине приме у периоду од шест месеци; друга доза се даје један или два месеца након прве, а трећу дозу треба дати шест месеци након прве дозе. У сваком случају, уколико се деси да између две дозе протекне дужи период од предвиђеног, није потребно да се крене са вакцинацијом испочетка. Чак и ако су прошли месеци или године од последње дозе, вакцинацију треба комплетирати недостајућим дозама.
Рано откривање, дијагноза и лечење рака грлића материце
Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, применом осетљиве ПЦР технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса. Овa врстa ПЦР тестирања на присуство високоризичних онкогених генотипова може се урадити у Заводу за јавно здравље “Тимок“ Зајечар на упут лекара.
Рак грлића материце може се излечити ако се дијагностикује и лечи у раној фази болести. Препознавање симптома и тражење медицинског савета ради решавања било каквих недоумица је кључни корак. Жене треба да се консултују са здравственим радником ако примете:
необично крварење између менструација, након менопаузе или након сексуалног односа
повећан или непријатан мирис вагиналног исцетка
симптоме попут упорног бола у леђима, ногама или карлици
губитак тежине, умор и губитак апетита
вагинална нелагодност
оток у ногама.
Клиничке процене и дијагностички тестови су неопходни за потврђивање рака грлића материце. Након тога обично следи упућивање на лечење, које може укључивати хирургију, радиотерапију и хемотерапију, као и палијативну негу ради пружања супортивне неге и управљања болом.
Многи људи још увек не знају за мере превенције рака грлића материце. Искористите ову недељу да што већем броју људи ширите тачне информације о овом обољењу и мерама превенције а прве свега о значају ХПВ имунизације и Папаниколау теста са детаљним гинеколошким прегледом.
ЕДУКАТИВНА СРЕДСТВА О ХПВ ИМУНИЗАЦИЈИ И ДРУГИМ МЕРАМА ПРЕВЕНЦИЈЕ:
2.Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2024. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“; 2024. Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2024v2.pdf
Са аспекта здравља људи, по препорукама Светске здравствене организације, талас хладноће је појава од најмање три узастопна дана када је минимална дневна температура ваздуха испод дефинисане критичне вредности.
На основу најновијих прогностичких продуката не постоје услови за појаву таласа хладноће у датом периоду.
Прогнозиране вредности минималне дневне температуре ваздуха ће бити у категорији потенцијално опасне појаве на територији топличког округа у периоду од 26. децембра до 1. јануара, као и у борском округа 26. децембра, а на територији нишавског и пиротског округа од 28. децембра до 1. јануара, као и на територији рашког и моравичког округа 28. децембра, а у пчињском округу од 29. децембра до 1. јануара, а у пећком округу 30. децембра, док ће у зајечарском округу бити 31. децембра, а у рашком, моравичком, златиборском, јабланичком, косовскомитровачком, косовскопоморавском и косовском округу 1. јануара.
Очекивани термички услови и нивои упозорења за период од 23. до 27. децембра 2025. године
Прогнозиране вредности минималне дневне температуре ваздуха ће бити у категорији потенцијално опасне појаве на територији топличког округа 26. и 27. децембра, као и у борском округу 26. децембра.
Прогнозиране минималне дневне температуре ваздуха по окрузима, као и нивои упозорења на очекиване термичке услове за период од 23. до 27. децембра 2025. године приказани су у табели.
Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2025/2026. започео је 29. септембра 2025. године недељним праћењем и извештавањем у складу са дефиницијама случаја, из надзорних јединица на територији надлежности, у дефинисаном временском периоду. У посматраном периоду континуирано се спроводи мониторинг епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења.
Обољења слична грипу
У току 50. извештајне недеље, од 8.12.2025. до 14.12.2025. године, у Републици Србији према популационом надзору бележи се укупно 11.810 случајева обољења сличних грипу са инциденцијом од 177,21/100.000 становника. Забележена стопа је виша за 36,3% у односу на претходну недељу, као и за 75,6% у поређењу са истим периодом претходне сезоне.
Епидемиолошки показатељи указују да се региструје широка географска раширеност, средњи интензитет клиничке активности грипа, док је тренд инциденције растући.
Као и претходних извештајних недеља и у овој се највише узрасно-специфичне стопе региструју код деце. У узрасној групи од 0 до 4 године забележена стопа инциденције износи 625,13/100.000 становника (повећање од 30,65% у поређењу са претходном недељом), док се раст оболевања од 48,3% бележи код деце узраста од 5 до 14 година (стопа инциденције 508,05/100.000 становника).
Акутне респираторне инфекције
У току 50. извештајне недеље, према подацима сентинелног надзора над акутним респираторним инфекцијама (у одабраним здравственим установама) регистрован је укупно 15.691 случај оболевања од акутних респираторних инфекција, са стопом инциденције од 1258,76/100.000 становника. Забележена стопа је виша за 15,07% у односу на претходну недељу, као и за 18,2% у поређењу са истим периодом претходне сезоне.
Лабораторијски потврђени случајеви грипа у сезони надзора 2025/2026.
У 50. извештајној недељи путем Сервиса јавног здравља пријављени су лабораторијски потврђени случајеви инфекције вирусом грипа тип А(H1)pdm09, АH3 и А netipizirani, са територија Јужнобанатског, града Београда, Браничевског, Јужнобачког, Западнобачког, Колубарског, Мачванског, Моравичког, Нишавског, Поморавског, Рашког (са територије надлежности Завода за јавно здравље Нови Пазар), Шумадијског и Златиборског округа.
Од почетка сезоне надзора 2025/2026. у Републици Србији, закључно са 50. извештајном недељом, лабораторијски су потврђени случајеви инфекције вирусом грипа са територија Златиборског, Јужнобанатског, Сремског, Колубарског округа, града Београда, Поморавског, Јужнобачког, Топличког, Нишавског, Зајечарског, Мачванског, Севернобачког, Рашког, Браничевског, Западнобачког и Моравичког округа. Лабораторијски су доказани вируси грипа тип A(H1)pdm09, AH3, B i A (nеtipizirаni).
Епидемиолошка ситуација у земљама ЕУ/ЕЕА
Према доступним подацима за 49. извештајну недељу, стопа обољења сличних грипу је изнад основног нивоа у 17, а стопа акутних респираторних инфекција је повишена у девет земаља. Активност грипа наставља да се интензивира широм Европског региона, при чему све већи број земаља и подручја пријављује пораст интензитета, броја детекција и процента позитивних узорака. Проценат позитивности на грип је највиши међу децом узраста од 5 до 14 година. Број болничких пријема због грипа такође наставља да расте, при чему највећи удео чине особе старости 65 година и више. Вирус грипа типа А(H3) остаје доминантни циркулишући вирус.
У целом региону проценат позитивности сентинелних узорака на грип прешао је епидемијски праг од 10% и износио је 30%. Медијана процента позитивности за 31 земљу које су известиле податке износила је 17% (опсег: 2–73%). На примарном нивоу здравствене заштите сви детектовани вируси грипа били су тип А, са доминантним учешћем А(H3) од 86% .
Од 38 земаља и територија које су извештавале о интензитету грипа, 14 је пријавило средњи или виши интензитет, док су 24 пријавиле регионалну или широко распрострањену дистрибуцију грипа.
Извор: WHO. (2025). WHO European Region Summary, Week 49/2025 (1–7 December 2025). ERVISS.
Празници представљају време радости, породичних окупљања, лепих жеља и позитивног расположења. Ипак, употреба пиротехничких средстава за време празника сваке године изазива велики број повреда које се у знатној мери могу избећи. Последице могу бити тренутне, али и дугорочне – по здравље појединаца, безбедност заједнице и животну средину.
Ко је најчешће повређен и зашто?
Подаци показују да су повреде пиротехником знатно чешће код мушкараца, углавном као последица непрописног и небезбедног руковања. Код жена повреде се чешће дешавају у јавном простору, активирањем пиротехнике у њиховој близини. Посебно забрињава чињеница да су повређени најчешће младе особе, а деца до 16 година чине готово половину повређених.
Дечаци узраста 10–14 година најчешће страдају од петарди, док млади од 20 до 24 године чине значајан део пацијената који се због повреда ватрометом јављају хитним службама.
Најчешће повреде и здравствене последице
Повреде пиротехником најчешће настају као последица експлозије, пламена, варница и делова уређаја који се распрше у тренутку активирања. Више од половине повреда су опекотине, најчешће на лицу, прстима и шакама.
Честе су и повреде очију — од опекотина рожњаче до механичких оштећења услед уласка страних тела (делова петарди, прскалица, прашине), што може довести и до трајног губитка вида.
Изузетно јака и нагла бука коју производе пиротехничка средства представља озбиљну опасност по слух. Последице могу варирати од пролазног зујања у ушима до пуцања бубне опне и трајног оштећења слуха.
Млазни авион при полетању производи буку од око 140 dB, док петарде могу достићи 150 dB, ниво опасан по слух!
У најтежим случајевима, експлозивна снага пиротехнике може довести до делимичне или потпуне ампутације једног или више прстију.
Зашто се незгоде дешавају?
Истраживања показују да је велики број повреда последица људске грешке – непажње, непридржавања упутстава, неправилног чувања и транспорта. Скоро свака друга повреда повезана је са небезбедним руковањем (непажња, непридржавање упутстава, неправилан транспорт и чување), док је неисправност пиротехнике узрок приближно сваке треће повреде.
Са пиротехником нико није сигуран! Скоро 40% свих повреда пиротехничким средствима настаје код посматрача- од којих су многе узроковане варницама и пепелом који доспевају у њихове очи.
Чак ни стручност не елиминише ризик у потпуности – повреде се бележе и међу професионалцима. Најсигурнији начин да се повреде избегну јесте – не користити пиротехнику.
Употреба пиротехнике не угрожава само оне који је користе, већ има бројне негативне последице по околину и друштво.
Опасност од пожара: Непажљива употреба пиротехничких средстава може лако довести до избијања пожара, са потенцијално катастрофалним последицама по људе, њихову имовину, али и животну средину.
Загађење животне средине: Пиротехничка средства ослобађају честице и гасове који загађују ваздух, земљиште и воду. Остаци петарди споро се разграђују и загађују земљиште. Честице и хемикалије могу контаминирати површинске и подземне воде. Дим садржи токсичне честице, сумпорна једињења и тешке метале који угрожавају дисајне органе, нарочито код особа са астмом и другим респираторним проблемима.
Утицај на безбедност саобраћаја: Дим и смањена видљивост на улицама и путевима повећавају ризик од саобраћајних незгода, док нагли звуци могу омести концентрацију возача.
Посебна угроженост осетљивих група: Бебе, мала деца, старији и људи са хроничним обољењима посебно су осетљиви на буку и стрес. Јаки и изненадни звуци код њих могу изазвати озбиљне здравствене реакције, па чак и животно угрожавајућа стања.
Деца из спектра аутизма често имају изражену преосетљивост на звук.
Чак и уобичајени звукови могу код њих изазвати јак стрес, бол, плач или анксиозност. Изненадни и гласни звуци петарди и ватромета доживљавају се као претња, а узнемиреност која настане може трајати сатима и бити веома тешка за смиривање.
САОСЕЋАЈМО СА ОНИМА КОЈИ СУ ДРУГАЧИЈИ!
Опасност по животиње: Животиње- и дивље и домаће, изузетно су осетљиве на буку. Паника, дезоријентација и стрес могу довести до повреда, бекства, па чак и смртног исхода, нарочито код паса и мачака код којих је чуло слуха знатно развијеније него код људи.
Без обзира да ли имате љубимца и да ли волите животиње или не, суздржите се од бацања петарди и активирања других пиротехничких средстава у њиховој близини!
ПОШТУЈТЕ ПРАВО СВИХ ЖИВИХ БИЋА НА ЖИВОТ!
АКО СЕ ИПАК ОДЛУЧИТЕ ЗА УПОТРЕБУ – ПОТРУДИТЕ СЕ ДА РИЗИК СВЕДЕТЕ НА МИНИМУМ!
Најбоља превенција је некоришћење пиротехнике. Уколико, упркос свим упозорењима, користите пиротехнику, неопходно је строго се придржавати безбедносних правила:
· Купујте је само у овлашћеним продавницама.
· Никада не правите пиротехнику „у кућној радиности“.
· Чувајте је у оригиналном паковању, на сувом и тамном месту, ван домашаја деце и љубимаца.
· Пре употребе пажљиво прочитајте упутство произвођача.
· Користите је искључиво на отвореном, далеко од људи, животиња и запаљивих материјала.
· Не палите више од једне петарде у исто време и никада их не усмеравајте ка другима.
· Не убацујте упаљене петарде у лименке, контејнере или стаклене посуде.
· Не покушавајте да поново активирате средства која нису експлодирала.
· Алкохол и пиротехника не иду заједно!
· Држите при руци воду (или песак) за случај пожара; корисна је и посуда са водом за одлагање остатака.
· Особа која активира ватромет треба да носи заштитне наочаре, а посматрачи да буду на безбедној удаљености.
· Након употребе остатке пиротехнике одложите у воду/песак и оставите да се потпуно угасе.
· Посебна пажњу посветите заштити деце, посматрача и животиња.
ПИРОТЕХНИКА НИЈЕ ЗА ИГРУ!
Родитељи и старатељи деци млађој од 14 година не би требало да дозволе употребу петарди и ватромета, док деца старија од 14 година треба да буду под строгим надзором одраслих уколико их користе!
ШТА КАЖЕ ЗАКОН?
У Републици Србији употреба петарди и осталих пиротехничких средстава регулисана је Законом о јавном реду и миру Републике Србије (“Сл.Гласник РС”, бр. 6/2016 и24/2018), Члан 17, у коме се истиче да ће свако ко наруши исти или угрожава сигурност грађана паљењем пиротехничких средстава бити кажњен, новчано (50.000-100.000 РСД) или друштвено-корисним радом (40-120 сати), а уколико се прекршај изврши у групи, за починиоце је предвиђена и затворска у трајању од 30-60 дана.
ПОСЕБНО УПОЗОРЕЊЕ: ПРСКАЛИЦЕ НИСУ БЕЗАЗЛЕНЕ!
Иако се често доживљавају као „безезлена“ забава, прскалице могу развити изузетно високе температуре и изазвати тешке опекотине, нарочито код деце. Значајан део повреда пиротехником управо је повезан са њиховом употребом.
Према истраживањима, повреде од прскалица чине више од једне четвртине посета ургентним службама због повреда пиротехничким средствима. Код деце млађе од 5 година оне чине скоро половину укупних повреда пиротехником. Размислите о безбеднијим алтернативама које не носе ризик по здравље, као што су светлећи штапићи, конфете или шарене траке
У зависности од састава и величине, неке врсте прскалица могу развити изузетно високе температуре, и до 1000°С, односно бити десет пута врелије од кључале воде или уља у тигању!
У зависности од састава и величине, неке врсте прскалица могу развити изузетно високе температуре, и до 1000°С, односно бити десет пута врелије од кључале воде или уља у тигању!
ШТА УЧИНИТИ У СЛУЧАЈУ ПОВРЕДЕ?
Најчешће повреде од пиротехнике су опекотине. Код опекотина је најважније брзо реаговати.
У случају настанка опекотина неопходно је придржавати се следећег:
· Опечено место што пре охладите! Мању опекотину ставите под млаз хладне воде или преко ње ставите хладне мокре облоге, никако лед. Опечену површину хладите све док бол не престане (10-20 мин.)
· Опекотину прекријте стерилном газом како би спречили настанак инфекције.
· Можете узети неко средство против болова, у складу са упутством произвођача.
· Са опечене коже никада немојте на силу скидати одећу која се залепила, већ исеците материјал око ране, или је распарајте по шавовима.
· Немојте додиривати опекотину нити бушити настале пликове!
· Код тежих и опекотина које захватају већу површину коже, као и код било какве опекотине беба или мале деце обавезно потражите медицинску помоћ!
Код дубоких посекотина или откидања прстију и других делова екстремитета, обавезно потражите стручну помоћ! Док медицинска помоћ не буде доступна- покушајте да зауставите крварење, рану прекријте стерилном газом и подигните повређени део тела, а откинути део ставите у чисту кесу или умотајте у стерилну газу и ставите га на лед.
КОД ПОВРЕДА ОЧИЈУ ПИРОТЕХНИЧКИМ СРЕДСТВИМА ШТО ХИТНИЈЕ ПОТРАЖИТЕ МЕДИЦИНСКУ ПОМОЋ!
Савет више: ако вас захвати пламен — не трчите. Зауставите се, лезите и ваљајте се по земљи, са лицем заштићеним рукама, док се пламен не угаси.
Славље не би требало да оставља ожиљке. Истинска вредност празника није у буци и светлосним ефектима, већ у здрављу и заједничким тренуцима са онима које волимо.
Под слоганом “Overcoming disruption, transforming the AIDS response” (Од превазилажења изазова до унапређеног одговора на AIDS) Светска здравствена организација, UNAIDS и остале међународне организације обележавају Светски дан борбе против AIDS-а 1.12.2025. године. У фокусу овогодишње кампање су свеопшти напори да се одговор на AIDS у виду савремене терапије настави упркос бројним глобалним финансијским и друштвеним изазовима, као и оснаживање популација у повишеном ризику ефикасним превентивним методама.
У глобалном ишчекивању доступности дуготрајне превенције употребом две инјекције годишње новог антиреторвиралног лека, фокус је и на доступној превенцији. Промовисање доступне пре-експозиционе профилаксе за HIV инфекцију (PrEP − Pre–Exposure Prophylaxis) комбинацијом два антиретровирална лека наилази на одзив све већег броја корисника јер се ова превенција показала успешном у спречавању ширења инфекције у низу земаља.
У Србији доступност PrEP употпуњена је и Водичем добре праксе за лечење HIV инфекције кога је објавило Министарство здравља, а чији је саставни део протокол превенције код HIV негативних особа.
Епидемиолошка ситуација у Србији 2025. године
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка 2025. године до 24. новембра 2025. новооткривено је 99 особа инфицираних HIV-ом. Од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 24. новембром 2025. године, у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболело од AIDS-а. Укупно 1238 особа које су живеле са HIV-ом преминуло је од AIDS-а, а још 148 особа инфицираних HIV-ом умрло је од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Сексуални пут преноса, као и ранијих година доминира (98% свих случајева регистрованих током 2025. године са познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (84% међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар−новембар 2025. године било је 24 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20−49 година (85% у 2025. години). У узрасној групи 15−29 година регистрована је 31 особа (31% свих новооткривених HIV позитивних особа). Под највећим ризиком су, као и претходних година, мушке особе које имају незаштићени сексуални однос са мушкарцима, док је четвртина новооткривених HIV позитивних особа са непознатим путем трансмисије (29% у 2025. години). Можемо претпоставити да је међу овим особама незаштићени сексуални однос са мушкарцима доминантан пут преноса, јер је велики утицај стигматизације на непријављивање начина преноса HIV инфекције. У односу на период 1985−1992. године када је 60−90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2025. то је 1,4% или један случај HIV инфекције као резултат инјектирања дрога). У току 2025. није регистрован ниједан случај преноса са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Републици Србији је током 2025. код 60 особа (64,5%) инфекција откривена у асимптоматској фази болести, док је клиничка AIDS забележена код 16 особа (17%).
Добровољно саветовање и тестирање је од виталне важности за откривање новооболелих. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања. Тиме постижемо и препознавање ризичног понашања. Рано откривање HIV инфекције води и до раног укључивања антиретровиралне терапије, чиме се спречавају напредовање болести и компликације. Особе које редовно узимају антиретровиралну терапију постижу и недетектабилан ниво вируса у крви чиме се онемогућава пренос вируса. Захваљујући терапији, HIV инфекција је данас хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети.
Епидемиолошка ситуација у свету и у Европи
Подаци Светске здравствене организације на крају 2024. године показују да је са HIV инфекцијом глобално живело 40,8 милиона људи, 1,3 милиона је било новооткривених случајева, док је 630.000 особа умрло од AIDS-а. Особе које су биле инфициране, а које су знале свој HIV статус чине 87% свих HIV позитивних особа, док је 31,6 милиона особа (77%) било на антиретровиралној терапији. Од особа које живе са HIV инфекцијом, а користе терапију, 73% је постигло ниво виралне супресије када пренос вируса није могућ.
Процене показују да је у Европи крајем 2024. године 3,2 милиона особа живело са HIV-ом, а само 2 милиона или 63% од овог броја је примало антиретровиралну терапију. У 2024. години у Европи је 160.000 људи новоинфицирано HIV-ом, док је 53.000 преминуло.
Епидемиолошке детерминанте HIVинфекције и АIDS-а у Републици Србији крајем новембра 2025. године
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, до 24. новембра 2025. године у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболелих од AIDS-а (46% свих регистрованих HIV позитивних особа), док је 1379 особа инфицираних HIV-ом умрло (1238 од AIDS-а, а 148 од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом).
Град Београд је најтеже погођен епидемијом, али у Београду се и тестира највећи број особа.
У периоду јануар–новембар 2025. године дијагностиковано је и пријављено 99 особа инфицираних HIV-ом, што је за 9% мање него у истом периоду прошле године (109 особа).
Међу дијагностикованим HIV+ особама у овој години код 16 особa је дијагностикован клинички АIDS, док је шест особа умрло од АIDS-а (једна особа више у поређењу са истим периодом 2024. године када је умрло пет особа).
Од 1997. године високоактивна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике. Од 2008. године лечење HIV инфекције је децентрализовано, односно реализује се на Клиници за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2024. годинe регистровано је осмоструко повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2678 особа крајем 2024. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а .
С друге стране, oд 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2015–2024. године дијагностикована 1804 особа инфицирана HIV-ом, што је за 49% више него у периоду 2004–2013. године када је дијагностиковано 1252 особа инфицираних HIV-ом. Овај пораст је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа у заједници, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.
Процене UNAIDS-а указују да је крајем 2024. године у нашој земљи 4100 особа живело са HIV-ом, од којих 500 особа, односно oсмина није знала да је инфицирана HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, инфициране особе имају могућност да одмах по дијагностиковању HIV инфекције, без обзира на тренутни имунолошки и вирусолошки статус, започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
Од 99 дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом у периоду од јануара до 24. новембра 2025. године, 85 особа је из Београда (86%), 12 је из Војводине (12%), а jeдна десетина је из осталих округа централне Србије (девет особа, тј. 9%). Регистровано је 24 пута више мушкараца у односу на жене (95 мушкарца и четири жене). Већина дијагностикованих HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (84 особа тј. 85%), односно свака трећа особа је узраста 20–29 година (29 особе тј. 29%). Најмлађа особа којој је дијагностикована HIV инфекција има 17 година, а најстарија 72 године. У односу на начин трансмисије, код 69 особа HIV је пренесен сексуалним односом без кондома (98% свих пријављених случајева са познатим начином трансмисије) од којих је 59 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (84% свих особа са познатим начином трансмисије). Регистрована је и једна особа која инјектира дроге и којој је новодијагностикована HIV инфекција. У истом периоду за 29 особа није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду свака шеста дијагностикована HIV позитивна особа је свој HIV+ статус сазнала у стадијуму клинички манифестног АIDS-а (16 особа тј. 17%), скоро две трећине особа код којих је дијагностикована HIV инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (60 особа тј. 64,5%), а код девет особа HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања (10%). Скоро две трећине особа инфицираних HIV-ом (64%) које су дијагностиковане током ове године откривене су у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери” са бројем CD4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/mm3). Ово указује да се и поред доступног добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања, у институтима/заводима за јавно здравље у 24 града у Републици Србији током целе године, као и у заједници, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено. То смањује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе.
Од 16 пријављених особа оболелих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године, већина су мушкарци (15). У Београду је регистровано осам случајева оболевања од АIDS-а (50%), док је на територији Војводине нотирано пет случаја АIDS-а (31%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30–59 година (15 особа тј. 94%), али је оболевање регистровано и код једне особе доби 20–29 година, односно узраст оболелих се кретао у опсегу од 29 до 59 година. По пријављеном начину трансмисије девет особа оболелих од АIDS-а (56% свих случајева) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом незаштићеним сексуалним контактом, од којих је осам мушкараца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (50% од свих оболелих са пријављеним начином трансмисије), а за седам особа начин трансмисије HIV-а није пријављен.
Шест особa умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године је регистровано у Београдском, Поморавском и Борском округу. Међу умрлима све особе су мушког пола. У односу на узраст умрли су били узраста од 34 до 60 година, једна особа је пријавила сексуални начин трансмисије, а код осталих начин трансмисије је остао непознат.
Тестирање на ХИВ је једини поуздан начин да се утврди да ли је неко инфициран вирусом ХИВ, узрочником АИДС-а. Оно би требало да буде саставни део бриге о сопственом здрављу, нарочито код особа које имају повећан ризик у погледу сексуалног или другог ризичног понашања.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар ће и ове године, поводом обележавања Светског дана борбе против ХИВ/АИДС-а, организовати бесплатно и анонимно тестирање на ХИВ за све заинтересоване грађане. Тестирање ће бити спроведено у просторијама Завода, 1. децембра 2025. године, у периоду од 08:00 до 14:00 часова.
Рано откривање ХИВ инфекције омогућава правовремено започињање лечења, очување доброг квалитета живота особа које живе са ХИВ-ом, смањење ризика преношења на друге, као и спречавање преноса са мајке на бебу током трудноће или порођаја.
Данас постоји ефикасна терапија за лечење ХИВ инфекције. Истраживања показују да особе које се тестирају и рано открију инфекцију имају знатно боље здравствене исходе у односу на оне које одлажу тестирање и почетак терапије.
Подсећамо да је саветовање и тестирање на ХИВ поверљиво, анонимно и у потпуности бесплатно.
