XXXIII  Недеља здравља уста и зуба – „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”

Nedelja zdravlja usta i zuba

Недеље здравља уста и зуба се традиционално, од 1991. године,  обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Ове године, као и претходне, Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” који наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за свакодневне активности као што су говор и смех. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и  не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.

Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).

Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају  у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Показатељи оралног  здравља у свету и  Србији

  • На глобалном нивоу неко орално обољење има 3,5 милијарди људи;
  • Европски регион Светске здравствене организације има највећу учесталост водећих оралних обољења (50.1% одрасле популације);
  • Нелечени каријес сталних зуба у свету је најчешће орално обољење које има 2 милијарде људи;
  • Каријес млечних зуба има 514 милиона деце у свету;
  • Од узнапредовале пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба) у свету болује скоро петина светске популације

Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:

  • 55.3%  одраслог становништва процењује  стање својих зуба и уста као добро;
  • 57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
  • 16.5%  становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
  • Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
  • У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.

Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:

  • 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
  • 50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
  • 17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
  • у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.

Препоруке за очување оралног здравља су:

  •  брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
  • у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
  • одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором;
  • посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
  • везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
  • избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
  • престанак пушења;
  • смањење или престанак конзумирања алкохола;
  • коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).