У многим земљама широм света се посебним и фокусираним јавноздравственим кампањама обележава месец март као период посвећен подизању свести о колоректалном карциному (Colorectal Cancer Awareness Month), са циљем информисања јавности о значају превенције, раног откривања и благовременог лечења ове болести. У складу са тим, као симбол за скретање пажње на значај превенције и раног откривања ове болести користи се тамно плава трака која уједно представља и знак солидарности са оболелима и њиховим породицама, али и позив на одговорност и бригу о сопственом здрављу.
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у 2024. години у Србији је од колоректалног карцинома оболео 3271 мушкарац и 2077 жена, што укупно износи 5348 новооболелих особа. Од ове болести је преминуло 1570 мушкараца и 973 жене, односно укупно 2543 особе. Колоректални карцином у укупној популацији, као и код мушкараца, заузима друго место по учесталости оболевања и по смртности од малигних болести, док је код жена на трећем месту по оболевању и по смртности.
Колоректални карцином је малигна болест која настаје у дебелом цреву или ректуму и спада међу најчешће малигне болести код оба пола. Ризик од оболевања расте са годинама живота, посебно након 50. године. Поред тога, значајни фактори ризика су породична историја колоректалног карцинома или полипа, хроничне запаљенске болести црева, физичка неактивност, гојазност, неправилна исхрана са повећаним уносом црвеног и прерађеног меса, пушење и прекомерна конзумација алкохола. Болест се најчешће развија постепено, из бенигних израслина слузокоже – полипа, који током више година могу прерасти у малигни тумор.
Управо овако спор ток развоја болести омогућава благовремено откривање и уклањање промена пре него што дође до настанка карцинома, што ову болест чини једним од ретких малигнитета чије се настајање у великој мери може спречити превентивним скрининг прегледима, а у нашој земљи кроз Национални програм раног откривања колоректалног карцинома који се спроводи од 2012. године.
Скрининг представља откривање до тада непрепознате болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој популацији која не показује знаке болести. Домови здравља позивају мушкарце и жене старости 50 до 74 године на тестирање. За тестирање се користи имунохистохемијски Фит тест који детектује невидљиве трагове крви у столици, а потребан је један узорак столице, без претходних дијета. Особе код којих је скрининг тест позитиван упућују се на додатну дијагностику односно колоноскопију која представља златни стандард у дијагностици, јер омогућава директан увид у слузокожу дебелог црева, уз могућност биопсије и уклањања евентуално откривених полипа током истог прегледа. Особе код којих је скрининг тест негативан, лекар из дома здравља позива на преглед за две године.
Редовним учешћем у скринингу могуће је рано откривање болести, а уколико се колоректални карцином открије на време, шансе за излечењем су највеће.
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 12. марта 2026. године под слоганом „Здравље бубрега за све – Брига о људима, заштита планете“.Хронична болест бубрега (ХББ) представља велики и растући глобални здравствени изазов, који погађа 1 од 10 људи широм света.
Често тиха у раним фазама, ХББ може напредовати непримећено док не доведе до озбиљних здравствених последица, снажно утичући на појединце, породице и заједнице. Болест значајно повећава ризик од кардиоваскуларних компликација, смањује квалитет живота и може напредовати до бубрежне инсуфицијенције, где преживљавање зависи од терапија које одржавају живот, попут дијализе или трансплантације. Њена тежина није равномерно распоређена – несразмерно погађа рањиве популације и продубљује постојеће здравствене неједнакости.
Рано откривање може спасити животе. Једноставни, неинвазивни и економични тестови крви и урина могу открити поремећај функције бубрега, омогућавајући правовремене интервенције које успоравају напредовање болести. Циљање популација са високим ризиком – особа са дијабетесом, хипертензијом, кардиоваскуларним обољењима, гојазношћу или породичном историјом болести бубрега – показује висок ефекат. Програми засновани на заједници могу проширити приступ у недовољно опскрбљеним популацијама. Рана детекција ХББ не само да чува функцију бубрега, већ и смањује потребу за ресурсно интензивним терапијама и побољшава дугорочне исходе.
Приоритет превенције, раног откривања и правовременог лечења болести бубрега. Промовисати 8 златних правила за здравље бубрега, интегрисати тестирање ХББ у рутинску здравствену заштиту за популације са високим ризиком и јачати кампање јавне свести како би се подстакло рано откривање и превентивна брига, што дугорочно смањује потребу за болничким интервенцијама.
8 златних правила за превенцију болести бубрега:
Одржавајте кондицију и будите активни: Редовна физичка активност помаже у одржавању здраве телесне тежине, смањује крвни притисак и ризик од дијабетеса, што директно чува бубреге.
Контролишите ниво шећера у крви: Дијабетес је водећи узрок болести бубрега. Редовна контрола гликемије спречава оштећења бубрежних крвних судова.
Пратите крвни притисак: Артеријска хипертензија је други најчешћи узрок оштећења бубрега. Одржавајте притисак у нормалним границама.
Једите здраво и контролишите телесну тежину: Смањите унос соли (на 5-6 грама дневно), избегавајте прерађену храну и брзу храну како бисте смањили оптерећење бубрега.
Уносите довољно течности: Препоручује се 6-8 чаша (око 1,5-2 литре) воде дневно. Течност помаже бубрезима да ефикасно чисте штетне материје из крви.
Не пушите: Пушење успорава циркулацију крви кроз бубреге, што смањује њихову функцију, а такође значајно повећава ризик од рака бубрега.
Избегавајте неконтролисано узимање лекова: Честа употреба нестероидних антиинфламаторних лекова (нпр. ибупрофен) може трајно оштетити функцију бубрега.
Редовно проверавајте функцију бубрега: Ако имате дијабетес, хипертензију, гојазни сте, старији сте од 50 година или имате породичну историју болести бубрега, обавезно радите лабораторијске анализе (урин, креатинин).
Светски дан бубрега је прилика да подсетимо колико је важно да чувамо здравље бубрега и да на време препознамо факторе ризика. Редовни превентивни прегледи, здраве животне навике и правовремено откривање болести могу значајно успорити њено напредовање и побољшати квалитет живота.
Подизањем свести, усвајањем здравих навика и подршком превентивним програмима можемо заједно допринети очувању здравља бубрега и бољем квалитету живота.
Светски дан борбе против гојазности обележава се са циљем подизања свести о распрострањености гојазности, бољег разумевања њених узрока и последица, као и позивања на акције које могу допринети решавању овог значајног јавноздравственог изазова.
Ове године обележава се под слоганом: „8 милијарди разлога за акцију против гојазности“
Глобални контекст и значај
До 2035. године очекује се да ће половина светске популације – око 4 милијарде људи – живети са прекомерном телесном тежином или гојазношћу. Међутим, гојазност у том обиму не погађа само појединце – она утиче на цело друштво. То значи да је свака заједница суочена са порастом незаразних болести у којима гојазност има значајну улогу, попут дијабетеса тип 2, болести срца и крвних судова и малигних обољења.
Ово није проблем само одраслих. Гојазност код деце је у наглом порасту, а стопе међу децом школског узраста повећане су готово пет пута од 1975. године, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Пораст гојазности код деце управо у тим срединама показује да се здравствене неједнакости продубљују.
Штавише, гојазност је показатељ да системи не функционишу како треба – од система исхране и образовања, до урбанистичког планирања и здравствене заштите.
Претходни Светски дани гојазности подстицали су људе да препознају основне узроке гојазности, унапреде знање о овој болести, суоче се са стигмом повезаном са телесном тежином и помере фокус са појединца на системе који обликују наше здравље.
Ове године кампања окупља све које погађа прекомерна телесна тежина и гојазност – свих 8 милијарди нас – са посебним освртом на најосетљивије заједнице, а пре свега на децу.
Подаци и последице
Процењује се да око милијарду људи у свету живи са гојазношћу, а до 2035. године тај број би могао порасти на готово две милијарде.
Већ скоро 3 милијарде људи, укључујући више од 400 милиона деце школског узраста, живи са прекомерном телесном тежином или гојазношћу.
Гојазност и прекомерна телесна тежина повезане су са око 1,6 милиона превремених смртних случајева годишње од незаразних болести. Поред здравствених, последице су и економске – глобални трошкови мере се билионима долара годишње.
Ситуација у Србији
Србија спада у земље високог ризика. Према подацима Светског атласа гојазности, 57% популације има повишен индекс телесне масе (БМИ изнад 25 кг/м²).
36,3% – Пропорција становништва доби 15 и више година у Србији које је било предгојазно 2019. 20,8% – Пропорција становништва доби 15 и више година у Србији које је било гојазно 2019. г
Процене указују да би до 2030. године скоро три милиона грађана Србије могло имати висок БМИ, док је између 40% и 50% одраслих особа недовољно физички активно.
Трошкови повезани са гојазношћу у Србији процењени су на око 3,7% бруто домаћег производа.
Шта је гојазност?
Гојазност постоји када је индекс телесне масе (ИТМ) изнад 30.
ИТМ се израчунава по формули: ИТМ = ТМ (kg) / ТВ² (m)
Прекомерна телесна маса (предгојазност) постоји када је ИТМ 25–29,9.
Гојазност као хронично обољење представља здравствено, економско и социјално оптерећење за појединце, породице и друштво у целини. Она је резултат сложене интеракције биолошких, генетских, фактора животне средине и психосоцијалних фактора.
Порука и подршка грађанима
Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар на овај дан поручује:
Хајде да делујемо заједно против гојазности.
У оквиру рада Завода доступно је Саветовалиште за правилну исхрану, где грађани могу добити стручну подршку – јер гојазност захтева холистички приступ, системска решења и заједничку акцију.
У Саветовалиште можете доћи на два начина:
1. Преко упута изабраног лекара
др Дијана Миљковић, специјалиста хигијене
др Катарина Костић, специјалиста хигијене 📞 Заказивање: 062/803 65 60
Адреса: Сремска 13, 19000 Зајечар – Центар за хигијену и хуману екологију
Март, месец борбе против рака, подсећа нас на значај превенције, раног откривања и правовременог лечења малигних болести. Превенција малигних болести представља најефикаснији и најисплативији начин очувања здравља становништва, јер се значајан број случајева рака може спречити усвајањем здравих животних навика, елиминацијом фактора ризика и благовременим откривањем болести кроз организоване скрининг програме. Рано препознавање симптома и редовни превентивни прегледи значајно повећавају шансе за успешно лечење, продужавају живот и унапређују његов квалитет.
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака , у свету је у 2022. години регистровано приближно 20 милиона нових случајева малигних болести и око 9,7 милиона смртних исхода од рака.
Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Кључне чињенице:
Рак је један од водећих узрока смрти широм света и одговоран је за скоро 10 милиона смрти у 2022. години, или скоро сваки шести смртни случај.
Најчешћи карциноми су карцином дојке, плућа, дебелог црева и ректума и простате, а код нас (услед неправовременог откривања и лечења и касног увођења имунизације) и рак грлића материце.
Отприлике 1/3 смртних случајева од рака је последица употребе дувана, високог индекса телесне масе, конзумирања алкохола, малог уноса воћа и поврћа и недостатка физичке активности.
Инфекције које изазивају рак, као што су хумани папилома вирус (ХПВ) и хепатитис, одговорне су за приближно 30% случајева рака у земљама са ниским и нижим средњим приходима.
Многе врсте рака се могу излечити ако се рано открију и ефикасно лече.
Најважнији организовани, популациони, скринизи на рак (откривање у раној фази када још нема симптома) су: Папаниколау тест (рано откривање рака грлића материце; од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди), мамографија (рано откривање рака дојке; од 50 до 69 година, 1 у 2 године) и тест на скривено крварење у столици (рано откривање рака дебелог црева; од 50 до 74 године, 1 у 2 године).
Имунизација деце, посебно против хепатитиса у узрасту одојчета (смањује се ризик од хепатоцелуларног карцинома) и ХПВ имунизација код оба пола, од 9 до 19 година (спречава код жена – рак грлића материце, вагине и вулве; код мушкараца – рак пениса, а код оба пола – рак задњег дела грла и завршног дела дебелог црева);Оболевање и умирање од рака у свету
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 19,3 милиона људи у 2020. години. Према истом извору, регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика за рак, повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја, где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).
Оболевање и умирање од рака у Србији, 2024. г.
У Србији су током 2024. године од свих малигних тумора оболеле 41.472 особе (21.793 мушкарца и 19.679 жена). Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена.
Према последњем извештају Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, “Малигни тумори у Републици Србији”, током 2024. године, водеће локализације у оболевању од рака за мушку популацију биле су плућа и бронх (19,5%), колон и ректум (15,9%), простата (12,4%), мокраћна бешика (8,2%) и панкреас (3,4%). Код особа женског пола најчешће локализције тумора биле су дојка (23,1%), плућа и бронх (10,1%), колон и ректум (10,6%), грлић материце (5,6%), материца – тело (5,3%) и мокраћна бешика (4,0%).
Водеће локализације у умирању од рака у Србији 2024. године код мушкараца биле су карцином плућа и бронха (27,3%), колона/ректума (14,3%), простата (9,7%), панкреас (5,7%), желудац (4,5%), мокраћна бешика (4,3%), јетра (4,0%), мозак (2,9%), леукемија (2,6%), ларинкс (2,4%) и друге локализације (22,4%) а код жена – плућа и бронх (19,7%), дојка (18,2%), колон/ректум (10,4%), панкреас (6,3%), оваријум (4,6%), грлић материце (4,4%), материца – тело (3,2%), желудац (3,0%), јетра (2,7%), мозак (2,7%) и друге локализације (24,8%).
Превенција и рано откривање
Смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностиковање и лечење ових болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.
У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.
Између 30-50% свих случајева рака се може спречити. Превенција представља најбољу дугорочну стратегију за контролу рака. СЗО ради са државама чланицама на јачању националних политика и програма за подизање свести и смањење изложености факторима ризика од рака. СЗО ради и на благовременом пружању информација које су становништву потребне за усвајање здравих стилова живота.
Дуван
Дувански дим има више од 7000 хемикалија, за најмање 250 је познато да су штетне, а за најмање 70 је познато да изазивају рак (Међународна агенција за истраживање рака га сврстава у класу 1. карциногена). У свету, употреба дувана је једини највећи фактор ризика за смртност од рака који се може избећи а ипак и даље убија више од 8 милиона људи сваке године од рака и других болести повезаних са пушењем. Готово 80% од 1,1 милијарде пушача у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
Канцерогени из дуванског дима одговорни су за 90% случајева рака плућа, али и значајан број случајева других малигних болести:
усана, усне шупљине и ждрела (50% случајева)
гркљана (76% случајева)
једњака, желуца
дебелог црева, јетре, гуштераче (панкреаса)
бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева
грлића материце
крви (акутна мијелоидна леукемија).
Пушење такође погоршава прогнозу и квалитет живота особа са малигним болестима.
Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.
Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту
Алкохол
Алкохол, према класификацији Међународне агенције за истраживање рака, је токсична, психоактивна супстанца која изазива зависност и представља карциноген 1. групе који је узрочно повезан са 7 врста рака, укључујући рак једњака, јетре, колоректалног карцинома и рака дојке. Употреба алкохола може довести до појаве рака усне шупљине, ждрела и ларинкса. Конзумација алкохола је повезана са 740 000 нових случајева рака сваке године. Глобално, 1 од 20 карцинома дојке се приписује конзумирању алкохола.
Физичка неактивност, фактори исхране, гојазност и прекомерна тежина
Прекомерна телесна тежина и гојазност повезане су са повећаним ризиком од настанка бројних малигних болести, укључујући карцином једњака (аденокарцином), колоректални карцином, карцином дојке код жена у постменопаузи, карцином ендометријума и бубрега, али и друге туморе као што су карцином панкреаса, јетре и жучне кесе. Редовна физичка активност, одржавање здраве телесне тежине и правилна исхрана значајно доприносе смањењу ризика од настанка малигних болести. Процене указују да се приближно 4–8% свих случајева рака глобално може приписати прекомерној телесној маси и гојазности, при чему се посебно значајан утицај уочава код карцинома дојке, ендометријума и колоректума.
На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).
Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивностикао фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време.
Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност.
Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%.
Инфекције
Инфекције представљају значајан фактор ризика за настанак малигних болести. Процене указују да се глобално око 13% свих карцинома може повезати са хроничним инфекцијама, док у земљама са ниским и средњим приходима тај удео достиже и до 25%. Најзначајнији инфективни узрочници повезани са настанком рака су вируси хепатитиса Б и Ц, хумани папилома вирус (ХПВ) и бактерија Хелицобацтер пyлори, који су одговорни за развој карцинома јетре, грлића материце и желуца.
Процене показују да се приближно једна петина смртних исхода од рака у земљама у развоју и око 7% у развијеним земљама може приписати хроничним инфекцијама. Вакцине против хепатитиса Б и одређених типова ХПВ-а представљају ефикасну меру примарне превенције и значајно смањују ризик од развоја карцинома јетре и рака грлића материце.
Након вакцине против хепатитиса Б, ХПВ вакцина представља другу вакцину против рака. Она штити од инфекције високоризичним типовима ХПВ-а који су повезани са карциномом грлића материце, вагине и вулве код жена, карциномом пениса код мушкараца, као и аналним и орофарингеалним карциномима код оба пола. У Републици Србији ХПВ вакцина доступна је бесплатно деци и младима узраста од 9 до 19 година, у складу са националним програмом имунизације.
Загађење животне средине
Процене Светске здравствене организације указују да је загађење ваздуха и даље један од водећих глобалних фактора ризика по здравље. Комбинована изложеност спољашњем (амбијенталном) и загађењу ваздуха у домаћинству повезана је са приближно 6,7 милиона превремених смрти годишње широм света, првенствено због кардиоваскуларних и респираторних болести, укључујући и рак плућа. Само изложеност амбијенталном загађењу ваздуха процењује се на око 4,2 милиона смрти годишње, док је загађење ваздуха у домаћинству, услед употребе чврстих горива и керозина за кување и грејање, било одговорно за приближно 2,9 милиона смрти у 2021. години. Загађење ваздуха доприноси развоју незаразних болести, укључујући мождани удар, исхемијску болест срца, хроничну опструктивну болест плућа и рак плућа.
Професионални карциногени
Професионални карциногени доказано су узрочно повезани са настанком рака плућа, мезотелиома, рака мокраћне бешике, али и других малигних болести, укључујући леукемије и туморе носа и параназалних шупљина. Мезотелиом, малигни тумор мезотела који најчешће захвата плеуру, у највећем броју случајева повезан је са професионалном изложеношћу азбесту. Процене међународних организација указују да се приближно 4–8% малигних болести глобално може приписати професионалној изложености карциногенима. Професионални рак представља облик касног, одложеног штетног дејства хемијских, физичких или биолошких агенаса на радном месту. Радон је доказани професионални карциноген повезан са повећаним ризиком од рака плућа. Неорганска једињења арсена повезана су са повећаним ризиком од рака коже, плућа и мокраћне бешике, док изложеност једињењима никла повећава ризик од малигних тумора носа, параназалних шупљина и плућа.
Радијација
Добро је документовано да су професионални карциногени узрочно повезани са развојем рака плућа, мезотелиома и рака мокраћне бешике. Мезотелиом (малигни тумор плеуре или перитонеума) у великој мери настаје као последица професионалне изложености азбесту, који представља један од најзначајнијих професионалних канцерогена.
Професионални рак представља облик касног, одложеног штетног деловања изазваног дуготрајном експозицијом хемијским, физичким или биолошким агенсима на радном месту, при чему се болест често развија деценијама након излагања.
Епидемиолошке студије показују да се карцином плућа јавља приближно два пута чешће, а рак коже и до десет пута чешће код радника професионално изложених арсену у односу на неизложену популацију.
Кључне поруке за рано постављање дијагнозе:
Рано откривање рака у великој мери продужава људски живот, умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.
Потребно је повећати свест јавности о значају спровођења популационих организованих скрининга, значају опортуних скрининга, препознавању симптома различитих врста рака и охрабрити људе да се што пре обрате свом изабраном лекару по појави тзв. “позитивних” резултата скрининга или симптома;
Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
Поводом обележавања месеца борбе против карцинома, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, у сарадњи и организацијиЗдравственогцентара Књажевац,спровешће акцију бесплатних превентивних прегледа.
Акција ће бити одржана у петак, 6. марта, у Дом културе Књажевац, у периоду од 9 до 13 часова.
Током акције, грађанима ће на располагању бити лекари опште праксе, гинеколози, уролози, представници патронажне службе, дијететичар–нутрициониста, као и лабораторијска и епидемиолошка служба. Прегледи су намењени свим заинтересованим суграђанима, без упута и заказивања.
Међународни дан деце оболеле од рака, који се обележава сваког 15. фебруара, 2026. године обележава завршетак трогодишње кампање под слоганом „Од изазова до промене“, која је усмерена на показивање, мерење и истицање утицаја глобалних напора да се обезбеди једнак приступ лечењу и нези за сву децу оболелу од рака.
Током три године (2024-2026. година) ова кампања је имала неколико кључних циљева:
Приказивање опипљивих и стварних резултата у побољшању стопе преживљавања и приступа лечењу оболеле деце;
Унапређивање основне мисије да свако дете оболело од рака, без обзира на место живљења или економски статус, има приступ најбољем могућем лечењу и нези;
Прелазак од идентификовања изазова до имплементације дугорочних, одрживих решења у лечењу деце оболеле од рака.
Статистички подаци о малигним болестима код деце у свету и Србији
Малигне болести код деце представљају значајан глобални проблем јер су други по учесталости узрок смртности код деце од 0 до 14 година, након повреда.
Рак код деце чини од 0,4% до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. У просеку, у свету се сваке године региструје 400.000 новооболеле деце, од којих је више од 2/3 узраста до 14 година.
Рак код деце и адолесцената чини од 0,8% до 1,1% свих новооболелих особа од малигних болести у Србији. Према подацима из публикације „Малигни тумори у Републици Србији, 2024. године”, број регистроване деце са малигном болести до узраста од 15 година у Србији је износио 346 у 2024. години (од тога 52,3% дечака и 47,7% девојчица).
Рано откривање малигних болести код деце
Најчешће категорије карцинома код деце укључују рак крви (леукемија и лимфом), туморе мозга и чврсте туморе, попут неуробластома и Вилмсовог тумора.
Порекло рака код деце је углавном непознато, није директно повезано са начином живота (мада постоје протективни чиниоци) и не може се спречити или рано открити популационим скринингом.
Сматра се да концепт благовременог откривања малигних болести код деце укључује три основне компоненте:
1) информисаност и повећана свест родитеља и здравствених радника о могућим симптомима малигних болести код деце („алармантни симптоми”);
2) прецизна и правовремена клиничка процена и
3) утврђивање дијагнозе, као и брз и ефикасан приступ неопходној терапији.
Остварење побољшаног исхода програма који подстичу адекватан приступ у благовременом препознавању и прецизној дијагностици малигних болести код деце могуће је као колективни циљ (који подразумева заједничку акцију) државних институција и удружења родитеља и грађана.
Посебна улога родитеља и изабраног лекара/педијатра је у препознавању „алармантних симптома“:
упоран бол (нарочито главобоље праћење јутарњим повраћањем или дуготрајан бол у костима, зглобовима, леђима и ногама, праћен отоком),
дужи осећаји мучнине са или без повраћања или повраћање без мучнине,
необјашњив, континуиран, губитак тежине,
константан умор и видљиво бледило,
изражене модрице (хематоми), крварења, отоци или оспа,
континуиране, дуге или честе инфекције (запаљења),
благо повишена телесна температура која траје или се враћа, без јасног узрока;
увећани лимфни чворови (приметни као квржице или задебљања у трбуху, врату, пазуху, препонама, грудном кошу…),
промене на очима или у виду (нпр. беличаста сјајна тачка иза зенице),
увећан обим или запремина главе и други знаци и тегобе.
Смртност од рака код деце се може спречити и контролисати коришћењем приступа заснованих на доказима, који укључују:
превентивне мере – редовне педијатријске прегледе,
циљане скрининге (рано препознавање симптома, синдрома и наследних поремећаја који су повезани са већом вероватноћом појаве рака),
благовремено упућивање на додатну дијагностику када је потребно (упућивање у генетско саветовалиште – код деце са наследним синдромима, код породичне историје одређених малигних болести).
Код деце не постоји класичан популациони скрининг на најчешће врсте рака као код одраслих (попут мамографије, Папа теста или теста на скривено крварење у столици за одрасле), већ је фокус на:
клиничкој будности,
родитељској информисаности и
брзом дијагностичком путу.
Фактори и понашање који доприносе превенцији и/или лечењу рака код деце
Међу протективним факторима у превенцији и/или лечењу малигних болести код деце (или који се примењују у дечијем/адолесцентском узрасту а односе се на превенцију хроничних обољења током целог живота) издвајају се:
дојење као најбољи избор;
неизлагање дуванском диму (пасивно и активно) и другим дуванским производима;
неизлагање загађењима из животне средине (хемијским и нехемијским, укључујући јонизујућа и нејонизујућа зрачења);
исхрана богата воћем, поврћем и влакнима;
ограничена употреба шећера, кондиторских производа и ултрапрерађене хране и напитака;
редовна физичка активност;
имунизација деце, посебно против хепатитиса у узрасту одојчета (смањује се ризик од хепатоцелуларног карцинома) и ХПВ имунизација код оба пола, од 9 до 19 година (спречава рак грлића материце код жена и рак структура усне дупље и завршног дела дебелог црева код оба пола и рак пениса код мушкараца);
развијање здравих навика од најранијег узраста (где се сврстава и редовно одлажење на систематске и превентивне прегледе) и континуирано образовање о здравим стиловима живота.
Иако је дијагноза малигне болести код детета изузетно тешка за породицу, важно је истаћи да је велики део малигних болести у дечјем узрасту данас излечив, нарочито када се болест открије на време и лечење започне благовремено и у адекватним условима.
Поред здравственог система, значајну улогу у подршци деци оболелој од рака и њиховим породицама имају и удружења пацијената и родитеља, као што је NURDOR, која доприносе унапређењу квалитета лечења, психосоцијалној подршци и подизању свести јавности.
Jovanović V, Miljuš D, Živković Perišić S, Božić Z. (ur). Maligni tumori u Republici Srbiji 2024. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”; Beograd, 2025: 47. ISBN 978-86-7358-111-8. Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriuRepubliciSrbiji2024.pdf
Sajt Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR): https://www.nurdor.org/.
Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака (UICC), сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака. У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сaм центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести.
Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.
У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести.
Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.
До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти. У развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.
У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите.
Епидемија рака у Србији представља значајaн јавноздравствени изазов, где је главни акценат на примарnoj превенцији, промоциji здравих стилова живота и унапређењу ефикасности програма раног откривања.
Национални дан без дуванског дима у Републици Србији традиционално се обележава сваког 31. јануара, ове 2026. године под слоганом „Сваког дана без дувана”.
Употреба дувана штетно делује на цео организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести. Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину.
Светска здравствена организација упозорава да не постоје безбедни дувански и никотински производи, безбедан начин и ниво коришћења дуванских и никотинских производа, као ни сигуран ниво излагања њиховом диму/аеросолу. Током обележавања Националног дана без дувана спроводе се активности које имају за циљ подизање свести јавности о штетним ефектима употребе дуванских и никотинских производа, изложености дуванском диму и аеросолима других производа који садрже никотин, као и о значају превенције отпочињања употребе дуванских и никотинских производа.
У претходној деценији, упоредо са смањењем учесталости пушења цигарета, у многим земљама света дошло је до пораста употребе дуванских и других производа који садрже никотин. Посебно забрињава пораст употребе електронских цигарета међу младима, као и истовремена употреба различитих дуванских производа, што представља нови изазов у глобалним напорима за заштиту становништва од последица употребе дувана и изложености дуванском диму.
Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима (новији подаци)
Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:
Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животупушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5%млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине ЕСПАД земаља, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1% и не разликује се по полу).
У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.
Ове године, у оквиру обележавања Националног дана без дувана посебно се наглашава важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе. Престанак пушења у било ком животном добу побољшава здравље, квалитет живота и продужава очекивани животни век. Код особа које су оболеле од рака, престанак пушења доприноси успешнијем лечењу и бржем опоравку.
Европска недеља превенције рака грлића материце 2026. године, као и сваке године, обележава се треће недеље јануара. Фокус обележавања је подизање свести о важности ХПВ вакцинације, редовних гинеколошких прегледа (скрининга) и раног откривања болести, како би се смањила стопа обољевања и смртности.
Рак грлића материце се развија у грлићу материце жене (улаз у материцу из вагине).
Скоро сви случајеви рака грлића материце (99%) повезани су са инфекцијом високоризичним хуманим папилома вирусима (ХПВ), изузетно честим вирусом који се преноси сексуалним контактом.
Иако се већина ХПВ инфекција спонтано повлачи и не изазива симптоме, упорна инфекција може изазвати рак грлића материце код жена.
Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена. Процењује се да је 2022. године рак грлића материце дијагностикован код 660.000 жена широм света, а око 350.000 жена је умрло од ове болести.
Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције, како мера примарне превенције (промоција здравог стила живота, одговорног сексуалног понашања и ХПВ имунизација), тако и мера секундарне превенције (раног откривања карцинома грлића материце путем Папаниколау теста и редовним посетама гинекологу).
Када се дијагностикује, рак грлића материце је један од облика рака који се најуспешније лечи, све док се рано открива. Карциноми дијагностиковани у касним стадијумима такође се могу контролисати одговарајућим лечењем и палијативним збрињавањем.
„Основна порука свим женама – рак грлића материце је малигна болест која се може спречити, жене треба да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје само један дан када ће посетити свог лекара – гинеколога и обавити превентивни преглед.
Идеално је да се трећа недеља јануара сваке године искористи да се закаже превентивни гинеколошки преглед, јер ће, без обзира на дужину чекања, свака жена на тај начин на време спровести ову важну меру превенције.
Желимо да осигурамо да све жене знају како се рак грлића материце може спречити и благовремено лечити а да би се то постигло неопходно је урадити следеће:
Вакцинисати се против ХПВ-а у узрасту 9-19 година;
Знати где пронаћи подршку и додатне информације- имати изабраног гинеколога;
Урадити скрининг грлића материце(од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди);
Познавати симптоме рака грлића материце(најчешће је то крварење између циклуса или након престанка циклуса; осећај тегоба у доњем трбуху) и
Придржавати се здравог стила живота.
Кључне чињенице
Рак грлића материце се у великој мери може спречити ХПВ вакцинацијом и редовним скринингом, како препоручују националне смернице, а може се излечити ако се открије рано и благовремено лечи.
Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена широм света са око 660.000 нових случајева и око 350.000 смртних случајева у 2022. години.
Највише стопе инциденције и морталитета од рака грлића материце су у земљама са ниским и средњим приходима због недостатка приступа националној вакцинацији против ХПВ-а, услугама скрининга и лечења грлића материце, као и друштвеним и економским детерминантама.
Рак грлића материце је узрокован перзистентном инфекцијом хуманим папилома вирусом (ХПВ). Жене које живе са ХИВ-ом имају 6 пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са женама без ХИВ-а.
Земље широм света убрзавају напоре да елиминишу рак грлића материце, вођене глобалним циљевима 90–70–90, што значи да је циљ да 90% девојчица буде потпуно вакцинисано ХПВ вакцином до 15. године, 70% жена подвргнуто скринингу до 35. и до 45. године и 90% жена са преканцерозним или инвазивним карциномом прима одговарајући третман.
Глобално, рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена, са 660.000 нових случајева процењених у 2022. години. Исте године, око 94% од 350.000 смртних случајева узрокованих раком грлића материце догодило се у земљама са ниским и средњим приходима. Највише стопе инциденције и морталитета су у подсахарској Африци, Централној Америци и Југоисточној Азији. Ове регионалне разлике одражавају неједнакости у приступу вакцинацији, скринингу и услугама лечења.
На њих додатно утичу фактори ризика као што је преваленција ХИВ-а и шире друштвене и економске детерминанте, укључујући родну неравноправност и сиромаштво.
Жене које живе са ХИВ-ом имају шест пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са општом популацијом, а процењује се да је 5% свих случајева рака грлића материце последица ХИВ-а.
Подаци о оболевању и умирању од рака грлића материце у Србији
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2022. године у Србији је регистровано 1.060 новооболелих жена од рака грлића материце,. Исте године 404 жена је умрло у Србији од овог узрока,
Што се тиче водећих локализација рака као узорка смрти код жена, у Републици Србији за 2022. годину, карцином грлића материце је на шестом месту (4,6%), после карцинома дојке (18,8%), плућа/бронха (16,7%), колона/ректума (10,8%), панкреаса (6,3%) и оваријума (4,7%) а следе мозак (3,2%), желудац (3,1%), тело материце (3,0%), јетра и жучни канали (2,9%) и остале појединачне локализације које у структури водећих локализација збирно чине 25,7%.
Узроци рака грлића материце
Скоро сви случајеви рака грлића материце узроковани су инфекцијом онкогеним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ). Идентификовано је више од 200 типова ХПВ, који се деле на нискоризичне (најчешће изазивају гениталне брадавице) и високоризичне типове, од којих су ХПВ 16 и 18 најзначајнији јер су повезани са настанком карцинома. Хумани папилома вирус (ХПВ) је честа сексуално преносива инфекција која може утицати на кожу, генитално подручје, анално подручје и грло. Скоро све сексуално активне особе ће бити инфициране у неком тренутку, обично без симптома. У већини случајева, имуни систем природно „чисти“ вирус. Упорна инфекција одређеним канцерогеним типовима ХПВ-а може изазвати абнормалне ћелије које се могу развити у рак.
Упорна ХПВ инфекција грлића материце (доњи део материце или материце, који се отвара у вагину – такође се назива порођајни канал) може довести до преканцерозних лезија које, ако се не лече, узрокују око 95% случајева рака грлића материце. Обично је потребно 15–20 година да абнормалне ћелије постану рак. Код жена са ослабљеним имунолошким системом, као што је нелечени ХИВ, овај процес може бити бржи и трајати 5–10 година.
Фактори који повећавају ризик од прогресије рака укључују: степен онкогености типа ХПВ, имунолошки статус, присуство других сексуално преносивих инфекција, број порођаја, старост при првој трудноћи, употребу хормонске контрацепције и пушење.
Превенција рака грлића материце
Подизање јавне свести, јачање здравствене писмености и побољшање приступа информацијама и услугама кључни су за превенцију и контролу током целог животног циклуса:
ХПВ вакцинација за девојчице узраста од 9 до 14 година је веома ефикасна у спречавању инфекције, рака грлића материце и других карцинома повезаних са ХПВ-ом.
Скрининг грлића материце од 30. године (25 година код жена које живе са ХИВ-ом) може открити преканцерозне лезије грлића материце, а у комбинацији са благовременим лечењем може спречити прогресију до рака грлића материце.
У било којој доби, рано откривање симптома код жена, праћено брзим квалитетним и лечењем, може излечити рак грлића материце.
ХПВ ИМУНИЗАЦИЈА
На територији Републике Србије, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) је омогућио бесплатну вакцинацију девојчица/девојака и дечака/младића старости од 9 до 19 година деветовалентном ХПВ вакцином:
Препоручена вакцина је против обољења која изазива хумани папилома вирус (ХПВ).
ХПВ вакцина је безбедна, ефикасна и штити од већине карцинома узрокованих ХПВ-ом и гениталних кондилома (брадавица).
ХПВ инфекција може перзистирати (дуго трајати) и довести до озбиљних здравствених тешкоћа. Здравствени проблеми узроковани ХПВ инфекцијом укључују:
Гениталне кондиломе(брадавице у пределу гениталија)
Карцином цервикса(грлић материце код жена)
Орофарингеални карцином(карцином усне дупље и ждрела укључујући базу језика и тонзиле/крајнике) код оба пола
Карцином ануса код оба пола
Карцином вулве и вагине код жена
Карцином пениса код мушкараца.
Деца узраста од навршених 9 до 19 година живота би требало да приме вакцину, према упутству произвођача. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније.
Како би ХПВ вакцина била ефикасна, мора се примити пре излагања ХПВ-у, односно пре ступања у сексуалне односе. Нема разлога да се чека да тинејџери ступе у сексуалне односе, па да им се тада понуди имунизација ХПВ вакцином. Деца у предтинејџерском периоду могу примити све три дозе ХПВ вакцине много пре него што ступе у било коју врсту сексуалног односа и тиме се изложе вирусу. Такође, ХПВ вакцина изазива бољи имуни одговор код деце у предтинејџерском периоду него код старијих тинејџера и младих жена.
Чак и када је неко већ имао сексуалне односе може да прими ХПВ вакцину, јер ХПВ може да се пренесе и само трљањем коже о кожу или слузокожу. Како ХПВ инфекција обично настаје брзо након што особа први пут ступи у сексуалне односе, она не мора бити изложена свим типовима ХПВ-а који су садржани у вакцини и вакцинацијом ће добити заштиту од инфекције оним ХПВ којима није била изложена (делимична заштита).
Када су дечаци вакцинисани, они имају мање могућности да пренесу ХПВ инфекцију својим партнеркама(има). Ова вакцина помаже у превенцији инфекције врстама ХПВ-а који могу узроковати карцином усне дупље, ждрела, пениса и ануса. Вакцина, такође, превенира појаву гениталних кондилома.
Од 2025. године у свету постоји 8 лиценцираних ХПВ вакцина, од којих је пет добило претходну квалификацију СЗО и доступне су глобално. Све оне штите од високоризичних типова ХПВ-а 16 и 18, који узрокују ~76% случајева рака грлића материце. У нашој земљи бесплатно је доступна деветовалентна вакцина.
Како делује ХПВ вакцина?
ХПВ вакцина функционише изузетно добро. Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија, а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија, где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији од како је почела да се примењује ХПВ вакцина.
Колико траје заштита ХПВ вакцином?
Заштита ХПВ вакцином је дуготрајна. Подаци добијени на основу клиничких студија и испитивања која су у току указују да заштита траје најмање 15 година и притом не губи на ефикасности. Нису забележени подаци о томе да се заштита настала након вакцинације временом губи.
Да ли је након вакцинације потребна ревакцинација?
Тренутно су на снази две шеме по којој се примењују две дозе у узрасту од 9 до 13 година, односно три дозе вакцине (од навршених 14 година) у периоду од шест месеци. Каснија ревакцинација се не препоручује. Као и све вакцине, примена ХПВ вакцине се континуирано прати како би се потврдила њена безбедност и ефикасност. Уколико заштита ХПВ вакцином не потраје онолико дуго колико би требало, онда ће се извршити евалуација података и донети одлука о примени бустер дозе (ревакцинација).
Да ли је потребно да се са вакцинацијом крене испочетка уколико је протекло више времена између примене доза (између две дозе) него што је предвиђено?
Ако се вакцина даје у дводозном режиму, друга доза се даје најраније након 6 месеци, а најкасније након 24 месеца. Препорука је да се све три дозе ХПВ вакцине приме у периоду од шест месеци; друга доза се даје један или два месеца након прве, а трећу дозу треба дати шест месеци након прве дозе. У сваком случају, уколико се деси да између две дозе протекне дужи период од предвиђеног, није потребно да се крене са вакцинацијом испочетка. Чак и ако су прошли месеци или године од последње дозе, вакцинацију треба комплетирати недостајућим дозама.
Рано откривање, дијагноза и лечење рака грлића материце
Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, применом осетљиве ПЦР технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса. Овa врстa ПЦР тестирања на присуство високоризичних онкогених генотипова може се урадити у Заводу за јавно здравље “Тимок“ Зајечар на упут лекара.
Рак грлића материце може се излечити ако се дијагностикује и лечи у раној фази болести. Препознавање симптома и тражење медицинског савета ради решавања било каквих недоумица је кључни корак. Жене треба да се консултују са здравственим радником ако примете:
необично крварење између менструација, након менопаузе или након сексуалног односа
повећан или непријатан мирис вагиналног исцетка
симптоме попут упорног бола у леђима, ногама или карлици
губитак тежине, умор и губитак апетита
вагинална нелагодност
оток у ногама.
Клиничке процене и дијагностички тестови су неопходни за потврђивање рака грлића материце. Након тога обично следи упућивање на лечење, које може укључивати хирургију, радиотерапију и хемотерапију, као и палијативну негу ради пружања супортивне неге и управљања болом.
Многи људи још увек не знају за мере превенције рака грлића материце. Искористите ову недељу да што већем броју људи ширите тачне информације о овом обољењу и мерама превенције а прве свега о значају ХПВ имунизације и Папаниколау теста са детаљним гинеколошким прегледом.
ЕДУКАТИВНА СРЕДСТВА О ХПВ ИМУНИЗАЦИЈИ И ДРУГИМ МЕРАМА ПРЕВЕНЦИЈЕ:
2.Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2024. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“; 2024. Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2024v2.pdf
Са аспекта здравља људи, по препорукама Светске здравствене организације, талас хладноће је појава од најмање три узастопна дана када је минимална дневна температура ваздуха испод дефинисане критичне вредности.
На основу најновијих прогностичких продуката не постоје услови за појаву таласа хладноће у датом периоду.
Прогнозиране вредности минималне дневне температуре ваздуха ће бити у категорији потенцијално опасне појаве на територији топличког округа у периоду од 26. децембра до 1. јануара, као и у борском округа 26. децембра, а на територији нишавског и пиротског округа од 28. децембра до 1. јануара, као и на територији рашког и моравичког округа 28. децембра, а у пчињском округу од 29. децембра до 1. јануара, а у пећком округу 30. децембра, док ће у зајечарском округу бити 31. децембра, а у рашком, моравичком, златиборском, јабланичком, косовскомитровачком, косовскопоморавском и косовском округу 1. јануара.
Очекивани термички услови и нивои упозорења за период од 23. до 27. децембра 2025. године
Прогнозиране вредности минималне дневне температуре ваздуха ће бити у категорији потенцијално опасне појаве на територији топличког округа 26. и 27. децембра, као и у борском округу 26. децембра.
Прогнозиране минималне дневне температуре ваздуха по окрузима, као и нивои упозорења на очекиване термичке услове за период од 23. до 27. децембра 2025. године приказани су у табели.
