Болести које преносе комарци представљају значајан јавноздравствени проблем у многим деловима света. Последњих деценија, услед климатских промена, интензивног међународног саобраћаја, миграција становништва и ширења вектора на нова географска подручја, повећава се ризик од појаве и ширења векторских заразних болести и у Европи, укључујући Републику Србију.
Најзначајније болести које преносе комарци су маларија, грозница Западног Нила, денга, чикунгуња и зика вирусна инфекција. Иако су неке од ових болести карактеристичне за тропске и суптропске крајеве, последњих година се бележи њихова појава и у европским земљама, укључујући и локалну трансмисију појединих инфекција. Аутохтони случајеви денге регистровани су у Француској, Хрватској, Италији и Шпанији, док су локалне епидемије чикунгуња грознице забележене у Италији и Француској. Аутохтони случајеви маларије последњих година повремено су регистровани у Грчкој, а грозница Западног Нила је ендемски присутна у више европских земаља, укључујући Грчку, Италију, Румунију, Мађарску, Хрватску, Србију и друге земље југоисточне и централне Европе.
Република Србија је од 1964. године слободна од аутохтоне маларије, а данас се региструју искључиво импортовани случајеви код особа које су боравиле у земљама са ендемском маларијом. Годишње се у Србији пријави просечно од 10 до 15 случајева импортоване маларије.
Поред маларије, највећи јавноздравствени значај у Србији има грозница Западног Нила. Први случајеви оболевања регистровани су 2012. године, након чега се током летњих и јесењих месеци редовно бележе спорадични случајеви и епидемије различитог интензитета.
Денга и чикунгуња вирусна инфекција до сада нису регистроване као аутохтона обољења у Републици Србији. Међутим, због присуства инвазивних врста комараца, пре свега тиграстог комарца (Aedes albopictus), као и због повећаног броја путовања у земље у којима су ове болести ендемске, постоји могућност појаве импортованих случајева и потенцијални ризик за локалну трансмисију.
У циљу благовременог откривања и спречавања ширења болести које преносе комарци, у Републици Србији спроводи се континуирани епидемиолошки и ентомолошки надзор. Током пролећних и летњих месеци прати се бројност и зараженост популације комараца, као и појава оболевања код људи и животиња. Надлежне институције редовно анализирају епидемиолошку ситуацију и предузимају одговарајуће мере превенције и контроле.
Најефикасније мере заштите од болести које преносе комарци усмерене су на спречавање убода комараца и смањење њихове бројности. Препоручују се следеће мере:
употреба репелената на откривеним деловима коже;
ношење одеће дугих рукава и ногавица, нарочито у вечерњим и ноћним часовима;
постављање заштитних мрежа на прозоре и врата;
употреба клима-уређаја или мрежа за кревет у подручјима са повећаним ризиком;
избегавање боравка на отвореном у периоду највеће активности комараца;
уклањање стајаће воде из саксија, буради, гума, олука и других места погодних за развој ларви;
спровођење ларвицидних и адултицидних третмана комараца од стране надлежних служби;
информисање путника о здравственим ризицима и мерама заштите приликом путовања у ендемска подручја.
Последњих деценија у целом свету уочен је тренд изразитог пораста температуре ваздуха током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена – тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха.
Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
КАКО ВРУЋИНЕ УТИЧУ НА НАШ ОРГАНИЗАМ?
Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни:
Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на диcajне путеве код мале деце. Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражaјног кашља и отежаног дисања.
На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.
На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.
Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.
УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.
Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте
Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве.
Губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу
Дехидрација: Боравак на високим температурама и последично знојење може брзо исцрпити телесне течности, што доводи до дехидрације. Симптоми дехидрације укључују жеђ, сува уста, слабост, умор, вртоглавицу и потешкоће у концентрацији.Тешка дехидрација захтева медицинску помоћ.
Хипертермија (прегревање организма) је стање код кога телесна температура расте изнад нормалних вредности. То може довести до озбиљних здравствених проблема као што су топлотна исцрпљеност или топлотни удар. На хипертермију су посебно осетљиви људи са кардиоваскуларним обољењима, старији и деца.
Топлотни удар: Ово је веома озбиљно стање које се јавља када се тело не може ефикасно охладити. Симптоми укључују високу телесну температуру, обилно знојење, вртоглавицу, мучнину, главобољу и убрзан пулс. Топлотни удар захтева хитну медицинску помоћ
Правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама.
КАКО ДА СЕ ПОНАШАТЕ ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА
КЛОНИТЕ СЕ ВРУЋИНЕ
Избегавајте излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници)
Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!
Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.
Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.
Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!
Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана – у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери
Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
РАСХЛАДИТЕ СЕ
Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.
УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ.
Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!
Увек носите флашицу воде са собом када боравите на отвореном!
Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани – избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.
Користите лагану постељину од природних материјала , најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.
РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!
Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.
Боравите у најхладнијој просторији свог стана или куће, нарочито ноћу.
Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.
Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.
Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.
Ставите засторе, драперије или тенде на прозоре који су изложени сунцу у току дана. По просторији можете распоредити и мокре пешкире али имајте у виду да се тиме повећава влажност ваздуха.
Уколико имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚С у односу на спољну.
Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚ С, они неће спречити настанак здравствених потешкоћа везаних за велике врућине. Међутим, помоћи ће бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.
Уколико ваш дом не можете држати адекватно расхлађеним, проведите два до три сата дневно у неком другом расхлађеном простору (нпр. у некој јавној згради- библиотека, тржни центар и сл).
ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!
Избегавајте путовања у најтоплијем делу дана!
Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне
ДЕЦУ И КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ НИКАДА НЕМОЈТЕ ОСТАВЉАТИ САМЕ У ВОЗИЛИМА,ЧАК НИ У ХЛАДУ!
ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА!
Посетите породицу, пријатеље и комшије који већину времена проводе сами. Осетљивим и тешко покретним људима може бити потребна ваша помоћ током великих врућина.
Научите децу и старије особе како да се правилно заштите од врућине и контролишите их!
Разговарајте о топлотном удару са породицом. Сваки члан породице треба да зна које мере заштите мора предузети у погледу свог здравственог стања и активности.
Ако је неко кога познајете у опасности, помозите му да добије савет и подршку.
Старије особе и пацијенте који живе сами треба посећивати најмање једном дневно! Ако ови људи узимају лекове, проверите са својим лекаром какав утицај ови лекови могу имати на терморегулацију и равнотежу течности у телу.
ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!
Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!
Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!
БУДИТЕ ПОСЕБНО ОПРЕЗНИ УКОЛИКО ИМАТЕ ХРОНИЧНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ!
Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).
ПРИДРЖАВАЈТЕ СЕ ПРЕПОРУКА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА СВЕ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВРУЋИНА!
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА!
Ако осетите вртоглавицу, слабост, малаксалост, узнемиреност или јаку жеђ и јаку главобољу:
Потражите помоћ, склоните се на неко хладније место и измерите температуру.
Попијте воду или незаслађени разређени воћни сок (више пута по пар гутљаја).
Ако имате болне грчеве, најчешће у ногама, рукама или стомаку, што се често јавља често после физичког рада или вежбања по веома топлом времену:
Смирите се и лезите у расхлађену просторију
Пијте течности које садрже електролите (нпр. супа, смути од поврћа и сл.), а ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите медицинску помоћ.
Консултујте лекара у случају других тегоба или ако описане тегобе трају дуже!
Ако члан ваше породице или људи којима помажете имају врућу суву кожу или делиријум (несувисло причају и немирни су), зујање у ушима, проблеме са видом и слабост, конвулзије и/или су без свести, одмах позовите хитну помоћ!
Док чекате хитну помоћ, ставите особу у хладну просторију у хоризонталном положају, подигните јој ноге, скините одећу и почните са спољним хлађењем- ставите јој хладне облоге за врат, под пазух и на препоне или је расхладите помоћу вентилатора, већом крпом или прскањем водом температуре 25-30˚С.
Измерите телесну температуру и одржавајте је испод 39˚С.
Немојте јој на своју руку давати лекове за снижавање температуре (никако ацетилсалицилну киселину или парацетамол)
Уколико особа изгуби свест поставите је у положај на бок.
Ментално здравље је део општег здравља и дефинише се као „стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може да се носи са нормалним животним стресом, може да ради продуктивно и плодно и способан је да доприноси заједници” (Брлас С и Гулин М, 2010; СЗО).
Светска здравствена организација (СЗО) глобално истиче да „нема здравља без менталног здравља”.
Ментално здравље је, стога, и један од приоритета јавног здравља, с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу, а у нашој земљи се од 2022. године месец јун обележава као Национални месец менталног здравља.
Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја саставни су део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.
Промоција менталног здравља укључује „акције за јачање политичког окружења и коришћење стратешке комуникације за изградњу мрежа, ангажовање заинтересованих страна, повећану писменост о менталном здрављу и промену понашања”.
Интервенције за промоцију менталног здравља унапређују опште благостање и спроводе се у окружењима где људи живе, раде, уче и напредују.
То укључује програме:
• менталног здравља у школама и на радном месту,
• интервенције у раном детињству,
• социјалну подршку и активно укључивање заједнице,
• оснаживање жена,
• програме борбе против дискриминације и
• друге интервенције које се баве социјалним детерминантама менталног здравља.
Посебан значај за ментално здравље имају социјална повезаност, осећај припадности и квалитет међуљудских односа. Савремена истраживања указују да социјална изолација и усамљеност представљају важне факторе ризика за нарушавање менталног и физичког здравља.
Извештај Комисије Светске здравствене организације о социјалној повезаности указује на то да су социјална изолација и усамљеност широко распрострањени проблеми са значајним последицама по здравље и благостање. Извештај наглашава потребу за јачањем социјалне повезаности и препознавањем социјалног здравља као важног аспекта укупног здравља. Снажније социјалне везе доприносе већем благостању, бољој отпорности заједнице и смањењу социјалних и здравствених ризика.
Унапређење менталног здравља захтева континуирану сарадњу институција, организација и појединаца, као и доступност проверених информација, подршке и ресурса у заједници.
„Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“
Сваке године 5. јуна широм света обележава се Светски дан заштите животне средине, најзначајнији међународни датум посвећен очувању природе и подизању свести о значају здраве животне средине. Овај дан установила је Организација Уједињених нација 1972. године на Конференцији о животној средини у Стокхолму, док се званично обележава од 1973. године. Интересантно је да је предлог да се 5. јун прогласи Светским даном заштите животне средине дала тадашња делегација Југославије.
Овогодишње обележавање одвија се под слоганом „Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“, са посебним фокусом на климатске промене и неопходност климатске акције. Светска кампања указује на чињеницу да природа свакодневно шаље упозоравајуће сигнале кроз све чешће топлотне таласе, суше, поплаве, шумске пожаре и губитак биолошке разноврсности, али истовремено показује да постоје решења која могу обезбедити одрживу будућност за све генерације. Домаћин глобалног обележавања Светског дана заштите животне средине 2026. године је Република Азербејџан, где ће у Бакуу бити организована централна светска манифестација посвећена климатским променама, заштити природе и унапређењу одрживог развоја.
Савремени свет се суочава са бројним еколошким изазовима који директно утичу на здравље становништва и квалитет живота. Загађење ваздуха, воде и земљишта, прекомерно стварање отпада, неконтролисана употреба пластике, деградација екосистема и климатске промене представљају глобалне проблеме чије последице осећају све земље света. Стручна и научна истраживања указују да деградација животне средине доприноси повећању учесталости респираторних, кардиоваскуларних, малигних и других хроничних обољења, због чега заштита животне средине представља један од кључних предуслова очувања јавног здравља.
Поводом Светског дана заштите животне средине широм света организују се бројне активности: едукативна предавања и радионице, акције пошумљавања, чишћења јавних површина и водотокова, промоција рециклаже, рационалног коришћења природних ресурса, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Све ове активности имају заједнички циљ – развијање еколошке свести и подстицање одговорног односа према природи. Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар и ове године планира реализацију низа превентивно-едукативних активности усмерених ка подизању еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа. Посебан акценат биће стављен на рад са децом и младима, јер се навике и одговоран однос према животној средини најуспешније развијају од најранијег узраста.
У наредном периоду стручњаци Службе за промоцију здравља и Центра за хигијену и хуману екологију планирају организацију предавања, радионица и других едукативних активности посвећених заштити животне средине, климатским променама, правилном управљању отпадом, очувању водних ресурса и значају здравих стилова живота у здравој животној средини.
Кроз ове активности Завод ће наставити да промовише значај очувања природе и да подстиче одговорно понашање према животној средини, у складу са принципима одрживог развоја и заштите јавног здравља.
Светски дан заштите животне средине представља прилику да се подсетимо да су здравље људи и здравље животне средине нераскидиво повезани. Очување природних ресурса, смањење загађења и одговорно коришћење енергије и воде нису само еколошка питања, већ и предуслов за здравију и безбеднију будућност свих нас.
Будућност наше планете зависи од одлука које доносимо данас. Зато будимо инспирисани природом, делујмо за климу и градимо здравију будућност за генерације које долазе.
Еколошки поздрав! Завод за јавно здравље Тимок Зајечар
Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, под слоганом „Разоткривање привлачности – супротстављање зависности од никотина и дувана“, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је, у сарадњи са Здравственим центром Зајечар, Здравственим центром Књажевац, Црвеним крстом Зајечар, ТОЦ-ом Зајечар и Економско-трговинском школом у Зајечару, успешно реализовао здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“, која је одржана 1. јуна 2026. године у свечаној сали Завода.
Манифестација је окупила велики број грађана свих генерација, а посебно радује значајно присуство младих, који су показали велико интересовање за теме очувања здравља, превенције болести зависности и усвајања здравих животних навика.
Током догађаја посетиоци су имали прилику да измере крвни притисак, провере ниво шећера у крви, добију здравствено-промотивни материјал и разговарају са здравственим радницима о значају превенције и очувања здравља. Посебну пажњу привукло је представљање Саветовалишта за одвикавање од пушења, где су заинтересовани грађани могли да ураде тест никотинске зависности и добију стручне савете о престанку пушења и очувању здравља.
У оквиру едукативног дела програма реализована су предавања, интерактивне и креативне радионице посвећене штетности употребе дувана, електронских цигарета, никотинских врећица и других нових никотинских производа. Кроз едукативне садржаје, квизове знања, разговор са стручњацима и креативни рад, млади су имали прилику да на занимљив и приступачан начин стекну нова знања о ризицима које носи употреба никотина, али и о предностима здравих стилова живота и доношења одговорних одлука.
Велики одзив грађана и активно учешће младих још једном су потврдили значај континуираног здравствено-васпитног рада у заједници, као и растућу свест становништва о важности превенције болести зависности и очувања здравља.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар захваљује се свим грађанима који су својим присуством подржали обележавање овог значајног датума, као и партнерима који су дали значајан допринос успешној реализацији манифестације: Здравственом центру Зајечар, Здравственом центру Књажевац, Црвеном крсту Зајечар, ТОЦ-у Зајечар и Економско-трговинској школи у Зајечару.
Успех ове манифестације још једном потврђује да резултати унапређења здравља и превенције болести у великој мери зависе од тимског рада, заједничког деловања и добре међусекторске сарадње.
Завод за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару увео је нову лабораторијску анализу – фекални Calprotectin.
Анализа не иде на терет обавезног здравственог осигурања.
Препоруке пре давања узорка столице за анализу фекалног Calprotectina
Приликом узорковања избегавати контаминацију урином. Узорак доставити у стерилној посуди за фецес. Узорак узети са више места у мањој количини (око 5 g). Узорак доставити истог дана. Уколико то није могуће, узорак чувати у фрижидеру на температури 2–8 °C до достављања (24–72 h). Узорак не замрзавати. Код жена избегавати контаминацију менструалном крвљу. У случају постојеће терапије потребна је консултација са лекаром. Употреба NSAID лекова (диклофенак, бруфен, аспирин у већим дозама и сл.) може утицати на резултат, па се уз сагласност лекара препоручује да се не користе неколико дана пре анализе. Физичка стања која могу лажно повисити вредности калпротектина: интензивна физичка активност пре анализе, крварења у гастроинтестиналном тракту, акутне инфекције црева. Анализу не треба радити уколико је присутан пролив услед инфекције, осим у случајевима када постоји стручна дијагностичка оправданост. Шта је фекални калпротектин? Фекални калпротектин је маркер упале у цревима. Тест се ради методом ензимског имуноесеја и користи се у диференцијалној дијагностици за разликовање: упалних болести црева (улцерозни колитис, Кронова болест), од функционалних поремећаја црева (синдром иритабилног колона). Тест је неинвазиван, безболан и примењује се и код деце и код одраслих. На основу резултата теста, других релевантних анализа, комплетне клиничке слике и у консултацији са ординирајућим лекаром, усмерава се даља дијагностика и терапија.
Недеља здравља уста и зуба у Републици Србији традиционално се обележава од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, са циљем указивања на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Обележавање спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.
Ове године, XXXVI Недеља здравља уста и зуба обележава се у периоду од 18. до 24. маја 2026. године под слоганом „Здрави зуби за здрав осмех”. Слоган кампање наглашава значај доброг оралног здравља као важног дела општег здравља и предуслова за правилно обављање основних функција као што су исхрана, дисање и говор, али и као једног од кључних фактора који доприносе самопоуздању и психосоцијалном благостању.
Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Оно се мења током животног века, од најранијег детињства до старости, неодвојиви је део општег здравља и омогућава појединцима активно учешће у друштву и остваривање сопствених потенцијала.
Када је орално здравље нарушено болешћу или повредом, последице се одражавају и на опште здравље. Бол и нелагодност повезани са оралним болестима отежавају концентрацију, доводе до изостајања из школе или са посла и могу изазвати социјалну изолацију.
Учесталост главних болести уста и зуба наставља да расте широм света услед урбанизације и промена животних услова. То је пре свега последица недовољне изложености флуору (у води за пиће и средствима за оралну хигијену као што су пасте за зубе), доступности, приступачности и коришћења хране са високим садржајем шећера, као и ограниченог приступа услугама стоматолошке здравствене заштите у заједници. Маркетинг хране и пића богатих шећером, као и дуванских и алкохолних производа, довео је до повећане потрошње производа који доприносе настанку болести уста и зуба као и многих других незаразних болести.
Обележавање Недеље здравља уста и зуба има за циљ да се мотивишу појединци, породице, заједнице и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар), пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), губитак зуба, рак усне дупље и урођене мане као што су расцеп усне и непца имају велики здравствени, социјални и економски значај и представљају јавноздравствени проблем на глобалном нивоу.
Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама у Републици Србији. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.
Кључне чињенице о оралном здрављу
Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
Процењује се да на глобалном нивоу 3,7 милијарди људи има неко орално обољење.
Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће обољење уста и зуба.
Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.
Малигно обољење усне дупље обухвата рак усана, других делова усне дупље и орофаринкса и по учесталости представља 13. најчешће малигно обољење у свету.
Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.
У периоду од 18. до 24. маја 2026. године на територији Србије обележава се XXXVI Недеља здравља уста и зуба под слоганом “Здрави зуби за здрав осмех“
Циљ обележавања Недеље здравља уста и зуба је информисање опште популације о важности очувања здравља уста и зуба, као и о утицају на свеукупно здравље. У оквиру обележавања овогодишње Недеље здравља уста и зуба посебно се истиче утицај оралног здравља на свакодневне активности као што су говор и смех.
Традиционално у оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба Институт за јавно здравље Србије заједно са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду расписују конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци предшколског узраста у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.
Вртићи и основне школе могу да доставе по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст одI-IV разред и V-VIII разреда основне школе. Радови се достављају окружном заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар ул.Сремска 13 -Одсек за промоцију здравља до 01. јуна 2026. године, са назнаком „За конкурс XXXVI Недеља здравља уста и зуба”. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 8. јуна 2026. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад.
Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији. Радови се неће враћати већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом (слањем радова школе и аутори се саглашавају са написаним начинима коришћења). Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде на окружном нивоу), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова.
Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је установљен, након што је 1993. године Генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.
Тема за 2026. годину: Породице, неједнакости и добробит деце
Тема обележавања за 2026. годину, „Породице, неједнакости и добробит деце“, указује на то како растуће неједнакости обликују породични живот и утичу на будућност деце. Ова тема позива на снажнија улагања у интегрисане политике усмерене на породицу, како би се смањиле разлике и подржао здрав развој деце.
Породице имају централну улогу у друштвеном и економском напретку, али се многе суочавају са несигурним приходима, ограниченом подршком у бризи о деци и неједнаким приступом основним услугама. Без адекватне подршке, породице са малом децом изложене су већем ризику од сиромаштва, што може имати дугорочне последице по здравље, образовање и укупну добробит деце. Нестабилни приходи, недовољна подршка породицама и ограничен приступ услугама могу негативно утицати на развој деце, посебно када су додатно присутне неједнакости засноване на полу, раси, мигрантском статусу или инвалидитету.
Како глобалне неједнакости расту, овогодишње обележавање има за циљ да скрене пажњу на разлике у приходима, образовању, здравственој заштити, дигиталној доступности и приступу основним услугама, које значајно утичу на животне могућности деце. Посебан акценат биће стављен на потребу развоја интегрисаних система социјалне заштите — укључујући дечије додатке, родитељско одсуство, доступну бригу о деци и рано образовање — како би се ојачала отпорност породица, смањило сиромаштво и промовисале једнаке могућности за сву децу.
Догађај ће такође подстаћи дијалог између држава чланица, тела Уједињених нација и организација цивилног друштва, представити примере добре праксе у креирању политика и најавити ново истраживање које анализира трендове неједнакости и могућа политичка решења у контексту Агенде 2030.
Из историјата Међународног дана породице
Током 1980-их година 20. века, Уједињене нације су почеле да усредсређују пажњу на питања у вези са породицом. На основу препорука из 1983. године, Економски и социјални савет, као и Комисија за социјални развој, у својој резолуцији о улози породице у развојном процесу (бр. 1983/23), затражили су од генералног секретара да утиче на повећање свести међу доносиоцима одлука и јавности о проблемима и потребама породице, као и о ефикасним начинима задовољења тих потреба.
У својој резолуцији бр. 1985/29, од 29. маја 1985. године, Савет је позвао Генералну скупштину УН да размотри могућност укључивања у привремени дневни ред свог 41. заседања тачке под називом „Породице у процесу развоја“, с циљем разматрања захтева Генералног секретара за покретање процеса развоја глобалне свести о овим питањима међу владама, међувладиним и невладиним организацијама и широм јавношћу.
Касније, на основу препорука Комисије за социјални развој формулисаних током њеног 30. заседања, Скупштина је позвала све државе да изнесу своје ставове у вези са могућим проглашењем Међународне године породице, као и своје коментаре и предлоге.
Савет је такође затражио од Генералног секретара да Генералној скупштини УН на њеном 43. заседању поднесе свеобухватан извештај заснован на коментарима и предлозима држава чланица о могућем проглашењу такве године и другим начинима за побољшање положаја и добробити породице, као и интензивирање међународне сарадње у оквиру глобалних напора за унапређење друштвеног напретка и развоја.
Генерална скупштина УН је у својој резолуцији бр. 44/82 од 9. децембра 1989. године прогласила Међународну годину породице.
Генерална скупштина УН је 1993. године, резолуцијом А/РЕС/47/237, одлучила да се 15. мај сваке године обележава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику за унапређење свести о питањима која се односе на породице и за повећање знања о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Да ли породице могу бити кључ за остваривање Циљева одрживог развоја (СДГ)?
Породичне политике представљају један од темеља националних јавних политика и најзначајнији су механизам путем којег владе могу утицати на животни стандард будућих генерација. У оквиру остваривања глобалних амбиција дефинисаних Циљевима одрживог развоја (СДГ), породичне политике имају важну улогу у достизању циљева у оквиру бројних области одрживог развоја.
Да ли сте знали?
Породична газдинства чине око 80% свих фарми широм света и имају кључну улогу у обезбеђивању прехрамбене сигурности, запошљавању у руралним подручјима и очувању екосистема — нарочито у земљама у развоју.
Породични пољопривредници у земљама у развоју суочавају се са смањеним приносима услед климатских промена, што доводи до пораста сиромаштва и несигурности у снабдевању храном, јер екстремни временски услови смањују и производњу хране и куповну моћ становништва.
Породице са ниским приходима у земљама у развоју најтеже су погођене климатским променама због своје зависности од природних ресурса и слабе инфраструктуре, што им отежава да се носе са последицама екстремних временских услова.
Породице могу смањити свој угљенични отисак усвајањем еколошки одговорнијих навика — попут штедње енергије, смањења отпада и мање конзумације меса и млечних производа — чиме се емисије повезане са исхраном могу смањити и до 73%.
10 начина за јачање породичних веза
Организација породичних окупљања
Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Дељење прича, уживање у међусобном друштву и присећање заједничких тренутака зближава и јача породичне односе.
Прављење породичног албума или споменара
Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као драгоцена успомена која осветљава породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин подстиче се сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.
Припрема породичних рецепата
Храна има посебну моћ да окупља људе. Неговање породичних традиција кроз припрему омиљених рецепата који се преносе кроз генерације може постати драгоцено заједничко искуство. Укључивање свих чланова породице у припрему хране може се претворити у забавну и повезујуц́у активност. Током оброка могу се делити успомене везане за одређена јела и породичне тренутке.
Заједничко волонтирање
Давање доприноса заједници одличан је начин да се породица зближи, док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и подстиче развој емпатије, солидарности и заједништва.
Започињање нове породичне традиције
Традиције чине породицу јединственом. Међународни дан породице може бити прилика за започињање нове традиције којој ће се чланови породице радовати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или неки мали породични ритуал. Нова традиција ствара осећај припадности и заједништва.
Писање искрених писама
У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може имати посебан значај. Важно је поделити осећања, изразити захвалност и показати љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важне.
Прављење породичног стабла
Истраживање породичне историје представља леп начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују породицу. Оваква активност може подстаћи занимљиве разговоре и нова сазнања о пореклу породице. Деца посебно воле да слушају приче о члановима породице које нису упознала, а овакве активности могу бити и веома едукативне.
Провођење квалитетног времена у природи
Природа има моћ да освежи дух и ојача везе међу људима. Окупљање породице за дан проведен на отвореном — кроз пешачење, веслање или пикник — може допринети стварању лепих успомена. Свеж ваздух и заједничка искуства пружају прилику за разговор, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.
Посвећивање дана породици
Овај дан може се претворити у породични дан посвећен активностима које сви воле. Могуће је направити распоред испуњен играма, филмовима или хобијима у којима уживају сви чланови породице. Такви тренуци омогућавају боље упознавање међусобних интересовања и могу допринети откривању нових заједничких активности.
Разговор о породичним вредностима
Важно је одвојити време за разговор о вредностима које породица негује — попут отворености, лојалности, љубави и међусобне подршке. Овакви разговори не само да јачају породичне везе, већ помажу млађим генерацијама да наставе да негују исте вредности.
Међународни дан породице је више од датума у календару — то је подсетник на значај међусобне подршке, блискости и неговања породичних односа.
12. мај обележава се широм света као Међународни дан медицинских сестара, на годишњицу рођења Флоренс Најтингел, британске медицинске сестре и зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овај датум представља прилику да се истакне значај, посвећеност и снажан утицај медицинских сестара на здравље појединаца и заједнице.
Међународно веће медицинских сестара (ICN) сваке године препоручује тему којом се обележава овај дан. Овогодишњи слоган гласи: „Наше сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спашавају животе“ и усмерен је на важност стварања сигурног, праведног и подстицајног радног окружења у којем ће рад медицинских сестара бити препознат, цењен и подржан.
Председник ICN-а, José Luis Cobos Serrano, истиче да је ова тема изабрана јер медицинске сестре свакодневно, широм света, пружају изузетан допринос очувању и унапређењу здравља. Њихова улога је незаменљива, а њихов потенцијал још већи када су оснажене да делују пуним капацитетом. Оснаживање подразумева обезбеђивање адекватних услова рада, приступ ресурсима, могућности за професионални развој и простор да се њихов глас чује и уважи у обликовању будућности здравствене заштите.
Настављајући се на теме из претходних година – „Економска моћ бриге“ (2024) и „Брига о медицинским сестрама јача економију“ (2025) – фокус у 2026. години ставља се на снагу и утицај који медицинске сестре имају у креирању сигурнијег, ефикаснијег и доступнијег здравственог система за све. Њихова знања, вештине и посвећеност представљају темељ квалитетне здравствене неге и значајан ресурс за решавање савремених здравствених изазова.
ICN ће овим поводом објавити извештај заснован на доказима, који ће указати на значај улагања у медицинске сестре као кључни део здравственог система. Извештај ће нагласити потребу за обезбеђивањем сигурних радних услова, праведне надокнаде, као и могућности за образовање, лидерство и активно учешће у доношењу одлука. Оваква улагања не доприносе само професионалном задовољству, већ директно унапређују квалитет неге и здравствене исходе пацијената.
Писани материјали и стручна упутства доступни су на званичном сајту ICN-а.
