Promocija - ЗЈЗ "Тимок"

XIX ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ 2025. ГОДИНЕ

Свакога дана у Србији, најмање једна жена умре а четири оболе од рака грлића материце…

Од 2007. године, се у јануару сваке године, обележава Европска недеља превенције рака грлића материце. Иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске недеље превенције рака грлића материце. У нашој земљи ће овај значајан датум, деветнаести пут заредом бити обележен у периоду од 20-26. јануара 2025. године.
За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава превенцију карцинома грлића на више нивоа – мерама којима се спречава појава овог обољења, као и оним које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.

Овогодишња кампања има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају превенције рака грлића материце, да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

Дуги низ година, и поред доказаних мера превенције, рак грлића материце наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. С обзиром да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном трећем месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.

Један од значајних фактора у нашој популацији који доприноси великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест узнапредовала. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.

Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!

Редовни гинеколошки прегледи, спровођење програма организованог скрининга и вакцинација против ХПВ, имају највећи значај у превенцији ове болести!
ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

· крварење у току и након сексуалног односа
· крварење између две менструације
· продужено менструално крварење
· крварење након менопаузе
· појачани вагинални секрет и поред примењене терапије
· поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића
· бол у крстима или нози, отицање ногу

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).

Постоји преко 200 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.

У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!

Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.

Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД-а, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа је појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.

У Србији активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од 9 до19 година.

Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.

ДА ЛИ ЈЕ ХПВ ИНФЕКЦИЈА ЈЕДИНА КАРИКА У ЛАНЦУ НАСТАНКА КАРЦИНОМА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ИЛИ САМО ЈЕДАН ОД ФАКТОРА РИЗИКА?

ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!

КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?

Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:
• пушачи,
• са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),
• које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота)
• које су имале велики број сексуалних партнера,
• које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),
• које не иду на редовне контролне прегледе,
• које више година користе оралне контрацептиве,
• са прекомерном телесном тежином,
• са честим упалама вагине и материце.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?
Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!

ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.

Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.

Како се врши тестирање Папаниколау тестом?

У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не ради у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.

Шта се дешава када дође резултат?

Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали.

Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.

КАКО МОЖЕТЕ ДА СМАЊИТЕ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
· Одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога;
· Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);
· Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;
· Вакцинисањем против ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.

Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!

О карциному грлића материце, факторима ризика, превентивним прегледима и вакцини против ХПВ можете се детаљније информисати путем следећих едукативних материјала: „ПРЕВЕНЦИЈА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“, „СКРИНИНГ ПАПАНИКОЛАУ ТЕСТОМ“, „ХУМАНИ ПАПИЛОМА ВИРУС (ХПВ) И РАК“ „ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ ХПВ ИНФЕКЦИЈЕ“

ПОВРЕДЕ ПИРОТЕХНИЧКИМ СРЕДСТВИМА- ПРАЗНИЧНИ ИЗАЗОВ КОЈИ ТРЕБА ИЗБЕЋИ

Сваке године повреде пиротехниким средствима остављају озбиљне последице код десетина хиљада људи широм света. Мушкарци три пута чешће страдају у односу на жене, пре свега услед неадекватног руковања пиротехником, док жене углавном бивају задесно повређене на јавним местима и догађајима пиротехничким средствима које је активирао неко у њиховој близини. Због неправилне употребе петарди најчешће се повређују дечаци старости 10-14 година, док млади од 20-24 године бивају најчешћи посетиоци ургентних служби услед непажљивог и неправилног руковања различитим врстама ватромета.

Више од половине повреда изазваних пиротехничким средствима су ОПЕКОТИНЕ- пре свега најизложенијих делова тела: лица, прстију и шака. Честе су и повреде очију- опекотине рожњаче, али и механичка оштећења услед упадања страног тела (делова петарди, прскалица, прашине) у око, која могу довести до делимичног или потпуног губитка вида.

Услед јаке и нагле буке коју производе пиротехничка средства , а која често прелази чак 150 dB могу настати и бројни проблеми са слухом – од тренутне заглушености и зујања у ушима, до оштећења бубне опне и последичног оштећења слуха различитог степена, понекад и трајног. Експлозивно дејство пиротехничких средстава може довести и до делимичне или потпуне ампутације једног или више прстију.

Свака друга повреда настала је услед неадекватног руковања пиротехничким средствима (непажљиво руковање, непридржавање писаних упутстава за употребу, неадекватан транспорт и чување), док је неисправност пиротехничких средстава узрок сваке треће настале повреде. Чак и професионални пиротехничари понекад бивају повређени. Свако руковање пиротехничким средствима са собом носи одређени ризик од повреде, који је већи уколико је особа мање стручна. Најбољи начин да избегнете повреде је да уопште не користите пиротехничка средства!

Са пиротехником нико није сигуран! Истраживања су показала скоро 40 % свих повреда пиротехничким средствима настаје код посматрача, од којих су многе узроковане варницама и пепелом који доспевају у њихове очи.

ПОРЕД ИЗАЗИВАЊА ПОВРЕДА, УПОТРЕБА ПИРОТЕХНИЧКИХ СРЕДСТАВА ИМА И БРОЈНЕ ДРУГЕ НЕГАТИВНЕ ЕФЕКТЕ!

МОГУ ИЗАЗВАТИ ПОЖАР! Паљење пиротехничких средстава без одговарајућих мера предострожности може довести до пожара са озбиљним последицама.

ЗАГАЂУЈУ ВОДУ, ВАЗДУХ И ЗЕМЉИШТЕ! Ватромет садржи честице перхлората, а ове честице се мешају са водом и могу довести до контаминације водених површина, а такође пролазе кроз земљиште и могу загадити подземне воде. Петарде су углавном направљене од материјала који су само делимично биоразградиви. Ови материјали не пропадају и полако загађују тло представљајући озбиљну претњу по плодност земљишта у које доспеју. Петарде сагоревањем ослобађају велику количину ситних отровних честица које лако продиру у плућа и могу оштетити дисајне органе. Дим петарди садржи сумпорна једињења, тешке метале и друге токсичне материје, штетне гасове попут сумпор-диоксида, озона и сл. Људи који имају астму и друге проблеме са дисањем су нарочито угрожени. У данашње време када глобално загревање представља озбиљну претњу човечанству, угљендиоксид, озон и други гасови са “ефетком стаклене баште“ које петарде емитују, имају велики негативни утицај по нашу атмосферу.

СМАЊУЈУ ВИДЉИВОСТ! На улицама и путевима могу довести до смањења видљивости и повећати ризик од настанка саобраћајних незгода. Такође, дим који производе ова средства може изазвати и осећај недостатка ваздуха и гушења код возача, и последично попуштање њихове концентрације у току вожње.

УГРОЖАВАЈУ ЗДРАВЉЕ НАЈОСЕТЉИВИЈИХ! Бука настала услед њихове употребе изазива узнемиреност код посебно осетљивих група становништва- беба и мале деце, старијих и болесних суграђана, а изненадни шок или траума услед јаког интензитета звука могу бити и животно угрожавајући!

Деца у спектру аутизма реагују различито, најчешће веома бурно, на стресоре из околине, док је родитељима веома тешко да умире тако узнемирено дете.

Најчешћи симптом деце са аутизмом јесте заправо екстремна осетљивост на буку. Свакодневни звукови могу изазвати екстремни бол, нападе вриштања и анксиозност.

Деца са аутизмом реагују и на много тише звукове, а звук петарди и ватромета доживљавају као напад. Њима највише сметају непредвидиве и узнемирујуће ситуације, и њихове реакције ће бити различите. За неке особе са аутизмом, неочекиван догађај попут петарди или ватромета, може изазвати анксиозност и стрес који могу трајати веома дуго, и по неколико сати.

БУДИМО СОЛИДАРНИ ПРЕМА ОНИМА КОЈИ СУ ДРУГАЧИЈИ!

УГРОЖАВАЈУ ЖИВОТ ДРУГИХ ЖИВИХ БИЋА! Бука од пиротехнике изазива паничне реакције код дивљих животиња. Многе животиње покушавају да побегну од извора буке, што може довести до повреда, дезоријентације или губитка станишта. Такође, сваке године на хиљаде љубимаца, најчешће паса и мачака, буде повређено или смртно страда од повреда или срчаног удара услед стреса изазваног пиротехничким средствима. Код паса и мачака чуло слуха је знатно развијеније од људског, тако да су они много осетљивији на гласне звуке, нарочито изненадне и интензивне, попут оних које производе петарде, ватромет или грмљавина, а који код њих изазивају велики стрес и интензиван осећај страха.

Без обзира да ли имате љубимца и да ли волите животиње или не, суздржите се од бацања петарди и активирања других пиротехничких средстава у њиховој близини!

ПОШТУЈТЕ ПРАВО СВИХ ЖИВИХ БИЋА НА ЖИВОТ!

Уколико и поред свега наведеног не желите да се одрекнете употребе пиротехничких средстава, неопходно је да се придржавате следећих савета како бисте избегли или на минимум свели могућност да себе и своје ближње доведете у ситуацију да буду повређени:

  Пиротехничка средства увек купујте на овлашћеним продајним местима!
  Никако их немојте правити самостално, у тзв. у домаћој радиности!
  Чувајте их у оригиналним паковањима,  на тамном и сувом месту, ван домашаја деце и љубимаца!
  Никада их немојте носити у џеповима!
  Пре употребе  пажљиво прочитајте и придржавајте се упутства произвођача!
  Користите их искључиво на отвореном, на безбедној удаљености од запаљивих материјала и материја, других људи и животиња!
  Никада немојте палити више од једне петарде у исто време!
  Никада немојте упирати пиротехничка средства ка другим људима или животињама- можете их озбиљно повредити!
  Никада немојте палити нити убацивати упаљене петарде у лименке/металне канте/контејнере или стаклене посуде!
  Никада немојте покушавати да поново упалите пиротехничка средства  која се из непознатог разлога нису активирали!
  Алкохол и пиротехника НИКАКО НЕ ИДУ ЗАЈЕДНО!
  Приликом употребе ватромета поред себе увек имајте посуду са водом у случају избијања евентуалног пожара!
  Особа која пали ватромет увек треба да носи заштитне наочаре, а посматрачи би требало да се држе на безбедној удаљености!
  Након употребе пиротехничких средстава треба их одложити у посуду са песком или водом  на пар сати  како би се у потпуност угасили.

Поштујте локалне прописе: У многим земљама је употреба пиротехнике регулисана законом. Проверите да ли вам је потребна дозвола за употребу исте.

   ПИРОТЕХНИКА НИЈЕ ЗА ИГРУ! Родитељи и старатељи деци млађој од 14 година не треба да дозволе употребу петарди и ватромета, док деца старија од 14 година треба да буду под строгим надзором одраслих уколико их користе!

ШТА КАЖЕ ЗАКОН?

У Републици Србији употреба петарди и осталих пиротехничких средстава регулисана је Законом о јавном реду и миру Републике Србије (“Сл.Гласник РС”, бр. 6/2016 и24/2018), Члан 17, у коме се истиче да ће свако ко наруши исти или угрожава сигурност грађана паљењем пиротехничких средстава бити кажњен, новчано (50.000-100.000 РСД) или друштвено-корисним радом (40-120 сати), а уколико се прекршај изврши у групи, за починиоце је предвиђена и затворска у трајању од 30-60 дана.

А КАДА ЈЕ РЕЧ О ПРСКАЛИЦАМА…
Пошто се држе у рукама, родитељи прскалице често сматрају безопасном забавом за децу, али треба имати у виду да се њима мора пажљиво руковати јер могу изазвати озбиљне повреде, пре свега када је у питању нежна дечија кожа. У зависности од састава и величине, неке врсте прскалица могу развити изузетно високе температуре, и до 1000 степени Целзијуса, односно бити десет пута врелије од кључале воде или уља у тигању.

Уколико се не употребљавају правилно оне могу изазвати веома озбиљне опекотине (најчешће лица, прстију и шака, али и других делова тела) које захтевају хитно медицинско збрињавање и могу оставити дуготрајне последице. Према истраживањима само повреде од прскалица чине више од једне четвртине посета ургентним службама због повреда пиротехничким средствима. Код деце млађе од 5 година оне чине скоро половину укупних повреда пиротехником. Размислите о коришћењу безбеднији алтернатива, као што су светлећи штапићи, конфете или шарене траке. Више о томе како да правилно користите прскалице можете погледати у нашем тексту «Опрезно са прскалицама»

ЗАПАМТИТЕ- ПИРОТЕХНИЧКА СРЕДСТВА НИСУ ИГРАЧКЕ!

ШТА ДА РАДИТЕ УКОЛИКО ДОЂЕ ДО ПОВРЕДЕ

Зависно од врсте и тежине повреде можете предузети одређене кораке како бисте помогли повређеном. Најчешће повреде од пиротехнике су опекотине.

У случају настанка опекотина неопходно је придржавати се следећег:
• Опечено место што пре охладите!Мању опекотину ставите под млаз хладне воде или преко ње ставите хладне мокре облоге, никако лед! Опечену површину хладите све док не престане бол (10-20мин.)
• Опекотину прекријте стерилном газом како би спречили настанак инфекције!
• Можете узети неко средство против болова, у складу са упутством произвођача!
• Са опечене коже никада немојте на силу скидати одећу која се залепила, већ исеците материјал око ране, или је распарајте по шавовима!
• Немојте додиривати опекотину нити бушити настале пликове!
• Код тежих и опекотина које захватају већу површину коже, као и код било какве опекотине беба или мале деце обавезно потражите медицинску помоћ!

ПРЕДМЕНСТРУАЛНИ СИНДРОМ- ШТА ЈЕ И КАКО СЕ ИЗБОРИТИ СА ЊИМ?

Предменструални синдром (ПМС) је веома често стање које погађа велики број жена у другој половини менструалног циклуса, односно у данима који претходе менструацији.

ШТА ЈЕ УЗРОК ПРЕДМЕНСТРУАЛНОГ СИНДРОМА (ПМСА-а)?
Иако тачан узрок ПМС-а није у потпуности познат, сматра се да су флуктуације хормона, попут естрогена и прогестерона, кључни фактори који утичу на појаву симптома.
Флуктуација хормона односи се на природне, цикличне промене у нивоу хормона које се редовно дешавају у организму, попут оних у менструалном циклусу. Ове промене су углавном нормалне и очекиване.
Током менструалног циклуса, природно долази до осцилација нивоа естрогена и прогестерона, нарочито у периоду после овулације, што се сматра главним окидачем за појаву симптома ПМС-а код многих жена.

ВАЖНО ЈЕ ДА ЗНАТЕ!
Свакодневне навике и стил живота могу да појачају или ублаже симптоме ПМС-а.
Фактори ризика који доводе до јачих и израженијих симптома ПМС-а су:
o пушење
o стрес
o физичка неактивност
o недостатак сна и/или неквалитетан сан
o неправилна исхрана, нарочито прекомеран унос соли, шећера, црвеног меса и алкохола

КОЈИ СУ СИМПТОМИ ПМС-а?
Предменструални синдром карактерише низ физичких и емоционалних симптома, који могу варирати од благог осећаја нелагоде до веома изражених тегоба које отежавају или у потпуности онемогућавају обављање свакодневних активности.
Најчешћи симптоми ПМС-а укључују широк спектар физичких, емоционалних и бихевиоралних тегоба (промена у понашању). Они се јављају у другој половини менструалног циклуса и обично престају са почетком менструације.
Физички симптоми укључују:
• надутост и задржавање течности,
• осетљивост или бол у грудим,
• главобољу,
• умор и смањену енергију,
• болове у мишићима или зглобовимa,
• проблеме са спавањем (несаницу или поспаност),
• појачан апетит,
• поремећаје у варењу хране (опстипација или дијареја),
• појачану осетљивост на надражаје из спољњег окружења (нижа толеранција на буку или светлост,
• кожне промене (акне и др.).

Емоционални и психолошки симптоми су:

• раздражљивост и промене расположења,
• анксиозност и напетост,
• депресивно расположење,
• осећај туге или преплављеност емоцијама,
• плачљивост и ниска толеранција на стрес,
• проблеми са концентрацијом.

Промене у понашању које се могу јавити, обухватају:

• промене у интересовањима,
• повлачење из друштва,
• нижи праг толеранције и склоност ка конфликтима,
• смањен либидо.

УЧЕСТАЛОСТ ЈАВЉАЊА ПМС-а КОД ЖЕНА
Бројна истраживања и подаци на глобалном нивоу указују на чињеницу да 9 од 10 жена у свету у току својих репродуктивних година искуси бар један предменструални симптом, док 20-40% има симптоме који су изражени у толикој мери да их ометају у обављању свакодневних активности.

КАКО УБЛАЖИТИ СИМПТОМЕ ПМС-а?
ХРАНИТЕ СЕ ПРАВИЛНО!
Нека ваша исхрана буде разноврсна и умерена. Мањи а чешћи оброци смањују надимање и осећај глади. Уврстите у вашу исхрану више воћа, поврћа, интегралних житарица, орашастих плодова.
Избегавајте:

• намирнице које садрже прекомерну количину шећера и соли,
• пића која садрже прекомерну количину кофеина.

Адекватно се хидрирајте-уносите довољно течности у току дана.

БАВИТЕ СЕ ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ!
Умерене аеробне активности (трчање, брзо ходање, вожња бицикла или пливање) у трајању од 30 минута дневно могу побољшати циркулацију, ублажити стрес и болове и деловати позитивно на расположење.
Вежбе које опуштају мишиће, као што су пилатес или јога, могу помоћи код болова у стомаку и леђима.

СПАВАЈТЕ ДОВОЉНО!
Недостатак сна је повезан са појавом симптома депресије и анксиозности и може појачати симптоме ПМС-а. Квалитетан и континуиран (непрекидан и неометан) сан од 7-9 сати сваке ноћи ублажава умор, смањује раздражљвост и побољшава концентрацију.

Успоставите рутину спавања прирдржавањем доследног распореда и усвајањем навика које доприносе квалитетном сну као што су:

• Избегавање изложености екранима (плавом светлу) минимум пола сата пре одласка на спавање.
• Избегавaње уноса кофеина најмање 6 сати пре одласка на спавање.
• Бављење физичком активности у току дана помаже бржем и лакшем успављивању али је избегавајте два сата пре планираног одласка на спавање.

САВЕТ ВИШЕ!
Вежбајте прогресивно опуштање мишића или примените вежбе дубоког дисања како бисте смањили главобољу, анксиозност и проблеме са спавањем (несаницу).

Придржавајте се устаљене рутине одласка на спавање, чак и током одмора и викенда.

УБЛАЖИТЕ СТРЕС!
Технике опуштања попут јоге, медитације и вежби дисања ублажавају стрес, смањују раздражљивост, анксиозност, несаницу и тугу који често прате ПМС.

САВЕТ ВИШЕ!
Избегавајте заслађена пића! Избегавајте алкохол! Избегавајте пушење!

Избегавање ових супстанци вам може помоћи у смањењу симптома ПМС-а, јер они могу погоршати емоционалну напетост и несаницу.

Одвојите време за себе – за вежбање, за опуштање, време за хобије и време за дружење и разговор са пријатељима.

Предменструални синдром је врло честа појава, али симптоми код сваког могу бити различити. Иако узрок није у потпуности разјашњен, доказано је да неадекватан стил живота доприноси чешћем јављању симптома ПМС-а. Правовременим препознавањем симптома и применом различитих стратегија за њихово ублажавање, већина жена може успешно да контролише ПМС и смањи његов утицај на свакодневни живот.

Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а “Исправним путем”– 1. децембар 2024. Године

Поводом Светског АИДС дана, 1. децембра, под слоганом овогодишње кампање „Исправним путем“ UNAIDS наглашава позив на акцију да се заштити здравље свих, као и права сваке особе. Са људским правима у центру и ангажованим заједницама, свет може да оконча пандемију АИДС-а као претњу по јавно здравље до 2030. године.
Значајан напредак који је постигнут у одговору на пандемију узроковану ХИВ-ом директно је повезан са напретком у заштити људских права. Заузврат, напредак остварен кроз одговор на ХИВ/АИДС подстакао је шири напредак у остваривању права на здравље и јачању здравствених система.
Заустављање АИДС као претње по јавно здравље, захтева да досегнемо и ангажујемо све који живе са ХИВ-ом, који су под ризиком или су погођени ХИВ-ом – посебно људе који су највише искључени и маргинализовани. Родна равноправност је суштински елемент приступа који је заснован на људским правима. Прихватање, поштовање и брига за особе које живе са ХИВ-ом, које су под ризиком или су погођене ХИВ-ом су од виталног значаја.
Подржавање Декларације Уједињених нација о људским правима и подстицање укључивања свих заједница су од суштинског значаја за окончање пандемије АИДС-а. Препозната је хитна потреба да се развију приступи који подржавају права сваке особе.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, закључно са 25. новембром 2024. године, у Републици Србији су регистроване 4903 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2251 особа оболела од АИДС-а, док је 1225 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од АИДС-а, а још 147 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2024. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (74%). Међу пријављеним дијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2024. године било је 15 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20–49 година (77% у 2023. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 29% у 2023. години у односу на 22% у 2002. години).
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2023. години регистрована су три случаја ХИВ инфекције међу ОКИД тј. 2%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана ХИВ-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2023. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018, 2020, 2022. и 2023. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2023. године рођено је више од 45 здраве деце која нису инфицирана ХИВ-ом од ХИВ позитивних мајки које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2023. године живело 3427 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи 570 особа, до максимално 1200 особа, није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.
У Заводу за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар, у овиру Центра за контролу и превенцију болести постоји Саветовалиште за добровољно, поверљиво, анонимно саветовање и тестирање (ДПСТ), које ради сваког радног дана.
Поводом Светског дана борбе против ХИВ/АИДС-а, ове године, Саветовалиште за добровољно, поверљиво, анонимно саветовање и тестирање биће отворено за све заинтересовани грађане који могу бесплатно и без упута лекара да се саветују и тестирају на ХИВ, у понедељак 2. децембра, у Заводу за јавно здравље Зајечар, Улица Сремска бр.13, у периоду од 8 до 16 сати.
Подсећамо да је саветовање и тестирање на ХИВ поверљиво, анонимно и бесплатно. За тестирање и саветовање нису потребни ни лична карта, ни здравствена књижица, нити упут лекара.

Новембар-месец борбе против болести зависности

Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

Светска здравствена организација (СЗО) даје дефиницију по којој је зависност периодична или континуирана интоксикација, због поновљеног узимања природних или синтетичких дрога. Конзумирање психоактивних супстанци је не само здравствена претња већ и значајан социо-економски терет широм света те је потребно у оквиру сваке друштвене заједнице радити на превенцији.

Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Конзумирање психоактивних супстанци је не само здравствена претња већ и значајан социо-економски терет широм света.

Болести зависности обухватају низ поремећаја који се манифестују прекомерним и неконтролисаним коришћењем супстанци или учешћем у активностима које имају негативан утицај на физичко, психичко и социјално здравље појединца. Оне се могу сврстати у две основне категорије:

Хемијске зависности (зависност од супстанци):

Алкохолизам: Зависност од алкохола једна је од најчешћих и најпризнатијих болести зависности. Карактерише је потреба за континуираном конзумацијом алкохола, толеранција на његове ефекте и појава симптома апстиненције.

Зависност од дрога: Обухвата широк спектар супстанци, укључујући опијате (хероин, морфијум), стимулансе (кокаин, амфетамини), седативе, халуциногене и канабис. Сврстава се у тешке облике зависности због брзог развоја толеранције и озбиљних физичких и психичких последица.

Никотинска зависност: Пушење дувана изазива јаку зависност због присуства никотина. То је једна од најраспрострањенијих врста зависности и води до бројних здравствених проблема, попут кардиоваскуларних болести и рака плућа.

Бехевиоралне зависности (зависности од понашања):

Коцкање: Поремећај коцкања подразумева немогућност контроле над потребом за коцкањем, што доводи до финансијских, социјалних и породичних проблема.

Зависност од интернета и технологије: Прекомерно коришћење интернета, друштвених мрежа и видео-игара све више постаје препознато као врста зависности. Ова врста зависности може утицати на когнитивне функције, друштвене односе и опште ментално здравље.

Зависност од хране: Прекомерно уношење хране, посебно оне која је високо калорична, може довести до поремећаја у исхрани попут компулзивног преједања, што се сматра обликом зависности.

Симптоми и знаци зависности

Физички симптоми: Укључују промене у изгледу и здравственом стању, попут губитка или повећања телесне тежине, проблема са кожом, несанице и других здравствених компликација.
Психолошки симптоми: Обухватају промене у расположењу, депресију, анксиозност, раздражљивост и параноју.
Социјални знаци: Повлачење из друштва, проблеми у школи или на послу, занемаривање породичних и друштвених обавеза, као и финансијски проблеми.

Најугроженија популација када су у питању болести зависности обично укључује више различитих група у друштву, а посебно се истичу: Млади и адолесценти. Ова популација је нарочито подложна утицајима околине и вршњачким притисцима. Истраживања показују да млади људи често експериментишу са психоактивним супстанцама, алкохолом или дуваном због знатижеље, потребе за припадањем или као начином да се носе са стресом и анксиозношћу. Недовољно развијене животне вештине и емоционална незрелост могу допринети лакшем развоју зависности.

Превенција болести зависности подразумева свеобухватне стратегије које имају за циљ смањење ризика од развоја зависности и промовисање здравих животних навика. Ове стратегије обухватају едукативне, социјалне и политичке мере које су усмерене на појединце, породице, школе и заједницу у целини.

Ефикасна превенција не само да смањује ризик од зависности, већ подстиче здрав и продуктиван живот појединаца и заједнице, она је кључни елемент у борби против болести зависности, јер је много ефикасније спречити проблем него се борити с његовим последицама.

Светски дан детета – 20. новембар 2024.

Светски дан детета (Међународни дан детета)се обележава сваког 20. новембра у целом свету још од давне 1954. године. Генерална скупштина Уједињених нација је тада усвојила резолуцију 836 (IX) којом је позвала све државе чланице да овај дан посвете активностима за унапређење благостања деце. На тај исти дан, 1959. године Генерална скупштина је усвојила резолуцију 1386 (XIV) којом је проглашена Декларација о правима детета. Циљ је да се свој деци света омогући да уживају у људским правима и слободама утврђеним Повељом УН и Универзалном декларацијом о људским правима. 20. новембра 1989. године, Генерална скупштина је усвојила Конвенцију о правима детета.

Обележавање овог Дана је прилика да се државе, институције, организације и појединици подсете на своје обавезе према деци. Свако дете има право пре свега на живот, опстанак и оптималне услове за развој. Мора бити заштићено од занемаривања, злостављања, злоупотребе. Има право на здравствену и социјалну заштиту, образовање, али и на љубав и разумевање. Има право да одраста у безбедном и сигурном породичном окружењу. Обавеза Државе, породице, родитеља је да обезбеде сваком детету оно што му припада.

Тема Светског дана детета 2024. је “Слушајте будућност”. Подстичемо свет да активно слуша дечије наде, снове и визије за будућност, промовишући право деце на учешће. Деца треба да буду оснажена да изразе своје мишљење о свету у коме желе да живе, а наша је одговорност да слушамо и подржавамо њихове визије.

Важност слушања деце

Гради самопоуздање и самопоштовање: Када се деца осећају да се чују и разумеју, то повећава њихово самопоуздање. То им показује да су њихове мисли и идеје цењене.
Подстиче критичко мишљење: Слушање своје деце помаже им да развију критичко мишљење и вештине решавања проблема. Подстиче их да дубоко размишљају о свету и свом месту у њему.
Негује креативност: Дајући деци слободу да изразе своју визију будућности, помажете им да креативно размишљају о изазовима и приликама са којима се могу суочити.
Јача вашу везу: Отворени дијалог подстиче поверење између родитеља и деце. То осигурава да се деца осећају пријатно када вам долазе са својим сновима, бригама и идејама.

Светски дан детета није само подсећање на права која деца имају, већ и на то колико је важно да их учимо како да буду одговорни, како да покажу поштовање према другима, како да разумеју свет око себе и како да развијају емпатију.

Наша одговорност као родитеља, друштва, свих нас, је да деци обезбедимо не само права, већ и прилику да та права користе, да расту у сигурном окружењу, да истражују, да се развијају. Тек када препознамо да свако дете на свету заслужује љубав, поштовање, топлину и сигурност, можемо рећи да смо испунили своју дужност. Деца су наша највећа одговорност, али и најлепши дар. Кроз бригу, љубав и поштовање можемо им омогућити да израсту у одговорне, саосећајне особе које ће у будућности градити бољи свет. Светски дан детета је подсећање да деца нису само наша будућност, већ и садашњост, да деца заслужују да буду вођена с љубављу и пажњом.

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ

Поводом обележавања 16. oктобра „Светског дана хране“ и Месеца правилне исхране 2024 године, на тему:

„Право на храну за бољи живот и бољу будућност”

Предшколски узраст

I награда – Групни рад ,припремна група – вртић „ Ђурђевак“ Зајечар

I награда – Тара Рашковић -вртић „ Марија Мунћан“ Мајданпек

II награда – ПУ „Бајка“- предшколска група (истурено одељење)

ОШ „Вук Караџић“ Књажевац

III награда –Дамјан Матејевић -вртић „Невен“ Кладово

Награда за креативност

(продужени боравак) ОШ“Јеремија Илић Јегор“ Рготина

Ликовни радови ( од I- IV разреда)

I награда – Богдан Трпковић IV ОШ „Митрополит Михајло“ Сокобања

II награда– Дамир Длбокић III-1 ОШ „ Ђорђе Симеоновић“ Подгорац

III награда– Софија Чезикић III-1 ОШ „ Вера Радосављевић“ Неготин

Ликовни радови ( од V- VIII разреда)

I награда– Јован Цонић VI-2 ОШ „ Десанка Максимовић“ Зајечар

II награда – Леа Граховац V ОШ „Светозар Тадић“ Текија- Кладово

III награда – Александра Марковић VI ОШ „ Вук Караџић“ Велики Извор

III награда – Алекса Богдановић V-3 ОШ „Хајдук Вељко“ Зајечар

Литерарни радови

I награда– Теа Јовановић IV ОШ „Доситеј Обрадовић“ Вражогрнац

II награда – Габријела Панцојевић III-1 ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин

III награда – луна Станимировић VIII-1 ОШ „9. српска бригада“ Бољевац

Светски дан хране – 16. октобар 2024. Октобар – месец правилне исхране „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.

Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.

И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.

Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Кључне чињенице и изазови

Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

Подржите билошку разноврсност

Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
Одржавајте хигијену
Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
Заштитите намирнице од инсеката и глодара.

Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

Одвојте свеже од куваног
Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

Kувајте довољно дуго
Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.

Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.

Чувајте храну на безбедним температурама
Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.

Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5. Kористите исправну воду и свеже намирнице

Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
Бирајте свеже намирнице.
Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ СЕЗОНСКОГ ГРИПА

На територији надлежности Завода за јавно здравље ‘’Тимок’’ Зајечар која обухвата зајечарски И борски округ, за сезону 2024/2025. год. доступне вакцине против грипа су: четворовалентна (Influvac tetra) произвођача Abbott Biologicals и тровалентна вакцина (Torvaxflu) произвођача Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

Вакцинација се спроводи на вакциналним пунктовима у надлежним домовима здравља почев од 06.10.2024.године.

Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци Европске уније за сезону 2024/2025. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:

A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Thailand/8/2022 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.

Тровалентна вакцина против грипа садржи два типа А и један тип Б вируса грипа и њен састав је следећи:

A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Thailand/8/2022 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus.

У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су следеће категорије:

1. труднице;

2. лица старија од шест месеци живота са:

– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),

– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући

хипертензију),

– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40),

– бубрежном дисфункцијом,

– хемоглобинопатијом,

– хроничним неуролошким поремећајима,

– малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,

– имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),

– код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, и друго

3. лица старија од 65 година;

4. чланови породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.

Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику од оболевања може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешћа је запаљења плућа).

Према епидемиолошким индикацијама, вакцинација се спроводи код:

– лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;

– деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и лица запослених у тим установама.

Поред тога, обавезна имунизација против грипа спроводи се и код лица запослених у здравственим установама.

Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне.

Имајући у виду различиту ефективност вакцине према узрасним категоријама, потребно је напоменути да се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.

Осим у случају потврђене привремене или трајне контраиндикације, вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна, односно 18 година живота када је у питању наведена тровалентна вакцина, према сажетку карактеристика лека.

Вакцина против грипа може се дати истовремено са вакцином против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније за лица у посебном ризику, при чему се вакцине дају у различите екстремитете.

Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.

10.ОКТОБАР-СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.

Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.

Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.

Рад је друштвена одредница менталног здравља. Безбедно и подржавајуће радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље, пошто доприноси човековом осећају постигнућа, самопоуздању, а такође доприноси и опоравку и инклузији људи са психосоцијалним инвалидитетом. Међутим, лоша организација и услови рада, опасна радна средина, лоши радни односи, укључујући узнемиравање, стигму, дискриминацију, или незапосленост – и продужена изложеност овим негативним условима рада – могу значајно допринети погоршању менталног здравља или погоршати постојећа стања менталног здравља, и негативно утицати на укупан квалитет живота и последично на учешће или продуктивност.

Психосоцијални ризици по ментално здравље на послу
Десет најчешћих психосоцијалних фактора који представљају ризик за ментално здравље на послу:

▶Садржај рада/дизајн задатка: нпр. недостатак разноврсности или кратки циклуси рада, фрагментиран или бесмислен рад, недовољно коришћење вештина, велика неизвесност;

▶Обим посла и темпо рада: нпр. преоптерећеност послом или недостатак радних задатака, притисак и стално подвргавање роковима;

▶Распоред рада: нпр. рад у сменама, ноћне смене, нефлексибилан распоред рада, продужено радно време;

▶Контрола: нпр. мало учешће у доношењу одлука, недостатак контроле над начином и темпом рада;

▶Окружење и опрема: нпр. неадекватна доступност, прикладност или одржавање опреме; лоши услови радног окружења као што је недостатак простора, лоше осветљење, прекомерна бука;

▶Организациона култура и функција: нпр. лоша комуникација, низак ниво подршке за решавање проблема и лични развој, недостатак дефиниције или споразум о организационим циљевима, промене у организацији; велика конкуренција за оскудне ресурсе, превише сложена бирократија;

▶Међуљудски односи на послу: нпр. друштвена или физичка изолација, лоши односи са надређенима, међуљудски сукоби, недостатак (перципиране, стварне) друштвене подршке; малтретирање, узнемиравање, мобинг;

▶Улога у организацији:нпр. двосмисленост улога, конфликт улога и одговорност за друге људе;

▶Развој каријере: нпр. стагнација и неизвесност у каријери, недовољно или претерано напредовање, лоша плата, несигурност посла, ниска социјална вредност рада;

▶Однос посла и приватног живота нпр. супротстављени захтеви посла и куће, недостатак подршке укућана, превелика удаљеност радног места од дома (честа пословна путовања, рад у другом месту и сл,) .

Стога је од суштинске важности да владе, послодавци, организације које представљају раднике и послодавце и друге заинтересоване стране одговорне за здравље и безбедност радника, раде заједно на побољшању менталног здравља на раду. Акције за решавање менталног здравља на послу треба да се предузимају уз значајно укључивање радника и њихових представника, као и особа са животним искуством са стањима менталног здравља. Улажући напоре и ресурсе у приступе и интервенције на послу засноване на доказима, можемо осигурати да свако има прилику да напредује на послу и у животу.

Више о Светском дану менталног здравља можете се информисати на:https://wmhdofficial.com/about-2024/ и https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024