Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије.
Слоган: „Разоткривање привлачности: откривање тактика индустрије дуванских и никотинских производа“.
Овогодишња кампања има за циљ да открије стратегије и тактике које користе индустрије дувана и никотинских производа како би учиниле своје штетне производе привлачнијим, посебно младима. Разоткривањем ових тактика, СЗО настоји да повећа свест, залаже се за јаче политике (укључујући забрану укуса који чине производе од дувана и никотина привлачнијим) и штити јавно здравље.
Значај суочавања са тактикама индустрије
Упркос значајном напретку у глобалној контроли дуванских производа, индустрије дувана и никотина и даље прилагођавају своје стратегије како би привукле и задржале потрошаче. Ове активности подривају јавно здравље и циљају рањиве групе, посебно младе.
Уобичајене тактике укључују:
Употребу арома и адитива: побољшавање укуса и маскирање оштрине дуванског производа како би се повећала његова привлачност;
Циљано оглашавање: коришћење елегантног и савременог дизајна, привлачних паковања и дигиталних медијских кампања за гламуризацију штетних производа;
Заваравајући дизајн производа: креирање производа који подсећају на слаткише или играчке, што директно привлачи децу и адолесценте.
Ове тактике не само да подстичу почетак коришћења, већ и отежавају престанак, повећавајући ризик од зависности и дугорочних здравствених последица.
Потребне су јаче политике у Европи за заштиту младих
Подаци из 2022. године из Европског региона СЗО открили су значајне недостатке у заштити деце од електронских цигарета. Само 4 земље забрањују све ароме у е-цигаретама, док још 4 земље дозвољавају или ограничавају специфичне ароме. Само 11 земаља забрањује све облике оглашавања, промоције и спонзорстава е-цигарета, у поређењу са 36 земаља које имају делимичне забране, док 6 земаља нема никакву регулативу. Ови недостаци у јавно-здравственим полиикама чине младе људе посебно рањивим на циљани маркетинг е-цигарета.
Употреба никотинских производа, попут електронских цигарета и никотинских врећица, расте међу младима. У 2022. години, процењује се да је 12,5% адолесцената у овој Европи користило е-цигарете, у поређењу са само 2% одраслих. У неким земљама, употреба е-цигарета међу децом школског узраста била је 2-3 пута већа него пушење цигарета, што указује на забрињавајући тренд који захтева хитну акцију.
Светски дан без дувана 2025. године пружа прилику да се осветле стратегије које подржавају употребу дувана и никотина, и да се ојача колективна посвећеност здравијој будућности.
Последице пушења по здравље
Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви – акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом.
Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчета – СИДС и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).
РАШИРЕНОСТ ПУШЕЊА МЕЂУ ОДРАСЛИМА И АДОЛЕСЦЕНТИМА У СВЕТУ, ЕВРОПИ И СРБИЈИ
У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана МПОWЕР, при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења за 30%.
Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:
Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине ЕСПАД земаља, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1% и не разликује се по полу).
У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.
Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег “Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.
Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children), међу ученицима V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе у Србији у 2022. години:
– Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе;
– Сваки десети ученик V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.
– Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)
– Сваки 5. ученик II разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.
Одвикавање од пушења
Одвикавање од пушења се може спроводити на неколико начина:
1) Бихејвиоралне методе:
Самоодвикавање;
Саветовалишта (бихевиорални приступ):
– са индивидуалним приступом;
– са групним приступом:
– телефонски или интернет.
2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион, цитизен и варениклин);
3) Комбиноване методе.
Пушење није само лоша навика. То је глобална, плански подстицана зависност. Светски дан без дувана 2025. није дан забране, већ дан истине. Дан да се одупреш лажима индустрије и да своје здравље ставиш на прво место.
Не чекај понедељак, следећу годину или дијагнозу, с дуванским производима нека буде готово већ данас.
Европска недеља јавног здравља се обележава током друге недеље маја, у организацији Европског удружења за јавно здравље и партнерских институција кроз сарадњу и заједничке акције у различитим областима од значаја за здравље свих грађана. Водећа тема овогодишњих дешавања је „Иновације за отпорност – обликовање одрживе будућности“, пружајући платформу за предлагање и разматрање нових приступа у јавно здравственим системима са циљем ефикаснијег прилагођавања и одговора на глобалне претње по здравље.
Као и ранијих година, поред кровне теме, циљеви Европске недеље су усмерени и на специфичне садржаје који представљају актуелне приоритете у јавном здрављу. Ментално здравље и благостање запослених су аспекти који захтевају више пажње и конкретних мера како би се превенирале последице стреса у свакодневном раду чему су посебно изложени здравствени радници. Очекује се предлагање стратешких решења и оперативних модела који би кроз додатна улагања, едукације, боље услове рада, подршку запосленима и интердисциплинарну сарадњу допринели отпорности запослених на изазове које доноси рад у систему здравствене заштите.
Друга тема се односи на климатске промене и утицај на производњу и доступност хране. Усвајање и имплементација одговорних политика у области заштите животне средине, као и развој и примена одрживих система за производњу хране и мера које обезбеђују безбедност и квалитет хране у целом производном процесу су кључни за будућност. Питања која треба размотрити се односе на улогу јавно здравствених професионалаца у вођењу процеса који се тичу глобалних климатских промена и одрживости планетарног здравља, као и на мере које је потребно предузети кроз координисане акције у ситуацијама претњи попут пандемија или еколошких инцидената.
Здравље старијих грађана је један од водећих приоритета у европском региону, имајући у виду да је очекивано трајање живота у овом делу света међу најдужим глобално. Очекује се даљи развој и унапређење система подршке и неге, а пре свега прилагођавање система здравствене заштите потребама ове све бројније популационе групације. Такође, потребна је и промена свеукупног приступа у односу према старима, сагледавајући зреле године као додатну могућност, подржавајући активно старење и међугенерацијску сарадњу и подршку.
Посебно важна тема се односи на друштвене одреднице здравственог стања популације и сваког појединца – приходе, образовање, становање, запосленост, социјалну подршку. Бројна истраживања су указала на значај друштвено детерминисаних фактора на здравље људи и боље здравствено стање оних који имају обезбеђене и користе боље услове живота, рада и слободног времена. Услови такође утичу на изборе појединца у вези са понашањем које утиче на здравствено стање. Зато је потребно системски деловати на постојеће неједнакости у друштву кроз развој инклузивних политика, оснаживање јавних служби, подстицаје развоју организација цивилног друштва и унапређење доступности услуга од значаја за здравље и благостање свих грађана.
Као и ранијих година, неизоставан аспект обележавања Европске недеље је и будућност јавног здравља, сагледано кроз потенцијал и укљученост младих и будућих професионалаца, као и њихову природну тежњу да допринесу свежим идејама и иновативним решењима и мењају постојеће стање. Истинско ангажовање младих иде даље од признавања њиховог потенцијала и захтева стварање могућности за њих да утичу на политике и обликују будућност јавног здравља. Кроз поделу моћи у доношењу одлука и сарадњу међу генерацијама се дориноси изградњи инклузивнијег, отпорнијег и напреднијег система јавног здравља.
Овогодишња тема наглашава важност интеграције породичних политика у националне развојне стратегије да би се постигао одржив друштвени развој.
Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је први пут установљен након што је 1993. године генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.
Породица је место где се стичу основне вредности, где се пружа подршка и негује међусобно разумевање. У времену голобалних изазова, јачање породичних политика значи улагање у будућност – у образовање, једнакост, здравље и социјалну стабилност.
Циљеви обележавања Светско дана породице 2025. године:
Истицање значаја породичних политика: наглашавање улоге породичних политика у оквиру предстојећег Другог светског самита за друштвени развој
Анализа постојећих политика: Преглед породичних политика и изазова кроз Националне добровољне извештаје за период 2020-2024. године
Преглед иницијатива: Разматрање главних иницијатива спрведених поводом тридесетогодишњице Међународне године породице
Промоција добрих пракси: Презентација добрих пракси у креирању породичних политика на регионалном и националном нивоу
Препоруке за будућност: Препоручивање породично оријентисаних политика за имплементацију Агенде 2030. године за одрживи развој.
Светски дан породице 2025. године пружа прилику да се рефлектује на постигнућа и изазове у области породичних политика, те да се промовишу стратегије које подржавају важност породице у друштву и њен утицај на развој појединца.
ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ВЕЗИ ПОРОДИЦЕ
Пораст индивидуализма
Људи све чешће приоритизују лични развој, образовање и каријеру, што одлаже брак и родитељство.
Пад наталитета
Већина развијених земаља бележи пад стопе рађања. Разлози укључују економску несигурност, високе трошкове живота и промене вредности.
Дигитализација и технологија у породици
Технологија мења начин комуникације унутар породице, али и може допринети отуђењу и зависности од екрана, нарочито код деце.
Повећана укљученост очева у одгој
У многим друштвима бележи се већа партиципација мушкараца у бризи о деци, што мења традиционалну родну поделу улога.
Миграције и транснационалне породице
Све више породица живи раздвојено (нпр. један родитељ у дијаспори), одржавајући везе путем дигиталних средстава.
НАЦИОНАЛНИ ТРЕНДОВИ (Србија и регион Западног Балкана)
Старење становништва и низак наталитет
Србија има једну од најнижих стопа наталитета у Европи. Повећан је број старијих у односу на младе, што врши притисак на породичну и социјалну структуру.
Одлагање брака и родитељства
Млади се све ређе одлучују за брак у раним годинама – најчешће после тридесете, а број самаца и неформалних заједница расте.
Економска несигурност
Тежак приступ стамбеном простору, незапосленост и ниске плате отежавају формирање и очување породица.
Традиционалне вредности и патријархална култура
Иако се бележе промене, многе породице и даље негују традиционалне подељене улоге, што успорава родну равноправност.
Одлив становништва и „породице на даљину“
Многи млади напуштају земљу због бољих услова живота, остављајући родитеље и чланове породице код куће – што ствара емоционалне и функционалне изазове.
Повећана стопа развода
И у Србији је, као и глобално, приметан пораст развода, што указује на промену у перцепцији породичних обавеза и права на личну срећу.
Ови трендови указују на трансформацију породичних структура и вредности, како глобално, тако и у Србији. Фокус се све више помера ка емоционалној повезаности, квалитетном заједничком времену и адаптацији на савремене изазове.
10 ЗНАЧАЈНИХ ПРЕПОРУКА ЗА КОЈЕ МОГУ ПОМОЋИ У ЈАЧАЊУ ПОРОДИЧНИХ ВЕЗА:
Организација породичих окупљања
Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст својој породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Делити приче, уживање у међусобном друштву и присећање на заједничкеих тренутке, зближава и јача породичне односе.
Прављење породичног албума или споменара
Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као прелепа успомена која осветљава једну породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин се подстиче сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.
Припрема породичних рецепта
Храна има чаробну моћ да окупља људе. Подсетити се традиција своје породице тако што ће се припремати омиљени рецепт који се преноси кроз генерације. Укључивање чланова породице у припрему, може се претворити у забавну, заједничку активност. Током оброка, разговорати о успоменама које везују за то јело и зашто је оно посебно за једну породицу.
Заједничко волонтирање
Давање заједници је одличан начин да се породица зближи док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и учи вредностима емпатије и заједништва.
Започети нову породичну традицију
Традиције чине породицу јединственом. Искористити Међународни дан породице да се започне нова традиција коју ће сви ишчекивати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или једноставан ритуал. Нова традиција ствара узбуђење и јача осећај припадности.
Писати искрена писма
У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може бити веома значајно. Треба делити своја осећања, захвалити се и изразити љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важни.
Направити породично стабло
Истраживање породичне историје је дубок начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују. Ова активност може довести до занимљивих разговора и личних открића о пореклу. Деца воле да чују приче о члановима породице које нису упознала, а и едукативно је.
Проводити квалитетно време у природи
Природа има моћ да освежи дух и ојача везе. Окупити породицу за дан на отвореном – пешачење, веслање или пикник. Свеж ваздух и заједничка искуства стварају незаборавне успомене. Искористити то време за разговоре, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.
Посветити дан породици
Претворити овај дан у породични дан посвећен активностима које сви воле. Направити распоред са играма, филмовима или хобијима. Нека то буде дан када сви деле оно што их испуњава, како би боље упознали интересе других. Можда се на овај начин открију нови заједнички хобији који се могу неговати заједно!
Размислити о породичним вредностима
Одвојити време за разговор о вредностима које једна породица поштује. Вредности могу укључивати отвореност, лојалност, љубав и подршку. Ова активност не само да јача породичне везе већ помаже млађим генерацијама да наставе неговати те вредности.
Међународни дан породице је више од датума у календару – то је подсетник да ценимо односе које имамо и негујемо љубав унутар породице.
Породица је наша прва школа живота, место где учимо да волимо, верујемо, праштамо и подржавамо.
Она је уточиште у тренуцима када све око нас делује несигурно, и снага која нас покреће када мислимо да више не можемо.
Без обзира на то где смо, шта радимо или колико смо далеко, породица је увек та тачка повратка – корен из ког црпимо идентитет и вредности.
Зато је важно да негујемо породичне односе, да разговарамо, праштамо и чувамо једни друге.
Поводом Међународног дана физичке активности, који се сваке године обележава 10. маја, Завод за јавно здравље “Тимок” Зајечар – Одсек за промоцију здравља, организовао је јавну манифестацију на Тргу ослобођења у Зајечару.
Циљ догађаја био је подизање свести грађана о значају редовне физичке активности као кључног фактора у очувању физичког и менталног здравља.
Током догађаја, запослени Завода су разговарали са суграђанима о утицају физичке активности на превенцију хроничних незаразних болести, делили здравствено-васпитни материјал са саветима и препорукама за активан стил живота, мотивисали грађане свих узраста да се више крећу уз поруку: „Свако кретање се рачуна!“
Такође смо указали на важност и других здравих навика као што су: здрава и уравнотежена исхрана, редован сан, избегавање пушења, алкохола и других штетних супстанци, управљање стресом, редовне здравствене контроле, одржавање добрих социјалних односа и менталног благостања.
Посебну пажњу изазвала је интеракција са децом која су кроз игру и дружење научили више о значају здравих навика. Позитивна енергија, осмеси и подршка грађана јасно су показали да је овакав вид превенције потребан и добро прихваћен.
Mанифестацију су својим присуством подржали и Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, директорка Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, и др ветеринарске медицине Владимир Виденовић, заменик градоначелника Зајечара. Они су обишли штанд, разговарали са грађанима и запосленима Завода, и истакли значај оваквих активности у јачању здравствене културе становништва.
Захваљујемо се свим учесницима и позивамо све грађане да и даље воде рачуна о свом здрављу, уз редовну физичку активност, здраву исхрану и позитиван став.
Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности којим се подстиче и промовише физичка активност. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. Слоган под којим се овај датум обележава је „Кретањем до здравља”, а циљ је промоција свакодневне умерене физичке активности. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.
Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Код ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Зашто је важна физичка активност за здравље?
Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Како повећати свакодневну физичку активност?
– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
Лајмска болест је инфективно, мултисистемско обољење које најчешће захвата кожу, зглобове, нервни и кардиоваскуларни систем, а његов изазивач је спирохета Borrelia burgdorferi са великим бројем врста међу којима су најпознатије: B. burgdorferi sensu stricto, B. afzelli, B. garinii, B. miyamotoi, B. hermsii, B. spielmannii, B. valaisiana и др. Захваљујући напретку и развоју молекуларне дијагностике, стално се откривају нове патогене врсте. Заражавање људи настаје убодом крпеља рода Ixodes који се хране крвљу животиња и човека и представљају природне резервоаре и преносиоце узрочника заразних болести, међу којима је и Лајмска болест.Лајмску болест каректерише разноврсност симптома и знакова који се могу сврстати у три стадијума. Ране манифестације болести у првом стадијуму карактерише појава прстенастог црвенила – eritema migrans (EM), затим појава артритиса, радикуломенингитиса, кардитиса, док су касне манифестације везане за трећи стадијум болести и појаву хроничног атрофичног акродерматитиса, артритиса, прогресивног енцефаломијелитиса и других манифестација болести. Забележене су и асимптоматске инфекције, као и поновљене инфекције након новог убода зараженог крпеља.
Због могућности мултипле инфекције вектора различитим врстама борелије, као и коинфекција са другим микроорганизмима, изузетно је важно откривање заражених крпеља на присуство патогена.
Дијагностика заражених крпеља на присуство Borrelia burgdorferi и осталих болести које се могу пренети крпељем обављају се у Одељењу за молекуларну дијагностику ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар применом RT PCR методе, што може бити од велике помоћи лекарима, јер се могу тестирати узорци крпеља скинути са коже након убода. Предност молекуларних метода огледа се у детектовању узрочника из узорка и ако се он налази у јако малом броју, певентивно пре развијања симптома код пацијената, где се ДНК патогена у току процеса обраде умножава и детектује RT PCR методом.
Одстрањивањем крпеља у току привих 24 сата по његовом качењу за кожу, смањује се вероватноћа преноса борелије на човека и настанак инфекције. Место убода се не сме третирати хемијским средствима попут етра, алкохола, бензина, ацетона, лака за нокте и др., јер ова средства изазивају повраћање цревног садржаја крпеља у којем се могу наћи узрочници лајмске болести.
Скидање би требало да се обави стручно, у здравственој установи (амбуланти, Дому здравља, одељењу за кожне болести и др.), искључиво механички, чистом пинцетом (која је предходно дезинфикована алкохолом), тако што се крпељ ухвати што ближе кожи, без гњечења или кидања његовог тела. Након одстрањивања, потребно је дезинфиковати убодно место. Извађени крпељ се доставља на водом навлаженом парчету вате, у стерилној посуди са поклопцем (урин чаша) у ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар како би се извршила анализа у PCR лабораторији. Ако узорак није могуће послати у року од 24h, чувати га на температури фрижидера (4-8˚C) до 48 сати.
Aнализа се може урадити на упут изабраног лекара, а исто тако и на лични захтев уколико упут није доступан.
Ближи се Ускрс, време породичног окупљања, радости и традиционално богате трпезе. За многе, то је најрадоснији празник и симбол новог почетка, који долази након дужег периода поста.
Ипак, након периода уздржавања, нагло уношење веће количине тешке, масне и калоријске хране може оптеретити дигестивни систем и довести до различитих здравствених тегоба – попут надимања, горушице, варења, али и повишеног притиска и нивоа шећера у крви код хроничних болесника.
Изобиљу хране је тешко одолети, али настојмо да имамо меру. Ово је посебно важно за хроничне болеснике (нпр. хипертензија, дијабетес и др.), као и оне са повећаним здравственим ризицима (хиперхолестеролеремија, гојазност и сл.), код којих је исхрана битан фактор у лечењу, али и превенцији нежељених здравствених догађаја. Не заборавимо и на калорије унесене течношћу. Неумерени унос безалкохолних и алкохолних пића може неповољно утицати на здравље, нове нежељене килограме и друга кајања, након празновања.
На трпези ће се ускоро наћи разноврсне ђаконије, али ће „звезда“ свакако бити једна намирница – јаје. Конзумираћемо их готово извесно у већим количинама него уобичајено, фарбати и украшавати, користити у међусобним надметањима „туцања“, па и као декорацију. Ипак, не би требало заборавити неколико савета и информација како би предстојећи празник што безбрижније протекао.
Јаја су лако кварљиве намирнице. Она представљају идеалну средину за раст и размножавање бактерија од којих су неке, тзв. патогене бактерије изазивачи тровања храном, у првом реду салмонела. За разлику од нас, микроорганизми не празнују и искористиће повољне услове у своју корист, уколико им нашом непажњом укажемо прилику.
Купујте јаја само на местима где се чувају у контролисаним условима и на хигијенски начин. Обавезно гледајте и ознаке на паковањима јаја, а које се, између осталог, односе на рок трајања и информацију о обавези држања на одговарајућој температури. При куповини, обратите пажњу да јаја нису оштећена односно, да нису разбијена, напрсле љуске и сл., или да су неуобичајеног, непријатног мириса.
Водите рачуна да јаја буду свежа. У кућним условима можете „тестирати“ свежину јаја, тако што ћете у посуду напуњену водом ставити јаје. Свеже јаје ће пасти на дно посуде, док ће оно које је дуже стајало плутати.
Чувајте лако кварљиве намирнице у фрижидеру.
Дуже остављање хране на амбијенталној (собној) температури, нарочито лако кварљиве, повећава ризик за раст и размножавање микроорганизама, који је најинтензивнији у температурном опсегу од 5°Ц до 60°Ц. Препорука је да се храна спремна за конзумирање, термички обрађена и сл. не оставља дуже од 2 сата на собној температури.
Не конзумирајте сирова јаја. Конзумирање сирових јаја повећава ризик од трансмисије узрочника болести које се преносе храном. Термичком обрадом, у зависности од примењене температуре, евентуално присутни микроорганизми се елиминишу или се њихов број драстично смањује, чиме и ризик да изазову инфекцију. Кувајте јаја довољно дуго да буду “тврдо кувана” (нека јаја одстоје минимум десет минута у проврелој води).
Кувана јаја чувати у фрижидеру и употребити (појести) најкасније у року од недељу дана од дана кувања.
При фарбању јаја, дајте предност природним бојама, које се „производе“ у кућној радиности од поврћа, воћа, зачина, цветова и других природних извора. Боје за јаја не купујте на непровереним местима (на улици и сл.), јер не знате поуздано шта купујете – овакви производи могу садржати недозвољене боје или друге адитиве, као и различите контаминенте (микроорганизме, тешке метале и сл.). Производи у легалном промету намењени бојењу јаја садрже прехрамбене боје и адитиве дозвољене за употребу. На декларацији ових производа, поред осталог, мора бити наведен списак састојака, упутство за употребу и подаци о произвођачу.
Водите рачуна о хигијени у раду са храном – правилно и често перите руке, прибор и површине које користите – пре, у току и након рада!
Празници су прилика да се подсетимо на важност породице, духовности, али и бриге о сопственом здрављу. Уживајте у Ускрсу уз умереност, равнотежу и здраве изборе!
Светски дан здравља обележава се широм света 7. априла, на годишњицу оснивања СЗО 1948. године. Слоган овогодишње кампање је „Здрав почетак, будућност која обећава”,са фокусом на здравствену заштиту жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади и пружање подршке породицама.
Овогодишња кампања апелује на владе, донаторе и здравствену заједницу да улажу у интервенцијe засноване на доказима и активности у циљу побољшања укупног квалитета здравствене заштите жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади.
Очување и унапређење здравља жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади су препознати кроз Агенду одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).
Србија као земља је у потпуности остварила подциљеве везане за смањење матерналне смртности и смањење неонаталне и смртности деце старости до пет година, док је значајан напредак постигнут у погледу смањења учесталости заразних болести, као и смањења стопе смртности од незаразних болести. Приметан је напредак у погледу универзалног приступа услугама које се односе на здравствену заштиту везану за сексуално и репродуктивно здравље, укључујући планирање породице, али је са друге стране дошло до благог повећања стопе рађања међу адолесценткињама.
Када говоримо о циљу 5 – Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице, подаци указују да је у великој мери општи правни оквир успостављен, али да је потребно даље унапредити оквир у области насиља над женама и брака и породице.
У Републици Србији здравствену заштитуту жена и новорођенчади уређује Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији. Према овом Правилнику у здравственим установама омогућени су превентивни гинеколошки прегледи једном годишње женама од навршене петнаесте године живота, као и превентивни преглед у вези са планирањем породице једном годишње женама узраста 15–49 година. Током трудноће препоручује се четири до пет контролних прегледа код гинеколога, уз три до четири ултразвучна прегледа. Осим редовног праћења развоја плода, на прегледима доктор прати и телесну тежину труднице, њену крвну слику и крвни притисак. Поред гинеколошких прегледа, трудницама се саветују и прегледи стоматолога. Превентивни преглед бабињаре обавља се након порођаја и након шест до осам недеља.
Посета патронажне сестре планирана је за дан након изласка из породилишта, како би се наставила континуирана заштита ове изразито осетљиве популације. Свака породица има право на пет посета патронажне сестре током првих месец дана, које се одвијају према процени и договору са родитељима. Додатне посете се могу остварити по налогу педијатра, уколико су потребне.
Циљеви кампање:
Подизање свести о значају заштите здравља мајки и новорођенчади и потребној заштити њихових права.
Заговарање за финансирање активности усмерених на унапређење здравље и благостање жена и новорођенчади.
Подстицање колективне акције за подршку родитељима, као и здравственим радницима који пружају здравствену заштиту овој популационој групи.
Обезбеђивање корисних здравствених информација које се односе на трудноћу, порођај и период након порођаја.
Кључне поруке:
Кампања треба да подстакне глобалну пажњу на здравље и благостање жена и деце. Ово укључује заговарање доношења законске регулативе која штити њихово здравље и права (плаћено породиљско одсуство, заштита при запошљавању, као и приступ услугама за планирање породице).
Усмеравање активности на спречавање деловања климатских промена и њиховог утицаја на здравље труднице и новорођенчад, јер је доказана директна повезаност дејства високих спољних температура на превремени порођај, настанак повишеног крвног притиска и појаве шећерне болести током трудноће, као и повећану смртност новорођенчади.
Креирање програма и спровођење истраживања везаних за унапређење здравља жена и деце.
Пружање подршке здравственим радницима који пружају основну здравствену заштиту трудницама и бебама, са фокусом на јачању улоге бабица у здравственим системима кроз обуку, акредитацију и пратеће смернице.
Здравље мајки и беба је темељ здравих породица и заједница, односно сигурна будућност свих нас!
Обележавање Светског дан здравља је прилика да се подсетимо на значај здравих стилова живота за очување здравља жена у репродуктивном периоду који обезбеђују не само добро здравље будућих мајки, трудница и бабињара, већ и здрав почетак и предуслове за добро здравље и благостање новорођенчади. Завод за јавно здравље „ТИМОК“ у Зајечару и ове године обележава овај дан кроз различите промотивне активности како би се подигла свест јавности о значају очувања и унапређења здравља што је предуслов за стварање сигурне будућности.
Савети да сачувате ваше здравље
Одржавајте пожељну телесну тежину.
Водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме.
Не прескачите оброке.
Будите физички активни.
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците НЕ дувану.
Будите заговорник окружења без дуванског дима. То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање вашег здравља.
Престанком пушења, побољшаћете ваше здравље и здравље ваших најближих.
Пушење у трудноћи је штетно и за вас и за вашу бебу.
Пасивни пушачи такође утичу на здравље ваше бебе.
Електронске цигарете се не препоручују у трудноћи.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 13. марта 2025. године под слоганом „Да ли су Ваши бубрези здрави? Откријте на време, сачувајте здравље бубрега“.
Хронична болест бубрега (ХББ) је веома честа, 1 од 10 одраслих људи у светуболује од ХББ, а уколико се не лечи може бити смртоносна. Рано откривање болести бубрега омогућава правовремену негу и лечење како би се спречили напредовање болести и умирање, а побљшала исплативост лечења и одрживост. Смртност повезана са болестима бубрега наставља да расте из године у годину и предвиђа се да ће бити 5. водећи узрок смрти до 2040. године у свету.
Премостите раскорак у знању за бољу негу бубрега
Када је реч о хроничној болести бубрега (ХББ), постоји јаз у знању који је видљив на свим нивоима здравствене заштите.
Заједница – Препреке ка бољем разумевању значаја здравља бубрега укључују сложену природу информација о болести бубрега, ниску основну свест, ограничену здравствену писменост као и ограничену доступност информација о ХББ и недостатак спремности за учење.
Здравствени радник –Препрека коју треба превазићи како би се обезбедила већа свест о значају здравља бубрега је фокусирање на едукацију лекара, пошто су они задужени за здравље пацијената. Креатори политике у области јавног здравља представљају ХББ као глобалну претњу по јавно здравље, али обично није приоритет с обзиром да се акценат програма борбе против незаразних болести претежно концентрише на четири врсте најчешћих хроничних незаразних болести (ХНБ) – кардиоваскуларне болести, рак, дијабетес и хроничне респираторне болести. Овај раскорак у приоритетима лечења ХНБ отежава борбу против болести бубрега и повећава смртност од ове болести.
Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавно-здравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.
У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега (N00-N19 према МКБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.
Особе код којих је постављена дијагноза болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањеном способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.
Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.
Кључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:
– Оснаживање пацијената са хроничним болестима бубрега и чланова њихових породица, који су најчешће и њихови неговатељи, како би се остварили жељени здравствени исходи и постигли постављени животни циљеви који су за њих значајни и важни. Неопходно је да пацијенти разумеју своју улогу у процесу лечења, поседују неопходно знање како би могли да учествују са лекарима у заједничком доношењу одлука, као и да развију вештине за ефикасно управљање својом хроничном болешћу.
– Залагање за ојачано партнерство са пацијентима при креирању, примени и евалуацији програма управљања хроничним бубрежним болестима, што захтева квалитетну и ефикасну комуникацију.
– Залагање за приступ који обухвата стратегије за: пружање подршке пацијентима у циљу повећања њихове адаптације на епизоде погоршања болести, одржавање социјалних контаката, подизање свести и унапређење знања пацијента, олакшавање приступа подршци и успостављање поверења и контроле у управљању хроничном бубрежном болести.
– Залагање за приступ усмерен на уважавање права и потреба пацијента у спровођењу истраживања, лечења и креирања законске регулативе.
– Оснаживање пацијента, партнерство и ефикасна комуникација, заједно са променом парадигме ка приступу заснованом на оснаживању пацијента и његове околине, могу улити поверење и наду пацијентима да могу квалитетно живети са хроничним болестима бубрега. Залагање за ефикасан, мултидисциплинарни, интегрисани и холистички приступ управљања симптомима као што су контрола бола, проблеми са спавањем, анксиозност, депресија, стрес, отежана покретљивост, слабост и др, са циљем ублажавања ових симптома и побољшања квалитета живота како пацијената тако и њихових неговатеља.
