У периоду од 18. до 24. маја 2026. године на територији Србије обележава се XXXVI Недеља здравља уста и зуба под слоганом “Здрави зуби за здрав осмех“
Циљ обележавања Недеље здравља уста и зуба је информисање опште популације о важности очувања здравља уста и зуба, као и о утицају на свеукупно здравље. У оквиру обележавања овогодишње Недеље здравља уста и зуба посебно се истиче утицај оралног здравља на свакодневне активности као што су говор и смех.
Традиционално у оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба Институт за јавно здравље Србије заједно са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду расписују конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци предшколског узраста у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.
Вртићи и основне школе могу да доставе по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст одI-IV разред и V-VIII разреда основне школе. Радови се достављају окружном заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар ул.Сремска 13 -Одсек за промоцију здравља до 01. јуна 2026. године, са назнаком „За конкурс XXXVI Недеља здравља уста и зуба”. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 8. јуна 2026. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад.
Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији. Радови се неће враћати већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом (слањем радова школе и аутори се саглашавају са написаним начинима коришћења). Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде на окружном нивоу), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова.
Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је установљен, након што је 1993. године Генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.
Тема за 2026. годину: Породице, неједнакости и добробит деце
Тема обележавања за 2026. годину, „Породице, неједнакости и добробит деце“, указује на то како растуће неједнакости обликују породични живот и утичу на будућност деце. Ова тема позива на снажнија улагања у интегрисане политике усмерене на породицу, како би се смањиле разлике и подржао здрав развој деце.
Породице имају централну улогу у друштвеном и економском напретку, али се многе суочавају са несигурним приходима, ограниченом подршком у бризи о деци и неједнаким приступом основним услугама. Без адекватне подршке, породице са малом децом изложене су већем ризику од сиромаштва, што може имати дугорочне последице по здравље, образовање и укупну добробит деце. Нестабилни приходи, недовољна подршка породицама и ограничен приступ услугама могу негативно утицати на развој деце, посебно када су додатно присутне неједнакости засноване на полу, раси, мигрантском статусу или инвалидитету.
Како глобалне неједнакости расту, овогодишње обележавање има за циљ да скрене пажњу на разлике у приходима, образовању, здравственој заштити, дигиталној доступности и приступу основним услугама, које значајно утичу на животне могућности деце. Посебан акценат биће стављен на потребу развоја интегрисаних система социјалне заштите — укључујући дечије додатке, родитељско одсуство, доступну бригу о деци и рано образовање — како би се ојачала отпорност породица, смањило сиромаштво и промовисале једнаке могућности за сву децу.
Догађај ће такође подстаћи дијалог између држава чланица, тела Уједињених нација и организација цивилног друштва, представити примере добре праксе у креирању политика и најавити ново истраживање које анализира трендове неједнакости и могућа политичка решења у контексту Агенде 2030.
Из историјата Међународног дана породице
Током 1980-их година 20. века, Уједињене нације су почеле да усредсређују пажњу на питања у вези са породицом. На основу препорука из 1983. године, Економски и социјални савет, као и Комисија за социјални развој, у својој резолуцији о улози породице у развојном процесу (бр. 1983/23), затражили су од генералног секретара да утиче на повећање свести међу доносиоцима одлука и јавности о проблемима и потребама породице, као и о ефикасним начинима задовољења тих потреба.
У својој резолуцији бр. 1985/29, од 29. маја 1985. године, Савет је позвао Генералну скупштину УН да размотри могућност укључивања у привремени дневни ред свог 41. заседања тачке под називом „Породице у процесу развоја“, с циљем разматрања захтева Генералног секретара за покретање процеса развоја глобалне свести о овим питањима међу владама, међувладиним и невладиним организацијама и широм јавношћу.
Касније, на основу препорука Комисије за социјални развој формулисаних током њеног 30. заседања, Скупштина је позвала све државе да изнесу своје ставове у вези са могућим проглашењем Међународне године породице, као и своје коментаре и предлоге.
Савет је такође затражио од Генералног секретара да Генералној скупштини УН на њеном 43. заседању поднесе свеобухватан извештај заснован на коментарима и предлозима држава чланица о могућем проглашењу такве године и другим начинима за побољшање положаја и добробити породице, као и интензивирање међународне сарадње у оквиру глобалних напора за унапређење друштвеног напретка и развоја.
Генерална скупштина УН је у својој резолуцији бр. 44/82 од 9. децембра 1989. године прогласила Међународну годину породице.
Генерална скупштина УН је 1993. године, резолуцијом А/РЕС/47/237, одлучила да се 15. мај сваке године обележава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику за унапређење свести о питањима која се односе на породице и за повећање знања о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Да ли породице могу бити кључ за остваривање Циљева одрживог развоја (СДГ)?
Породичне политике представљају један од темеља националних јавних политика и најзначајнији су механизам путем којег владе могу утицати на животни стандард будућих генерација. У оквиру остваривања глобалних амбиција дефинисаних Циљевима одрживог развоја (СДГ), породичне политике имају важну улогу у достизању циљева у оквиру бројних области одрживог развоја.
Да ли сте знали?
Породична газдинства чине око 80% свих фарми широм света и имају кључну улогу у обезбеђивању прехрамбене сигурности, запошљавању у руралним подручјима и очувању екосистема — нарочито у земљама у развоју.
Породични пољопривредници у земљама у развоју суочавају се са смањеним приносима услед климатских промена, што доводи до пораста сиромаштва и несигурности у снабдевању храном, јер екстремни временски услови смањују и производњу хране и куповну моћ становништва.
Породице са ниским приходима у земљама у развоју најтеже су погођене климатским променама због своје зависности од природних ресурса и слабе инфраструктуре, што им отежава да се носе са последицама екстремних временских услова.
Породице могу смањити свој угљенични отисак усвајањем еколошки одговорнијих навика — попут штедње енергије, смањења отпада и мање конзумације меса и млечних производа — чиме се емисије повезане са исхраном могу смањити и до 73%.
10 начина за јачање породичних веза
Организација породичних окупљања
Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Дељење прича, уживање у међусобном друштву и присећање заједничких тренутака зближава и јача породичне односе.
Прављење породичног албума или споменара
Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као драгоцена успомена која осветљава породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин подстиче се сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.
Припрема породичних рецепата
Храна има посебну моћ да окупља људе. Неговање породичних традиција кроз припрему омиљених рецепата који се преносе кроз генерације може постати драгоцено заједничко искуство. Укључивање свих чланова породице у припрему хране може се претворити у забавну и повезујуц́у активност. Током оброка могу се делити успомене везане за одређена јела и породичне тренутке.
Заједничко волонтирање
Давање доприноса заједници одличан је начин да се породица зближи, док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и подстиче развој емпатије, солидарности и заједништва.
Започињање нове породичне традиције
Традиције чине породицу јединственом. Међународни дан породице може бити прилика за започињање нове традиције којој ће се чланови породице радовати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или неки мали породични ритуал. Нова традиција ствара осећај припадности и заједништва.
Писање искрених писама
У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може имати посебан значај. Важно је поделити осећања, изразити захвалност и показати љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важне.
Прављење породичног стабла
Истраживање породичне историје представља леп начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују породицу. Оваква активност може подстаћи занимљиве разговоре и нова сазнања о пореклу породице. Деца посебно воле да слушају приче о члановима породице које нису упознала, а овакве активности могу бити и веома едукативне.
Провођење квалитетног времена у природи
Природа има моћ да освежи дух и ојача везе међу људима. Окупљање породице за дан проведен на отвореном — кроз пешачење, веслање или пикник — може допринети стварању лепих успомена. Свеж ваздух и заједничка искуства пружају прилику за разговор, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.
Посвећивање дана породици
Овај дан може се претворити у породични дан посвећен активностима које сви воле. Могуће је направити распоред испуњен играма, филмовима или хобијима у којима уживају сви чланови породице. Такви тренуци омогућавају боље упознавање међусобних интересовања и могу допринети откривању нових заједничких активности.
Разговор о породичним вредностима
Важно је одвојити време за разговор о вредностима које породица негује — попут отворености, лојалности, љубави и међусобне подршке. Овакви разговори не само да јачају породичне везе, већ помажу млађим генерацијама да наставе да негују исте вредности.
Међународни дан породице је више од датума у календару — то је подсетник на значај међусобне подршке, блискости и неговања породичних односа.
12. мај обележава се широм света као Међународни дан медицинских сестара, на годишњицу рођења Флоренс Најтингел, британске медицинске сестре и зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овај датум представља прилику да се истакне значај, посвећеност и снажан утицај медицинских сестара на здравље појединаца и заједнице.
Међународно веће медицинских сестара (ICN) сваке године препоручује тему којом се обележава овај дан. Овогодишњи слоган гласи: „Наше сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спашавају животе“ и усмерен је на важност стварања сигурног, праведног и подстицајног радног окружења у којем ће рад медицинских сестара бити препознат, цењен и подржан.
Председник ICN-а, José Luis Cobos Serrano, истиче да је ова тема изабрана јер медицинске сестре свакодневно, широм света, пружају изузетан допринос очувању и унапређењу здравља. Њихова улога је незаменљива, а њихов потенцијал још већи када су оснажене да делују пуним капацитетом. Оснаживање подразумева обезбеђивање адекватних услова рада, приступ ресурсима, могућности за професионални развој и простор да се њихов глас чује и уважи у обликовању будућности здравствене заштите.
Настављајући се на теме из претходних година – „Економска моћ бриге“ (2024) и „Брига о медицинским сестрама јача економију“ (2025) – фокус у 2026. години ставља се на снагу и утицај који медицинске сестре имају у креирању сигурнијег, ефикаснијег и доступнијег здравственог система за све. Њихова знања, вештине и посвећеност представљају темељ квалитетне здравствене неге и значајан ресурс за решавање савремених здравствених изазова.
ICN ће овим поводом објавити извештај заснован на доказима, који ће указати на значај улагања у медицинске сестре као кључни део здравственог система. Извештај ће нагласити потребу за обезбеђивањем сигурних радних услова, праведне надокнаде, као и могућности за образовање, лидерство и активно учешће у доношењу одлука. Оваква улагања не доприносе само професионалном задовољству, већ директно унапређују квалитет неге и здравствене исходе пацијената.
Писани материјали и стручна упутства доступни су на званичном сајту ICN-а.
Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај датум део је глобалне иницијативе коју од 2002. године спроводе државе чланице Светске здравствене организације (СЗО), са циљем да се истакне значај редовне физичке активности као једног од кључних предуслова за очување и унапређење здравља и општег благостања.
Недовољна физичка активност, заједно са неправилном исхраном и употребом дувана, сврстава се међу најзначајније факторе ризика за настанак и развој бројних хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес, малигне и респираторне болести. Ове болести се у великој мери могу спречити или ублажити променом животних навика. Поред тога, физичка неактивност негативно утиче и на правилан раст и развој деце и може довести до појаве различитих деформитета. Ипак, доступни подаци, како на националном тако и на глобалном нивоу, показују да физичка неактивност последњих година поприма размере озбиљног јавноздравственог проблема у свим старосним групама. На глобалном нивоу, више од четвртине одраслих не достиже препоручени ниво физичке активности. То значи да свака трећа одрасла жена и сваки четврти одрасли мушкарац, нису довољно физички активни. Ситуација је још неповољнија код младих, будући да преко 80% адолесцената не испуњава препоруке у погледу минималне физичке активности.
У Србији, према последњем Истраживању здравља становништва из 2019. године, око 41% одраслих је физички неактивно, при чему је неактивност израженија код жена него код мушкараца. Просечно време проведено у седећем положају код особа старијих од 15 година износи готово пет сати дневно, док становници Београда проводе још више времена седећи. Прекомерном седењу, односно седам и више сати дневно, изложена је скоро четвртина популације наше земље узраста 15 и више година. Редовно пешачење или вожњу бицикла у препорученом трајању практикује тек око 10% грађана, док се фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави приближно сваки једанаести становник.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75-150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
ЗАШТО ТРЕБА БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?
Бављење физичком активношћу представља једну од најзначајнијих навика коју сваки појединац, без обзира на године, треба да усвоји ради очувања и унапређења здравља.
Добробити редовне физичке активности су вишеструке:
Физичка активност доприноси снижавању крвног притиска, смањењу количине масног ткива, унапређењу регулације шећера у крви и бољем функционисању органа за варење. Истовремено она побољшава циркулацију и снабдевање ткива кисеоником, чиме се значајно умањује ризик од настанка хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, мождани удар, дијабетес и различите врсте карцинома (посебно дебелог црева, дојке, плућа, простате, јетре и ендометријума).
Редовно кретање позитивно утиче на развој моторичких способности и здравље мишићно-скелетног система, помаже у одржавању оптималне телесне тежине и смањује ризик од остеопорозе, падова и повреда, нарочито код старијих особа.
Поред физичких користи, физичка активност има значајан утицај на ментално здравље – смањује стрес, напетост, анксиозност и симптоме депресије, који су често повезани са седентарним начином живота. Такође подстиче лучење мелатонина, што доприноси бољем квалитету и дужини сна.
Редовно вежбање побољшава самопоуздање, когнитивне функције и опште психичко благостање, а истовремено подстиче развој и одржавање социјалних вештина и доприноси бољој друштвеној интеграцији.
Код младих, физичка активност је повезана са бољом концентрацијом, памћењем и бољим успехом у школи, као и са мањом вероватноћом усвајања ризичних понашања, као што су употреба дувана, алкохола и других психоактивних супстанци.
Поред индивидуалних користи, значајни су и друштвени и економски ефекти – смањење трошкова здравствене заштите, повећање радне продуктивности и стварање здравијег окружења за живот.
АДЕКВАТАН НИВО ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ МОЖЕ СПРЕЧИТИ СКОРО 5 МИЛИОНА
ПРЕВРЕМЕНИХ СМРТНИХ ИСХОДА ГОДИШЊЕ ШИРОМ СВЕТА!
УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ГОЈАЗНОСТ
Физичка активност има кључну улогу у превенцији и контроли гојазности, јер доприноси успостављању енергетске равнотеже између уноса и потрошње калорија. Повећањем енергетске потрошње и убрзањем метаболизма, редовно кретање доприноси смањењу количине масног ткива и одржавању здраве телесне тежине. Истовремено, физичка активност може утицати на регулацију апетита и смањење уноса висококалоричне хране, чиме додатно доприноси одржавању здраве телесне тежине. Код деце и одраслих, довољан ниво физичке активности смањује ризик од настанка гојазности и њених компликација, као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес, док код особа које већ имају вишак килограма представља важан део свеобухватног приступа лечењу и унапређењу здрав
ПРЕПОРУКЕ ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ: · Будите физички активни током читавог живота – кад год можете и колико год можете. · Смањите време које проводите седећи – устајте, крећите се, правите паузе. · Нека ваша физичка активност буде разносврсна – мењајте темпо, трајање и врсту активности. · Одрасле особе треба да имају најмање 150 минута умерене активности недељно и радите вежбе за мишиће бар два пута недељно. · Радите вежбе истезања најмање два пута недељно. · Мала деца треба да буду физички активна најмање 3 сата дневно, кроз игру и кретање. · Школска деца и адолесценти треба да буду активни бар 60 минута сваког дана. · Ограничите време испред екрана код деце и младих на највише 2 сата дневно. · Ако имате преко 65 година, укључите вежбе за одржавање и побољшање равнотеже и координације. · Сваки додатни покрет се рачуна – и мало је боље него ништа. · Вежбајте безбедно – бирајте безбедно окружење и користите одговарајућу опрему. · Укључите кретање у свакодневне активности – користите степенице уместо лифта, идите пешке или бициклом кад год можете, паркирајте се мало даље од жељене дестинације. Ако користите превоз, сиђите бар две станице раније и прошетајте. · Физичка активност није само спорт – и рад у башти, кућни послови или игра са децом и кућним љубимцима се рачунају.
· Покрените се заједно са другима – укључите породицу и пријатеље, биће лакше и занимљивије. · Поставите достижне циљеве и пратите свој напредак – водите белешке или користите апликације да останете мотивисани.
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ УЖИВАЊЕ, А НЕ ОБАВЕЗА! ПОСЕБНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ГОЈАЗНЕ ОСОБЕ · Почните полако – крените са 10–15 минута активности дневно и постепено продужавајте време. · Бирајте умерене аеробне активности – брзо ходање, пливање, вожња бицикла или вежбе у води су добар избор. · Да бисте заштитили зглобове, дајте предност активностима са мањим оптерећењем – пливању, нордијском ходању или вежбању на елиптичном тренажеру. · Поставите циљ да временом достигнете око 300 минута активности недељно. · Комбинујте аеробне вежбе и вежбе снаге – јачање мишића помаже убрзању метаболизма. · Укључите вежбе истезања, равнотеже и флексибилности – као што су јога или пилатес – да бисте побољшали покретљивост и свакодневно функционисање. · Активност треба уводити постепено и прилагођавати је здравственом стању особе. · Било каква физичка активност је боља него никаква
Посаветујте се са здравственим радником или стручњаком за физичку активност како бисте изабрали праву врсту и меру активности за себе. Информишите се из проверених извора и континуирано унапређујте своје знање о здравим животним навикама.
Уколико желите да проверите своје знање о физичкој активности, то можете учинити попуњавањем теста „Шта знате о физичкој активности“.
Већ традиционално током маја се обележава Европска недеља јавног здравља, а ове године активности ће се спровести од 4. до 8. маја уз глобалну тему која се односи на значај улагања у здравље и благостање кроз одрживе приступе. Иницијатор кампање је Европско удружење за јавно здравље, а учествују бројне партнерске институције и организације широм континента кроз акције у локалним заједницама, али и кроз међусобно повезивање и синергију са циљем промоције кључних порука и што већег учешћа грађана.
Поред опште теме, сваки дан у оквиру Европске недеље јавног здравља се обележава под посебним слоганом који је усмерен на приоритетне области.
Први дан је посвећен политикама које дориносе здрављу указујући на значај и последице одлучивања на свим нивоима не само у здравственом систему, већ и другим секторима, са циљем да се истакне важна чињеница да улагања у здравље нису трошак друштва, већ инвестиција у хумани капитал и одрживу животну средину која се вишеструко враћају кроз смањење трошкова здравствене заштите, бољу продуктивност, иновације и конкурентност на тржишту, доприносећи одрживом економском расту. Такође, докази истраживања указују да велики број одредница здравља потиче ван здравственог система, попут услова становања, доступности образовања, адекватности транспорта, развијености система водоснадбевања и санитација, запошљавања, расположивости социјалних давања, наглашавајући значај интерсекторског деловања. И поред таквих сазнања, операционализација концепата који су познати као Здравље у свим политикама и Здравље за све кроз развој и усвајање интегрисаних политика и даље остаје изазов у многим земљама. Један од начина имплементације и потенцијалних решења јесте сарадња на локалном нивоу различитих актера у области јавног здравља кроз заједничке координисане акције засноване на партиципативним локалним политикама и стратегијама.
Тема другог дана је блиско повезана са претходном и односи се на приступе усмерене на смањење неједнакости у здрављу као императив у досезању социјалне кохезије, високог нивоа институционалног поверења и економске стабилности. Здравствене неједнакости су често удружене са другим неједнакостима у друштву, системски узроковане, доводећи до мање доступности и коршћења услуга, умножавања ризика у најосетљивијим социјалним групацијама, лошијих здравствених исхода и значајних економских последица за појединце и друштво у целини. Приступи усмерени на смањење неједнакости у друштву се односе на интензивнију подршку онима који се препознају као посебно рањиви, у складу са потребама, уз њихово укључивање у креирање потенцијалних решења, пре свега у локалним срединама. Иницијативе на локалном нивоу не треба да буду изоловане, већ засноване на свеобухватним системским променама које се баве друштвеним детерминантама, обезбеђујући правичан приступ услугама и оснажујући маргинализоване заједнице.
Трећи дан је посвећен значају менталног здравља као јавно-здравственог приоритета широм Европе. Време интензивних промена услед друштвених, економских, еколошких , технолошких тенденција и токова утичу на капацитете људи да се прилагођавају и одговоре све бројнијим и комплекснијим захтевима. Осећај хроничне неизвесности и несигурности, животне тешкоће праћене различитим губицима у великој мери утичу на емоционално здравље и појаву различитих стања пре свега анксиозности и депресије. Подаци указују да су поремећаји менталног здравља све чешћи и да се у европском региону просечно јављају код сваке шесте особе, односно да више од 140 милиона људи пати од поремећаја, а да економске последице изражене не само кроз директне трошкове услед лечења, већ и индиректне услед смањене продуктивности и последица на индивидуалном и друштвеном нивоу износе укупно око 4% БДП-а. Уочава се недовољност капацитета и фрагментираност система здравствене заштите у пружању адекватне мултидисциплинарне подршке особама са поремећајима менталног здравља. Такође, недовољна улагања у свеобухватне превентивне програме доприносе актуелном стању. Као императив се сагледава потреба за оснаживањем служби које се баве менталним здрављем пре свега на нивоу примарне здравствене заштите уз развој услуга у локалној заједници и њиховог међусобног повезивања у циљу што боље доступности и ефикасности у пружању подршке. Посебна пажња треба да се усмери на међусекторску сарадњу, изградњу потребне инфраструктуре у свим областима и адекватно финансирање делотворних програма заснованих на доказима и развијених у складу са адекватно сагледаним потребама, а у циљу досезања високог степена менталног благостања и развоја отпорности заједница на различите изазове.
Тема претпоследњег четвртог дана сагледава транспарентно и партиципативно одлучивање и доношење политика као важне одреднице здравља. Одговорно управљање у свим сегментима друштва, засновано на дијалогу и поверењу, уз висок степен учешћа грађана представља основну полугу за развој и одрживи напредак. Истиче се значај проверених, утемељених, доследних, лако доступних информација из поузданих извора, отворености институција према грађанима, као и сарадње различитих партнера како би поруке од значаја за јавно здравље и свеопште благостање биле адекватно перципиране и процесуиране. Потребно је да стручне службе и доносиоци одлука унапреде механизме комуникације са јавношћу, буду осетљиви на забринутости и да адекватно и благовремено пруже одговоре и предузму кораке који се од њих очекују. И ту, у отвореном, уважавајућем демократском дијалогу лежи простор за изградњу поверења, који уз проактивно деловање грађана и одговорност институција, доприноси успостављању тзв. приступа целог друштва.
Недеља јавног здравља се завршава петог дана снажном поруком о кадровској ситуацији у системима здравствене заштите и потребом за унапређење. У овом тренутку у Европи недостаје преко милион здравствених радника. Узроци су бројни, а неки од њих се односе на недовољност дугорочног планирања, недостатак интерсекторске координације, фрагментираност система, структурне недостатке, повећане потребе популације за здравственим услугама. Очекују се значајни реформски процеси праћени адекватним улагањима у систем образовања, запошљавање и подршку запосленима. Неопходно је заједничко стратешко кадровско планирање, развој капацитета кроз додипломско и последипломско образовање, запошљавање у складу са потребама, обезбеђење адекватних услова рада и накнада за рад, изградња вештина, подршка развоју стручних каријера, организационо унапређење, увођење иновативних модела рада и дигиталних алата као потпоре за одлучивање у клиничким окружењима. Предстоји свеобухватан дуготрајан процес са јасним циљем – подршка здравственим радницима!
Светска здравствена организација (СЗО) позива све здравствене установе и здравствене раднике да се укључе у обележавање Светског дана хигијене руку, који се традиционално обележава 5. маја. Кампања „SAVE LIVES: Clean Your Hands“ (САЧУВАЈТЕ ЖИВОТЕ – оперите своје руке), која се спроводи од 2009. године у оквиру програма за безбедност пацијената „Clean care is safer care” започетог 2005/2006. године, има за циљ да одржи глобалну свест о значају хигијене руку и превенције и сузбијања инфекција (ПСИ) у здравственој заштити, као и да подстакне континуирано унапређење праксе на локалном и националном нивоу.
Србија се укључила у овај програм СЗО 2008. године организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом „Чисте руке – безбедне руке“.
У 2026. години обележава се 18 година ове кампање, уз слоган „Акција спасава животе“, којим се наглашава потреба за обновљеним и појачаним деловањем свих који учествују у пружању здравствене заштите. Здравствене установе се позивају да преузму доступне промотивне материјале, планирају њихове начине примене и активно укључе здравствене раднике у спровођење активности у кампањи. Посебно се препоручује да се кроз комуникацију са здравственим радницима додатно промовише значај хигијене руку и да се подстакне примена мера превенције и контроле инфекција у свакодневној пракси.
Значајан део инфекција повезаних са здравственом заштитом, односно болничких инфекција, може се спречити правилном и правовременом хигијеном руку, као и доследном применом мера ПСИ. Болничке инфекције представљају стални ризик за пацијенте у свим здравственим установама, доприносе развоју антимикробне резистенције, повећавају смртност и морбидитет, продужавају трајање хоспитализације и генеришу додатне трошкове здравственог система. Њихов утицај се огледа и у значајном оптерећењу за пацијенте, породице и здравствене раднике, као и у отежаном остваривању циљева квалитетне и безбедне здравствене заштите.
Ефикасна примена хигијене руку и мера превенције и сузбијања инфекција може бити отежана услед неадекватних услова у здравственим установама, укључујући недостатак чисте воде, санитације, адекватног управљања медицинским отпадом и општих хигијенских стандарда (Програм СЗО: Water, sanitation and hygiene – WASH). Ови фактори утичу не само на безбедност пацијената и здравствених радника, већ и на достојанство и једнак приступ здравственој заштити.
У складу са глобалним препорукама СЗО, здравствене установе треба да промовишу хигијену руку засновану на доказима, укључујући примену концепта „Мојих 5 тренутака за хигијену руку“ и правилне технике хигијене руку. Такође се препоручује укључивање хигијене руку у националне и институционалне планове превенције и сузбијања инфекција, у складу са Глобалним акционим планом и оквиром за праћење, као и континуирано праћење придржавања хигијене руку уз обезбеђивање повратних информација здравственим радницима, што Србија већ годинама чини.
Посебан фокус у 2026. години ставља се на имплементацију глобалних ПСИ стратегија и постизање кључних индикатора до 2030. године. Један од приоритетних циљева је успостављање система праћења придржавања хигијене руку и редовног извештавања, у току 2026. године.
Здравствене установе се подстичу да активно учествују у кампањи организовањем локалних активности, коришћењем доступних СЗО материјала, учешћем у едукативним вебинарима и разменом искустава и примера добре праксе.
Позивамо све здравствене раднике и установе да се придруже обележавању Светског дана хигијене руку 5. маја 2026. године и допринесу унапређењу безбедности пацијената и здравствених радника кроз доследну примену хигијене руку и мера превенције исузбијања инфекција.
У том смислу, позивају се здравствене установе да у току месеца маја спроведу самопроцену применом Упитника СЗО за хигијену руку, као и циљане опсервације придржавања хигијене руку (момент 1) на одабраним местима неге и лечења пацијената (минимум по 50 опсервација у јединицама интензивног лечења, на интерним одељењима и одељењима хирургије), те да о резултатима известе надлежни завод/институт за јавно здравље.
5 МОМЕНАТА ХИГИЈЕНЕ РУКУ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА БОЛНИЧКОГ СТАЦИОНАРНОГ ТИПА”
Међународни дан планете Земље има за циљ да подигне свест глобалне јавности о изазовима за добробит планете и целог живота који она подржава. Дан такође препознаје колективну одговорност, на коју нас позива Рио декларација из 1992. године, у којој се промовише хармонија са природом и Земљом, како би се постигла праведна равнотежа између економских, друштвених и еколошких потреба садашње и будућих генерација човечанства.
Тема Дана планете Земље 2026. године, „Наша снага, наша планета” одражава суштинску истину: напредак у заштити животне средине не зависи од било које појединачне администрације или избора. Њега одржавају свакодневни поступци заједница, просветних радника, радника и породица који штите места у којима живе и раде.
Међународни дан планете Земље представља важну прилику да се истакне нераскидива веза између очувања животне средине и јавног здравља. Здравље становништва директно зависи од здравља планете. У условима климатских промена, деградације животне средине и растућег притиска на природне ресурсе, заштита екосистема представља једну од основних одговорности јавног здравља.
Чист ваздух, безбедна вода за пиће, здраво земљиште и стабилни климатски услови представљају основне еколошке одреднице здравља. Њихово нарушавање доприноси порасту незаразних и заразних болести, несигурности у снабдевању храном и поремећајима менталног здравља. Климатске промене се препознају као једна од највећих и растућих претњи здрављу становништва на глобалном нивоу.
Екстремни климатски догађаји, попут топлотних таласа, поплава, суша и пожара, имају директне негативне последице по здравље и додатно оптерећују здравствене системе. Ови ризици су израженији код осетљивих група, укључујући децу, старије особе, хроничне болеснике и социјално угрожено становништво.
Са становишта јавног здравља, очување животне средине представља облик примарне превенције. Смањење изложености еколошким ризицима доприноси смањењу оболевања, унапређењу квалитета живота и дугорочној одрживости здравствених система.
Кључни јавноздравствени приоритети повезани са заштитом животне средине обухватају: -Смањење загађења ваздуха кроз чисте изворе енергије и одрживи саобраћај -Обезбеђивање безбедне воде за пиће и адекватних санитарних услова -Промоцију одрживих, нутритивно вредних и отпорних система исхране -Заштиту биодиверзитета ради смањења ризика од зоонотских болести -Развој здравих животних средина, укључујући зелене градске просторе -Заштита животне средине као приоритет јавног здравља
-Климатске мере које доносе здравствене користи
-Здрави екосистеми који доприносе превенцији болести
-Смањење еколошких ризика
-Међусекторску сарадњу
Институције јавног здравља имају кључну улогу у праћењу еколошких ризика по здравље, пружању стручних препорука, подршци доношењу политика заснованих на доказима и јачању отпорности заједница. Ефикасно суочавање са изазовима у области јавног здравља и животне средине захтева снажну сарадњу између здравственог, еколошког, социјалног и економског сектора.
Интегрисање заштите животне средине у планирање и политике јавног здравља од суштинског је значаја за заштиту здравља, смањење превентабилних болести и обезбеђивање здравије будућности за садашње и будуће генерације.
Напредак у заштити животне средине гради се кроз свакодневне акције — од заједница које штите екосистеме до иноватора који унапређују решења. Чист ваздух, безбедна вода и отпорност на климатске промене нису ствар избора — они су неопходни. За Дан планете Земље 2026. мобилишимо се масовно. Свака акција се рачуна. Сваки глас је важан.
Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних, вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације.
Ова двадесет прва по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „За сваку генерацију – вакцине делују” како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са акцентом на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, те да би се спречило епидемијско јављање болести сада, али и у будућности. Потребно је ширити информације о вакцинама и важности имунизације и подстицати напоре за унапређење јавног здравља, стварањем и унапређењем партнерстава и иницијатива са професионалцима и омладинским организацијама посвећеним промовисању имунизације. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавно-здравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су: дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао.
Позив на акцију: ваша одлука прави разлику. Вакцинишите се
Вакцине су већ дуго један од најмоћнијих алата у јавном здрављу.
Више од 200 година вакцине штите генерације људи. Толико су успешне да су многе болести које су некада изазивале страх данас ретке у многим деловима света. Вакцине су спасиле више од 150 милиона живота у последњих 50 година – не случајно, већ зато што су људи доносили одлуку да заштите себе, своју децу и друге. То значи шест спасених живота сваког минута, сваког дана, током више од пет деценија.
Вакцине су доказано средство превенције тешких болести, које на безбедан начин сваке године штите стотине милиона људи. Развијају се кроз ригорозна научна истраживања, пажљиво се тестирају и континуирано прате у погледу безбедности и ефикасности. Одлуке породица да вакцинишу своју децу, заједно са посвећеношћу здравствених радника да дођу до сваког детета, допринеле су повећању преживљавања одојчади за 40% у последњих 50 година и заштитиле десетине милиона деце од трајних инвалидитета. Више деце него икад раније доживи први рођендан, иде у школу, ради, оснива породице и доживи старост.
Вакцине штите људе у сваком животном добу
Вакцине су кључни део очувања здравља у свим животним фазама. Данас вакцине штите људе током целог живота – од детињства до старости – од више од 30 инфекција и озбиљних болести.
У раном детињству имунски систем одојчади и мале деце још увек се развија, због чега су подложнији болестима. Зато се већина вакцина против болести као што су дифтерија, хепатитис Б, морбили, заушке, полиомијелитис, пертусис, ротавирус, рубела и тетанус даје током прве две године живота.
У адолесценцији су потребне вакцине (ревакцине) за одржавање имунитета против дифтерије, тетануса и пертусиса, а додатне вакцине штите од инфекција које представљају нове здравствене ризике, као што су хумани папилома вирус (HPV) и менингитис.
Током трудноће вакцинација има важну улогу у заштити и мајке и бебе. Примањем вакцина против респираторног синцицијелног вируса, грипа и COVID-19, труднице преносе заштитна антитела на бебу пре рођења и помажу да обе буду безбедне. У одраслом добу имунски систем са годинама природно слаби, што повећава ризик од тешких инфекција. Вакцине штите одрасле и старије особе од болести као што су COVID-19, грип, пнеумонија и херпес зостер, смањујући ризик од тешких облика болести и хоспитализације и помажући им да дуже остану здрави. Вакцине против болести присутних у одређеним регионима – као што су денга, маларија и жута грозница, као и вакцине развијене за сузбијање епидемија колере, еболе и мајмунских богиња – омогућавају данашњим генерацијама да користе предности научних достигнућа која раније нису била доступна.
Ваша одлука је од пресудног значаја. Вакцинишите се
Иза сваке бројке стоји човек. Подаци о вакцинацији нису само пука статистика. То су стварни људи и породице који свесно бирају да заштите себе, своју децу и заједницу, нарочито оне најрањивије који из здравствених разлога не могу да приме вакцину. Право на здравље није доступно свима. Сваке године скоро 20 милиона одојчади пропусти бар једну вакцину, док више од 14 милиона деце не прими ниједну дозу, најчешће зато што им вакцине нису доступне. Због тога милиони деце остају незаштићени од опасних болести које се могу спречити вакцинацијом.
Систем почива на поверењу. Иза сваке вакцинисане особе стоји читав систем који то омогућава – лекари, научници, здравствени радници и здравствене установе, школе, државе. У самом средишту тог система су разговори засновани на стрпљењу и међусобном поверењу.
Традиција која чува живот. Постоје породичне вредности које вреди преносити: право је време да осигурамо да свака нова генерација расте заштићена вакцинама. Дељењем проверених информација и јачањем поверења у вакцине можемо помоћи породицама у доношењу најбоље одлуке за своје здравље. Поглед у будућност. На половини смо пута до остварења циљева Европске агенде имунизације 2030. и Глобалне агенде имунизације 2030. (IA2030). Заједно можемо створити свет у коме деца не умиру од болести које се могу спречити, где су млади заштићени од болести које угрожавају њихову будућност, а старије генерације живе дуже и квалитетније.
Победа над болестима је могућа. Баш као што смо пре пола века искоренили велике богиње, данас смо на корак да исто учинимо и са дечијом парализом.
Током 2025. године у Европском региону СЗО регистровано је 33.998 случајева морбила, што је за 75% мање у односу на 2024. годину (највише у Киргистану, Русији, Румунији, Казахстану, Таџикистану). У том периоду су пријављена 23 смртна исхода узрокована морбилима (11 у Киргистану, по три у Румунији и Израелу, по два у Украјини и Француској и по један у Русији и Холандији). Према закључцима 14. састанка Регионалне верификационе комисије за елиминацију морбила и рубеле, закључно са септембром 2025. године на којем је разматрана документација из 52 земље за 2024. годину, у 32 земље у периоду од најмање 36 месеци је прекинута трансмисија морбила, а у 49 трансмисија рубеле у Европском региону СЗО, док је у 32 забележен прекид трансмисије обе болести. У Србији се одржава ендемско присуство морбила.
Током 2025. године на територији Републике Србије регистровано је 210 случајева морбила (стопа инциденције 3,2 на 100.000 становника). Највећи број случајева регистрован је на територији Рашког округа, у оквиру епидемија пријављених у претходној години у Новом Пазару (96 случајева), Тутину (70 случајева), граду Београду (39 случајева), два случаја у Бору и по један случај у Рашкој, Сјеници и Новом Саду. Највећи број случајева (36,2%), као и највиша узрасно-специфична стопа инциденције регистровани су у узрасној групи од једне до четири године. Највећи број случајева је био невакцинисан или са непознатим вакциналним статусом.
У 2025. години у Републици Србији пријављено је 18 случајева великог кашља, при чему је регистрована стопа инциденције од 0,27 на 100.000 становника. Број случајева знатно је нижи у односу на претходне две године, с обзиром на то да је 2023. године био пријављен 1421 случај (стопа инциденције 21,3 на 100.000), а 2024. године 1683 случаја великог кашља (стопа инциденције 25,4 на 100.000 становника). Током 2025. године није било пријављених смртних исхода узрокованих великим кашљем, за разлику од претходне две године када су пријављена по три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца.
Постигнути обухват примарном вакцинацијом и ревакцинацијом током 2025. године у Републици Србији нижи је од обухвата постигнутог током 2024. године, када је у питању већина вакцина које су предвиђене Календаром обавезне имунизације лица одређеног узраста, изузев обухвата другом ревакцинацијом комбинованом четворовалентном вакцином, трећом ревакцинацијом против дифтерије и тетануса, као и ревакцинацијом против малих богиња, заушака и рубеле који бележе сличне вредности као у претходној години.
Имајући у виду наведено неопходна је хитна реакција свих учесника у систему имунизације у циљу вакцинације невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, односно достизања циљних вредности обухвата свим вакцинама.
Вакцине су заштитиле здравље генерација у прошлости и штите здравље садашњих генерација. Вакцинација је значајна у свим узрасним добима.
Национални календари имунизације треба да се заснивају на најадекватнијем имунском одговору на вакцине везаном за узраст односно заштити у узрасту када је највећи ризик од обољевања од тешких форми болести и компликација. Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спасавају се животи. Сваки родитељ има кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести. Вакцине штите од болести, спасавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот. Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих. Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.
Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавно-здравствене изазове, а обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система.
И не заборавимо да се успеси вакцинације другачије препознају: „Највећи успеси су они које не видимо… Сви они људи који нису патили или страдали од болести које су се могле спречити”.
7. АПРИЛ СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА„Заједно за здравље. Станимо уз науку.“
Светски дан здравља, који се обележава сваке године 7. априла, представља важну прилику да се глобална пажња усмери ка кључним изазовима у области јавног здравља. Овај датум симболично подсећа на оснивање Светска здравствена организација и наглашава значај универзалног приступа здравственој заштити као основног људског права.
Светски дан здравља 2026. године наглашава значај заједничког деловања у очувању и унапређењу глобалног здравља кроз слоган „Заједно за здравље. Станимо уз науку“. Ова порука истиче кључну улогу науке, истраживања и доказа у доношењу здравствених политика и свакодневних одлука које утичу на здравље појединаца и заједница.
У времену када се свет суочава са бројним изазовима – укључујући нове и постојеће заразне болести, пораст хроничних незаразних обољења, као и последице климатских промена – ослањање на научне доказе постаје важније него икада. Наука омогућава развој ефикасних терапија, вакцина и превентивних стратегија које спашавају животе и унапређују квалитет живота.
Истовремено, слоган указује на потребу за солидарношћу и сарадњом међу државама, здравственим институцијама и грађанима. Само кроз заједничко деловање могуће је обезбедити једнак приступ здравственој заштити и смањити здравствене неједнакости.
Здравље више није само питање појединца или лекара — оно зависи од:
здравствених система
влада и јавних политика
образовања и информисаности
глобалне сарадње
Станимо уз науку
Ова порука је посебно важна данас због:
ширења дезинформација
неповерења у медицину и вакцине
брзог протока нетачних информација на интернету
СЗО наглашава да:
одлуке треба доносити на основу доказа
научна истраживања спасавају животе
поверење у здравствене институције мора да се гради
У савременом свету, здравствени системи суочавају се са сложеним изазовима – од хроничних незаразних болести и менталног здравља, до климатских промена, нових заразних болести и неједнакости у доступности здравствених услуга. Посебан акценат ставља се на превенцију, рано откривање болести и промоцију здравих стилова живота као најефикаснијих стратегија за унапређење општег здравља популације.
Болести попут:
Дијабетес тип 2
Кардиоваскуларне болести
постају водећи узрок смрти — а многе се могу спречити.
Све већи број људи суочава се са:
стресом
анксиозношћу
депресијом
што захтева озбиљан и системски приступ. Загађење ваздуха, екстремне температуре и природне катастрофе директно утичу на здравље људи.
Људи данас добијају информације са свих страна — али нису све тачне.
Зато је важно:
разликовати проверене изворе
веровати медицинским стручњацима
Са посебним акцентом на:
Јачање поверења у науку и здравствене институције
Промоцију вакцинације и превентивних мера
Смањење здравствених неједнакости
Подстицање улагања у здравствене системе
Едукацију становништва
Ова тема није само „глобална“ — односи се и на свакодневни живот:
информиши се из поузданих извора
иди на редовне прегледе
вакциниши се према препорукама
води рачуна о физичком и менталном здрављу
подржавај научно засноване одлуке
Улагање у здравствену едукацију, јачање примарне здравствене заштите и дигитализацију здравствених система представља основ за одржив и праведан здравствени систем.
Здравље будућности зависи од:
сарадње људи и система
поверења у науку
одговорног понашања сваког појединца
Обележавање Светског дана здравља 2026. године представља позив да се подржи наука, негује поверење у здравствене системе и активно допринесе изградњи здравије и сигурније будућности за све.
Поред институционалних мера, индивидуална одговорност има кључну улогу. Редовна физичка активност, уравнотежена исхрана, ментална хигијена и превентивни прегледи доприносе не само дужем животном веку, већ и бољем квалитету живота.
Обележавање Светског дана здравља 2026. године позива на солидарност и акцију – јер здравље није привилегија, већ право сваког човека.
У понедељак, 30. марта 2026. године, у просторијама Завода за јавно здравље “ТИМОК“ Зајечар успешно је одржан акредитовани семинар под називом:
„Значај комуникације и јачање комуникационих вештина у превенцији ризичних облика понашања код младих“
Едукацију је организовао Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, са циљем унапређења знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника у области комуникације и превенције ризичних понашања код младих.
Програм семинара обухватио је низ стручних предавања и радионица на теме: улоге комуникације у превенцији ризичних понашања превенције физичке неактивности превенције ризичног сексуалног понашања
Предавачи су били: – Марија Вуковић, дипл. психолог – др Мирјана Тошић – др Катарина Боричић уз реализацију радионица које су водиле др Тамара Томашевић и др Ивана Грубор.
Завод за јавно здравље“ТИМОК“Зајечар упућује велику захвалност Институту за јавно здравље Србије „др Милан Јовановић Батут“, свим предавачима на стручности и посвећености, као и свим учесницима који су се одазвали позиву и узели активно учешће, чиме су у великој мери допринели квалитетној размени знања и искустава.
