mentalno zdravlje - ЗЈЗ "Тимок"

10.ОКТОБАР-СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.

Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.

Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.

Рад је друштвена одредница менталног здравља. Безбедно и подржавајуће радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље, пошто доприноси човековом осећају постигнућа, самопоуздању, а такође доприноси и опоравку и инклузији људи са психосоцијалним инвалидитетом. Међутим, лоша организација и услови рада, опасна радна средина, лоши радни односи, укључујући узнемиравање, стигму, дискриминацију, или незапосленост – и продужена изложеност овим негативним условима рада – могу значајно допринети погоршању менталног здравља или погоршати постојећа стања менталног здравља, и негативно утицати на укупан квалитет живота и последично на учешће или продуктивност.

Психосоцијални ризици по ментално здравље на послу
Десет најчешћих психосоцијалних фактора који представљају ризик за ментално здравље на послу:

▶Садржај рада/дизајн задатка: нпр. недостатак разноврсности или кратки циклуси рада, фрагментиран или бесмислен рад, недовољно коришћење вештина, велика неизвесност;

▶Обим посла и темпо рада: нпр. преоптерећеност послом или недостатак радних задатака, притисак и стално подвргавање роковима;

▶Распоред рада: нпр. рад у сменама, ноћне смене, нефлексибилан распоред рада, продужено радно време;

▶Контрола: нпр. мало учешће у доношењу одлука, недостатак контроле над начином и темпом рада;

▶Окружење и опрема: нпр. неадекватна доступност, прикладност или одржавање опреме; лоши услови радног окружења као што је недостатак простора, лоше осветљење, прекомерна бука;

▶Организациона култура и функција: нпр. лоша комуникација, низак ниво подршке за решавање проблема и лични развој, недостатак дефиниције или споразум о организационим циљевима, промене у организацији; велика конкуренција за оскудне ресурсе, превише сложена бирократија;

▶Међуљудски односи на послу: нпр. друштвена или физичка изолација, лоши односи са надређенима, међуљудски сукоби, недостатак (перципиране, стварне) друштвене подршке; малтретирање, узнемиравање, мобинг;

▶Улога у организацији:нпр. двосмисленост улога, конфликт улога и одговорност за друге људе;

▶Развој каријере: нпр. стагнација и неизвесност у каријери, недовољно или претерано напредовање, лоша плата, несигурност посла, ниска социјална вредност рада;

▶Однос посла и приватног живота нпр. супротстављени захтеви посла и куће, недостатак подршке укућана, превелика удаљеност радног места од дома (честа пословна путовања, рад у другом месту и сл,) .

Стога је од суштинске важности да владе, послодавци, организације које представљају раднике и послодавце и друге заинтересоване стране одговорне за здравље и безбедност радника, раде заједно на побољшању менталног здравља на раду. Акције за решавање менталног здравља на послу треба да се предузимају уз значајно укључивање радника и њихових представника, као и особа са животним искуством са стањима менталног здравља. Улажући напоре и ресурсе у приступе и интервенције на послу засноване на доказима, можемо осигурати да свако има прилику да напредује на послу и у животу.

Више о Светском дану менталног здравља можете се информисати на:https://wmhdofficial.com/about-2024/ и https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024

ЈУН- НАЦИОНАЛНИ МЕСЕЦ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Ментално здравље је део општег здравља и дефинише се као “стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може да се носи са нормалним животним стресом, може да ради продуктивно и плодно и способан је да доприноси заједници” (Брлас С и Гулин М, 2010; СЗО).

СЗО глобално истиче да „нема здравља без менталног здравља“.

Ментално здравље је, стога, и један од приоритета јавног здравља, с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу, а у нашој земљи се од 2022. године месец јун обележава као Национални месец менталног здравља.

Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених Нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.

Промоција менталног здравља укључује „акције за јачање политичког окружења и коришћење стратешке комуникације за изградњу мрежа, ангажовање заинтересованих страна, повећану писменост о менталном здрављу и промену понашања“.

Очување менталног здравља кључно је за укупну добробит и квалитет живота.

Препоруке које могу помоћи:

Редовна физичка активност: Вежбање помаже у смањењу стреса, побољшава расположење и повећава енергију. Покушајте да вежбате најмање 30 минута дневно, пет пута недељно.

Здрава исхрана: Уравнотежена исхрана богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и здравим мастима може позитивно утицати на ментално здравље..

Довољан сан: Квалитетан сан је од суштинске важности за ментално здравље. Трудите се да спавате 7-9 сати сваке ноћи и створите рутину која вам омогућава добар сан.

Смањење стреса: Пронађите технике које вам помажу у смањењу стреса, као што су медитација, јога, дубоко дисање или хобији који вас опуштају.

Одржавање друштвених веза: Друштвена подршка је кључна за ментално здравље. Проведите време са пријатељима и породицом, и не устручавајте се да потражите подршку када вам је потребна.

Постављање реалних циљева: Постављање достижних циљева може повећати осећај успеха и задовољства. Поделите велике задатке на мање кораке и наградите се за сваки постигнути циљ.

Позитивно размишљање: Радите на развијању позитивног начина размишљања. Покушајте да идентификујете и промените негативне мисли и фокусирајте се на позитивне аспекте живота.

Ограничавање времена на екранима: Превише времена проведеног испред екрана може негативно утицати на ментално здравље. Поставите границе за употребу телефона, рачунара и других уређаја, посебно пре спавања.

Тражење стручне помоћи: Ако осећате да се не можете носити са својим проблемима, обратите се стручњаку за ментално здравље. Психотерапеути, психијатри и саветници могу пружити подршку и стратегије за превазилажење изазова.

Укључивање у заједницу: Волонтирање и учествовање у друштвеним активностима може побољшати осећај припадности и задовољства. Помагање другима такође може повећати осећај сврхе и испуњености.

Примена ових препорука може значајно допринети очувању менталног здравља и побољшању квалитета живота.

Светски дан менталног здравља

„Право на ментално здравље“

Циљ Светског дана менталног здравља који се сваке године обележава 10. октобра је подизање свести о питањима менталног здравља широм света и мобилизација активног учешћа, како појединца, тако и читаве заједнице у подршци и унапређењу менталног здравља.

„Ментално здравље је универзално људско право“, како би унапредили знање, подигли свест и покренули активности које промовишу и штите ментално здравље свих људи као универзално људско право.

Свако, ко год био и где год да се налази, има право на највиши могући стандард менталног здравља. Ово укључује право на заштиту од ризика за ментално здравље, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу.

Добро ментално здравље је од виталног значаја за наше опште здравље и благостање. И поред тога, један од осам људи широм света живи са менталним здравственим проблемима, који могу утицати на њихово физичко здравље, благостање, начин на који се повезују са другима и њихов живот. Стања поремећаја менталног здравља, такође, погађају све већи број адолесцената и младих.

Стање менталног здравља никада не би требало да буде разлог за лишавање људских права или за искључење из одлучивања о сопственом здрављу. Ипак, широм света, људи са менталним здравственим проблемима и даље доживљавају широк спектар кршења људских права. Многи су искључени из живота у заједници и дискриминисани. Велики број људи не може приступити здравственој заштити која им је потребна. Светска здравствена организација (СЗО) наставља да ради са својим партнерима како би осигурала да се ментално здравље цени, унапређује и штити, и да се предузму хитне мере како би сви могли да остваре своја људска права и приступ квалитетној заштити менталног здравља који су им потребни.

Кључне чињенице

• На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај.

• На глобалном нивоу се процењује да се сваке године губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности.

• На глобалном нивоу се процењује да од депресије пати 5% одраслих и 6% старијих од 60 година.

• Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.

• Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.

• Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.

• Преко 20% одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја.

• 1 од 8 људи на свету живи са менталним поремећајем.

• Ментални поремећаји укључују значајне поремећаје у размишљању,

емоционалној регулацији или понашању.

• Постоји много различитих врста менталних поремећаја.

• Постоје ефикасне могућности превенције и лечења.

• Већина људи нема приступ ефикасној нези.

Ко је у опасности од развоја менталног поремећаја?

У било ком тренутку, скуп индивидуалних, породичних, друштвених и структуралних фактора може се комбиновати да би заштитили или нарушили ментално здравље. Иако је већина људи отпорна, људи који су изложени неповољним околностима – укључујући сиромаштво, насиље, инвалидитет и неједнакост – су у већем ризику. Заштитни и ризични фактори укључују индивидуалне психолошке и биолошке факторе, као што су емоционалне вештине, као и генетске чиниоце. На многе факторе ризика и заштитне чиниоце утичу промене у структури и/или функцији мозга.

Здравствени системи и социјална подршка

• Здравствени системи још увек нису адекватно одговорили на потребе особа са менталним поремећајима и немају довољно средстава. Широм света постоји велики јаз између потребе за лечењем и оствареног лечења.

• Људи са менталним поремећајима, такође, захтевају друштвену подршку, укључујући подршку у развоју и одржавању личних, породичних и друштвених односа. Људима са менталним поремећајима може бити потребна подршка за образовне програме, запошљавање, становање и учешће у другим значајним активностима.

Кључне поруке овогодишње кампање

• Добро ментално здравље је саставни део нашег укупног здравља и благостања.

Добро ментално здравље нам омогућава да се носимо са изазовима, повежемо се са другима и напредујемо током целог живота.

• Стања менталног здравља су значајна претња за добробит младих људи.

Стања менталног здравља погађају једног од седам адолесцената широм света, а депресија се појављује као водећи узрок болести и инвалидитета адолесцената.

• Квалитетне услуге менталног здравља и подршка у заједници су од кључне важности за нашу будућност.

Ментално здравље и благостање су од суштинског значаја за уживање у добром и смисленом животу. Од виталног је значаја осигурати да свако може приступити услугама менталног здравља и подршци у заједници. Посебно, приступ подршци и ресурсима за ментално здравље у раном животу може допринети здрављу и добробити младих људи и одраслих у каснијем животу. Ово треба промовисати као приоритет у свим земљама.

• Ментално здравље је универзално људско право.

Људска права су универзална и служе за унапређење и заштиту права људи на достојанство, аутономију и укључивање у заједницу.

• Морамо да елиминишемо стигму и дискриминацију око менталног здравља.

Сви имамо право да живимо своје животе без стигме и дискриминације на местима као што су школе и радно окружење.

• Препознавање менталног здравља као универзалног људског права оснажује људе да се залажу за своја права – и за права других.

Ако људи нису свесни својих људских права, нису у стању да се за њих залажу. Укључивањем људи са животним искуством у процес доношења одлука о питањима менталног здравља, може се позитивно утицати на промену политике, закона и на планирање услуга.

• Свако има право на приступ квалитетној заштити менталног здравља.

Пошто је ментално здравље универзално људско право, сви имамо право на приступ квалитетном третману који задовољава наше потребе и поштује наша права током целог живота.

• Сви имамо право да живимо независно и да будемо укључени у заједницу.

Људи морају имати приступ добрим услугама менталног здравља, као и образовању, стварању прихода, могућностима становања и социјалној подршци да би живели самостално и били укључени у своје заједнице.

• Можда знате шта мислите – али да ли знате своја права? Ум сваке особе је диван, сложен и другачији. Али наша права су иста.

Познавајући своја права на ментално здравље, можете се залагати за оно што је исправно – за вас и за друге.

У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља.

Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље.

Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима (почев од најмлађег узраста), као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља

„у здравом телу здрав дух – шта је јавно здравље”

Јавно здравље је наука и уметност превенције болести, продужавања живота и унапређења здравља кроз организоване напоре заједнице за санацију животне средине, контроле инфекција у заједници, едукације појединца о принципима личне хигијене, организовања здравствених служби за рану дијагнозу и превентиву болести, a ради развоја друштвених механизама који ће омогућити сваком појединцу у заједници стандард живота адекватан за одржавање здравља.

Да ли постоји већи изазов од овог?

Шта све треба да се зна о овој природној појави која је подложна великом варирању?

За сада ево само кратког прегледа сложеног мултидимезиналног аспеката здравља.

Табела бр. 1 Основне одреднице здравља

Већина истраживања последњих 20 година су показала да је утицај на здравље непромењен. На то да ли ћемо бити здрави или не, у мањој мери утиче систем здравствене заштите (10%); следе наслеђе (18%) и животна средина (19%). Највећи утицај на наше здравље имају фактори који се односе на понашање према здрављу, односно стил живота (53%).

Ипак, треба нагласити да је могућност за прихватање и примену здравих стилова живота у великој мери одређена положајем појединца на социјалној лествици, његовим образовањем и припадношћу одређеној социјалној групи.

Разматрајући међузависност свих одредница здравља, можемо боље разумети зашто средине у којима смо рођени, где одрастамо, учимо, радимо и где проводимо слободно време утичу на наше здравствено понашање, на наш начин живота, на изборе које правимо и, самим тим, на наше опште здравље, дужину и квалитет такозваних. здравих година живота. Одреднице здравља су свуда присутне, имају велики утицај на здравље и делују сложено.

Закон о Јавном здрављу Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 15/2016) обухвата шест великих димензија здравља од којих ћемо само овде споменути прву димезију, а у наредним чланцима и остале.

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља обухвата: праћење и анализу здравља и здравствене заштите становништва у свим животним добима, а посебно здравља осетљивих друштвених група и утврђивање приоритета за промоцију здравља и превенцију болести. Ова активност подразумева анализу узрока оболевања и умирања становништва, радне неспособности и инвалидитета, на основу биостатичких показатеља. Такође се спроводе истраживања и анализе о факторима који утичу на здравље становништва и осетљивих друштвених група (жене, деца, млади, старији, особе са инвалидитетом, сиромашни, старачка сеоска домаћинства итд.). Прате се и анализирају рад, организација, ресурси и коришћење здравствене заштите у здравственим установама на сва три нивоа: примарном (домови здравља, апотеке, заводи), секундарном (болнице) и терцијарном (клиничко-болнички центри), као и процена доступности и приступачности здравствене заштите на свим нивоима. Ради се процена ризика здравља, који могу бити: ризици из животне средине и радне околине, неправилна исхрана, физичка неактивност, ризично сексуално понашање, небезбедно понашање у саобраћају, употреба дувана, алкохола и психоактивних супстанци, коцкање, игре на срећу, стрес, насиље, злостављање, друштвена искљученост. Наведене анализе и истраживања раде надлежни заводи/институти за јавно здравље. Када се добију процене ризика, спроводи се анализа и предлажу програми превенције болести и унапређења здравља, на националном и локалном нивоу, који се прате и оцењује се њихова успешност, делотворност и економска исплативост. У циљу заштите здравља становништва од заразних болести ради се санитарно-хигијенски надзор. За потребе аналитике, врло је значајно развијање здравствено-информационог система који омогућава прикупљање, анализу, тумачење и праћење података. Све ове активности су у надлежности завода/института за јавно здравље, који су основани по територијалном принципу. За сваки град/општину постоје подаци о свим наведеним анализама и факторима ризика, као и предлог адекватних програма који би превенирали болести и унапредили здравље становника наведеног града/општине. Зато су заводи/институти вредан носилац активности сваког савета за здравље. Добра сарадња надлежног завода/института и савета за здравље јесте основ успешне локалне јавноздравствене политике.

И рецимо још и то да су друштвено-економске одреднице здравља бројне, на пример: образовање, запосленост, доходак, становање, услови рада, социјална сигурност, друштвена укљученост, као и доступна и квалитетна храна, исправна и контролисана вода, ваздух, безбедније одлагање отпада, здрава животна средина, вакцинација и успешнија контрола заразних болести, доступна и квалитетна здравствена заштита, степен знања по питању здравог и нездравог понашања и многе друге. Од набројаних одредница у значајној мери зависи и квалитет живота и здравље појединца и заједнице.

Извор: ПРИРУЧНИК ЗА СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ

Позитивно размишљање

Pozitivno razmišljanje

Позитивно размишљање значи гледање на животне изазове са позитивним ставом. То не мора да значи игнорисање лоших ствари већ покушавање да се види најбоље у другима и посматрање себе у позитивном светлу. Људи који мисле позитивно имају јако велики утицај на своје ментално и физичко здравље. Живе здравије, више вежбају, правилно се хране и избегавају нездрав начин живота.

Постоје начини да научите како да размишљате позитивно и како да идентификујете негативне мисли и замените их позитивним.

Начин посматрања одређеног догађаја чини вас оптимистом или песимистом. Оптимисти , лоше догађаје виде као нешто што се догађа ван њихове контроле самим тим и не криве себе за то. Док песимисти криве себе за такав исход догађаја.

Позитивно размишљање може понекад да представља напор у одређеним ситуацијама. Битно је да се не предајете чим наиђу негативне мисли већ и тада да негујете оптимизам. Када почнете да се бавите негативним размишљањима позовите свог психолога или евентуално блиску особу, јер је у тим ситуацијама неопходно да имате неког на кога можете рачунати да вас позитивно охрабри.

Улагање енергије у ствари које вас чине срећнима и у којима уживате, само су неки од начина да подстакнете позитивно размишљање у вашем животу.

Pozitivno razmišljanje

Важно је напоменути , пре него што ставите своје „ружичасте наочаре“, да је позитивно размишљање заправо веровање у своје способности, позитиван приступ изазовима, покушај да се нађе начин да се избегну или реше лоше ситуације. Лоше ситуације ће се понекад и десити али то не значи да ваш свет пропада. Сагледајте ситуацију реално и тражите најбољи начин да је побољшате и решите.

Ако схватимо да је наша садашњост резултат наших мисли и да ће се будућност одвијати сходно нашим тренутним мислима, отворићемо многа врата према позитивним животним ситуацијама.