Светски дан заштите животне средине обележава се 5. јуна, а установиле су га 1973. године Уједињене нације. Овогодишња земља домаћин је Јужна Кореја, док је фокус на борби против загађења пластиком.
Овогодишња тема Светског дана животне средине позива на решавање проблема загађења пластиком, као део глобалне кампање Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), која има за циљ да мобилише заједнице широм света на спровођење решења. Ослања се на све бројније научне доказе о утицају пластичног загађења, и позива на смањење употребе пластике, њену поновну употребу, рециклажу и промену начина на који је користимо.
Пластика је део свакодневице и користи се готово у свему од посуђа до медицинских уређаја. Према проценама, од средине прошлог века до данас, човечанство је произвело око 9,2 милијарди тона пластичних материјала, а од тога је седам милијарди тона постало отпад. Поред тога, производња пластике је велик узрочник климатске кризе са којом се суочавамо. Једна је од енергетски најинтензивнијих индустријских процеса. У светској потрошњи нафте учествује са шест одсто.
Око 11 милиона тона пластичног отпада сваке године заврши у рекама, језерима, морима и на крају, у океану. Пластика се разграђује на микропластику. Њу чине фрагменти пластике ширине између једног нанометра и пет милиметара. Овако ситне честице пронађене су у најдубљем делу океана, Маријанском рову, али и на највишем врху света – Монт Евересту.
Појединац годишње унесе у организам преко 50.000 пластичних честица
Дисањем и гутањем, пластика доспева у тела људи и животиња. Процењује се да свака особа на планети конзумира више од 50.000 пластичних честица годишње, а много више ако се узме у обзир удисање. Нека истраживања сугеришу да нанопластика мања од једног микрометра може да прође кроз кожу.
Микропластика се акумулира у земљишту из канализације и депонија и услед употребе пластике у пољопривреди. Једна студија је показала да микропластика омета фотосинтезу, што може да угрози производњу хране.
Годишњи друштвени и еколошки трошкови загађења пластиком крећу се између 300 и 600 милијарди америчких долара .
Циркуларна економија као решење
Кључ за смањење количине пластичног отпада лежи у преласку на принципе циркуларне економије. То значи да је потребно преиспитати начин на који је се производи од пластике дизајнирају, производе и користе. Тренутне процене показују да је данас само 21 одсто пластике економски рециклабилно, што значи да је вредност рециклираног материјала довољно висока да покрије трошкове његовог сакупљања, сортирања и обраде. Заправо се рециклира врло мали удео, девет одсто произведене пластике.
Потребно је дизајнирати производе од пластике тако да буду погодни за вишекратну употребу, али и да могу да се рециклирају на крају њиховог животног века. Такође, компаније треба да престану са додавањем непотребне микропластике у своје производе.
Јачање система за прикупљање и рециклирање отпада помогло би у спречавању да пластични производи доспеју у животну средину, где се разграђују у микропластику.
У преко 100 држава, на Светски дан заштите животне средине, организују се акције које имају за циљ промену еколошке свести Влада, привреде и становништва у целини, у правцу одговорнијег понашања према свом окружењу. У оваквим акцијама, сваке године учествује више од пола милијарде људи. Циљ ових акција је да се скрене пажња на последице појединих људских активности које угрожавају живот на планети, као што су загађивање пластиком, загађивање ваздуха, воде, уништавање шума и сл. У Србији ће током Светског дана заштите животне средине бити организоване бројне активности и манифестације којима се скреће пажња најшире јавности на значај и потребу очувања здраве животне околине.
Ове године Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар спровeo je низ активности и едукација усмерених на подизање еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа .
Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, реализоване су едукативне активности под називом „Научи да заштитиш своју планету“, у виду предавања и радионица, са ученицима Медицинске школе у Зајечару.
Са сигурношћу можемо рећи да се животна средина најбоље брани науком и знањем. Увек треба бити за васпитање – а не за преваспитање.
За пријем 1(једног) извршиоца за обављање послова радног места: Самостални финансијско-рачуноводствени сарадник, на рад са пуним радним временом због повећаног обима посла у Служби за правне, економско-финансијске, техничке и њима сличне послове – Одељење за финансијско-рачуноводствене послове, до повратка запосленог са дужег одсуствовања.
Опис послова оглашеног радног места утврђен је Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова у Заводу за јавно здравље «Тимок» Зајечар бр. 3-380/18 од 15.03.2018. године.
Поред општих услова за заснивање радног односа утврђених законом, кандидати треба да испуњавају и следеће посебне услове: стечени одговарајући ниво стручне спреме (средња или виша) са познавањем рада рачуноводствених послова буџетских корисника и рада на финансијско-рачуноводственим пословима у пројекту „Искра“ који је у примени код буџетских корисника, као и основно познавање рада на рачунару.
Заинтересовани кандидати преко Одељења за правне и опште послове Завода, уз пријаву прилажу доказе о испуњености услова огласа у неовереним фотокопијама: фотокопију дипломе о стеченом нивоу стручне спреме, изводе из матичне књиге рођених и матичне књиге држављана, кратку биографију (CV) са адресом, контакт телефоном и е-маил адресом.
Рок за подношење пријава је 8 (осам) дана од дана објављивања огласа код Националне службе за запошљавање.
Пријаве слати на адресу: Завод за јавно здравље «Тимок» Зајечар, ул. Сремска бр.13, 19000 Зајечар, са назнаком „за оглас“, или лично доставити Одељењу за правне и опште послове на адреси Завода.
Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.
Кандидати који испуњавају услове конкурса и уђу у ужи избор биће позвани на разговор и проверу стеченог знања пред комисијом.
Приликом заснивања радног односа, изабрани кандидат дужан је да достави лекарско уверење као доказ о здравственој способности за послове за које се прима.
Одлука о избору кандидата ће бити објављена на огласној табли Завода и на Wеб сајту Завода, а све потребне информације се могу добити у Одељењу за правне и опште послове.
Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије.
Слоган: „Разоткривање привлачности: откривање тактика индустрије дуванских и никотинских производа“.
Овогодишња кампања има за циљ да открије стратегије и тактике које користе индустрије дувана и никотинских производа како би учиниле своје штетне производе привлачнијим, посебно младима. Разоткривањем ових тактика, СЗО настоји да повећа свест, залаже се за јаче политике (укључујући забрану укуса који чине производе од дувана и никотина привлачнијим) и штити јавно здравље.
Значај суочавања са тактикама индустрије
Упркос значајном напретку у глобалној контроли дуванских производа, индустрије дувана и никотина и даље прилагођавају своје стратегије како би привукле и задржале потрошаче. Ове активности подривају јавно здравље и циљају рањиве групе, посебно младе.
Уобичајене тактике укључују:
Употребу арома и адитива: побољшавање укуса и маскирање оштрине дуванског производа како би се повећала његова привлачност;
Циљано оглашавање: коришћење елегантног и савременог дизајна, привлачних паковања и дигиталних медијских кампања за гламуризацију штетних производа;
Заваравајући дизајн производа: креирање производа који подсећају на слаткише или играчке, што директно привлачи децу и адолесценте.
Ове тактике не само да подстичу почетак коришћења, већ и отежавају престанак, повећавајући ризик од зависности и дугорочних здравствених последица.
Потребне су јаче политике у Европи за заштиту младих
Подаци из 2022. године из Европског региона СЗО открили су значајне недостатке у заштити деце од електронских цигарета. Само 4 земље забрањују све ароме у е-цигаретама, док још 4 земље дозвољавају или ограничавају специфичне ароме. Само 11 земаља забрањује све облике оглашавања, промоције и спонзорстава е-цигарета, у поређењу са 36 земаља које имају делимичне забране, док 6 земаља нема никакву регулативу. Ови недостаци у јавно-здравственим полиикама чине младе људе посебно рањивим на циљани маркетинг е-цигарета.
Употреба никотинских производа, попут електронских цигарета и никотинских врећица, расте међу младима. У 2022. години, процењује се да је 12,5% адолесцената у овој Европи користило е-цигарете, у поређењу са само 2% одраслих. У неким земљама, употреба е-цигарета међу децом школског узраста била је 2-3 пута већа него пушење цигарета, што указује на забрињавајући тренд који захтева хитну акцију.
Светски дан без дувана 2025. године пружа прилику да се осветле стратегије које подржавају употребу дувана и никотина, и да се ојача колективна посвећеност здравијој будућности.
Последице пушења по здравље
Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви – акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом.
Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчета – СИДС и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).
РАШИРЕНОСТ ПУШЕЊА МЕЂУ ОДРАСЛИМА И АДОЛЕСЦЕНТИМА У СВЕТУ, ЕВРОПИ И СРБИЈИ
У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана МПОWЕР, при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења за 30%.
Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:
Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине ЕСПАД земаља, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1% и не разликује се по полу).
У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.
Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег “Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.
Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children), међу ученицима V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе у Србији у 2022. години:
– Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе;
– Сваки десети ученик V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.
– Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) V и VII разреда основне школе и II разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)
– Сваки 5. ученик II разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.
Одвикавање од пушења
Одвикавање од пушења се може спроводити на неколико начина:
1) Бихејвиоралне методе:
Самоодвикавање;
Саветовалишта (бихевиорални приступ):
– са индивидуалним приступом;
– са групним приступом:
– телефонски или интернет.
2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион, цитизен и варениклин);
3) Комбиноване методе.
Пушење није само лоша навика. То је глобална, плански подстицана зависност. Светски дан без дувана 2025. није дан забране, већ дан истине. Дан да се одупреш лажима индустрије и да своје здравље ставиш на прво место.
Не чекај понедељак, следећу годину или дијагнозу, с дуванским производима нека буде готово већ данас.
Европска недеља јавног здравља се обележава током друге недеље маја, у организацији Европског удружења за јавно здравље и партнерских институција кроз сарадњу и заједничке акције у различитим областима од значаја за здравље свих грађана. Водећа тема овогодишњих дешавања је „Иновације за отпорност – обликовање одрживе будућности“, пружајући платформу за предлагање и разматрање нових приступа у јавно здравственим системима са циљем ефикаснијег прилагођавања и одговора на глобалне претње по здравље.
Као и ранијих година, поред кровне теме, циљеви Европске недеље су усмерени и на специфичне садржаје који представљају актуелне приоритете у јавном здрављу. Ментално здравље и благостање запослених су аспекти који захтевају више пажње и конкретних мера како би се превенирале последице стреса у свакодневном раду чему су посебно изложени здравствени радници. Очекује се предлагање стратешких решења и оперативних модела који би кроз додатна улагања, едукације, боље услове рада, подршку запосленима и интердисциплинарну сарадњу допринели отпорности запослених на изазове које доноси рад у систему здравствене заштите.
Друга тема се односи на климатске промене и утицај на производњу и доступност хране. Усвајање и имплементација одговорних политика у области заштите животне средине, као и развој и примена одрживих система за производњу хране и мера које обезбеђују безбедност и квалитет хране у целом производном процесу су кључни за будућност. Питања која треба размотрити се односе на улогу јавно здравствених професионалаца у вођењу процеса који се тичу глобалних климатских промена и одрживости планетарног здравља, као и на мере које је потребно предузети кроз координисане акције у ситуацијама претњи попут пандемија или еколошких инцидената.
Здравље старијих грађана је један од водећих приоритета у европском региону, имајући у виду да је очекивано трајање живота у овом делу света међу најдужим глобално. Очекује се даљи развој и унапређење система подршке и неге, а пре свега прилагођавање система здравствене заштите потребама ове све бројније популационе групације. Такође, потребна је и промена свеукупног приступа у односу према старима, сагледавајући зреле године као додатну могућност, подржавајући активно старење и међугенерацијску сарадњу и подршку.
Посебно важна тема се односи на друштвене одреднице здравственог стања популације и сваког појединца – приходе, образовање, становање, запосленост, социјалну подршку. Бројна истраживања су указала на значај друштвено детерминисаних фактора на здравље људи и боље здравствено стање оних који имају обезбеђене и користе боље услове живота, рада и слободног времена. Услови такође утичу на изборе појединца у вези са понашањем које утиче на здравствено стање. Зато је потребно системски деловати на постојеће неједнакости у друштву кроз развој инклузивних политика, оснаживање јавних служби, подстицаје развоју организација цивилног друштва и унапређење доступности услуга од значаја за здравље и благостање свих грађана.
Као и ранијих година, неизоставан аспект обележавања Европске недеље је и будућност јавног здравља, сагледано кроз потенцијал и укљученост младих и будућих професионалаца, као и њихову природну тежњу да допринесу свежим идејама и иновативним решењима и мењају постојеће стање. Истинско ангажовање младих иде даље од признавања њиховог потенцијала и захтева стварање могућности за њих да утичу на политике и обликују будућност јавног здравља. Кроз поделу моћи у доношењу одлука и сарадњу међу генерацијама се дориноси изградњи инклузивнијег, отпорнијег и напреднијег система јавног здравља.
Овогодишња тема наглашава важност интеграције породичних политика у националне развојне стратегије да би се постигао одржив друштвени развој.
Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је први пут установљен након што је 1993. године генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.
Породица је место где се стичу основне вредности, где се пружа подршка и негује међусобно разумевање. У времену голобалних изазова, јачање породичних политика значи улагање у будућност – у образовање, једнакост, здравље и социјалну стабилност.
Циљеви обележавања Светско дана породице 2025. године:
Истицање значаја породичних политика: наглашавање улоге породичних политика у оквиру предстојећег Другог светског самита за друштвени развој
Анализа постојећих политика: Преглед породичних политика и изазова кроз Националне добровољне извештаје за период 2020-2024. године
Преглед иницијатива: Разматрање главних иницијатива спрведених поводом тридесетогодишњице Међународне године породице
Промоција добрих пракси: Презентација добрих пракси у креирању породичних политика на регионалном и националном нивоу
Препоруке за будућност: Препоручивање породично оријентисаних политика за имплементацију Агенде 2030. године за одрживи развој.
Светски дан породице 2025. године пружа прилику да се рефлектује на постигнућа и изазове у области породичних политика, те да се промовишу стратегије које подржавају важност породице у друштву и њен утицај на развој појединца.
ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ВЕЗИ ПОРОДИЦЕ
Пораст индивидуализма
Људи све чешће приоритизују лични развој, образовање и каријеру, што одлаже брак и родитељство.
Пад наталитета
Већина развијених земаља бележи пад стопе рађања. Разлози укључују економску несигурност, високе трошкове живота и промене вредности.
Дигитализација и технологија у породици
Технологија мења начин комуникације унутар породице, али и може допринети отуђењу и зависности од екрана, нарочито код деце.
Повећана укљученост очева у одгој
У многим друштвима бележи се већа партиципација мушкараца у бризи о деци, што мења традиционалну родну поделу улога.
Миграције и транснационалне породице
Све више породица живи раздвојено (нпр. један родитељ у дијаспори), одржавајући везе путем дигиталних средстава.
НАЦИОНАЛНИ ТРЕНДОВИ (Србија и регион Западног Балкана)
Старење становништва и низак наталитет
Србија има једну од најнижих стопа наталитета у Европи. Повећан је број старијих у односу на младе, што врши притисак на породичну и социјалну структуру.
Одлагање брака и родитељства
Млади се све ређе одлучују за брак у раним годинама – најчешће после тридесете, а број самаца и неформалних заједница расте.
Економска несигурност
Тежак приступ стамбеном простору, незапосленост и ниске плате отежавају формирање и очување породица.
Традиционалне вредности и патријархална култура
Иако се бележе промене, многе породице и даље негују традиционалне подељене улоге, што успорава родну равноправност.
Одлив становништва и „породице на даљину“
Многи млади напуштају земљу због бољих услова живота, остављајући родитеље и чланове породице код куће – што ствара емоционалне и функционалне изазове.
Повећана стопа развода
И у Србији је, као и глобално, приметан пораст развода, што указује на промену у перцепцији породичних обавеза и права на личну срећу.
Ови трендови указују на трансформацију породичних структура и вредности, како глобално, тако и у Србији. Фокус се све више помера ка емоционалној повезаности, квалитетном заједничком времену и адаптацији на савремене изазове.
10 ЗНАЧАЈНИХ ПРЕПОРУКА ЗА КОЈЕ МОГУ ПОМОЋИ У ЈАЧАЊУ ПОРОДИЧНИХ ВЕЗА:
Организација породичих окупљања
Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст својој породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Делити приче, уживање у међусобном друштву и присећање на заједничкеих тренутке, зближава и јача породичне односе.
Прављење породичног албума или споменара
Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као прелепа успомена која осветљава једну породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин се подстиче сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.
Припрема породичних рецепта
Храна има чаробну моћ да окупља људе. Подсетити се традиција своје породице тако што ће се припремати омиљени рецепт који се преноси кроз генерације. Укључивање чланова породице у припрему, може се претворити у забавну, заједничку активност. Током оброка, разговорати о успоменама које везују за то јело и зашто је оно посебно за једну породицу.
Заједничко волонтирање
Давање заједници је одличан начин да се породица зближи док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и учи вредностима емпатије и заједништва.
Започети нову породичну традицију
Традиције чине породицу јединственом. Искористити Међународни дан породице да се започне нова традиција коју ће сви ишчекивати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или једноставан ритуал. Нова традиција ствара узбуђење и јача осећај припадности.
Писати искрена писма
У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може бити веома значајно. Треба делити своја осећања, захвалити се и изразити љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важни.
Направити породично стабло
Истраживање породичне историје је дубок начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују. Ова активност може довести до занимљивих разговора и личних открића о пореклу. Деца воле да чују приче о члановима породице које нису упознала, а и едукативно је.
Проводити квалитетно време у природи
Природа има моћ да освежи дух и ојача везе. Окупити породицу за дан на отвореном – пешачење, веслање или пикник. Свеж ваздух и заједничка искуства стварају незаборавне успомене. Искористити то време за разговоре, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.
Посветити дан породици
Претворити овај дан у породични дан посвећен активностима које сви воле. Направити распоред са играма, филмовима или хобијима. Нека то буде дан када сви деле оно што их испуњава, како би боље упознали интересе других. Можда се на овај начин открију нови заједнички хобији који се могу неговати заједно!
Размислити о породичним вредностима
Одвојити време за разговор о вредностима које једна породица поштује. Вредности могу укључивати отвореност, лојалност, љубав и подршку. Ова активност не само да јача породичне везе већ помаже млађим генерацијама да наставе неговати те вредности.
Међународни дан породице је више од датума у календару – то је подсетник да ценимо односе које имамо и негујемо љубав унутар породице.
Породица је наша прва школа живота, место где учимо да волимо, верујемо, праштамо и подржавамо.
Она је уточиште у тренуцима када све око нас делује несигурно, и снага која нас покреће када мислимо да више не можемо.
Без обзира на то где смо, шта радимо или колико смо далеко, породица је увек та тачка повратка – корен из ког црпимо идентитет и вредности.
Зато је важно да негујемо породичне односе, да разговарамо, праштамо и чувамо једни друге.
Поводом Међународног дана физичке активности, који се сваке године обележава 10. маја, Завод за јавно здравље “Тимок” Зајечар – Одсек за промоцију здравља, организовао је јавну манифестацију на Тргу ослобођења у Зајечару.
Циљ догађаја био је подизање свести грађана о значају редовне физичке активности као кључног фактора у очувању физичког и менталног здравља.
Током догађаја, запослени Завода су разговарали са суграђанима о утицају физичке активности на превенцију хроничних незаразних болести, делили здравствено-васпитни материјал са саветима и препорукама за активан стил живота, мотивисали грађане свих узраста да се више крећу уз поруку: „Свако кретање се рачуна!“
Такође смо указали на важност и других здравих навика као што су: здрава и уравнотежена исхрана, редован сан, избегавање пушења, алкохола и других штетних супстанци, управљање стресом, редовне здравствене контроле, одржавање добрих социјалних односа и менталног благостања.
Посебну пажњу изазвала је интеракција са децом која су кроз игру и дружење научили више о значају здравих навика. Позитивна енергија, осмеси и подршка грађана јасно су показали да је овакав вид превенције потребан и добро прихваћен.
Mанифестацију су својим присуством подржали и Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, директорка Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, и др ветеринарске медицине Владимир Виденовић, заменик градоначелника Зајечара. Они су обишли штанд, разговарали са грађанима и запосленима Завода, и истакли значај оваквих активности у јачању здравствене културе становништва.
Захваљујемо се свим учесницима и позивамо све грађане да и даље воде рачуна о свом здрављу, уз редовну физичку активност, здраву исхрану и позитиван став.
Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности којим се подстиче и промовише физичка активност. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. Слоган под којим се овај датум обележава је „Кретањем до здравља”, а циљ је промоција свакодневне умерене физичке активности. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.
Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Код ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Зашто је важна физичка активност за здравље?
Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Како повећати свакодневну физичку активност?
– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
Институт за јавно здравље Србије са мрежом института и завода за јавно здравље, уз подршку Републичке стручне комисије за надзор над болничким инфекцијама и Министарства здравља, обележава Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај, под слоганом „Рукавице су потребне. Али хигијена руку је обавезна!”.
Светски дан хигијене руку у здравственим установама је део глобалне кампање хигијене руку СЗО,“ Сачувајте животе. Оперите своје руке!“ који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената СЗО. Превенција и контрола инфекција, укључујући и хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијатеве СЗО „Здравље за све“ јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет здравствене неге и безбедност пацијента.
Циљеви кампање су промоција правилне хигијене руку здравствених радника у дефинисаним ситуацијама и употребе рукавица при пружању здравствених услуга, само у случајевима када је то неопходно, са поруком да ношење рукавица није замена за хигијену руку и да се хигијена руку неизоставно спроводи и након скидања рукавица.
Најједноставније речено – рукавице нису замена за прање руку!
Овим поводом, СЗО и институције јавног здравља широм света подсећају да ниједна физичка баријера, па ни рукавице, не може заменити правилну хигијену руку. Она остаје најосновнија и најефикаснија мера у спречавању ширења инфекција.
Зашто је хигијена руку толико важна?
Зато што је то најједноставнија, најефикаснија и најприступачнија мера за спречавање ширења инфекција.
Медицинске рукавице се користе у здравству и дефинишу се као рукавице за једнократну употребу које се користе током медицинских процедура. Ове рукавице се могу контаминирати једнако лако као и голе руке и не штите 100%. Када се носе, рукавице треба скинути, на пример, након додиривања пацијента, а хигијену руку одмах обавити у складу са 5 тренутака за хигијену руку СЗО.
СЗО дефинише пет кључних момената када је прање руку обавезно при пружању здравствене неге:
Пре контакта са пацијентом
Пре извођења асептичких процедура
Након излагања телесним течностима
Након контакта са пацијентом
Након контакта са окружењем пацијента
Многи људи верују да рукавице пружају потпуну заштиту. Међутим, контаминиране рукавице могу пренети микроорганизме исто као и неопране руке.
Зато је обавезно прање руку пре и након употребе рукавица.
Прекомерна употреба рукавица и отпад
Претерана употреба једнократних рукавица доводи до великих количина медицинског отпада.
Користећи рукавице само када је неопходно, и поштујући правила хигијене руку, штитимо и пацијенте и планету.
Без обзира на то да ли се носе рукавице, хигијена руку у право време и на прави начин је и даље једна од најважнијих мера за заштиту пацијената и здравствених радника у здравству.Чисте руке су темељ здравља.
Лајмска болест је инфективно, мултисистемско обољење које најчешће захвата кожу, зглобове, нервни и кардиоваскуларни систем, а његов изазивач је спирохета Borrelia burgdorferi са великим бројем врста међу којима су најпознатије: B. burgdorferi sensu stricto, B. afzelli, B. garinii, B. miyamotoi, B. hermsii, B. spielmannii, B. valaisiana и др. Захваљујући напретку и развоју молекуларне дијагностике, стално се откривају нове патогене врсте. Заражавање људи настаје убодом крпеља рода Ixodes који се хране крвљу животиња и човека и представљају природне резервоаре и преносиоце узрочника заразних болести, међу којима је и Лајмска болест.Лајмску болест каректерише разноврсност симптома и знакова који се могу сврстати у три стадијума. Ране манифестације болести у првом стадијуму карактерише појава прстенастог црвенила – eritema migrans (EM), затим појава артритиса, радикуломенингитиса, кардитиса, док су касне манифестације везане за трећи стадијум болести и појаву хроничног атрофичног акродерматитиса, артритиса, прогресивног енцефаломијелитиса и других манифестација болести. Забележене су и асимптоматске инфекције, као и поновљене инфекције након новог убода зараженог крпеља.
Због могућности мултипле инфекције вектора различитим врстама борелије, као и коинфекција са другим микроорганизмима, изузетно је важно откривање заражених крпеља на присуство патогена.
Дијагностика заражених крпеља на присуство Borrelia burgdorferi и осталих болести које се могу пренети крпељем обављају се у Одељењу за молекуларну дијагностику ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар применом RT PCR методе, што може бити од велике помоћи лекарима, јер се могу тестирати узорци крпеља скинути са коже након убода. Предност молекуларних метода огледа се у детектовању узрочника из узорка и ако се он налази у јако малом броју, певентивно пре развијања симптома код пацијената, где се ДНК патогена у току процеса обраде умножава и детектује RT PCR методом.
Одстрањивањем крпеља у току привих 24 сата по његовом качењу за кожу, смањује се вероватноћа преноса борелије на човека и настанак инфекције. Место убода се не сме третирати хемијским средствима попут етра, алкохола, бензина, ацетона, лака за нокте и др., јер ова средства изазивају повраћање цревног садржаја крпеља у којем се могу наћи узрочници лајмске болести.
Скидање би требало да се обави стручно, у здравственој установи (амбуланти, Дому здравља, одељењу за кожне болести и др.), искључиво механички, чистом пинцетом (која је предходно дезинфикована алкохолом), тако што се крпељ ухвати што ближе кожи, без гњечења или кидања његовог тела. Након одстрањивања, потребно је дезинфиковати убодно место. Извађени крпељ се доставља на водом навлаженом парчету вате, у стерилној посуди са поклопцем (урин чаша) у ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар како би се извршила анализа у PCR лабораторији. Ако узорак није могуће послати у року од 24h, чувати га на температури фрижидера (4-8˚C) до 48 сати.
Aнализа се може урадити на упут изабраног лекара, а исто тако и на лични захтев уколико упут није доступан.
