promocija zdravlja - ЗЈЗ "Тимок"

Светски дан хране – 16. октобар 2024. Октобар – месец правилне исхране „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.

Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.

И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.

Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Кључне чињенице и изазови

Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

Подржите билошку разноврсност

Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
Одржавајте хигијену
Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
Заштитите намирнице од инсеката и глодара.

Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

Одвојте свеже од куваног
Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

Kувајте довољно дуго
Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.

Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.

Чувајте храну на безбедним температурама
Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.

Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5. Kористите исправну воду и свеже намирнице

Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
Бирајте свеже намирнице.
Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

10.ОКТОБАР-СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.

Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.

Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.

Рад је друштвена одредница менталног здравља. Безбедно и подржавајуће радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље, пошто доприноси човековом осећају постигнућа, самопоуздању, а такође доприноси и опоравку и инклузији људи са психосоцијалним инвалидитетом. Међутим, лоша организација и услови рада, опасна радна средина, лоши радни односи, укључујући узнемиравање, стигму, дискриминацију, или незапосленост – и продужена изложеност овим негативним условима рада – могу значајно допринети погоршању менталног здравља или погоршати постојећа стања менталног здравља, и негативно утицати на укупан квалитет живота и последично на учешће или продуктивност.

Психосоцијални ризици по ментално здравље на послу
Десет најчешћих психосоцијалних фактора који представљају ризик за ментално здравље на послу:

▶Садржај рада/дизајн задатка: нпр. недостатак разноврсности или кратки циклуси рада, фрагментиран или бесмислен рад, недовољно коришћење вештина, велика неизвесност;

▶Обим посла и темпо рада: нпр. преоптерећеност послом или недостатак радних задатака, притисак и стално подвргавање роковима;

▶Распоред рада: нпр. рад у сменама, ноћне смене, нефлексибилан распоред рада, продужено радно време;

▶Контрола: нпр. мало учешће у доношењу одлука, недостатак контроле над начином и темпом рада;

▶Окружење и опрема: нпр. неадекватна доступност, прикладност или одржавање опреме; лоши услови радног окружења као што је недостатак простора, лоше осветљење, прекомерна бука;

▶Организациона култура и функција: нпр. лоша комуникација, низак ниво подршке за решавање проблема и лични развој, недостатак дефиниције или споразум о организационим циљевима, промене у организацији; велика конкуренција за оскудне ресурсе, превише сложена бирократија;

▶Међуљудски односи на послу: нпр. друштвена или физичка изолација, лоши односи са надређенима, међуљудски сукоби, недостатак (перципиране, стварне) друштвене подршке; малтретирање, узнемиравање, мобинг;

▶Улога у организацији:нпр. двосмисленост улога, конфликт улога и одговорност за друге људе;

▶Развој каријере: нпр. стагнација и неизвесност у каријери, недовољно или претерано напредовање, лоша плата, несигурност посла, ниска социјална вредност рада;

▶Однос посла и приватног живота нпр. супротстављени захтеви посла и куће, недостатак подршке укућана, превелика удаљеност радног места од дома (честа пословна путовања, рад у другом месту и сл,) .

Стога је од суштинске важности да владе, послодавци, организације које представљају раднике и послодавце и друге заинтересоване стране одговорне за здравље и безбедност радника, раде заједно на побољшању менталног здравља на раду. Акције за решавање менталног здравља на послу треба да се предузимају уз значајно укључивање радника и њихових представника, као и особа са животним искуством са стањима менталног здравља. Улажући напоре и ресурсе у приступе и интервенције на послу засноване на доказима, можемо осигурати да свако има прилику да напредује на послу и у животу.

Више о Светском дану менталног здравља можете се информисати на:https://wmhdofficial.com/about-2024/ и https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024

Октобар – Међународни месец борбе против рака дојке 2024.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.

У свету се, према подацима Светске здравствене организације, годишње региструје око 2,3 милиона оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Управо због тога се октобар, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције ове болести. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Рак дојке излечив у преко 90% случајева, уколико се открије на време, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

У Европи је, према последњим подацима из 2020. године, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.

Каква је ситуација у Србији?

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке.

Који су фактори ризика за настанак рака дојке?

Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика поред свакако женског пола, за настанак карцинома дојке и старије животно доба, заим генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције, од кључног значаја заправо рано откривање рака дојке.

Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно, када нажалост његова величина пређе 2 цм са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.

Шта је „организовани скрининг“?

Скрининг je прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). To je тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Зашто је важно и неопходно рано откривање рака дојке?

Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење – правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

Током месеца октобра, апел се упућује, пре свега, општој јавности, са циљем подизања свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и важности свих нивоа превенције, али и стручној јавности и доносиоцима одлука на свим нивоима, у циљу пружања подршке јачању капацитета здравствених установа како би спровођење програма скрининга рака дојке било што успешније и како би водило ка жељеним позитивним исходима по здравље.

Кључне поруке:

– уколико сте здрави и имате најмање 50 година живота време је за вашу прву мамографију, јавите се на преглед – скрининг рака дојке мамографијом;

– уколико имате 50 и више година, урадите мамографију једном у две године;

– уколико имате осећај нелагодности, болове, исцедак из дојке или сличне субјективне тегобе, обратите се одмах лекару на преглед дојки и даље лечење;

– уколико у вашој породичној историји има жена које су боловале од рака дојке, посетите лекара гинеколога или лекара опште праксе већ са 30 година живота и обавите превентивни преглед дојки.

ЗЈЗ „ТИМОК“ ЗАЈЕЧАР РАСПИСУЈЕ КОНКУРС за литерарни и ликовни рад у оквиру кампање Октобар месец правилне исхране 2024. године и обележавања 16. Oктобра – Светског дана хране

Поводом Светског дана хране расписан је конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Право на храну за бољи живот и бољу будућност” са циљем подстицања здравствено васпитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље.

По три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст I–IV разред основне школе и V–VIII разред основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком „ ЗА КОНКУРС – ОКТОБАР МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ”, до 23. октобра 2024. године. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.

Најбоље радове доставити Одсеку за промоцију здравља Завода за јавно здравље “Тимок”, Сремска 13, 19000 Зајечар .

Међународни дан старијих особа – 1. октобар 2024.

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба.

Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што je 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју.

Kако становништво стари, потражња за свеобухватном здравственом заштитом, дугорочном негом и услугама социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањем као што је деменција.

У знак препознавања ових изазова и прилика, 34. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света”.

Ове године догађај треба да окупи стручњаке како би разговарали о политикама, законима и праксама које јачају системе дуготрајне неге и социјалне подршке за старије особе. Биће истакнута хитна потреба за проширењем обука и образовних могућности у геријатрији и геронтологији, решавање глобалног недостатка радника у области дугорочне неге, као и за признавање доприноса неговатеља. Обележавање ће такође нагласити важност заштите људских права како неговатеља тако и оних којима се пружа нега, промовишући приступе усмерене на особу, при чему се поштују достојанство, уверења, потребе и приватност старијих особа, као и њихово право да доносе одлуке о својој нези и квалитету живота. Тема „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“ фокусира се на обезбеђивање услова који омогућавају старијим људима да остану независни, здрави и поштовани у друштву. Како светско становништво стари, ово питање постаје све важније, јер се захтевају свеобухватнији и прилагођенији приступи здравственој и социјалној нези.

Стратегије за јачање система неге

Да би се обезбедило старење с достојанством, потребно је развијати снажне и одрживе системе подршке. Кључни аспекти ових стратегија укључују:

Интегрисани систем здравствене и социјалне неге: Неопходно је да здравствена и социјална заштита буду блиско повезане како би старији људи могли да добију целовиту негу. Ово укључује здравствене услуге, помоћ у кући и социјалне програме.
Подршка неговатељима: Брига о старијима често пада на чланове породице или професионалне неговатеље. Програме који подржавају неговатеље, укључујући обуку и финансијске олакшице, потребно је развијати.
Доступност и приступачност услуга: Један од кључних циљева јесте омогућавање приступачне и приступне здравствене неге. То подразумева развој јавног система здравствене заштите који може да се носи са потребама старијих, укључујући олакшавање трошкова лечења и унапређење квалитета услуга.
Промоција активног старења: Ово је концепт који наглашава важност физичке активности, друштвеног ангажовања и учења током старости. Активно старење помаже у спречавању болести и побољшању квалитета живота.
Прилагођавање инфраструктуре: Градови и заједнице морају постати прилагођенији старијима, кроз развој јавних простора који су приступачни особама с ограниченом покретљивошћу и који подстичу друштвену интеракцију.

Светски дан контрацепције, 26. септембар 2024. године

Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.

Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).

Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.

Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.

Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.

Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.

У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.

У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.

У Републици Србији, 26. септембар – Светски дан контрацепције обележиће се организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.

Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/

СВЕТСКИ ДАН СРЦА 2024. „Користи срце за акцију“

Светски дан срца, који се обележава сваке године 29. септембра, је глобална иницијатива посвећена подизању свести о кардиоваскуларном здрављу. Предвођена од стране Светске федерације за срце, има за циљ да едукује појединце, заједнице и владе о важности здравља срца и превенцији кардиоваскуларних болести (КВБ). Како се приближавамо Светском дану срца 2024., разумевање утицаја срчаних болести и начина на који усвојимо здрав начин живота је важније него икад.

Глобални утицај кардиоваскуларних болести

Кардиоваскуларне болести остају водећи узрок смрти широм света, чинећи преко 17,9 милиона смртних случајева годишње, што представља скоро једну трећину свих глобалних смртних случајева (тврди Светска здравствена организација). Од тога, 85% је последица срчаног и можданог удара. Упркос напретку медицинске технологије, болести срца и даље представљају значајну претњу по здравље, посебно у земљама са ниским и средњим приходима, где се јавља преко 75% смртних случајева од КВБ.

КВБ могу утицати на људе свих узраста и социо-економског порекла, чинећи свест и превенцију критичним. Фактори као што су нездрава исхрана, недостатак физичке активности, пушење, прекомерна конзумација алкохола и загађење ваздуха значајно доприносе порасту срчаних обољења. Штавише, стања попут дијабетеса, хипертензије и високог холестерола повећавају ризик од развоја КВБ.

Тема Светског дана срца 2024

Тема Светског дана срца 2024. је „Користи срце за акцију“ , фокусирајући се на подстицање проактивних корака за побољшање здравља срца широм света. Овогодишња кампања има за циљ:

Оснажите појединце да се боље брину о здрављу свог срца.
Позовите лидере да дају приоритет кардиоваскуларном здрављу и да га схвате озбиљно.
Инспиришите нације да креирају или подрже националне планове за кардиоваскуларно здравље.
Укључите здравствене раднике, пацијенте и ширу јавност да покрену значајне промене.

Кључне поруке за Светски дан срца 2024

Превенција је боља од лечења

Превенција остаје камен темељац кардиоваскуларног здравља. Већина срчаних болести може се спречити једноставним променама начина живота, као што су одржавање уравнотежене исхране, бављење редовним физичким активностима, избегавање употребе дувана и ограничавање конзумирања алкохола. На Светски дан срца, појединци се подстичу да доносе одлуке које су здраве за срце и инспиришу друге да учине исто.

Уравнотежена исхрана: Дијета која је здрава за срце богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и немасним протеинима може значајно смањити ризик од КВБ. Такође је неопходно ограничити прерађену храну, слатке напитке и производе са високим садржајем масти.

Физичка активност: Редовна вежба јача срце, снижава ниво холестерола, смањује крвни притисак и помаже у одржавању здраве тежине. Светска здравствена организација (СЗО) препоручује најмање 150 минута вежбања умереног интензитета недељно.

Забрањено пушење: Пушење је водећи фактор ризика за срчана обољења. Престанак пушења може драматично смањити ризик од срчаног и можданог удара и побољшати укупну функцију срца.

Ограничите алкохол: Прекомерна конзумација алкохола повећава крвни притисак и доприноси срчаним обољењима. Умереност је кључна за одржавање здравог срца.

Важност редовних прегледа срца

Многи људи можда нису свесни да су у опасности од срчаних болести. Висок крвни притисак, висок холестерол и дијабетес често не показују симптоме док се не направи значајна штета. Редовни здравствени прегледи могу рано открити ова стања, омогућавајући боље управљање и превенцију даљих компликација.

Праћење крвног притиска: Висок крвни притисак је један од најзначајнијих фактора ризика за срчана обољења. Редовно праћење и управљање може спречити срчане и мождане ударе.

Ниво холестерола: Висок ниво лошег холестерола (ЛДЛ) може довести до накупљања плака у артеријама, повећавајући ризик од срчаног удара. Једноставни тестови крви могу пратити нивое холестерола и водити промене у исхрани и начину живота.

Ниво шећера у крви: Дијабетес је уско повезан са срчаним обољењима, при чему је код дијабетичара два до четири пута већа вероватноћа да ће развити срчана обољења. Одржавање нивоа шећера у крви је кључно за здравље срца.

Улога менталног здравља

Последњих година се све више признаје веза између менталног здравља и здравља срца. Хронични стрес, анксиозност и депресија могу негативно утицати на кардиоваскуларни систем. Управљање стресом кроз технике опуштања, физичку активност и тражење стручне помоћи када је то неопходно је од виталног значаја.

Управљање стресом: Вежбе као што су јога, медитација и вежбе дубоког дисања могу помоћи у ублажавању стреса и смањењу крвног притиска.

Равнотежа између посла и живота: Одржавање здраве равнотеже између посла, личног времена и опуштања кључно је за смањење стреса и превенцију срчаних болести.

Спавање: Лош квалитет сна и поремећаји спавања попут апнеје у сну повезани су са већим стопама срчаних болести. Тежња ка 7-8 сати квалитетног сна сваке ноћи подржава опште здравље срца.

Значај Светског дана срца

Промовисање кардиоваскуларног здравља:

Образовање и свест : Светски дан срца помаже у ширењу знања о узроцима, симптомима и стратегијама превенције КВБ.

Подстицање избора здравог начина живота: Промовише здраве навике попут уравнотежене исхране, редовног вежбања и избегавања пушења и прекомерне конзумације алкохола.

Залагање за рано откривање и лечење:

Подстицање редовних прегледа: Дан наглашава важност редовних медицинских прегледа за откривање раних знакова КВБ.

Истицање предности ране интервенције: Истиче позитивне резултате ране дијагнозе и лечења.

Рјешавање глобалних здравствених диспаритета:

Фокусирање на рањиве популације: Светски дан срца скреће пажњу на несразмеран утицај КВБ на земље са ниским и средњим приходима.

Промовисање правичности у здравственој заштити: Залаже се за једнак приступ здравственим услугама, посебно за оне под високим ризиком.

Инспиративне иновације и истраживање:

Покретање истраживачких напора: Догађај подстиче истраживање нових метода превенције, третмана и технологија.

Подстицање сарадње: Олакшава сарадњу између здравствених радника, истраживача и креатора политике.

Светски дан срца 2024. служи као подсетник да је здравље срца колективна одговорност. Од индивидуалних избора начина живота до владиних политика, свако има улогу у превенцији кардиоваскуларних болести. Удруживањем и подизањем свести, можемо смањити глобални терет срчаних болести и обезбедити здравију будућност за генерације које долазе.

Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ)2024

Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је једна од најчешћих полно преносивих инфекција. Већина (80%) сексуално активних особа бива инфицирана у неком тренутку током живота.
Хумани папилома вируси се преносе директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом сексуалним путем (контакт преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја. Инфекција се може добити у контакту са особом која нема знаке и симптоме инфекције.
Идентификовано је више од 200 типова ХПВ од којих 40 изазива промене у аногениталној регији. Највише инфицираних је у узрасту 20-25 година.
Код већине инфицираних особа (9 од 10) организам се ослободи вируса унутар 1-2 године сопственим имунолошким механизмима без третмана и последица.
У случају перзистенције вирусне инфекције изазване нискоризичним (неонкогеним) типовима 6 и 11 долази до појаве бенигних тумора (гениталне брадавице-кондиломи и папиломи ларингса) и абнормалности ћелија грлића материце ниског степена. Типови 6 и 11 проузрокују 90% свих гениталних брадавица.
У случају перзистенције вирусне инфекције изазване високоризичним (онкогеним) типовима 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58 и др. долази до појаве карцинома грлића материце и аногениталне регије (вагине, вулве, ануса, пениса), карцином корена језика, крајника, задњег зида ждрела.
Вакцина против ХПВ је у употреби од 2006. године. Исте године је регистрована у Србији.
Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима је према подацима Светске здравствене организације до новембра 2023. године уведена у 140 земаља света. Према наводима УНИЦЕФ-а вакцинација дечака је уведена у 47 земаља.
Вакцина је произведена рекомбинантном ДНК технологијом. Не може изазвати инфекцију и није онкогена. Састоји се од вирусу сличних честица које настају од копија Л1 антигена, који је адсорбован на алуминијумски адјуванс. Вакцина не садржи конзервансе и антибиотике.
ХПВ вакцине су високо имуногене и као такве подстичу стварање високог титра неутралишућих антитела, за разлику од природне инфекције након које је стварање титра антитела слабо. Више од 99% прималаца развија одговарајући ниво антитела на типове ХПВ укључене у вакцину месец дана после комплетне серије.
Вакцина је доступна у свим домовима здравља (школски диспанзер) на територији града и намењена је деци узраста 9-19 година, а првенствено деци 7. разреда основних школа. Вакцина има највећи ефекат уколико се прими пре ступања у сексуалне односе. Истраживања су такође показала да је титар антитела већи након имунизације деце у узрасту 9-15 година у односу на титар формиран након имунизација старијих девојака и младића (16-26 година).
Деци узраста од 9 до навршених 14 година живота вакцина се даје у 2 дозе са размаком од 6 месеци, а особама од навршених 15 година даје се у 3 дозе по шеми 0, 2, 6 месеци.
Серију треба комплетирати у року од годину дана.
Не препоручује се процена ХПВ статуса (ПАПА тестирање или скрининг на високо-ризичну ХПВ ДНК, тип-специфични ХПВ тестови, или ХПВ антитела) пре вакцинације.
Уколико је ХПВ вакцинација прекинута, нема потребе за понављањем доза. Уколико је изводљиво, исту ХПВ вакцину треба дати за комплетирање серије. Међутим, уколико није доступна вакцина којом је вакцинација започета, друга врста ХПВ вакцине се може дати да би се серија употпунила. Препоручена имунизација против ХПВ се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника. За лица узраста до 15 година образац сагласности треба да потпише родитељ/старатељ.
Уколико се вакцинација започне са непуних 19 година, серија од 3 дозе се комплетира такође на педијатрији Дома здравља, без обзира што вакцинисани тада може имати и навршених 19 година.
Вакцинација се не препоручује у трудноћи. Није неопходно тестирање на трудноћу пре вакцинације. Уколико жена затрудни након отпочињања серије вакцинације, следећу дозу треба одложити до завршетка трудноће. Никаква интервенција није индикована.
Жене које доје могу да приме вакцину.
Како је доказано да вакцина подстиче стварање имунолошке меморије (меморијски Б лимфоцити), нама разлога да се сумња да имунитет након комплетне имунизације траје дуже од 10 година, највероватније доживотно.

Светски дан превенције самоубистава 2024. 10. септембар

Светски дан превенције самоубистава је установљен 2003. године од стране Међународног удружења за превенцију самоубистава у сарадњи са Светском здравственом организацијом .

10. септембар сваке године има за циљ да усмери пажњу на ово питање, смањује стигму и подиже свест међу организацијама, владама и јавности, дајући јединствену поруку да се самоубиства могу спречити.

Самоубиство је велики изазов за јавно здравље, са више од 700 000 смртних случајева сваке године широм света. Свако самоубиство има далекосежне друштвене, емоционалне и економске последице и дубоко утиче на појединце и заједнице широм света. Самоубиство може утицати на сваког од нас. Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем активности заснованих на доказима, можемо смањити случајеве самоубистава широм света.

Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверене приступе који ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.

Самоубилачке мисли су сложене. Фактори и узроци који доводе до самоубиства су бројни и компликовани. Ниједан приступ не функционише подједнако за све. Оно што знамо је да постоје одређени фактори и животни догађаји који могу учинити некога сензитивнијим на самоубиство, а стања менталног здравља, попут анксиозности и депресије, такође могу допринети. Људи који имају самоубилачке мисли могу себе доживети као да су заробљени или као терет за своје пријатеље, породицу и оне око себе, па се стога осећају као да су сами и немају друге могућности.

Тема Светског дана превенције самоубистава 2024-2026 је „Промена наратива о самоубиству“ са позивом на акцију „Започните разговор“. Ова тема има за циљ да подигне свест о важности смањења стигме и подстицања отворених разговора за спречавање самоубистава. Промена наратива о самоубиству се односи на трансформацију начина на који доживљавамо ово сложено питање и прелазак са културе ћутања и стигме на културу отворености, разумевања и подршке.

Позив на акцију подстиче све да започну разговор о самоубиству и превенцији самоубиства. Сваки разговор, ма колико мали, доприноси друштву подршке и разумевања. Покретањем ових виталних разговора можемо срушити баријере, подићи свест и створити боље окружење подршке.

Ова тема такође наглашава потребу да се превенцији самоубистава и менталном здрављу дају приоритет у креирању политике, позивајући на акцију владе. Промена наратива захтева заговарање политика које дају приоритет менталном здрављу, повећавају приступ нези и пружају подршку онима којима је потребна.

Превенција самоубиства је од изузетног значаја јер може спасити животе и смањити патњу појединаца, породица и заједнице у целини. Кључни разлози зашто је превенција самоубиства важна:

Превенција самоубиства директно доприноси спречавању губитка људских живота. Правовремена интервенција и подршка могу помоћи особама које размишљају о самоубиству да пронађу алтернативна решења и превазиђу кризу.
Људи који размишљају о самоубиству често се суочавају са великим емоционалним болом. Превентивне мере могу смањити њихову патњу и помоћи им да пронађу начине за управљање својим проблемима.
Самоубиство има дубок утицај на породице и заједнице. Превенција може смањити трауму и бол кроз које пролазе најближи и спречити појаву додатних психолошких и социјалних проблема.
Самоубиства и покушаји самоубиства могу довести до значајних економских трошкова, укључујући здравствену заштиту, губитак продуктивности и друге ресурсе. Превенција може помоћи у смањењу ових трошкова.
Промовисање превенције самоубиства такође доприноси унапређењу менталног здравља у друштву. Образовање и свест о менталном здрављу могу помоћи у раном препознавању и лечењу менталних поремећаја који могу довести до самоубилачких мисли.

Превенција самоубиства захтева свеобухватан приступ који укључује подршку појединцима, едукацију, уклањање стигме везане за ментално здравље, и јачање мреже подршке у заједници.

Грозницa Западног Нила 2024.

Грозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде.
Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције).
Резервоар заразе
Примарни резервоар заразе су многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке и др.) код којих је инфекција најчешће асимптоматска (без симптома болести). У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица.

Вектор
Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Culex али и комарци других родова као што су: Aedes, aegypti, Aedes albopictus, Anopheles подложни су заражавању. До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца.
Комарци се заразе приликом сисања крви зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника.
Начин преношења
Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења).
Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.
Период инкубације
Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.
Клиничка слика
Код око 80% заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20% инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима могу трајати и више недеља.
Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.
Осетљивост и отпорност
Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања имунитета.
Лабораторијска дијагностика
Дијагноза обољења лабараторијски се потврђује на основу присуства IgM антитела на вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности.
Лечење
Нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује.

М Е Р Е П Р Е В Е Н Ц И Ј Е
Опште мере превенције

Најефикаснији начин превенције је спречити убод комарца.
Избегавати излагање комарцима у време њихове највеће активности, у сумрак и зору.
Избегавати подручја са великим бројем инсеката (шуме, мочваре и др.).
Приликом боравка у природи и на отвореном користити средства (репеленте) која одбијају инсекте, на откривеним деловима тела.
Носити одећу која покрива руке и ноге.
У циљу смањења броја комараца у затвореном простору користити заштитне мреже на прозорима и заштитна средства (препарате) у виду таблета, течности и слично.
Смањење броја комараца на отвореном, где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде која је потребна за све фазе развоја комараца и елиминисањем места на која се склањају комарци (на тај начин смањује се број места на која комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из посуда за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради, лименки, украсних базена и др. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се накупља стајаћа вода.
Спровођење систематског сузбијања ларви и одраслих форми комараца од стране овлашћених стручних служби.