Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља

у здравом телу  здрав дух – шта је јавно здравље”

Јавно здравље  је наука и уметност превенције болести, продужавања живота и унапређења здравља кроз организоване напоре заједнице за санацију животне средине, контроле инфекција у заједници, едукације појединца о принципима личне хигијене, организовања здравствених служби за рану дијагнозу и превентиву болести, a ради развоја друштвених механизама који ће омогућити сваком појединцу у заједници стандард живота адекватан за одржавање здравља.

 Да ли постоји већи изазов од овог?

 Шта све треба да се зна о овој природној појави која је подложна великом варирању?

За сада ево само кратког прегледа сложеног мултидимезиналног аспеката здравља.

Табела бр. 1 Основне одреднице здравља

tabela230330

Већина истраживања  последњих 20 година  су показала  да је  утицај на здравље непромењен. На то да ли ћемо бити здрави или не, у мањој мери утиче систем здравствене заштите (10%); следе наслеђе (18%) и животна средина (19%). Највећи утицај на наше здравље имају фактори који се односе на понашање према здрављу, односно стил живота (53%).

 Ипак, треба нагласити да је могућност за прихватање и примену здравих стилова живота у великој мери одређена положајем појединца на социјалној лествици, његовим образовањем и припадношћу одређеној социјалној групи.

Разматрајући међузависност свих одредница здравља, можемо боље разумети зашто средине у којима смо рођени, где одрастамо, учимо, радимо и где проводимо слободно време утичу на наше здравствено понашање, на наш начин живота, на изборе које правимо и, самим тим, на наше опште здравље, дужину и квалитет такозваних. здравих година живота. Одреднице здравља су свуда присутне, имају велики утицај на здравље и делују сложено.

Закон о Јавном здрављу Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 15/2016) обухвата шест  великих димензија здравља од којих ћемо само овде споменути прву димезију, а у наредним чланцима и остале.

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља обухвата: праћење и анализу здравља и здравствене заштите становништва у свим животним добима, а посебно здравља осетљивих друштвених група и утврђивање приоритета за промоцију здравља и превенцију болести. Ова активност подразумева анализу узрока оболевања и умирања становништва, радне неспособности и инвалидитета, на основу биостатичких показатеља. Такође се спроводе истраживања и анализе о факторима који утичу на здравље становништва и осетљивих друштвених група (жене, деца, млади, старији, особе са инвалидитетом, сиромашни, старачка сеоска домаћинства итд.). Прате се и анализирају рад, организација, ресурси и коришћење здравствене заштите у здравственим установама на сва три нивоа: примарном (домови здравља, апотеке, заводи), секундарном (болнице) и терцијарном (клиничко-болнички центри), као и процена доступности и приступачности здравствене заштите на свим нивоима. Ради се процена ризика здравља, који могу бити: ризици из животне средине и радне околине, неправилна исхрана, физичка неактивност, ризично сексуално понашање, небезбедно понашање у саобраћају, употреба дувана, алкохола и психоактивних супстанци, коцкање, игре на срећу, стрес, насиље, злостављање, друштвена искљученост. Наведене анализе и истраживања раде надлежни заводи/институти за јавно здравље. Када се добију процене ризика, спроводи се анализа и предлажу програми превенције болести и унапређења здравља, на националном и локалном нивоу, који се прате и оцењује се њихова успешност, делотворност и економска исплативост. У циљу заштите здравља становништва од заразних болести ради се санитарно-хигијенски надзор. За потребе аналитике, врло је значајно развијање здравствено-информационог система који омогућава прикупљање, анализу, тумачење и праћење података. Све ове активности су у надлежности завода/института за јавно здравље, који су основани по територијалном принципу. За сваки град/општину постоје подаци о свим наведеним анализама и факторима ризика, као и предлог адекватних програма који би превенирали болести и унапредили здравље становника наведеног града/општине. Зато су заводи/институти вредан носилац активности сваког савета за здравље. Добра сарадња надлежног завода/института и савета за здравље јесте основ успешне локалне јавноздравствене политике.

И рецимо још и то да су друштвено-економске одреднице здравља  бројне, на пример: образовање, запосленост, доходак, становање, услови рада, социјална сигурност, друштвена укљученост, као и доступна и квалитетна храна, исправна и контролисана вода, ваздух, безбедније одлагање отпада, здрава животна средина, вакцинација и успешнија контрола заразних болести, доступна и квалитетна здравствена заштита, степен знања по питању здравог и нездравог понашања и многе друге. Од набројаних одредница у значајној мери зависи и квалитет живота и здравље појединца и заједнице.

Извор: ПРИРУЧНИК ЗА СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *