Еврoпски рeгиoн СЗО oбeлeжава Еврoпску нeдeљу имунизациje (ЕНИ 2024) oд 21. дo 27. априла, какo би прoмoвисаo свeст o значаjу имунизациje у прeвeнциjи бoлeсти и заштити живoта. Овoгoдишња ЕНИ има пoсeбан значаj jeр сe пoклапа са 50. гoдишњицoм Прoширeнoг прoграма имунизациje (ЕxпандeдПрoграммe oнИммунизатиoн – ЕПИ). У знак сeћања на oву прeкрeтницу, кампања ћe прoславити изузeтна дoстигнућа Прoширeнoг прoграма имунизациje у пoслeдњих 5 дeцeниjа у заштити вишe гeнeрациjа oд oзбиљних бoлeсти кoje сe мoгу спрeчити вакцинoм.
Такoђe, нагласићe и хитну пoтрeбу да сe пoстигнe висoк и oдржив oбухват вакцинациjoм у свакoj заjeдници какo би сe, сада и у будућнoсти, спрeчилo избиjањe oвих бoлeсти.
Надoвeзуjући сe на нeдавна и успoстављeна партнeрства, oвoгoдишњe активнoсти ћe дoдатнo пoдстаћи инициjативe за сарадњу са младим прoфeсиoналцима и oмладинским oрганизациjама пoсвeћeним прoмoвисању имунизациje, улoгу шкoла и рoдитeља.
Кључнe пoрукe Европске недеље имунизације усмерене су на подсећање опште јавности на важнoст правoврeмeнe рутинскe, oбавeзнeвакцинациje и надoкнаду свих прoпуштeних или oдлoжeних вакцинациjа.
Брoj случаjeва oбoлeлих oд мoрбила сe пoвeћава у Еврoпскoм рeгиoну СЗО. Вакцинациjа штити вас и oнe кoje вoлитe.
Мнoга дeца каснe са запoчињањeм вакцинациje, збoг чeга су пoдлoжна бoлeстима. Пратитe калeндар вакцинациje и надoкнадитe свe прoпуштeнe дoзe вакцина.
Калeндар вакцинациje je oдрeђeн прeма тoмe на кojи начин имунoлoшки систeм наjoптималниje рeагуje на апликoванe вакцинe у различитим узрастима и када смo пoд наjвeћим ризикoм да oбoлимo oд бoлeсти oд кojих нас вакцинe штитe.
У бoрби прoтив заразних бoлeсти, вакцинациjа je, пoрeд oбeзбeђивања хигиjeнски исправнe вoдe за пићe, у наjвeћoj мeри дoпринeла смањeњу oбoлeвања и умирања људи.
Иакo je глoбална примeна вакцина дoпринeла искoрeњивању вeликих бoгиња и дeчиje парализe типа 2 и значаjнoj рeдукциjи oбoлeвања oд других вакцинама спрeчивих бoлeсти, мoдeрна цивилизациjа сe данас сусрeћe са прoблeмoм oдрживoсти спрoвoђeња имунизациje.
Светски дан борбе против туберкулозе (ТБ) обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Мyцобацтериум туберцулосис), узрочника ове болести.
Република Србија се придружује овогодишњој међународној кампањи, под слоганом: „ЕЛИМИНАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ – Да ли је то достижна реалност?”.
Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, ова болест данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима.
ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести. И поред значајних потешкоћа током епидемије COVID-19, одржан је ниво дијагностике и лечења.
Према прелиминарним подацима у 2023. години у Републици Србији регистровано је 476 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 7,14/100.000 становника. У 2023. години број оболелих је за 2% већи у односу на 2022. годину. Већи број оболелих је забележен у узрастној групи од 60 и више година. Током 2023. године регистровано је нешто мање оболелих међу децом и адолесцентима у односу на 2022. годину, али и даље значајно више у односу на 2020. и 2021. годину. Више од две трећине оболеле деце и адолесцената (70%) су лица из контакта са одраслим оболелим особама. Од укупног броја деце и адолесцената дијагностикованих и лечених од туберкулозе у 2023. години, 13% нема података о спроведеној BCG вакцинацији. Међу оболелима је знатно више особа мушког пола.
Концепт „елиминације туберкулозе” датира из 1990. године када су се стручњаци који се баве овом проблематиком окупили у у Холандији и подржали идеју о елиминацији ТБ у земљама западне Европе, Сједињеним Америчким Државама, Канади и Јапану које су у то време имале мањи број оболелих. Током 2014. године објављен је Оквирни документ за елиминацију туберкулозе који остаје и данас основни водич.У Оквирном документу, праг од мање од једног случаја туберкулозе на милион становника је дефинисан као праг за елиминацију и сматра се довољно ниским да омогући да се ТБ никада неће појавити као јавноздравствена претња у будућности.
Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:
-обезбедити финансирање, основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.
-обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.
-решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.
-спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.
-оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.
-обезбедити континуирани надзор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.
-подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.
Генерална скупштина Уједињених нација сазвала је половином прошле године свој други састанак на високом нивоу о борби против туберкулозе како би размотрила глобалне циљеве утврђене за период 2018–2022. и развила нове циљеве до 2027. године.
Државе чланице су на састанку подржале Декларацију која реафирмише глобалну посвећеност окончању туберкулозе до 2030. године.
НОВИ ГЛОБАЛНИ ЦИЉЕВИ ЗА ПЕРИОД 2023-2027. ГОДИНА:
90% пацијената којима је потребно, има приступ квалитетној дијагнози и лечењу;
90% појединаца у ризику од развоја болести имају приступ превенцији;
100% људи са ТБ има приступ здравственим и социјалним услугама и
прикупљање средстава за истраживање и развој нове вакцине против туберкулозе.
Да би постигли глобалну контролу туберкулозе и на крају елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребна су улагања за:
-имплементацију нових имунолошких стратегија за развој ефикаснијих вакцина;
-развој нових терапијских режима;
-развој нових дијагностичких тестова;
-спровођење превенције кроз скрининг коришћењем стандардизованих старих и нових дијагностичких тестова за откривање инфекције и
Светски дан вода обележава се сваке године 22. марта. Иницијатива за обележавање Светског дана вода потекло је са Конференције Уједињених нација о животној средини и одрживом развоју, одржане 1992.године у РИО де Жанеиру. Већ од 1993. године овај дан је почео да се обележава са циљем скретања пажње на изузетну важност воде и водених ресурса.
Овим даном Уједињене нације желе да подсете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света.
Вода има непроцењив значај у еволуцији живог света. Она нама практично представља услов опстанка живота на Земљи. Први облик живота настао је у води. Вода у светском океану представља природни регулатор температуре на Земљи. Вода омогућава узгајање пољопривредних култура што је неопходан услов за производњу хране. Користи се и у осталим привредним активностима – водоснабдевању, индустрији, саобраћају и другим делатностима. Глобална потрошња воде се повећава сваке године. Вода обухвата 2/3 Земљине површине и са запремином од 1,6 милијарди km кубних представља најраспрострањенију животну средину. Копнене воде чине само 0,5% свих водених пространстава на Земљи и распоређене су као површинске и подземне воде.
Кампања за Светски дан вода, 22. март 2024, је сада активна. Овогодишња тема је „Вода за мир“, која се фокусира на кључну улогу коју вода игра у стабилности и просперитету света.
ВОДА ЗА МИР, са поруком да државе и народи морају да се уједине око воде и да искористе воду за мир и сарадњу, јер вода није природни ресурс око којег човечанство треба да се надмеће и сукобљава него представља основно људско право – вода је неопходна за живот и сви имају право приступа води.
Сарадња држава, народа, различитих група и заједница око воде може да доведе до мира, хармоније и стабилности у свету, јер сарадња око воде може да изазове позитиван талас за мирољубиву сарадњу у свим секторима, стварајући тако основе за бољу будућност. Радећи заједно на очувању воде као најдрагоцјенијег ресурса и на балансирању потреба за водом свих народа и држава, човечанство може да обезбеди дугорочан мир и одрживи развој.
Више од 3 милијарде људи широм света зависи од воде која прелази државне границе. Ипак, од 153 земље које деле реке, језера и водоносни слој са својим суседима.
Како се утицај климатских промена повећава, а глобална популација расте, морамо се ујединити око заштите и очувања нашег најдрагоценијег ресурса.
Светски дан вода слави воду и подиже свест о 2,2 милијарде људи који живе без приступа безбедној води. Ради се о предузимању акција за решавање глобалне кризе воде. Основни фокус Светског дана вода је подршка постизању циља одрживог развоја 6: вода и канализација за све до 2030. године.
На наше здравље утичу физичка активност, исхрана, али и добар сан.
Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући, а сваке године, у марту месецу, обележава се Светски дан спавања, намењен упознавању опште и стручне јавности широм света са утицајем спавања на наше здравље.
Квалитетан сан представља неизоставан фактор доброг здравља, али и привилегију која је у данашње време угрожена навикама и ритмом модерног живота.
Има дана када нам се чини да смо стално уморни. Главобоља, недостатак енергије, исцрпљеност често су последице лошег сна.
Проблеми са спавањем представљају глобалну епидемију која угрожава здравље и квалитет живота до 45 одсто светске популације.
Како сан утиче на наше здравље?
Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући. Спавање је основна људска потреба, биолошки услов за људски живот – поред хране, воде и ваздуха, здрав сан је јако битан за наше опште здравље и добробит.
Будући да је сан укључен у бројне физиолошке процесе, недовољно трајање и лош квалитет сна имају значајан негативан утицај на наше здравље, и краткорочно и дугорочно. Ефекти лошег квалитета сна следећег дана укључују негативан утицај на нашу пажњу, памћење и учење.
Дугорочни ефекти лошег квалитета или недостатка сна су повезани са бројним обољењима и штетним здравственим исходима – повећањем телесне тежине и гојазношћу, дијабетесом и другим метаболичким поремећајима, упалама, кардиоваскуларним болестима, ослабљеним имунитетом, поремећајима менталног здравља- попут депресије, анксиозности и психоза.
Три основна елемента здравог и квалитетног сна су:
Трајање: Дужина (број сати ) спавања у току ноћи – треба да буде довољна да особа буде одморна следећег дана и да неометано обавља своје активности.
Континуитет: Фазе (периоди) спавања треба да буду континуиране, без прекидања (фрагментације сна) .
Дубина: Сан би требало да буде довољно дубок да делује регенеративно (исцељујуће) на наш организам.
Разумевање начина на који недостатак сна утиче на здравље пружиће Вам могућност да донесете здравије одлуке и направите здравије изборе за Вас и Вашу породицу.
Кратко трајање сна је повезано са лошим менталним здрављем, узрокује оштећење радне меморије и наше извршне функције. Али, поред дужине спавања за свакодневно функционисање неопходно је да наш сан буде и квалитетан.
Квалитетан сан је одговоран за будност, боље функционисања следећег дана и бољи квалитет живота уопште.
Знаци лошег квалитета сна укључују присуство умора након буђења, чак и након што сте довољно спавали, стално буђење током ноћи и појављивање различитих симптома и знакова поремећаја сна (попут хркања или дахтања, немирног спавања и сл.).
Побољшању квалитета сна могу помоћи боље навике спавања или дијагноза и лечење неког од поремећаја спавања који можда имате (несаница, опструктивна апнеја- прекиди дисања- у току сна и сл.).
Већина поремећаја спавања се може спречити или лечити, али мање од једне трећине оболелих потражи стручну помоћ.
Зашто је битно да време одласка на спавање буде у исто или приближно време?
Особе које често мењају време одласка на спавање, а самим тим и образац изложености светлости/тами, могу доживети неусклађеност између циркадијалног система и циклуса спавања/будности, пошто је нашем унутрашњем циркадијалном сату потребно време да се прилагоди како би планирао промене. Таква неусклађеност може имати негативан ефекат на когнитивне функције (опажање, пажњу, учење, памћење и сл.), али и на укупно психофизичко функционисање и здравље нашег организма.
Како промене животне средине и стрес утичу на наш сан?
Док су спорадичне промене у сну и сањању нормалне, а сан природно реагује на промене животне средине, екстремни фактори и трауматска искуства могу довести до озбиљних промена у обрасцима спавања, укључујући измењен садржај снова или већи број ноћних мора.
Савети за бољи и квалитетнији сан
Наше понашање у току дана, а нарочито пре спавања, може имати велики утицај на наш сан. Оно нам може омогућити здрав и квалитетан сан или значајно допринети несаници и другим поремећајима спавања.
Наша дневна рутина – оно шта једемо и пијемо, лекови које узимамо, како планирамо дане и како бирамо да проведемо вечери – може значајно утицати на квалитет нашег сна. Чак и пар ситних промена може, у неким случајевима, направити разлику између чврстог сна и немирно проведене ноћи.
Ако имате потешкоћа са спавањем или желите да побољшате свој сан, покушајте да следите ове једноставне али веома ефикасне савете.
На квалитет сна може да се утиче. Стручњаци кажу да у свакодневну рутину треба да уведемо „хигијену спавања”.
Будите доследни. Идите у кревет у исто време сваке ноћи и устајте у исто време сваког јутра, укључујући и викенде или годишње одморе.
Одредите време за одлазак на спавање које ће вам омогућити најмање 7-8 сати сна у току ноћи.
Избегавајте обилне, калоричне и зачињене оброке у вечерњим сатима. Уколико сте гладни, поједите лагану, здраву ужину.
Избегавајте кофеин у вечерњим часовима. Ово укључује кафу, чај, газиране напитке, као и чоколаду.
Ограничите излагање јаком светлу у току вечери.
Избегавајте конзумирање алкохола пре спавања.
Смањите унос течности непосредно пре спавања.
Уверите се да је просторија у којој спавате тиха, мрачна, опуштајућа, угодне температуре и добро проветрена.
Уклоните електронске уређаје, као што су телевизори, рачунари и паметни телефони, из спаваће собе.
Уколико имате електронске уређаје у соби, искључите их најмање 30 минута пре спавања.
Уколико имате обичај да спавате у току дана, водите рачуна да вам дневни одмор не траје дуже од 45 минута.
Крећите се и вежбајте. Бити физички активан током дана може вам помоћи да лакше заспите ноћу, али немојте радити вежбе непосредно пре одласка на спавање.
Заинтересованост за сопствено здравље представља интерес сваког појединца, посебно у контексту обољења чију је појаву могуће избећи превенцијом. Месец борбе против рака представља прилику да се свако од нас подстакне на размишљање о могућностима за унапређење животног стила који води, а посебно са циљем остваривања његовог здравог облика. Малигне болести, као део шире групе хроничних незаразних болести, представљају значајно оптерећење савременог друштва, и то у најразличитијим пољима – здравственом, економском, социјалном и сл. Имајући у виду да упражњавање здравих стилова живота може помоћи да се ризик за читав низ ових обољења значајно умањи, јасно је да промоција и активно заговарање здравствено повољних понашања има несумњиво важно место у јавноздравственој делатности.
Увек је од посебне важности сетити се и основних принципа лечења и превенције малигних болести – њихова примена и унапређивање омогућиће смањивање смртности од широког спектра ових стања. Једно од основних правила говори да је смртност од малигних болести мања када су откривене и лечене у раној фази. Рано откривање може се посматрати кроз две компоненте – рано постављање дијагнозе и скрининг. Рано постављање дијагнозе омогућено је тек када су три предуслова испуњена: знање пацијената о симптомима малигних болести, доступност медицинске дијагностике и правовремено упућивање на лечење. Са друге стране, скрининг програми имају за циљ откривање болести у фази пре појаве симптома, чему следе даља дијагностика и лечење. Ефективност скрининг програма је значајна, али проблем представља чињеница да из различитих разлога, нису могући скрининг програми за све малигне болести. Овај податак додатно наглашава значај раног постављања дијагнозе.
Оптерећење раком у Србији
У Србији је током 2021. године од свих малигних тумора оболело 41.784 особа (22.333 мушкараца и 19.451 жена). Исте године од рака је умрло 19.979 особа оба пола, 10.974 мушкараца и 9.005 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2021. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.815 мушкараца и 2.139 жена, а умрло је 3.082 мушкараца и 1.526 жена.
Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2021. години од малигних тумора дојке оболело 4.447 и умрло 1.765 жена.
Превенција и рано отркивање рака
Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:
• 30 – 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика
• Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету.
• Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
• Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 % смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца). У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Обележавање Међународног дана деце оболеле од рака, носи значај који се огледа у више различитих поља – подизањем свести у друштву о важности малигних болести у дечјем узрасту доприноси се квалитетнијем укључивању свих појединаца у решавање најважнијих питања, која се првенствено огледају у оснаживању напора за обезбеђење неопходне дијагностике, лечења и неге оболелих, али и пружању потребне подршке породицама. Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.
Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести.
Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана.
У Србији се сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Ове године, не по први пут, овај датум се обележава под слоганом „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”, са циљем постизања континуираног здравствено-промотивног деловања и слања јасних порука у вези са штетношћу конзумирања свих дуванских производа. Поред недвосмисленог указивања на непосредне штетне ефекте саме употребе дувана, као и изложености дуванским производима, ова кампања има за циљ да посебно нагласи непроцењив и вишеструки значај престанка пушења – како за саме пушаче, тако и за њихово непосредно окружење, али и за ширу заједницу. Пушење је доказано један од најзначајнијих појединачних фактора ризика који утиче на превремено оболевање, али и умирање у свету и код нас. Деценијама уназад, чврсто су утемељени докази да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних и обољења респираторног система, док је директна веза између пушења и преко 20 типова малигних обољења такође научно доказана. И поред Оквирне конвенције о контроли дувана, коју је током скоро две деценије од доношења, потписало преко 160 земаља, на свету и даље пуши око 1,3 милијарде људи, при чему је важно нагласити да скоро 80% пушача живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражавајућ је и податак да 8 милиона људи широм света сваке године превремено умре услед употребе дувана, а чак око 1,2 милиона само од последица изложености дуванском диму. Резултати последњег Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, показују да је наша земља, када је реч о пушењу, у не баш славном европском, али и светском врху. И поред благог пада у односу на резултате ранијих истраживања, 2019. године пушило је 31,9% становника Србије старијих од 15 година. У прилог овом неславном податку, важно је нагласити и да у нашој земљи најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката пушења. Према подацима из истог истраживања, сваки четврти пушач је покушао да остави пушење, док је скоро 60% њих било забринуто за сопствено здравље због штетних последица пушења. Податак да је у Србији у 2019. години само 30,1% пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем и адекватним усмеравањем здравствено-едукативног рада на ову тему, како унутар самих здравствених установа, тако и изван њих. Зависност од дувана испољава бројне одлике хроничне болести, што је важно добро разумети и увек озбиљно разматрати како би се извршила одговарајућа процена и одабрао најбољи третман за одвикавање. Деловање на тему контроле дувана, превенције и одвикавања од пушења, може се вршити на више нивоа – од међународног, који се постиже конвенцијама које прокламују заједнички став струке, преко националног, који се манифестује кроз доношење и спровођење стратешких планова и одговарајуће регулативе на нивоу здравственог система, преко локалног деловања – кроз разноврсне иницијативе и интерсекторску сарадњу, све до деловања на нивоу појединца. Захваљујући све стриктнијим регулативама широм света, током последњих пар деценија, популарност и заступљеност традиционалних цигарета се евидентно смањује, нарочито у развијенијим земљама. Такав тренд навео је дуванску индустрију да трага за новим производним решењима. Нови производи се, од стране произвођача, нуде као савремена и атрактивна, једноставна и угодна помоћ при одвикавању од пушења, али и као здравија алтернатива обичним цигаретама, што представља нови велики изазов у области контроле дувана. Оно што посебно брине када су у питању ови производи јесте убрзани раст њихове популарности у популацији адолесцената и младих, који се поводе управо атрибутом „безбедније и здравије алтернативе“, без довољно поузданих и релевантних информација које би поткрепиле такве маркетиншке тврдње. У нашој земљи, према резултатима ESPAD истраживања из 2019. године, електронске цигарете је током живота пробало чак 17,7%, а загреване дуванске производе 7% шеснаестогодишњака у Србији. Скоро три четвртине ученика електронске цигарете је пробало из радозналости, а више од трећине њих сматра да оне нису штетне по здравље. Према нешто новијим подацима, из HBSC истраживања, из 2022. године, долазимо и до потврде већ постојећег емпиријског утиска да је међу младима узраста 16 година, сада дефинитивно заступљењије коришћење електронских него традиционалних цигарета, што упозорава на огромну јавноздравствену претњу коју доносе нови трендови. Све поменуто указује на важност и истиче потребу за сталним актуелизовањем теме превенције пушења и контроле дувана, на потребу за континуираним и интензивним спровођењем здравствено-едукативних активности на свим нивоима и међу свим популационим групама. У свему томе, не сме се занемарити ни значај престанка пушења као једног од најважнијих корака у превенцији превременог оболевања и умирања. Важно је нагласити да програми подршке при одвикавању од пушења морају бити засновани на доказима, вођени и контролисани од стране релевантних стручних лица, а не обликовани непровереним новим трендовима које осмишљава и диктира управо онај ко је и творац целог проблема – дуванска индустрија. Контрола дувана је дуга и бескомпромисна борба која захтева ангажовање сваког појединца, али и учешће што више чинилаца из свих сфера јавног живота са само једним јасним и недвосмисленим циљем, а то је креирање окружења која подржавају здравији избор – живот без дувана. Сваки дан без дувана нас макар мало приближава том циљу.
У јануару се сваке године, почевши од 2007, обележава Европска недеља превенције рака грлића материце. Иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске недеље превенције рака грлића материце. У нашој земљи овај значајан датум ће осамнаести пут заредом бити обележен у периоду од 22-28. јануара 2024. године.
Слоган овогодишње кампање је „ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“, а она има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.
За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава превенцију карцинома грлића на више нивоа – мерама којима се спречава појава овог обољења, као и оним које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.Рак грлића материце, и поред доказаних мера превенције, већ дуги низ година наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. Имајући у виду да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном трећем месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.
У нашој популацији један од значајних фактора који доприносе великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест узнапредовала. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.
Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!
Редовни гинеколошки прегледи, спровођење програма организованог скрининга и вакцинација против ХПВ, имају највећи значај у превенцији ове болести!
ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.
ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?
Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.
ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ
• крварење у току и након сексуалног односа
• крварење између две менструације
• продужено менструално крварење
• крварење након менопаузе
• појачани вагинални секрет и поред примењене терапије
• поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића
• бол у крстима или нози, отицање ногу
Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!
КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).
Постоји преко 200 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.
У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!
Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.
Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД-а, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа је појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.
У Србији активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од 9 до19 година.
Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.
КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?
Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:
• пушачи,
• са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),
• које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота)
• које су имале велики број сексуалних партнера,
• које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),
• које не иду на редовне контролне прегледе,
• које више година користе оралне контрацептиве,
• са прекомерном телесном тежином,
• са честим упалама вагине и материце.
ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?
Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!
ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
КАКО МОЖЕТЕ ДА СМАЊИТЕ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
• Одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога;
• Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);
• Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;
• Вакцинисањем против ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.
ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?
Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.
Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!
Под хипертензијом се најчешће сматрају вредности систолног крвног притиска >140ммХг и дијастолног крвног притиска >90ммХг.
Крвни притисак се мери у седећем положају, а рука на којој се мери крвни притисак треба да буде ослоњена на чврсту подлогу у нивоу срца. Пре мерења крвног притиска, особа треба да седи опуштено бар 5 минута.
Шта утиче на појаву високог крвног притиска? Различити фактори ризика су повезани са настанком хипертензије непознатог узрока:
-присуство хипертензије код једног или оба родитеља директно је повезано са појавом хипертензије;
-учестала или стална нервна напетост;
-прекомеран унос соли и масти у исхрани;
-прекомерно конзумирање алкохолних пића;
-гојазност;
-недовољна физичка активност.
Симптоми и знаци хипертензије
Велики број особа не зна да болује од хипертензије, јер симптоми и знаци овог обољења дуго могу да изостану или да буду благо изражени. Чести почетни симптоми су главобоља у потиљачном пределу, осећај тежине у глави, вртоглавица, несвестица, топлина у лицу, крварење из носа, зујање у ушима, лупање срца, несаница и др.
У даљој фази болести могу се испољити пролазни поремећаји вида, недостатак ваздуха при напору или мировању и друге тегобе које су последица оштећења срца, мозга или бубрега.
Како да контролишете ваш крвни притисак у неколико корака:
Пазите шта једете
Једите разноврсно, повећајте унос воћа и поврћа: процес старења и промене у начину живота утиче на врсту хране које се користи у исхрани. Усамљеност, досада, депресија и брига о будућности могу довести до занемаравања правилне исхране, прескакања оброка и лоших навика у исхрани уопште.
Избегавајте унос хране богате засићеним мастима, транс мастима и солима, која повећава ризик од настанка срчаног или можданог удара: Наиме, превише масти води до запушења артерија док много соли у исхрани доводи до повишеног крвног притиска.
Контролишите своју телесну тежину: са старењем тело сагорева мање калорија. Прекомерна телесна тежина представља напор за рад срца и повећава ризик за настанак болести срца, повишеног крвног притиска, шећерне болести и високог холестерола.
Редовно вежбање и умерен унос хране богате хранљивим материјама може да помогне у одржавању пожељне телесне тежине.
Редовно контролишите крвни притисак
Вредности крвног притиска, холестерола и других показатеља показују тенденцију пораста са годинама старости.
Посетите вашег изабраног лекара, који ће вам измерити крвни притисак, телесну тежину, обим струка и дати упут за лабораторију да извадите крв и одредите ниво шећера и холестерола у крви. Лекар ће вам дати савет или терапију уколико је потребно.
Обратите се свом лекару ако треба да се уради педално-брахијални индекс тест. Овим тестом се процењује пулс у крвним судовима ногу који може да помогне у дијагнози обољења периферних артерија и он је део редовног прегледа код старијих одраслих особа.
Будите физички активни
Никад није касно да се почне са вежбањем! Постепено повећавајте учесталост и интензитет физичке активности. Међутим, неопходно је да поразговарате са вашим лекаром пре почетка вежбања, како би врсту, интензитет и трајање физичке активности прилагодили вашем здравственом стању.
Код особа старости 65 и више година, физичка активност обухвата све активности од спорта и вежбања до ходања, плеса, баштованства и кућних послова. Ако не можете да урадите препоручене вежбе, због здравственог стања, покушајте да будете онолико физички активни колико вам ваше здравље дозвољава.
Ако сте неактивни или имате обољење које додатно ограничава вашу физичку активност, имаћете корист за ваше здравље и ако из категорије „без активности“ пређете у категорију „активности мањег степена”. Ако не можете да примените препоруке за физичку активност, тежите да повећате трајање, интензитет и учесталост активности које упражњавате.
Реците НЕ дувану и избегните пасивно пушење
Забраните пушење код куће и избегавајте пасивно пушење.
Са престанком пушења у року од две године смањује се ризик за настанак исхемијских болести срца. Ако вам је тешко да престанете са пушењем, потражите савет од свог лекара или стручног лица.
Падови на залеђеним површинама – како се заштитити?
Поред идиличних призора и дивних снежних пејзажа, зима са собом доноси и бројне и скривене опасности које леже испод нежног белог покривача. Падови на леду један су од главних изазова са којима се сусрећемо током хладних месеци, и представљају озбиљан ризик од повреда. Без обзира да ли сте у градском окружењу, на селу или на радном месту- клизави тротоари, стазе и улице постају подлога на којој се свакодневно суочавамо с потенцијалним опасностима.
Свако може бити изложен ризику од падова на леду, али одређене категорије становништва имају додатне факторе који их чине рањивијима.
• Старије особе: Старије особе често имају смањену равнотежу и мобилност, чиме су изложеније ризику од падова.
• Деца: Деца су склонија неопрезном кретању, а клизаве површине повећавају опасност од падова.
• Особе с инвалидитетом: Особе с одређеним инвалидитетом могу имати потешкоћа у одржавању равнотеже, што их чини осетљивима на клизаве површине.
• Труднице: Труднице, због промена у равнотежи и повећане осетљивости на повреде, могу бити подложније падовима.
• Особе с одређеним здравственим стањима: Особе с одређеним здравственим стањима попут остеопорозе, артритиса или других проблема с костима и зглобовима могу бити подложније повредама након пада на леду.
• Радници на отвореном: Особе које раде на отвореном, попут грађевинских радника или достављача, изложене су повећаном ризику од падова на леду у току радног времена.
• Спортисти и рекреативци: Особе које се баве зимским спортовима или рекреацијом на отвореном, као што су клизање или скијање, такође су подложне падовима на леду.
Повреде узроковане падовима могу бити различитог степена тежине, у зависности од физичког стања особе која је пала и фактора околине. Најчешће последице падова су модрице и истегнућа тетива и лигамената, али су честе и озбиљне повреде попут уганућа и ишчашења зглобова, руптура мишића, повреда леђа, прелома руку и ногу, потреса мозга и других повреда главе, а у најтежим случајевима може доћи до повреде кичмене мождине.
Придржавање одређених савета може помоћи у смањењу вероватноће настанка пада и спречавању озбиљнијих последица.
ИЗБЕГАВАЈТЕ НЕПОТРЕБНЕ ИЗЛАСКЕ!
Трудите се да без преке потребе не излазите напоље током неповољних временских услова, нарочито док површине за ходање нису адекватно очишћене.
ОБУЦИТЕ СЕ ПРАВИЛНО!
Носите топлу одећу- капут или јакну која вам прекрива највећи део тела, јер вам може ублажити пад. На рукама обавезно имајте одговарајуће рукавице, пошто оне могу спречити повреде прстију и шака.
ОБУЋА МОРА БИТИ ПРИЛАГОЂЕНА ЗИМСКИМ УСЛОВИМА!
Правилан избор обуће кључан је фактор у превенцији падова на леду.
Избегавајте обућу са глатким ђоном и штиклама. Уместо тога носите непромочине чизме или дубоке ципеле које покривају скочни зглоб и које имају неклизајућу подлогу, попут гумене, са дубоким шарама.
ОБАВЕЗНО ПОНЕСИТЕ НАПУЊЕН МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН!
Мобилни телефон ће вам бити драгоцена помоћ уколико треба да позовете некога да вам помогне, или хитну медицинску помоћ.
ИСПЛАНИРАЈТЕ ВАШЕ ВРЕМЕ!
На заказане обавезе и састанке крените раније како бисте избегли журбу и брзо ходање по леду.
ОЧИСТИТЕ СТАЗЕ И СТЕПЕНИЦЕ!
Редовно чистите снег и лед са прилаза, стаза и степеница. Користите со, песак или средства за отапање леда, како бисте спречили стварање клизавих површина. Адекватно државање стаза по којима се крећете смањиће ризик од настанка незгоде.
ИЗБЕГАВАЈТЕ НЕОЧИШЋЕНЕ ПОВРШИНЕ!
Ходајте по осветљеним површинама, пре свега оним које су очишћеме од леда. Међутим, имајте у виду да чак и на овим површинама може бити делова са снегом и ледом који се није отопио, и сходно томе увек будите на опрезу и ходајте полако – ситним корацима, како бисте избегли неочекивани пад. Избегавајте неравне површине колико год је могуће. Избегавајте степенице или ивичњаке са ледом. Обратите пажњу на постојање тзв. црног леда!
ПРАВИЛНО ХОДАЈТЕ ПО СНЕГУ И ЗАЛЕЂЕНИМ ПОВРШИНАМА!
Уколико немате другог избора и морате да пређете преко залеђене површине придржавајте се следећег:
• Ходајте полако и правите мање кораке.
• Останите сконцентрисани и гледајте испред себе. Немојте разговарати мобилним телефоном, нити куцати поруке док ходате.
• Немојте носити велики терет како не бисте изгубили равнотежу.
• Руке треба да буду слободне како би вам помогле у одржавању равнотеже- немојте их држати у џеповима!
• Избегните искушење да потрчите како бисте стигли на превоз и не претрчавајте преко пешачког прелаза (посебан опрез када ходате преко белих површина на зебри).
ХОД ПИНГВИНА
Приликом нормалног хода центар наше равнотеже је у средини тела и наша телесна тежина се подједнако распоређује на обе ноге. Овакав начин хода по леду приморава наше ноге да носе телесну тежину под оштрим углом у односу на подлогу, што може резултовати веома незгодним падовима и повредама. Променом начина хода можете избећи овакве падове. Стручњаци за безбедност широм света препоручују ходање попут пингвина, пошто је њихов начин хода најстабилнији.
Како ходати као пингвин? Раширите стопала мало више него што је уобичајено и лагано се нагните унапред, како би центар равнотеже био на предњој нози, са тежиштем преко предњег стопала. Како бисте додатно побољшали равнотежу испружите руке у страну.
КОРИСТИТЕ ПОМОЋНА СРЕДСТВА!
Уколико се крећете по врло клизавим површинама, размислите о коришћењу штапова за ходање. Ова помоћна средства пружају додатну стабилност и подршку, смањујући ризик од пада.
ПОСЕБАН ОПРЕЗ ПРИЛИКОМ УЛАСКА И ИЗЛАСКА ИЗ ВОЗИЛА!
Улазак и излазак из возила у зимским условима такође се повезује са већим ризиком од настанка падова. Будите посебно опрезни и користите врата или рам свог аутомобила као подршку приликом уласка или изласка из возила. Немојте држати предмете — попут ранчева или торбица — док излазите. Пре него што узмете било који предмет, изађите из возила у потпуности .
САВЕТ ВИШЕ…
РАДИТЕ НА СВОЈОЈ РАВНОТЕЖИ И ФЛЕКСИБИЛНОСТИ!
Што су ваша равнотежа и флексибилност боље, лакше ћете избећи пад или ће последице пада бити блаже. Покушајте да редовно практикујете вежбе које ће побољшати вашу равнотежу и координацију покрета.
ЧУВАЈТЕ ЗДРАВЉЕ СВОЈИХ КОСТИЈУ!
Уношење довољних количина калцијума и витамина Д, пре свега правилном исхраном и излагањем сунцу, су веома важни за здравље костију и могу смањити вероватноћу настанка падова и ублажити њихове последице.
ИЗБЕГАВАЈТЕ УПОТРЕБУ АЛКОХОЛА И ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ!
Злоупотреба алкохола може да изазове оклизнуће и падове. С обзиром да алкохол нарушава равнотежу, моторичке вештине и правилно расуђивање, вероватноћа пада на леду након конзумације алкохолних пића се драстично повећава.
Одређени лекови такође делују на стабилност и равнотежу. Сваки лек који утиче на психофизичке способности (антидепресиви, седативи, антиконвулзиви и др.) , као и поједини лекови за побољшање кардиоваскуларне функцију, могу повећати ризик од пада. Обавезно разговарајте са изабраним лекаром како бисте сазнали да ли ваши лекови могу утицати на вашу равнотежу.
Сви ови кораци заједно могу значајно смањити ризик од падова на поледици и леду и обезбедити да зимски месеци буду безбедни за све чланове заједнице.
Запамтите, превентивне мере су кључне, и сходно томе уложите време и труд како бисте осигурали своју и безбедност других током хладних дана.
КОЛИКО ДО ПАДА ДОЂЕ…
ПОКУШАЈТЕ ДА ПАДНЕТЕ БЕЗБЕДНО!
Ако осетите да почињете да падате, трудите се да избегнете пад на колена, зглобове или леђа. Покушајте да паднете на меснати део тела- бок, задњицу или рамена. Немојте испружити руке како бисте прекинули пад јер на тај начин повећавате ризик од прелома шаке и ручног зглоба. Уколико је могуће нека вам лактови буду савијени, а тело опуштено. Опуштени мишићи помажу да се ударац након пада равномерније распореди по телу, и самим тим смањује шансе за повреду. Ако је ваше тело укочено, то може повећати ризик од прелома кости.
КАКО ТРЕТИРАТИ ПОВРЕДЕ НАСТАЛЕ УСЛЕД ПАДОВА НА ЛЕДУ
Чак и ако нисте озбиљно повређени, пад може да вам проузрокује модрице и болове данима. Ако имате велике модрице или болове у мишићима, користите RICE методу: одмор, лед, компресија и елевација. Повређени део тела треба хладити (постављањем хладне облоге или леда увијеног у тканину или кесу) и држати у повишеном положају како би се смањио оток и бол. Лекови против болова такође могу помоћи.
Имајте на уму да опоравак може трајати од неколико дана до неколико недеља. Такође запамтите да код неких повреда од падова можда нећете одмах осетити симптоме. Уколико вам се стање не побољша у року од неколико дана, обратите се вашем лекару.
Додатни савети за збрињавање повреда приликом пада:
• Одмах примените лед или хладне облоге да бисте спречили или смањили оток.
• Користите лед или хладно паковање три пута дневно најмање 10 до 20 минута.
• Почните са топлим облогама, три или четири дана након нестанка отока . Топлота помаже да се повећа проток крви, што може смањити модрице. • Имајте у виду да је за сваки опоравак потребно време!
