Здравље није само одсуство болести. То је стање у ком се осећамо добро — физички, ментално и социјално. Али, здравље није нешто што добијамо једном заувек. Оно се негује, гради и чува. Најбољи тренутак да се бринете о себи је – сада. Најважнији корак је онај који направите пре него што се појави проблем.
ПРЕВЕНЦИЈА ПОЧИЊЕ У ПОРОДИЦИ
Брига о здрављу почиње код куће – добрим навикама, редовним оброцима, подстицањем деце на кретање и игру. Родитељи су узор. Ако ви идете на превентивне прегледе, и ваша деца ће једног дана знати колико је то важно. Породичне навике су најмоћнија превенција коју имамо.
Убрзан начин живота, стрес, недовољна физичка активност, неправилна исхрана и одлагање одласка код лекара доводе до тога да многе болести бивају откривене прекасно. Превентивни прегледи су наш најјачи савезник у очувању здравља — они нису луксуз, већ нужност.
Не чекајте да се симптоми појаве — делујте пре њих. Здравље није трошак, већ улагање.
Превенција је најефикаснији начин да останете активни, независни и здрави.
ЗАШТО СУ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ НЕОПХОДНИ?
Откривају болест у најранијој фази — када је лечење најуспешније Смањују ризик од компликација, инвалидитета или смртног исхода Дају увид у ваше здравствено стање и подстичу усвајање здравих навика Смањују трошкове здравствене заштите, јер спречавају скупе интервенције у касној фази
ШТА УКЉУЧУЈУ РЕДОВНИ ПРЕГЛЕДИ?
Изабрани лекар опште медицине – основни параметри здравља (крвни притисак, шећер, масноће, тежина, BMI) Стоматолошки преглед – рано откривање обољења уста и зуба Саветовање о здравом начину живота (исхрана, физичка активност, пушење, алкохол) Скрининг тестови у складу са узрастом, полом и породичном анамнезом
СКРИНИНГ ПРОГРАМИ – КАДА ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ ДЕЛОВАТИ?
1. Рак дојке
Мамографија омогућава откривање тумора и пре него што се може напипати Препоручује се женама од 50 до 69 година, на сваке две године
2. Рак грлића материце
Папа и ХПВ тест откривају ране промене – пре настанка карцинома Препоручују се женама од 25 до 64 године, у редовним интервалима
3. Колоректални карцином
Може се спречити уклањањем полипа Скрининг обухвата тестове на окултно крварење у столици, колоноскопију Препоручује се особама старијим од 50 година
4. Рак плућа
Нискодозна ЦТ плућа смањује морталитет код хроничних пушача Намењен је особама од 50–80 година са дугогодишњом навиком пушења
ВАКЦИНАЦИЈА – ЈАЧАЊЕ КОЛЕКТИВНОГ ИМУНИТЕТА
У детињству: вакцинација штити од болести као што су дечја парализа, морбиле, великог кашља У одраслом добу: препоручују се вакцине против грипа, COVID-19, хепатитиса, ХПВ-а и пнеумокока Старији: посебно осетљива група — вакцинација може спречити хоспитализацију и озбиљне компликације
ПОРОДИЧНА ИСТОРИЈА – МОЈА ПРИЧА, МОЈА ОДГОВОРНОСТ
Ако неко у вашој породици има дијабетес, висок крвни притисак, болести срца или рак — ваше шансе су веће. Али, не значи да ћете се разболети. Променом животног стила можете утицати на свој ризик.
ПОДРШКА СТРУЧЊАКА – НЕМОЈТЕ ИСТРАЈАВАТИ САМИ
Здравствени радници нису ту само када се разболимо. Они су ту и да:
вас подстакну,
пруже праву информацију,
помогну да донесете најбоље одлуке за себе и своју породицу.
НЕ ЗАБОРАВИТЕ: ЗДРАВЉЕ СЕ НЕ ПОДРАЗУМЕВА.
Превентивни преглед није губљење времена — већ добијање времена. Вакцинација није обавеза — већ заштита. Скрининг тестови нису дијагноза — већ прилика да се делује на време. Здрав живот није тренд — већ ваша инвестиција.
СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВАСветски дан становништва обележава се 11. јула и то је дан установиљен од стране Уједињених нација, 1987. године, када је забележено да на планети Земљи живи пет милијарди људи. Основни циљ кампања које се покрећу тог датума јесте скретање пажње на горуће проблеме и изазове са којима се суочава глобална популација.
Од тада, овај дан је постао годишњи догађај који скрец́е пажњу на хитну потребу за политикама и програмима који се односе на становништво. Током година, теме су укључивале репродуктивно здравље, оснаживање младих и одрживи развој, одражавајуц́и еволуирајуц́е изазове света који се развија и мења.
Светски дан становништва 2025. године нас подсећа и упозорава на једно од најкритичнијих питања са којима се суочава наша планета: изазове и могуц́ности које ствара растуц́а глобална популација. Овај међународни догађај подизања свести подстиче све да размотре како популациони трендови утичу на здравље, развој и животну средину, истовремено инспиришуц́и позитивне акције за одрживију будуц́ност.
Шта је Светски дан становништва?
Светски дан становништва 2025. је глобално обележавање посвец́ено подизању свести о питањима становништва, укључујуц́и планирање породице, родну равноправност, сиромаштво, здравље мајки и људска права.
Светски дан становништва је установљен од стране Уједињених нација и овај дан служи као подсетник на важност улагања у људе и подржавање одрживог развоја.
Обележавањем Светског дана становништва у 2025. години истиче се потреба за решавањем демографских изазова са наставком развијања светске популације, наглашавајуц́и моц́ информисаних избора и једнаких могуц́ности за све:
Пројектовано је да ће 2025. године глобална популација бити преко 8,1 милијарде.
Више од половине светске популације је млађе од 30 година.
Приступ услугама планирања породице и репродуктивног здравља остаје изазов за милионе људи широм света.
Стопе раста становништва се значајно разликују по регионима, при чему се неке земље суочавају са брзим растом, а друге се баве старењем становништва.
Из последње публикације „Перспективе светске популације“ (World Population Prospects, 2024)
Светска популација је више од три пута вецћа него што је била средином XX века. Глобална људска популација достигла је 8,0 милијарди средином новембра 2022. г, демографски догађај познат и као „Дан осам милијарди“, што представља важну прекретницу у развоју човечанства. Наиме, са процењених 2,5 милијарди људи 1950. године, светска популација је порасла за 1 милијарду 2010. године и за 2 милијарде 1998. године. Очекује се да ц́е се светска популација повец́ати за скоро 2 милијарде људи у наредних 30 година, са садашњих 8 милијарди на 9,7 милијарди 2050. године и могла би достиц́и врхунац, са скоро 10,4 милијарде средином 2080-их. Док је глобалној популацији било потребно 12 година да порасте са 7 на 8 милијарди, процењује се да ће бити потребно око 15 година (до 2037. г) да достигне 9 милијарди, што је показатељ да се укупна стопа раста светске популације успорава. Ипак, стопе фертилитета и даље су високе у неким земљама. Земље са највишим стопама фертилитета обично су оне са најнижим приходима по глави становника. Због тога је раст светске популације током времена постао све више концентрисан у најсиромашнијим земљама света, од којих се већина налази у подсахарској Африци.
Након тог врхунца, предвиђа се да ће број становника постепено опадати на око 10,2 милијарде до краја века. Тренутно, једна од четири особе живи у земљи у којој је популација већ достигла свој максимум.
Стопе фертилитета опадају, при чему жене данас у просеку рађају једно дете мање него 1990. године, што је довело до глобалне стопе фертилитета од 2,3 живорођене деце по жени у 2024. години. Очекивани животни век поново расте након пандемије ЦОВИД-19 и износи 73,3 године у 2024, а предвиђа се да ће достићи 77,4 године до 2054. године. Значајно је да се очекује да ће до 2080. године број особа старијих од 65 година премашити број деце млађе од 18 година, а већ средином 2030-их број особа старијих од 80 година надмашиће број новорођенчади. Земље које се суочавају са демографским старењем вероватно ће морати да користе технологију за повећање продуктивности и стварање могућности за целоживотно учење, како би подржале вишегенерационе радне снаге и, по потреби, продужиле радни век.
До 2080. године, у свету, број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 18 година:
• До краја 2070-их, очекује се да ће број особа старости 65 година и више на глобалном нивоу достићи 2,2 милијарде, чиме ће премашити број деце (млађих од 18 година).
• До средине 2030-их, предвиђа се да ће бити око 265 милиона особа старијих од 80 година, што ће бити више од броја новорођенчади (деце до једне године старости).
• У земљама у којима је популација већ достигла свој максимум или се очекује да ће га достићи у наредним деценијама, ово преклапање (када број старијих премаши број деце) десиће се раније.
• Чак и у земљама чија популација и даље брзо расте и које имају релативно младо становништво, број особа старијих од 65 година очекује се да ће значајно порасти у наредних 30 година.
• Земље, нарочито оне у којима је популација већ достигла врхунац или ће га достићи у наредним деценијама, требало би да размотре коришћење технологије, укључујући аутоматизацију, ради повећања продуктивности у свим старосним групама. Такође би требало да развијају више прилика за целоживотно учење и преквалификације, да подрже вишегенерационе радне снаге и да обезбеде могућности запошљавања за старије особе које желе да наставе да раде.
• У земљама у којима популација и даље брзо расте, поред поменутих политика, биће потребна и визија и припрема за друштво чија ће старосна структура бити знатно другачија од садашње. То укључује јачање здравствених и система дугорочне неге, унапређење одрживости система социјалне заштите и улагање у нове технологије.
• Пошто жене у просеку живе дуже од мушкараца, у готово свим популацијама има више старијих жена него мушкараца. Политике би требало да узму у обзир дужи животни век жена кроз обезбеђивање равноправног приступа пензијским правима, приоритетно решавање здравствених потреба специфичних за жене и јачање система социјалне подршке ради ублажавања могућих ризика.
За неке популације, имиграција ће бити главни покретач будућег раста:
• У 50 земаља и територија, предвиђа се да ће имиграција ублажити смањење броја становника изазвано дуготрајно ниским стопама фертилитета и старијом старосном структуром.
• У земљама као што су Италија, Немачка и Руска Федерација, где је број становника већ достигао врхунац, тај би се врхунац десио раније да није било имиграције.
• Очекује се да ће имиграција бити главни покретач раста становништва у 52 земље и територије до 2054. године и у 62 земље и територије до 2100. године, укључујући Аустралију, Канаду и Сједињене Америчке Државе.
• Емиграција генерално нема велики утицај на величину популације неке земље, али у 14 земаља и територија које већ имају изузетно низак фертилитет, емиграција ће вероватно бити главни узрок губитка становништва у периоду до 2054. године.
• У земљама где су стопе фертилитета већ испод нивоа просте репродукције, емиграција особа у репродуктивном добу може додатно успорити раст популације. У таквим земљама, стварање више прилика за достојанствено запошљавање и подстицање повратне миграције могло би бити делотворније за успоравање пада броја становника на кратак рок него политике које су усмерене искључиво на повећање фертилитета.
Како се укључити?
Постоји много начина да учествујете у Светском дану становништва 2025. г:
Присуствујте локалним или виртуелним догађајима: Многе организације организују предавања, радионице и вебинаре који се баве питањима становништва и одрживим решењима.
Подигните свест: Делите чињенице, инфографике или личне приче на друштвеним мрежама користећи релевантне „хаштагове (#)“ како бисте појачали поруку.
Подржите добротворне организације и иницијативе: Размислите о донацији или волонтирању у групама које раде на репродуктивном здрављу, правима жена или еколошкој одрживости.
Образујте себе и друге: Сазнајте више о трендовима становништва и њиховом утицају, а затим разговарајте о овим темама са породицом, пријатељима или широм заједницом.
ОДАБРАНИ ИНДИКАТОРИ, СРБИЈА (https://www.unfpa.org/data/world-population/RS)
Србија, популација, 2025. г:
Укупна популација: 6,7 милиона
Становништво доби 0-14 година: 14%
Становништво доби 10-19 година: 10%
Становништво доби 10-24 године: 15%
Становништво доби 15-64 године: 63%
Становништво доби 65 и старији: 23%
Укупна стопа фертилитета: 1,5
Очекивано трајање живоа на рођењу мушкараца: 74 године
Очекивано трајање живоа на рођењу жена: 80 година
Сексуално и репродуктивно здравље
Порођаји уз присуство обученог здравственог особља, 2004-2020. г: 100%
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар обавештава све жене узраста од 50 до 69 година са територије Зајечарског и Борског округа о значају мамографског скрининга, као најефикаснијег начина за рано откривање карцинома дојке и успешно лечење.
Карцином дојке је водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести код жена, али ако се открије на време – шансе за потпуни опоравак су веома високе. Мамографија може да открије промене на дојкама које нису опипљиве и не изазивају симптоме, што је чини незаменљивим алатом у борби против ове болести.
Скрининг се спроводи у оквиру Националног програма раног откривања рака дојке, и за све жене из циљне старосне групе је бесплатан. Преглед траје неколико минута, не боли, а може спасити живот.
Позивамо све жене из градова и општина Зајечара, Бора, Књажевца, Мајданпека, Бољевца, Неготина и Кладова да искористе ову могућност и закажу свој преглед у најближој здравственој установи или уз подршку мобилне мамографије, где је доступна.
Поред редовних прегледа, важни су и самопрегледи дојки и здрав начин живота. Не чекајте симптоме – реагујте на време.
За све информације и заказивање прегледа, обратите се на следеће бројеве телефона:
Бројеви телефона за позивање/заказивње, одговорно лице и радно време у домовима здравља округа Бор и округа Зајечар.
Здравствена установа
Број телефона за позивање
одговорно лице
радно време
ДЗ Бољевац
064/2273811
Јелена Богосављевић
08-11h
ДЗ Књажевац
019/731-526 локал 105
Кристина Марковић
07:30-14:30h
ДЗ Зајечар
066/8024508
Лисуловић Милица
07-14h
ДЗ Бор
066/8708032
мс Весна Траиловић
07-15h
ДЗ Кладово
019/801455 локал 175
мс Милена Младеновић
09-12h
ДЗ Неготин
062/8858107
мс Катарина Крстић
08-12h
Бројеви телефона за информисање жена о организованом скринингу рака дојке, одговорно лице и радно време у домовима здравља округа Бор и округа Зајечар.
Летњи дани и топле вечери пружају нам прилику за дуже боравке на отвореном, активности у природи и дружења на свежем ваздуху. Ипак, са собом доносе и појачану присутност инсеката – комараца, крпеља, пчела, оса, стршљенова, бумбара и других врста, које у овом периоду достижу врхунац активности. Висока влажност и обилне падавине додатно подстичу размножавање инсеката, посебно комараца. Контакт са инсектом често је непријатан – убод или ујед могу бити болни, а реакције на отров различито се испољавају у зависности од осетљивости појединца. Препознатљиви симптоми уједа или убода:
оток и црвенило,
свраб и бол,
осећај топлоте или утрнулости у пределу убода.
У већини случајева, реакције су благе и пролазе за неколико сати или дана. Међутим, код осетљивијих особа, убоди пчела, оса или стршљенова могу довести до озбиљних алергијских реакција, потенцијално опасних по живот. Комарци могу преносити заразне болести попут грознице Западног Нила, а уједи заражених крпеља могу довести до Лајмске болести, која без адекватног лечења може имати дугорочне последице. Ко је у већем ризику? Свако може бити угрожен, али нарочито су изложени:
особе које често бораве на отвореном, у руралним и шумовитим пределима,
деца и старији, који могу имати израженије реакције на убод или ујед.
Превенција: кључ безбедности Уз поштовање неколико једноставних препорука, ризик од убода инсеката може се знатно смањити. 1. Креирајте безбедно окружење
Уклоните стајаће воде у дворишту (барице, посуде, непокривени базени).
Поставите и редовно проверавајте заштитне мреже на прозорима и вратима.
Не уклањајте гнезда инсеката самостално – ангажујте стручњаке за дезинсекцију.
2. Понашање у присуству инсеката
Избегавајте нагле покрете и не покушавајте да инсекта отерате махањем.
Мирно се удаљите и научите децу како да се понашају у оваквим ситуацијама.
3. Одећа и изглед као заштита Носите затворену обућу и одећу дугих рукава при боравку у природи.
Избегавајте јарке боје и цветне дезене – привлаче инсекте.
Користите одећу у неутралним бојама попут беле, зелене или светло смеђе.
4. Козметика и храна
Не користите парфеме и козметику јаког мириса пре изласка у природу.
Покривајте храну и пиће приликом обедовања напољу – нарочито слаткише и воће.
5. Након повратка из природе
Детаљно прегледајте кожу и косу, посебно пределе као што су врат, прегиби и власиште.
Прегледајте и крзно кућних љубимаца.
6. Опрез на путовањима
Препорука је да прозоре држите затворенима када возите кроз пределе са великим бројем инсеката.
Пре сваког путовања у топлије крајеве детаљно се информишите о потенцијалним ризицима у земљи у коју путујете, консултујте се са својим лекаром о превентивним мерама (вакцине, мрежа против комараца, таблете против маларије). У одређеним деловима света инсекти су ти који преносе озбиљне болести, зато је превенција кључ безбедности.
7. Трудите се да избегавате боравак на отвореном у раним јутарњим и касним веЧерњим сатима – тада је активност комараца највећа
Коришћење репелената: шта треба знати
На тржишту су доступни различити препарати против инсеката:
Хемијски репеленти – наносе се директно на кожу.
Природни репеленти на бази етеричних уља попут цитронеле, лаванде, гераниола.
Перметрин – користи се искључиво на одећи и опреми (не на кожи).
Приликом избора, консултујте се са фармацеутом или лекаром, нарочито ако препарат користе деца. Придржавајте се упутстава, водите рачуна о дозирању и старосним ограничењима. Након одабира ових производа, осим њихове ефикасности, важно је обратити пажњу и на могуће штетне ефекте. Препоручује се коришћење искључиво репелената који су званично регистровани од стране Министарства за заштиту животне средине.
Шта урадити у случају убода или уједа?
Уклоните жаоку тупим предметом (нпр. страном ножа), без стискања.
Оперите место убода сапуном и водом.
Хладна облога (не директно лед на кожу) помаже у смањењу бола и отока.
Не чешите се, да не бисте изазвали инфекцију.
5. Пратите симптоме – уколико се појави отежано дисање, отицање лица, мучнина, убрзан пулс или поремећај свести, и ако сте убодени у уста, нос, ждрело или сте опасног инсекта прогутали или удахнули одмах позовите службу хитне медицинске помоћи (194).
Симптоми и знаци који захтевају неодложну медицинску помоћ
· Отицање лица, усана, очних капака или језика · Тешкоће са дисањем · Мучнина, повраћање · Грчеви у мишићима · Убрзан рад срца · Симптоми грознице · Дезоријентисаност · Губитак свести
Савет плус
У случају да сте ви или неко од чланова ваше породице раније имали алергијску реакцију на убод инсекта,посаветујте се са вашим лекаром о мерама које треба да предузмете у случају поновног убода или уједа инсекта, како бисте на време спречили појаву нежељених реакција
На крају – одговорност и свест
Свраб, бол и оток су пролазни, али озбиљнија стања могу имати дуготрајне последице. Зато је важно: пратити своје стање након убода, уколико у данима после уједа ули убода инсекта осетите симптоме сличне грипу, обратите се вашем изабраном лекару,
избегавати „кућне лекове” попут сирћета и соде бикарбоне,
благовремено реаговати на симптоме инфекције или алергије.
Планирајте лето безбрижно – информисани, заштићени и одговорни.
1. Unosite dovoljno tečnosti. Preporučuje se unos 2–2.5 litara tečnosti dnevno, a pojačan unos kod fizičkog napora ili boravka na suncu. Voda je najefikasnije sredstvo za hidrataciju. Izbegavati alkohol, gazirane napitke i pića s kofeinom jer mogu doprineti dehidrataciji (WHO, Public health advice on preventing health effects of heat, 2021).
2. Rashlađujte prostorije i telo. Boravite u klimatizovanim ili prirodno rashlađenim prostorima. Redovno se tuširajte mlakom vodom i koristite hladne obloge na kritičnim tačkama tela (vrat, čelo, zapešća).
3. Izbegavajte izlaganje suncu u periodu od 10 do 17 časova. Ukoliko morate da izađete napolje, nosite laganu i svetlu odeću, šešire i naočare za sunce, i koristite zaštitne kreme sa visokim SPF faktorom (Institut Batut, Preporuke za zaštitu od toplotnog talasa, 2023).
4. Prilagodite ishranu. Tokom toplih dana preporučuje se lagana ishrana – što više svežeg voća i povrća, dok treba izbegavati masnu, začinjenu i teško svarljivu hranu.
5. Obratite pažnju na osetljive grupe. Posebnu pažnju treba posvetiti deci, starijima, trudnicama i hroničnim bolesnicima. Ove grupe su najosetljivije na toplotne udare, dehidrataciju i iscrpljenost izazvanu vrućinom (WHO, Heat and health, 2021).
6. Izbegavajte fizički napor tokom najtoplijeg dela dana. Teže aktivnosti treba odložiti za rano jutro ili kasne večernje sate. Tokom fizičkog rada obavezno praviti pauze i unositi tečnost.
7. Reagujte na simptome toplotnog udara. Simptomi kao što su jaka glavobolja, mučnina, vrtoglavica, crvenilo kože, konfuznost i gubitak svesti mogu biti znakovi toplotnog udara. U takvim slučajevima odmah potražiti medicinsku pomoć.
Apelujemo na sve građane da prate lokalne vremenske prognoze i obaveštenja nadležnih službi. Pravovremeno reagovanje i odgovorno ponašanje mogu sprečiti ozbiljne zdravstvene posledice.
Za dodatne informacije i uputstva možete se obratiti najbližem zavodu za javno zdravlje ili posetiti sajt Instituta “Batut” (www.batut.org.rs).
Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама или Светски дан борбе против дрога, обележава се 26. јуна широм света.
Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (Резолуцијом 42/112), има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.
Тема и слоган кампање за 2025. годину је: „Прекините ланац. Зауставимо организовани криминал.”
Овогодишњом кампањом указује се на то да организовани криминал покреће илегалну трговину дрогом, са разорним последицама по људе и заједнице широм света, позивајући на улагање у превенцију, укључујући правду, образовање, здравствену заштиту и алтернативне изворе прихода, као темеље одрживе отпорности.
У регионима обележеним нестабилношћу, мреже организованог криминала проширују производњу и кријумчарење дрога у невиђеним размерама. У тзв. „златном троуглу” југоисточне Азије (Мијанмар/Бурма, Лаос Тајланд), метамфетамин сада доминира у односу на традиционалне дроге попут опијума и хероина, док се наоружане групе, такође, баве великим интернет преварама и финансијским криминалом. У Латинској Америци и на Карибима, рекордна производња и кријумчарење кокаина подстичу насиље и подривају државне институције. Како се потражња шири, тржиште кокаина брзо расте не само у Европи, већ и широм Африке и Азије.
Пораст синтетичких дрога, укључујући изузетно јаке опиоиде попут нитазена, представља нови и смртоносни изазов. Ове супстанце изазивају све више смртних случајева услед предозирања и додатно оптерећују већ крхке здравствене системе.
Илегална трговина дрогом дубоко је повезана са другим облицима криминала, укључујући трговину људима, нелегалну експлоатацију руда и уништавање животне средине. Заједно, ови повезани злочини чине зачарани круг који продубљује сиромаштво, експлоатацију, слабост институција и присуство проблема зависности у друштву.
Заустављање кријумчарења дрога захтева дугорочну, координисану акцију како би се обухватили и понуда и потражња, и спречило да организоване криминалне групе искоришћавају постојеће слабости.
Кључни налази из Светског извештаја о дрогама за 2024. годину:
Готово 292 милиона људи, односно 1 од 18 особа, користило је дрогу године — 20% више него пре десет година.
Након пандемије COVID-19 дошло је до значајног пораста употребе стимулативних дрога као што су кокаин и „екстази“.
Број нових психоактивних супстанци (НПС) на тржишту је стабилизован, док се појављује група синтетичких опиоида названа нитазени, који у неким земљама све више представљају озбиљан здравствени ризик (врсте НПС — супстанци које нису под међународном контролом, а које могу представљати претњу за јавно здравље — на глобалном тржишту остао је прилично стабилан од 2018. године, осим врхунца од 618 супстанци у 2021. години. У 2022. години на глобалном тржишту било је 566 различитих НПС, од којих је 44 те године први пут идентификовано).
Синтетичке дроге доносе нове изазове за безбедност и јавно здравље, представљајући посебан изазов јер се брзо и лако производе, нису везане за одређену локацију и не захтевају много простора ни радне снаге — довољне су јефтине хемикалије. Њихова производња се лако преноси и шири, чак и у земљама са јаким законима. Лабораторије за синтетичке дроге откривене су широм света — од Азије и Африке до Европе и Северне Америке.
Тржиште кетамина брзо се шири на нове географске области (у Европском регион СЗО – Велика Британија, Русија, Белгија, Холандија, Шпанија).
Мушкарци чине велику већину особа које користе дроге, али жене које користе дроге суочавају се са већим штетним последицама и већим препрекама за приступ лечењу.
Иако мушкарци чине знатно већи удео у кривичним делима повезаним са кријумчарењем и употребом дрога, жене су чешће укључене у синтетичке дроге него у оне биљног порекла, а када се укључе, трпе веће последице по здравље и добробит него мушкарци.
Употреба канабиса међу адолесцентима и даље представља разлог за забринутост у многим регионима, уз додатни изазов све раширеније употребе електронских цигарета (вејповања) у Северној Америци — у узрасту када употреба дрога може нанети трајну штету развоју мозга.
Поједине популационе групе, као што су бескућници, несразмерно су погођене употребом дрога и штетним обрасцима њихове употребе; иако им је потребна прилагођена терапија и нега, често се суочавају са стигматизацијом и дискриминацијом приликом приступа услугама за лечење од зависности.
Опиоиди и даље представљају најштетнију класу дрога у погледу смртних случајева повезаних са дрогом, али у половини земаља које извештавају, канабис је дрога која најчешће доводи до поремећаја везаних за употребу дрога.
Дуготрајан раст понуде и потражње за кокаином доноси насиље земљама дуж ланца снабдевања, као и све веће здравствене последице у земљама крајње дестинације, посебно у Западној и Централној Европи.
Синтетички катинони све више доминирају заједничким тржиштем дрога у Источној Европи, Централној Азији и Транскавказији, док је метадон почео да игра значајнију улогу у Украјини.
Око 1 од 11 особа са поремећајима везаним за употребу дрога на глобалном нивоу се лечи, уз велике разлике између региона и полова.
Посматрање употребе дрога кроз призму права на здравље подразумева одговорност да се обезбеде услуге, избегне дискриминација и омогући учешће у доношењу одлука о здрављу, не само за особе које користе дроге, већ и за оне које су погођене њиховом употребом.
Употреба дрога или поседовање за личну употребу представља врсту кривичног дела у вези са дрогом са највишим уделом особа које су ухапшене, гоњене и осуђене на глобалном нивоу.
Све већи број земаља уводи промене у политикама које омогућавају различите нивое регулисаног приступа канабису за немедицинску употребу.
Растући комерцијални интереси и популарни покрети стварају повољан амбијент који подржава приступ нерегулисаној, „квази-терапијској“ немедицинској употреби халуциногена, што може угрозити јавно здравље и повећати штету.
У тзв. “златном троуглу”, испреплетаност нарко-економије, других илегалних активности (кријумчарење дивљих животиња, нелегална експлоатација природних ресурса попут рударства и сече шума, финансијске преваре, трговина људима) и оружаних сукоба додатно погоршава људску несигурност, дестабилизује локалне заједнице и негативно утиче на већ крхке екосистеме.
Кључни налази Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD) за 2024. годину:
ESPAD истраживање, које је спроведено међу 113.882 ученика старости 15-16 година, у 37 европских земаља 2024. године, обележава 30 година праћења ризичних понашања адолесцената широм Европе, са 37 земаља учесница.
Канабис је и даље најчешће коришћена илегална дрога међу младима, иако је учесталост коришћења током живота опала на најнижи ниво од 1995. године. Док је употреба генерално чешћа међу дечацима, разлике између полова се смањују, са неким изузецима где је код девојчица употреба чешћа у поређењу са дечацима. Рано започињање и високо ризична употреба и даље забрињавају, иако је укупна тренутна употреба (дефинисана као употреба у последњих 30 дана) смањена и сада је 5%, што одражава дугорочни тренд смањења учесталости. Перципирана доступност варира, али канабис остаје најлакше доступна недозвољена психоактивна супстанца међу ученицима.
Учесталост употребе других илегалних дрога смањена је међу ученицима у оквиру ESPAD истраживања, при чему су се разлике између полова смањиле, иако дечаци и даље генерално пријављују већу учесталост употребе и перципирану доступност. У међувремену, учесталост употребе инхаланата је у порасту међу девојчицама, док се такође бележи пораст немедицинске употребе фармацеутских производа.
Према ESPAD истраживању из 2024. године, у Србији је икад у животу канабис користило 6,2% младих узраста 13-15 година (7,3% младића и 5,3% девојака), док је друге врсте нелегалних дрога осим канабиса користило 3,2% младих (7,3% младића и 5,3% девојака). Транквилизере или седативе је у току живота користило 8,5% младих узраста 13-15 година (5,4% младића и 11,1% девојака) у Србији.
Суочени са растућим изазовима у области злоупотребе психоактивних супстанци и последицама незаконите трговине дрогама по здравље појединаца, безбедност заједнице и стабилност друштва у целини, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар указује на хитну потребу за свеобухватним и одрживим приступом проблему злоупотребе дрога.
Неопходно је унапређивати сарадњу свих релевантних сектора – здравства, образовања, социјалне заштите, правосуђа, полиције и цивилног друштва – како би се спровеле ефикасне мере превенције, раног откривања, лечења и рехабилитације. Посебну пажњу потребно је посветити рањивим групама, нарочито деци и младима, као и елиминисању стигме и дискриминације која прати особе које користе дроге.
Овогодишњи слоган „Прекините ланац: Зауставимо организовани криминал“ подсећа да се проблем злоупотребе дрога не може посматрати изоловано – он је дубоко повезан са другим облицима криминала, насиља и друштвене нестабилности. Само улагањем у превенцију, јачањем система подршке и изградњом друштва једнаких могућности, можемо створити отпорне заједнице и смањити утицај нарко-трговине.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар апелује да се сви активно укључимо у промоцију здравих стилова живота, изградњу културе нулте толеранције према дрогама и подршку онима који се боре са зависношћу. Само заједничким снагама можемо прекинути ланац зависности и организованог криминала.
Светски дан заштите животне средине обележава се 5. јуна, а установиле су га 1973. године Уједињене нације. Овогодишња земља домаћин је Јужна Кореја, док је фокус на борби против загађења пластиком.
Овогодишња тема Светског дана животне средине позива на решавање проблема загађења пластиком, као део глобалне кампање Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), која има за циљ да мобилише заједнице широм света на спровођење решења. Ослања се на све бројније научне доказе о утицају пластичног загађења, и позива на смањење употребе пластике, њену поновну употребу, рециклажу и промену начина на који је користимо.
Пластика је део свакодневице и користи се готово у свему од посуђа до медицинских уређаја. Према проценама, од средине прошлог века до данас, човечанство је произвело око 9,2 милијарди тона пластичних материјала, а од тога је седам милијарди тона постало отпад. Поред тога, производња пластике је велик узрочник климатске кризе са којом се суочавамо. Једна је од енергетски најинтензивнијих индустријских процеса. У светској потрошњи нафте учествује са шест одсто.
Око 11 милиона тона пластичног отпада сваке године заврши у рекама, језерима, морима и на крају, у океану. Пластика се разграђује на микропластику. Њу чине фрагменти пластике ширине између једног нанометра и пет милиметара. Овако ситне честице пронађене су у најдубљем делу океана, Маријанском рову, али и на највишем врху света – Монт Евересту.
Појединац годишње унесе у организам преко 50.000 пластичних честица
Дисањем и гутањем, пластика доспева у тела људи и животиња. Процењује се да свака особа на планети конзумира више од 50.000 пластичних честица годишње, а много више ако се узме у обзир удисање. Нека истраживања сугеришу да нанопластика мања од једног микрометра може да прође кроз кожу.
Микропластика се акумулира у земљишту из канализације и депонија и услед употребе пластике у пољопривреди. Једна студија је показала да микропластика омета фотосинтезу, што може да угрози производњу хране.
Годишњи друштвени и еколошки трошкови загађења пластиком крећу се између 300 и 600 милијарди америчких долара .
Циркуларна економија као решење
Кључ за смањење количине пластичног отпада лежи у преласку на принципе циркуларне економије. То значи да је потребно преиспитати начин на који је се производи од пластике дизајнирају, производе и користе. Тренутне процене показују да је данас само 21 одсто пластике економски рециклабилно, што значи да је вредност рециклираног материјала довољно висока да покрије трошкове његовог сакупљања, сортирања и обраде. Заправо се рециклира врло мали удео, девет одсто произведене пластике.
Потребно је дизајнирати производе од пластике тако да буду погодни за вишекратну употребу, али и да могу да се рециклирају на крају њиховог животног века. Такође, компаније треба да престану са додавањем непотребне микропластике у своје производе.
Јачање система за прикупљање и рециклирање отпада помогло би у спречавању да пластични производи доспеју у животну средину, где се разграђују у микропластику.
У преко 100 држава, на Светски дан заштите животне средине, организују се акције које имају за циљ промену еколошке свести Влада, привреде и становништва у целини, у правцу одговорнијег понашања према свом окружењу. У оваквим акцијама, сваке године учествује више од пола милијарде људи. Циљ ових акција је да се скрене пажња на последице појединих људских активности које угрожавају живот на планети, као што су загађивање пластиком, загађивање ваздуха, воде, уништавање шума и сл. У Србији ће током Светског дана заштите животне средине бити организоване бројне активности и манифестације којима се скреће пажња најшире јавности на значај и потребу очувања здраве животне околине.
Ове године Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар спровeo je низ активности и едукација усмерених на подизање еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа .
Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, реализоване су едукативне активности под називом „Научи да заштитиш своју планету“, у виду предавања и радионица, са ученицима Медицинске школе у Зајечару.
Са сигурношћу можемо рећи да се животна средина најбоље брани науком и знањем. Увек треба бити за васпитање – а не за преваспитање.
Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије.
Слоган: „Разоткривање привлачности: откривање тактика индустрије дуванских и никотинских производа“.
Овогодишња кампања има за циљ да открије стратегије и тактике које користе индустрије дувана и никотинских производа како би учиниле своје штетне производе привлачнијим, посебно младима. Разоткривањем ових тактика, СЗО настоји да повећа свест, залаже се за јаче политике (укључујући забрану укуса који чине производе од дувана и никотина привлачнијим) и штити јавно здравље.
Значај суочавања са тактикама индустрије
Упркос значајном напретку у глобалној контроли дуванских производа, индустрије дувана и никотина и даље прилагођавају своје стратегије како би привукле и задржале потрошаче. Ове активности подривају јавно здравље и циљају рањиве групе, посебно младе.
Уобичајене тактике укључују:
Употребу арома и адитива: побољшавање укуса и маскирање оштрине дуванског производа како би се повећала његова привлачност;
Циљано оглашавање: коришћење елегантног и савременог дизајна, привлачних паковања и дигиталних медијских кампања за гламуризацију штетних производа;
Заваравајући дизајн производа: креирање производа који подсећају на слаткише или играчке, што директно привлачи децу и адолесценте.
Ове тактике не само да подстичу почетак коришћења, већ и отежавају престанак, повећавајући ризик од зависности и дугорочних здравствених последица.
Потребне су јаче политике у Европи за заштиту младих
Подаци из 2022. године из Европског региона СЗО открили су значајне недостатке у заштити деце од електронских цигарета. Само 4 земље забрањују све ароме у е-цигаретама, док још 4 земље дозвољавају или ограничавају специфичне ароме. Само 11 земаља забрањује све облике оглашавања, промоције и спонзорстава е-цигарета, у поређењу са 36 земаља које имају делимичне забране, док 6 земаља нема никакву регулативу. Ови недостаци у јавно-здравственим полиикама чине младе људе посебно рањивим на циљани маркетинг е-цигарета.
Употреба никотинских производа, попут електронских цигарета и никотинских врећица, расте међу младима. У 2022. години, процењује се да је 12,5% адолесцената у овој Европи користило е-цигарете, у поређењу са само 2% одраслих. У неким земљама, употреба е-цигарета међу децом школског узраста била је 2-3 пута већа него пушење цигарета, што указује на забрињавајући тренд који захтева хитну акцију.
Светски дан без дувана 2025. године пружа прилику да се осветле стратегије које подржавају употребу дувана и никотина, и да се ојача колективна посвећеност здравијој будућности.
Последице пушења по здравље
Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви – акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом.
Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчета – СИДС и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).
РАШИРЕНОСТ ПУШЕЊА МЕЂУ ОДРАСЛИМА И АДОЛЕСЦЕНТИМА У СВЕТУ, ЕВРОПИ И СРБИЈИ
У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана МПОWЕР, при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења за 30%.
Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:
Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине ЕСПАД земаља, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1% и не разликује се по полу).
У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.
Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег “Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.
Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children), међу ученицима V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе у Србији у 2022. години:
– Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе;
– Сваки десети ученик V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.
– Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)
– Сваки 5. ученик II разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.
Одвикавање од пушења
Одвикавање од пушења се може спроводити на неколико начина:
1) Бихејвиоралне методе:
Самоодвикавање;
Саветовалишта (бихевиорални приступ):
– са индивидуалним приступом;
– са групним приступом:
– телефонски или интернет.
2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион, цитизен и варениклин);
3) Комбиноване методе.
Пушење није само лоша навика. То је глобална, плански подстицана зависност. Светски дан без дувана 2025. није дан забране, већ дан истине. Дан да се одупреш лажима индустрије и да своје здравље ставиш на прво место.
Не чекај понедељак, следећу годину или дијагнозу, с дуванским производима нека буде готово већ данас.
Европска недеља јавног здравља се обележава током друге недеље маја, у организацији Европског удружења за јавно здравље и партнерских институција кроз сарадњу и заједничке акције у различитим областима од значаја за здравље свих грађана. Водећа тема овогодишњих дешавања је „Иновације за отпорност – обликовање одрживе будућности“, пружајући платформу за предлагање и разматрање нових приступа у јавно здравственим системима са циљем ефикаснијег прилагођавања и одговора на глобалне претње по здравље.
Као и ранијих година, поред кровне теме, циљеви Европске недеље су усмерени и на специфичне садржаје који представљају актуелне приоритете у јавном здрављу. Ментално здравље и благостање запослених су аспекти који захтевају више пажње и конкретних мера како би се превенирале последице стреса у свакодневном раду чему су посебно изложени здравствени радници. Очекује се предлагање стратешких решења и оперативних модела који би кроз додатна улагања, едукације, боље услове рада, подршку запосленима и интердисциплинарну сарадњу допринели отпорности запослених на изазове које доноси рад у систему здравствене заштите.
Друга тема се односи на климатске промене и утицај на производњу и доступност хране. Усвајање и имплементација одговорних политика у области заштите животне средине, као и развој и примена одрживих система за производњу хране и мера које обезбеђују безбедност и квалитет хране у целом производном процесу су кључни за будућност. Питања која треба размотрити се односе на улогу јавно здравствених професионалаца у вођењу процеса који се тичу глобалних климатских промена и одрживости планетарног здравља, као и на мере које је потребно предузети кроз координисане акције у ситуацијама претњи попут пандемија или еколошких инцидената.
Здравље старијих грађана је један од водећих приоритета у европском региону, имајући у виду да је очекивано трајање живота у овом делу света међу најдужим глобално. Очекује се даљи развој и унапређење система подршке и неге, а пре свега прилагођавање система здравствене заштите потребама ове све бројније популационе групације. Такође, потребна је и промена свеукупног приступа у односу према старима, сагледавајући зреле године као додатну могућност, подржавајући активно старење и међугенерацијску сарадњу и подршку.
Посебно важна тема се односи на друштвене одреднице здравственог стања популације и сваког појединца – приходе, образовање, становање, запосленост, социјалну подршку. Бројна истраживања су указала на значај друштвено детерминисаних фактора на здравље људи и боље здравствено стање оних који имају обезбеђене и користе боље услове живота, рада и слободног времена. Услови такође утичу на изборе појединца у вези са понашањем које утиче на здравствено стање. Зато је потребно системски деловати на постојеће неједнакости у друштву кроз развој инклузивних политика, оснаживање јавних служби, подстицаје развоју организација цивилног друштва и унапређење доступности услуга од значаја за здравље и благостање свих грађана.
Као и ранијих година, неизоставан аспект обележавања Европске недеље је и будућност јавног здравља, сагледано кроз потенцијал и укљученост младих и будућих професионалаца, као и њихову природну тежњу да допринесу свежим идејама и иновативним решењима и мењају постојеће стање. Истинско ангажовање младих иде даље од признавања њиховог потенцијала и захтева стварање могућности за њих да утичу на политике и обликују будућност јавног здравља. Кроз поделу моћи у доношењу одлука и сарадњу међу генерацијама се дориноси изградњи инклузивнијег, отпорнијег и напреднијег система јавног здравља.
