Вести - ЗЈЗ "Тимок"

ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ, 19-25. ЈАНУАР 2026.ГОДИНЕ

Европска недеља превенције рака грлића материце 2026. године, као и сваке године, обележава се треће недеље јануара. Фокус обележавања је подизање свести о важности ХПВ вакцинације, редовних гинеколошких прегледа (скрининга) и раног откривања болести, како би се смањила стопа обољевања и смртности.

Рак грлића материце се развија у грлићу материце жене (улаз у материцу из вагине).

Скоро сви случајеви рака грлића материце (99%) повезани су са инфекцијом високоризичним хуманим папилома вирусима (ХПВ), изузетно честим вирусом који се преноси сексуалним контактом.

Иако се већина ХПВ инфекција спонтано повлачи и не изазива симптоме, упорна инфекција може изазвати рак грлића материце код жена.

Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена. Процењује се да је 2022. године рак грлића материце дијагностикован код 660.000 жена широм света, а око 350.000 жена је умрло од ове болести.

Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције, како мера примарне превенције (промоција здравог стила живота, одговорног сексуалног понашања и ХПВ имунизација), тако и мера секундарне превенције (раног откривања карцинома грлића материце путем Папаниколау теста и редовним посетама гинекологу).

Када се дијагностикује, рак грлића материце је један од облика рака који се најуспешније лечи, све док се рано открива. Карциноми дијагностиковани у касним стадијумима такође се могу контролисати одговарајућим лечењем и палијативним збрињавањем.

„Основна порука свим женама – рак грлића материце је малигна болест која се може спречити, жене треба да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје само један дан када ће посетити свог лекара – гинеколога и обавити превентивни преглед.

Идеално је да се трећа недеља јануара сваке године искористи да се закаже превентивни гинеколошки преглед, јер ће, без обзира на дужину чекања, свака жена на тај начин на време спровести ову важну меру превенције.

Желимо да осигурамо да све жене знају како се рак грлића материце може спречити и благовремено лечити а да би се то постигло неопходно је урадити следеће:

Вакцинисати се против ХПВ-а у узрасту 9-19 година;
Знати где пронаћи подршку и додатне информације- имати изабраног гинеколога;
Урадити скрининг грлића материце(од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди);
Познавати симптоме рака грлића материце(најчешће је то крварење између циклуса или након престанка циклуса; осећај тегоба у доњем трбуху) и
Придржавати се здравог стила живота.

Кључне чињенице

Рак грлића материце се у великој мери може спречити ХПВ вакцинацијом и редовним скринингом, како препоручују националне смернице, а може се излечити ако се открије рано и благовремено лечи.
Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена широм света са око 660.000 нових случајева и око 350.000 смртних случајева у 2022. години.
Највише стопе инциденције и морталитета од рака грлића материце су у земљама са ниским и средњим приходима због недостатка приступа националној вакцинацији против ХПВ-а, услугама скрининга и лечења грлића материце, као и друштвеним и економским детерминантама.
Рак грлића материце је узрокован перзистентном инфекцијом хуманим папилома вирусом (ХПВ). Жене које живе са ХИВ-ом имају 6 пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са женама без ХИВ-а.
Земље широм света убрзавају напоре да елиминишу рак грлића материце, вођене глобалним циљевима 90–70–90, што значи да је циљ да 90% девојчица буде потпуно вакцинисано ХПВ вакцином до 15. године, 70% жена подвргнуто скринингу до 35. и до 45. године и 90% жена са преканцерозним или инвазивним карциномом прима одговарајући третман.

Глобално, рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена, са 660.000 нових случајева процењених у 2022. години. Исте године, око 94% од 350.000 смртних случајева узрокованих раком грлића материце догодило се у земљама са ниским и средњим приходима. Највише стопе инциденције и морталитета су у подсахарској Африци, Централној Америци и Југоисточној Азији. Ове регионалне разлике одражавају неједнакости у приступу вакцинацији, скринингу и услугама лечења.

На њих додатно утичу фактори ризика као што је преваленција ХИВ-а и шире друштвене и економске детерминанте, укључујући родну неравноправност и сиромаштво.

Жене које живе са ХИВ-ом имају шест пута већу вероватноћу да развију рак грлића материце у поређењу са општом популацијом, а процењује се да је 5% свих случајева рака грлића материце последица ХИВ-а.

Подаци о оболевању и умирању од рака грлића материце у Србији

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2022. године у Србији је регистровано 1.060 новооболелих жена од рака грлића материце,. Исте године 404 жена је умрло у Србији од овог узрока,

Што се тиче водећих локализација рака као узорка смрти код жена, у Републици Србији за 2022. годину, карцином грлића материце је на шестом месту (4,6%), после карцинома дојке (18,8%), плућа/бронха (16,7%), колона/ректума (10,8%), панкреаса (6,3%) и оваријума (4,7%) а следе мозак (3,2%), желудац (3,1%), тело материце (3,0%), јетра и жучни канали (2,9%) и остале појединачне локализације које у структури водећих локализација збирно чине 25,7%.

Узроци рака грлића материце

Скоро сви случајеви рака грлића материце узроковани су инфекцијом онкогеним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ). Идентификовано је више од 200 типова ХПВ, који се деле на нискоризичне (најчешће изазивају гениталне брадавице) и високоризичне типове, од којих су ХПВ 16 и 18 најзначајнији јер су повезани са настанком карцинома. Хумани папилома вирус (ХПВ) је честа сексуално преносива инфекција која може утицати на кожу, генитално подручје, анално подручје и грло. Скоро све сексуално активне особе ће бити инфициране у неком тренутку, обично без симптома. У већини случајева, имуни систем природно „чисти“ вирус. Упорна инфекција одређеним канцерогеним типовима ХПВ-а може изазвати абнормалне ћелије које се могу развити у рак.

Упорна ХПВ инфекција грлића материце (доњи део материце или материце, који се отвара у вагину – такође се назива порођајни канал) може довести до преканцерозних лезија које, ако се не лече, узрокују око 95% случајева рака грлића материце. Обично је потребно 15–20 година да абнормалне ћелије постану рак. Код жена са ослабљеним имунолошким системом, као што је нелечени ХИВ, овај процес може бити бржи и трајати 5–10 година.

Фактори који повећавају ризик од прогресије рака укључују: степен онкогености типа ХПВ, имунолошки статус, присуство других сексуално преносивих инфекција, број порођаја, старост при првој трудноћи, употребу хормонске контрацепције и пушење.

Превенција рака грлића материце

Подизање јавне свести, јачање здравствене писмености и побољшање приступа информацијама и услугама кључни су за превенцију и контролу током целог животног циклуса:

ХПВ вакцинација за девојчице узраста од 9 до 14 година је веома ефикасна у спречавању инфекције, рака грлића материце и других карцинома повезаних са ХПВ-ом.

Скрининг грлића материце од 30. године (25 година код жена које живе са ХИВ-ом) може открити преканцерозне лезије грлића материце, а у комбинацији са благовременим лечењем може спречити прогресију до рака грлића материце.

У било којој доби, рано откривање симптома код жена, праћено брзим квалитетним и лечењем, може излечити рак грлића материце.

ХПВ ИМУНИЗАЦИЈА

На територији Републике Србије, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) је омогућио бесплатну вакцинацију девојчица/девојака и дечака/младића старости од 9 до 19 година деветовалентном ХПВ вакцином:

Препоручена вакцина је против обољења која изазива хумани папилома вирус (ХПВ).
ХПВ вакцина превенира (спречава) инфекцију одређеним високоризичним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ).
ХПВ вакцина је безбедна, ефикасна и штити од већине карцинома узрокованих ХПВ-ом и гениталних кондилома (брадавица).

ХПВ инфекција може перзистирати (дуго трајати) и довести до озбиљних здравствених тешкоћа. Здравствени проблеми узроковани ХПВ инфекцијом укључују:

Гениталне кондиломе(брадавице у пределу гениталија)
Карцином цервикса(грлић материце код жена)
Орофарингеални карцином(карцином усне дупље и ждрела укључујући базу језика и тонзиле/крајнике) код оба пола
Карцином ануса код оба пола
Карцином вулве и вагине код жена
Карцином пениса код мушкараца.

Деца узраста од навршених 9 до 19 година живота би требало да приме вакцину, према упутству произвођача. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније.

Како би ХПВ вакцина била ефикасна, мора се примити пре излагања ХПВ-у, односно пре ступања у сексуалне односе. Нема разлога да се чека да тинејџери ступе у сексуалне односе, па да им се тада понуди имунизација ХПВ вакцином. Деца у предтинејџерском периоду могу примити све три дозе ХПВ вакцине много пре него што ступе у било коју врсту сексуалног односа и тиме се изложе вирусу. Такође, ХПВ вакцина изазива бољи имуни одговор код деце у предтинејџерском периоду него код старијих тинејџера и младих жена.

Чак и када је неко већ имао сексуалне односе може да прими ХПВ вакцину, јер ХПВ може да се пренесе и само трљањем коже о кожу или слузокожу. Како ХПВ инфекција обично настаје брзо након што особа први пут ступи у сексуалне односе, она не мора бити изложена свим типовима ХПВ-а који су садржани у вакцини и вакцинацијом ће добити заштиту од инфекције оним ХПВ којима није била изложена (делимична заштита).

Када су дечаци вакцинисани, они имају мање могућности да пренесу ХПВ инфекцију својим партнеркама(има). Ова вакцина помаже у превенцији инфекције врстама ХПВ-а који могу узроковати карцином усне дупље, ждрела, пениса и ануса. Вакцина, такође, превенира појаву гениталних кондилома.

Од 2025. године у свету постоји 8 лиценцираних ХПВ вакцина, од којих је пет добило претходну квалификацију СЗО и доступне су глобално. Све оне штите од високоризичних типова ХПВ-а 16 и 18, који узрокују ~76% случајева рака грлића материце. У нашој земљи бесплатно је доступна деветовалентна вакцина.

Како делује ХПВ вакцина?

ХПВ вакцина функционише изузетно добро. Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија, а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија, где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији од како је почела да се примењује ХПВ вакцина.

Колико траје заштита ХПВ вакцином?

Заштита ХПВ вакцином је дуготрајна. Подаци добијени на основу клиничких студија и испитивања која су у току указују да заштита траје најмање 15 година и притом не губи на ефикасности. Нису забележени подаци о томе да се заштита настала након вакцинације временом губи.

Да ли је након вакцинације потребна ревакцинација?

Тренутно су на снази две шеме по којој се примењују две дозе у узрасту од 9 до 13 година, односно три дозе вакцине (од навршених 14 година) у периоду од шест месеци. Каснија ревакцинација се не препоручује. Као и све вакцине, примена ХПВ вакцине се континуирано прати како би се потврдила њена безбедност и ефикасност. Уколико заштита ХПВ вакцином не потраје онолико дуго колико би требало, онда ће се извршити евалуација података и донети одлука о примени бустер дозе (ревакцинација).

Да ли је потребно да се са вакцинацијом крене испочетка уколико је протекло више времена између примене доза (између две дозе) него што је предвиђено?

Ако се вакцина даје у дводозном режиму, друга доза се даје најраније након 6 месеци, а најкасније након 24 месеца. Препорука је да се све три дозе ХПВ вакцине приме у периоду од шест месеци; друга доза се даје један или два месеца након прве, а трећу дозу треба дати шест месеци након прве дозе. У сваком случају, уколико се деси да између две дозе протекне дужи период од предвиђеног, није потребно да се крене са вакцинацијом испочетка. Чак и ако су прошли месеци или године од последње дозе, вакцинацију треба комплетирати недостајућим дозама.

Рано откривање, дијагноза и лечење рака грлића материце

Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, применом осетљиве ПЦР технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса. Овa врстa ПЦР тестирања на присуство високоризичних онкогених генотипова може се урадити у Заводу за јавно здравље “Тимок“ Зајечар на упут лекара.

Рак грлића материце може се излечити ако се дијагностикује и лечи у раној фази болести. Препознавање симптома и тражење медицинског савета ради решавања било каквих недоумица је кључни корак. Жене треба да се консултују са здравственим радником ако примете:

необично крварење између менструација, након менопаузе или након сексуалног односа
повећан или непријатан мирис вагиналног исцетка
симптоме попут упорног бола у леђима, ногама или карлици
губитак тежине, умор и губитак апетита
вагинална нелагодност
оток у ногама.

Клиничке процене и дијагностички тестови су неопходни за потврђивање рака грлића материце. Након тога обично следи упућивање на лечење, које може укључивати хирургију, радиотерапију и хемотерапију, као и палијативну негу ради пружања супортивне неге и управљања болом.

Многи људи још увек не знају за мере превенције рака грлића материце. Искористите ову недељу да што већем броју људи ширите тачне информације о овом обољењу и мерама превенције а прве свега о значају ХПВ имунизације и Папаниколау теста са детаљним гинеколошким прегледом.

ЕДУКАТИВНА СРЕДСТВА О ХПВ ИМУНИЗАЦИЈИ И ДРУГИМ МЕРАМА ПРЕВЕНЦИЈЕ:

Prezentacija IZJZS „Dr M. J. Batut“: „HPV – pitanja i odgovori za roditelje“

Web-sajt udruženja „Roditelj“ ZAJEDNO PROTIV RAKA GRLIĆA MATERICE – HPV (hpvinfo.rs).

Извор:

1.https://nationaltoday.com/european-cervical-cancer-prevention-week/

2.Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2024. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“; 2024. Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2024v2.pdf

Најава таласа хладноће на територији Србије за период од 23. децембра до 1. јануара 2025. године

Са аспекта здравља људи, по препорукама Светске здравствене организације, талас хладноће је појава од најмање три узастопна дана када је минимална дневна температура ваздуха испод дефинисане критичне вредности.

На основу најновијих прогностичких продуката не постоје услови за појаву таласа хладноће у датом периоду.

Прогнозиране вредности минималне дневне температуре ваздуха ће бити у категорији потенцијално опасне појаве на територији топличког округа у периоду од 26. децембра до 1. јануара, као и у борском округа 26. децембра, а на територији нишавског и пиротског округа од 28. децембра до 1. јануара, као и на територији рашког и моравичког округа 28. децембра, а у пчињском округу од 29. децембра до 1. јануара, а у пећком округу 30. децембра, док ће у зајечарском округу бити 31. децембра, а у рашком, моравичком, златиборском, јабланичком, косовскомитровачком, косовскопоморавском и косовском округу 1. јануара.

Очекивани термички услови и нивои упозорења за период од 23. до 27. децембра 2025. године

Прогнозиране вредности минималне дневне температуре ваздуха ће бити у категорији потенцијално опасне појаве на територији топличког округа 26. и 27. децембра, као и у борском округу 26. децембра.

Прогнозиране минималне дневне температуре ваздуха по окрузима, као и нивои упозорења на очекиване термичке услове за период од 23. до 27. децембра 2025. године приказани су у табели.

IZVOR: https://www.batut.org.rs/index.php?category_id=159

Актуелна епидемиолошка ситуација грипа у сезони 2025/2026.

Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2025/2026. започео је 29. септембра 2025. године недељним праћењем и извештавањем у складу са дефиницијама случаја, из надзорних јединица на територији надлежности, у дефинисаном временском периоду. У посматраном периоду континуирано се спроводи мониторинг епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења.

Обољења слична грипу

У току 50. извештајне недеље, од 8.12.2025. до 14.12.2025. године, у Републици Србији према популационом надзору бележи се укупно 11.810 случајева обољења сличних грипу са инциденцијом од 177,21/100.000 становника. Забележена стопа је виша за 36,3% у односу на претходну недељу, као и за 75,6% у поређењу са истим периодом претходне сезоне.

Епидемиолошки показатељи указују да се региструје широка географска раширеност, средњи интензитет клиничке активности грипа, док је тренд инциденције растући.

Као и претходних извештајних недеља и у овој се највише узрасно-специфичне стопе региструју код деце. У узрасној групи од 0 до 4 године забележена стопа инциденције износи 625,13/100.000 становника (повећање од 30,65% у поређењу са претходном недељом), док се раст оболевања од 48,3% бележи код деце узраста од 5 до 14 година (стопа инциденције 508,05/100.000 становника).

Акутне респираторне инфекције

У току 50. извештајне недеље, према подацима сентинелног надзора над акутним респираторним инфекцијама (у одабраним здравственим установама) регистрован је укупно 15.691 случај оболевања од акутних респираторних инфекција, са стопом инциденције од 1258,76/100.000 становника. Забележена стопа је виша за 15,07% у односу на претходну недељу, као и за 18,2% у поређењу са истим периодом претходне сезоне.

Лабораторијски потврђени случајеви грипа у сезони надзора 2025/2026.

У 50. извештајној недељи путем Сервиса јавног здравља пријављени су лабораторијски потврђени случајеви инфекције вирусом грипа тип А(H1)pdm09, АH3 и А netipizirani, са територија Јужнобанатског, града Београда, Браничевског, Јужнобачког, Западнобачког, Колубарског, Мачванског, Моравичког, Нишавског, Поморавског, Рашког (са територије надлежности Завода за јавно здравље Нови Пазар), Шумадијског и Златиборског округа.

Од почетка сезоне надзора 2025/2026. у Републици Србији, закључно са 50. извештајном недељом, лабораторијски су потврђени случајеви инфекције вирусом грипа са територија Златиборског, Јужнобанатског, Сремског, Колубарског округа, града Београда, Поморавског, Јужнобачког, Топличког, Нишавског, Зајечарског, Мачванског, Севернобачког, Рашког, Браничевског, Западнобачког и Моравичког округа. Лабораторијски су доказани вируси грипа тип A(H1)pdm09, AH3, B i A (nеtipizirаni).

Епидемиолошка ситуација у земљама ЕУ/ЕЕА

Према доступним подацима за 49. извештајну недељу, стопа обољења сличних грипу је изнад основног нивоа у 17, а стопа акутних респираторних инфекција је повишена у девет земаља. Активност грипа наставља да се интензивира широм Европског региона, при чему све већи број земаља и подручја пријављује пораст интензитета, броја детекција и процента позитивних узорака. Проценат позитивности на грип је највиши међу децом узраста од 5 до 14 година. Број болничких пријема због грипа такође наставља да расте, при чему највећи удео чине особе старости 65 година и више. Вирус грипа типа А(H3) остаје доминантни циркулишући вирус.

У целом региону проценат позитивности сентинелних узорака на грип прешао је епидемијски праг од 10% и износио је 30%. Медијана процента позитивности за 31 земљу које су известиле податке износила је 17% (опсег: 2–73%). На примарном нивоу здравствене заштите сви детектовани вируси грипа били су тип А, са доминантним учешћем А(H3) од 86% .

Од 38 земаља и територија које су извештавале о интензитету грипа, 14 је пријавило средњи или виши интензитет, док су 24 пријавиле регионалну или широко распрострањену дистрибуцију грипа.

Извор: WHO. (2025). WHO European Region Summary, Week 49/2025 (1–7 December 2025). ERVISS.

Преизето са: https://erviss.org/

Пиротехника током празника – ризик који можемо спречити

Празници представљају време радости, породичних окупљања, лепих жеља и позитивног расположења. Ипак, употреба пиротехничких средстава за време празника сваке године изазива велики број повреда које се у знатној мери могу избећи. Последице могу бити тренутне, али и дугорочне – по здравље појединаца, безбедност заједнице и животну средину.

Ко је најчешће повређен и зашто?

Подаци показују да су повреде пиротехником знатно чешће код мушкараца, углавном као последица непрописног и небезбедног руковања. Код жена повреде се чешће дешавају у јавном простору, активирањем пиротехнике у њиховој близини. Посебно забрињава чињеница да су повређени најчешће младе особе, а деца до 16 година чине готово половину повређених.

Дечаци узраста 10–14 година најчешће страдају од петарди, док млади од 20 до 24 године чине значајан део пацијената који се због повреда ватрометом јављају хитним службама.

Најчешће повреде и здравствене последице

Повреде пиротехником најчешће настају као последица експлозије, пламена, варница и делова уређаја који се распрше у тренутку активирања. Више од половине повреда су опекотине, најчешће на лицу, прстима и шакама.

Честе су и повреде очију — од опекотина рожњаче до механичких оштећења услед уласка страних тела (делова петарди, прскалица, прашине), што може довести и до трајног губитка вида.

Изузетно јака и нагла бука коју производе пиротехничка средства представља озбиљну опасност по слух. Последице могу варирати од пролазног зујања у ушима до пуцања бубне опне и трајног оштећења слуха.

Млазни авион при полетању производи буку од око 140 dB, док петарде могу достићи 150 dB, ниво опасан по слух!

У најтежим случајевима, експлозивна снага пиротехнике може довести до делимичне или потпуне ампутације једног или више прстију.

Зашто се незгоде дешавају?

Истраживања показују да је велики број повреда последица људске грешке – непажње, непридржавања упутстава, неправилног чувања и транспорта. Скоро свака друга повреда повезана је са небезбедним руковањем (непажња, непридржавање упутстава, неправилан транспорт и чување), док је неисправност пиротехнике узрок приближно сваке треће повреде.

Са пиротехником нико није сигуран! Скоро 40% свих повреда пиротехничким средствима настаје код посматрача- од којих су многе узроковане варницама и пепелом који доспевају у њихове очи.

Чак ни стручност не елиминише ризик у потпуности – повреде се бележе и међу професионалцима. Најсигурнији начин да се повреде избегну јесте – не користити пиротехнику.

Употреба пиротехнике не угрожава само оне који је користе, већ има бројне негативне последице по околину и друштво.

Опасност од пожара: Непажљива употреба пиротехничких средстава може лако довести до избијања пожара, са потенцијално катастрофалним последицама по људе, њихову имовину, али и животну средину.

Загађење животне средине: Пиротехничка средства ослобађају честице и гасове који загађују ваздух, земљиште и воду. Остаци петарди споро се разграђују и загађују земљиште. Честице и хемикалије могу контаминирати површинске и подземне воде. Дим садржи токсичне честице, сумпорна једињења и тешке метале који угрожавају дисајне органе, нарочито код особа са астмом и другим респираторним проблемима.

Утицај на безбедност саобраћаја: Дим и смањена видљивост на улицама и путевима повећавају ризик од саобраћајних незгода, док нагли звуци могу омести концентрацију возача.

Посебна угроженост осетљивих група: Бебе, мала деца, старији и људи са хроничним обољењима посебно су осетљиви на буку и стрес. Јаки и изненадни звуци код њих могу изазвати озбиљне здравствене реакције, па чак и животно угрожавајућа стања.

Деца из спектра аутизма често имају изражену преосетљивост на звук.

Чак и уобичајени звукови могу код њих изазвати јак стрес, бол, плач или анксиозност. Изненадни и гласни звуци петарди и ватромета доживљавају се као претња, а узнемиреност која настане може трајати сатима и бити веома тешка за смиривање.

САОСЕЋАЈМО СА ОНИМА КОЈИ СУ ДРУГАЧИЈИ!

Опасност по животиње: Животиње- и дивље и домаће, изузетно су осетљиве на буку. Паника, дезоријентација и стрес могу довести до повреда, бекства, па чак и смртног исхода, нарочито код паса и мачака код којих је чуло слуха знатно развијеније него код људи.

Без обзира да ли имате љубимца и да ли волите животиње или не, суздржите се од бацања петарди и активирања других пиротехничких средстава у њиховој близини!

ПОШТУЈТЕ ПРАВО СВИХ ЖИВИХ БИЋА НА ЖИВОТ!

АКО СЕ ИПАК ОДЛУЧИТЕ ЗА УПОТРЕБУ – ПОТРУДИТЕ СЕ ДА РИЗИК СВЕДЕТЕ НА МИНИМУМ!

Најбоља превенција је некоришћење пиротехнике. Уколико, упркос свим упозорењима, користите пиротехнику, неопходно је строго се придржавати безбедносних правила:

· Купујте је само у овлашћеним продавницама.

· Никада не правите пиротехнику „у кућној радиности“.

· Чувајте је у оригиналном паковању, на сувом и тамном месту, ван домашаја деце и љубимаца.

· Пре употребе пажљиво прочитајте упутство произвођача.

· Користите је искључиво на отвореном, далеко од људи, животиња и запаљивих материјала.

· Не палите више од једне петарде у исто време и никада их не усмеравајте ка другима.

· Не убацујте упаљене петарде у лименке, контејнере или стаклене посуде.

· Не покушавајте да поново активирате средства која нису експлодирала.

· Алкохол и пиротехника не иду заједно!

· Држите при руци воду (или песак) за случај пожара; корисна је и посуда са водом за одлагање остатака.

· Особа која активира ватромет треба да носи заштитне наочаре, а посматрачи да буду на безбедној удаљености.

· Након употребе остатке пиротехнике одложите у воду/песак и оставите да се потпуно угасе.

· Посебна пажњу посветите заштити деце, посматрача и животиња.

ПИРОТЕХНИКА НИЈЕ ЗА ИГРУ!

Родитељи и старатељи деци млађој од 14 година не би требало да дозволе употребу петарди и ватромета, док деца старија од 14 година треба да буду под строгим надзором одраслих уколико их користе!

ШТА КАЖЕ ЗАКОН?

У Републици Србији употреба петарди и осталих пиротехничких средстава регулисана је Законом о јавном реду и миру Републике Србије (“Сл.Гласник РС”, бр. 6/2016 и24/2018), Члан 17, у коме се истиче да ће свако ко наруши исти или угрожава сигурност грађана паљењем пиротехничких средстава бити кажњен, новчано (50.000-100.000 РСД) или друштвено-корисним радом (40-120 сати), а уколико се прекршај изврши у групи, за починиоце је предвиђена и затворска у трајању од 30-60 дана.

ПОСЕБНО УПОЗОРЕЊЕ: ПРСКАЛИЦЕ НИСУ БЕЗАЗЛЕНЕ!

Иако се често доживљавају као „безезлена“ забава, прскалице могу развити изузетно високе температуре и изазвати тешке опекотине, нарочито код деце. Значајан део повреда пиротехником управо је повезан са њиховом употребом.

Према истраживањима, повреде од прскалица чине више од једне четвртине посета ургентним службама због повреда пиротехничким средствима. Код деце млађе од 5 година оне чине скоро половину укупних повреда пиротехником. Размислите о безбеднијим алтернативама које не носе ризик по здравље, као што су светлећи штапићи, конфете или шарене траке

У зависности од састава и величине, неке врсте прскалица могу развити изузетно високе температуре, и до 1000°С, односно бити десет пута врелије од кључале воде или уља у тигању!

ШТА УЧИНИТИ У СЛУЧАЈУ ПОВРЕДЕ?

Најчешће повреде од пиротехнике су опекотине. Код опекотина је најважније брзо реаговати.

У случају настанка опекотина неопходно је придржавати се следећег:

· Опечено место што пре охладите! Мању опекотину ставите под млаз хладне воде или преко ње ставите хладне мокре облоге, никако лед. Опечену површину хладите све док бол не престане (10-20 мин.)

· Опекотину прекријте стерилном газом како би спречили настанак инфекције.

· Можете узети неко средство против болова, у складу са упутством произвођача.

· Са опечене коже никада немојте на силу скидати одећу која се залепила, већ исеците материјал око ране, или је распарајте по шавовима.

· Немојте додиривати опекотину нити бушити настале пликове!

· Код тежих и опекотина које захватају већу површину коже, као и код било какве опекотине беба или мале деце обавезно потражите медицинску помоћ!

Код дубоких посекотина или откидања прстију и других делова екстремитета, обавезно потражите стручну помоћ! Док медицинска помоћ не буде доступна- покушајте да зауставите крварење, рану прекријте стерилном газом и подигните повређени део тела, а откинути део ставите у чисту кесу или умотајте у стерилну газу и ставите га на лед.

КОД ПОВРЕДА ОЧИЈУ ПИРОТЕХНИЧКИМ СРЕДСТВИМА ШТО ХИТНИЈЕ ПОТРАЖИТЕ МЕДИЦИНСКУ ПОМОЋ!

Савет више: ако вас захвати пламен — не трчите. Зауставите се, лезите и ваљајте се по земљи, са лицем заштићеним рукама, док се пламен не угаси.

Славље не би требало да оставља ожиљке. Истинска вредност празника није у буци и светлосним ефектима, већ у здрављу и заједничким тренуцима са онима које волимо.

ЈАВНИ ОГЛАС за пријем у радни однос два извршиоца

ЈАВНИ ОГЛАС за пријем у радни однос два извршиоца

I Једног извршиоца на радном месту: Доктор медицине, са пуним радним временом, на неодређено време.

Опис послова утврђен је Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова у Заводу за јавно здравље «Тимок» Зајечар.

Поред општих услова за заснивање радног односа утврђених законом, кандидати треба да испуњавају и следеће посебне услове:

– седми ниво квалификација у звању доктор медицине;

– стручни испит;

– лиценца;

– возачка дозвола Б категорије;

– основно знање рада на рачунару;

II Једног извршиоца на радном месту: Дипломирани фармацеут, са пуним радним временом, на одређено време.

– седми ниво квалификација у звању дипломирани фармацеут;

– стручни испит;

– лиценца;

– основно знање рада на рачунару;

– возачка дозвола Б категорије;

Заинтересовани кандидати уз пријаву прилажу доказе о испуњености услова за радно место за које конкуришу, у неовереним фотокопијама: фотокопију дипломе о стеченом нивоу стручне спреме, положеном стручном испиту, лиценци, изводе из матичне књиге рођених и матичне књиге држављана, кратку биографију (CV) са адресом, контакт телефоном и е-маил адресом.

Рок за подношење пријава је 8 (осам) дана од дана објављивања огласа код Националне службе за запошљавање.

Оглас доставити Министарству здравља Републике Србије ради објављивања на интернет страници истог.

Пријавом на оглас кандидат даје своју сагласност за обраду података о личности у сврхе избора за пријем у радни однос. Подаци се не могу користити у друге сврхе. Подацима рукује и податке обрађује Одељење за правне и опште послове Завода.

Пријаве слати на адресу: Завод за јавно здравље «Тимок» Зајечар, ул. Сремска бр.13, 19000 Зајечар, са назнаком за које се оглашено радно место конкурише, или лично доставити на адресу Завода.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.

Кандидати који испуњавају услове конкурса биће позвани на разговор и проверу знања.

Приликом заснивања радног односа, кандидат је дужан да достави лекарско уверење као доказ о здравственој способности за послове за које се прима.

Одлука о избору кандидата ће бити објављена на огласној табли Завода и на Wеб сајту Завода, а све потребне информације се могу добити у Одељењу за правне и опште послове.

Оглас објавити на Wеб сајту Министарства здравља РС и на Wеб сајту Завода.

01 децембар – Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а

Под слоганом “Overcoming disruption, transforming the AIDS response” (Од превазилажења изазова до унапређеног одговора на AIDS) Светска здравствена организација, UNAIDS и остале међународне организације обележавају Светски дан борбе против AIDS-а 1.12.2025. године. У фокусу овогодишње кампање су свеопшти напори да се одговор на AIDS у виду савремене терапије настави упркос бројним глобалним финансијским и друштвеним изазовима, као и оснаживање популација у повишеном ризику ефикасним превентивним методама.

У глобалном ишчекивању доступности дуготрајне превенције употребом две инјекције годишње новог антиреторвиралног лека, фокус је и на доступној превенцији. Промовисање доступне пре-експозиционе профилаксе за HIV инфекцију (PrEP − Pre–Exposure Prophylaxis) комбинацијом два антиретровирална лека наилази на одзив све већег броја корисника јер се ова превенција показала успешном у спречавању ширења инфекције у низу земаља.

У Србији доступност PrEP употпуњена је и Водичем добре праксе за лечење HIV инфекције кога је објавило Министарство здравља, а чији је саставни део протокол превенције код HIV негативних особа.

Епидемиолошка ситуација у Србији 2025. године

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка 2025. године до 24. новембра 2025. новооткривено је 99 особа инфицираних HIV-ом. Од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 24. новембром 2025. године, у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболело од AIDS-а. Укупно 1238 особа које су живеле са HIV-ом преминуло је од AIDS-а, а још 148 особа инфицираних HIV-ом умрло је од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Сексуални пут преноса, као и ранијих година доминира (98% свих случајева регистрованих током 2025. године са познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (84% међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар−новембар 2025. године било је 24 пута више мушкараца у односу на жене.

Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20−49 година (85% у 2025. години). У узрасној групи 15−29 година регистрована је 31 особа (31% свих новооткривених HIV позитивних особа). Под највећим ризиком су, као и претходних година, мушке особе које имају незаштићени сексуални однос са мушкарцима, док је четвртина новооткривених HIV позитивних особа са непознатим путем трансмисије (29% у 2025. години). Можемо претпоставити да је међу овим особама незаштићени сексуални однос са мушкарцима доминантан пут преноса, јер је велики утицај стигматизације на непријављивање начина преноса HIV инфекције. У односу на период 1985−1992. године када је 60−90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2025. то је 1,4% или један случај HIV инфекције као резултат инјектирања дрога). У току 2025. није регистрован ниједан случај преноса са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Републици Србији је током 2025. код 60 особа (64,5%) инфекција откривена у асимптоматској фази болести, док је клиничка AIDS забележена код 16 особа (17%).

Добровољно саветовање и тестирање је од виталне важности за откривање новооболелих. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања. Тиме постижемо и препознавање ризичног понашања. Рано откривање HIV инфекције води и до раног укључивања антиретровиралне терапије, чиме се спречавају напредовање болести и компликације. Особе које редовно узимају антиретровиралну терапију постижу и недетектабилан ниво вируса у крви чиме се онемогућава пренос вируса. Захваљујући терапији, HIV инфекција је данас хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети.

Епидемиолошка ситуација у свету и у Европи

Подаци Светске здравствене организације на крају 2024. године показују да је са HIV инфекцијом глобално живело 40,8 милиона људи, 1,3 милиона је било новооткривених случајева, док је 630.000 особа умрло од AIDS-а. Особе које су биле инфициране, а које су знале свој HIV статус чине 87% свих HIV позитивних особа, док је 31,6 милиона особа (77%) било на антиретровиралној терапији. Од особа које живе са HIV инфекцијом, а користе терапију, 73% је постигло ниво виралне супресије када пренос вируса није могућ.

Процене показују да је у Европи крајем 2024. године 3,2 милиона особа живело са HIV-ом, а само 2 милиона или 63% од овог броја је примало антиретровиралну терапију. У 2024. години у Европи је 160.000 људи новоинфицирано HIV-ом, док је 53.000 преминуло.

Епидемиолошке детерминанте HIV инфекције и АIDS-а у Републици Србији крајем новембра 2025. године

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, до 24. новембра 2025. године у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболелих од AIDS-а (46% свих регистрованих HIV позитивних особа), док је 1379 особа инфицираних HIV-ом умрло (1238 од AIDS-а, а 148 од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом).

Град Београд је најтеже погођен епидемијом, али у Београду се и тестира највећи број особа.
У периоду јануар–новембар 2025. године дијагностиковано је и пријављено 99 особа инфицираних HIV-ом, што је за 9% мање него у истом периоду прошле године (109 особа).
Међу дијагностикованим HIV+ особама у овој години код 16 особa је дијагностикован клинички АIDS, док је шест особа умрло од АIDS-а (једна особа више у поређењу са истим периодом 2024. године када је умрло пет особа).

Од 1997. године високоактивна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике. Од 2008. године лечење HIV инфекције је децентрализовано, односно реализује се на Клиници за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2024. годинe регистровано је осмоструко повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2678 особа крајем 2024. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а .

С друге стране, oд 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2015–2024. године дијагностикована 1804 особа инфицирана HIV-ом, што је за 49% више него у периоду 2004–2013. године када је дијагностиковано 1252 особа инфицираних HIV-ом. Овај пораст је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа у заједници, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.

Процене UNAIDS-а указују да је крајем 2024. године у нашој земљи 4100 особа живело са HIV-ом, од којих 500 особа, односно oсмина није знала да је инфицирана HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, инфициране особе имају могућност да одмах по дијагностиковању HIV инфекције, без обзира на тренутни имунолошки и вирусолошки статус, започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.

Од 99 дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом у периоду од јануара до 24. новембра 2025. године, 85 особа је из Београда (86%), 12 је из Војводине (12%), а jeдна десетина је из осталих округа централне Србије (девет особа, тј. 9%). Регистровано је 24 пута више мушкараца у односу на жене (95 мушкарца и четири жене). Већина дијагностикованих HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (84 особа тј. 85%), односно свака трећа особа је узраста 20–29 година (29 особе тј. 29%). Најмлађа особа којој је дијагностикована HIV инфекција има 17 година, а најстарија 72 године. У односу на начин трансмисије, код 69 особа HIV је пренесен сексуалним односом без кондома (98% свих пријављених случајева са познатим начином трансмисије) од којих је 59 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (84% свих особа са познатим начином трансмисије). Регистрована је и једна особа која инјектира дроге и којој је новодијагностикована HIV инфекција. У истом периоду за 29 особа није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду свака шеста дијагностикована HIV позитивна особа је свој HIV+ статус сазнала у стадијуму клинички манифестног АIDS-а (16 особа тј. 17%), скоро две трећине особа код којих је дијагностикована HIV инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (60 особа тј. 64,5%), а код девет особа HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања (10%). Скоро две трећине особа инфицираних HIV-ом (64%) које су дијагностиковане током ове године откривене су у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери” са бројем CD4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/mm³). Ово указује да се и поред доступног добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања, у институтима/заводима за јавно здравље у 24 града у Републици Србији током целе године, као и у заједници, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено. То смањује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе.

Од 16 пријављених особа оболелих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године, већина су мушкарци (15). У Београду је регистровано осам случајева оболевања од АIDS-а (50%), док је на територији Војводине нотирано пет случаја АIDS-а (31%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30–59 година (15 особа тј. 94%), али је оболевање регистровано и код једне особе доби 20–29 година, односно узраст оболелих се кретао у опсегу од 29 до 59 година. По пријављеном начину трансмисије девет особа оболелих од АIDS-а (56% свих случајева) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом незаштићеним сексуалним контактом, од којих је осам мушкараца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (50% од свих оболелих са пријављеним начином трансмисије), а за седам особа начин трансмисије HIV-а није пријављен.

Шест особa умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године је регистровано у Београдском, Поморавском и Борском округу. Међу умрлима све особе су мушког пола. У односу на узраст умрли су били узраста од 34 до 60 година, једна особа је пријавила сексуални начин трансмисије, а код осталих начин трансмисије је остао непознат.

2025PuteviPrenosaHIVInfekcije

Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”

У сусрет 1. Децембру, Светском дану борбе против ХИВ/ АИДС-а

Тестирање на ХИВ је једини поуздан начин да се утврди да ли је неко инфициран вирусом ХИВ, узрочником АИДС-а. Оно би требало да буде саставни део бриге о сопственом здрављу, нарочито код особа које имају повећан ризик у погледу сексуалног или другог ризичног понашања.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар ће и ове године, поводом обележавања Светског дана борбе против ХИВ/АИДС-а, организовати бесплатно и анонимно тестирање на ХИВ за све заинтересоване грађане. Тестирање ће бити спроведено у просторијама Завода, 1. децембра 2025. године, у периоду од 08:00 до 14:00 часова.

Рано откривање ХИВ инфекције омогућава правовремено започињање лечења, очување доброг квалитета живота особа које живе са ХИВ-ом, смањење ризика преношења на друге, као и спречавање преноса са мајке на бебу током трудноће или порођаја.

Данас постоји ефикасна терапија за лечење ХИВ инфекције. Истраживања показују да особе које се тестирају и рано открију инфекцију имају знатно боље здравствене исходе у односу на оне које одлажу тестирање и почетак терапије.

Подсећамо да је саветовање и тестирање на ХИВ поверљиво, анонимно и у потпуности бесплатно.

Обележен Међународни дан борбе против насиља над женама

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је 25. новембра обележио Међународни дан борбе против насиља над женама, у сарадњи са Црвеним крстом Бољевац, у просторијама Културног центра у Бољевцу. Циљ обележавања био је указивање на значај препознавања, спречавања и заустављања свих облика насиља над женама и девојчицама, као и јачање међусекторске сарадње у области превенције и подршке жртвама.

Овај датум уједно представља почетак глобалне Наранџасте кампање „16 дана активизма против родно заснованог насиља“, која траје до 10. децембра – Међународног дана људских права, са циљем подизања јавне свести да жене не смеју бити изложене, нити приморане да трпе или прикривају насиље, већ да морају бити заштићене, а починиоци санкционисани.

Превенција насиља почиње много пре него што се насиље догоди – у породици, окружењу, у васпитању, у комуникацији и у систему вредности који градимо као појединци и као друштво.

Током догађаја наглашен је и значај психолошке прве помоћи коју може пружити свака особа, кроз активно слушање, разумевање, подршку, оснаживање и охрабривање жртве да потражи стручну помоћ и заштиту надлежних институција.

Скупу су присуствовале представнице и представници установа локалне заједнице, чиме је још једном потврђена важност заједничког деловања у борби против насиља.

25. НОВЕМБАР, МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА И „16 ДАНА АКТИВИЗМА ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА”, 25.11-10.12.2025.

Међународни дан борбе против насиља над женама, познат и као „Дан окончања насиља над женама“, глобални је догађај који се обележава сваке године 25. новембра.

Овај датум служи као оштар подсетник на универзалне узроке, последице и мере спречавања насиља са којима се суочавају жене широм света.

Према последњим подацима, скоро 1 од 3 жене, око 736 милиона широм света, доживела је физичко и/или сексуално насиље од стране неке блиске особе. Када је реч о смртоносном насиљу, у просеку, сваког сата више од пет жена или девојака настрада од стране некога из њихове породице. Широм света, 16-58% жена доживљава родно засновано насиље изазвано технологијом а генерација Z и миленијалци су највише погођени.

Међународни дан борбе против насиља над женама делује као катализатор промена и оснажује појединце и заједнице да се боре против свих облика насиља, укључујући:

Насиље у породици

Сексуално насиље

Трговину људима

Друге праксе које су штетне за жене.

„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање.

Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору.

Облици дигиталног насиља могу да обухвате:

• неовлашћено дељење интимних садржаја

• сексуално узнемиравање на интернету

• претње, троловање и говор мржње

• „деепфаке“ порнографију

• злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање

За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.

Како је почео да се обележава Међународни дан борбе против насиља над женама?

Формално увођење обележавања овог дана датира из 1991. године, као иницијатива “1. Глобалног женског лидерског института”.Током овог догађаја, активисти су покренули кампању „16 дана активизма против родно заснованог насеља“, која почиње 25. новембра и завршава се 10. децембра, на Дан људских права.

Овај период симболизује суштинску везу између родно заснованог насиља и људских права. Кампања има циљ да мобилише појединце и организације да се активно ангажују у чиновима за окончање насиља над женама.

Уједињене нације су званично установиле Међународни дан борбе против насиља над женама 2000. године, резолуцијом коју је усвојила Генерална скупштина УН.

Овом резолуцијом упућен је позив владама, међународним организацијама и цивилном друштву да 25. новембар обележавају као дан посвећен подизању свести и предузимању мера против родно заснованог насиља.

Учешће УН-а укључује обележавање овог дана, уз активан ангажман на промоцији политикâ и програма усмерених на отклањање основних узрока насиља над женама и остваривање родне равноправности.

Такође се наглашава важност свеобухватних услуга за жртве родно заснованог насиља, укључујући приступ правди, здравственој заштити и системима подршке.

Међународни дан борбе против насиља над женама служи као платформа за УН да подигне глобалну свест, заговара промене политике и мобилише појединце, заједнице и владе да предузму акцију.

Како се може обележити Међународни дан борбе против насиља над женама?

Подижите свест

Образовање је моћно средство у борби против насиља над женама. Делите информативни садржај на друштвеним медијима, започните разговоре са пријатељима и породицом или организујте догађаје за подизање свести у својој заједници.

Повећањем разумевања и емпатије можемо да спречимо штетне ставове и понашања.

Подржите локалне иницијативе

Повежите се са организацијама у вашој заједници које су посвећене окончању насиља над женама и девојкама. Волонтирајте, пружите финансијску подршку или учествујте у њиховим догађајима и акцијама прикупљања средстава. Заједно можемо појачати утицај и створити сигурнија места за све.

Заговарајте промене

Будите глас за родну равноправност и женска права. Ангажујте се са локалним и националним креаторима политика како бисте промовисали законе и политике које штите жене од насиља.

Подржите кампање које позивају на снажније мере против сексуалног узнемиравања и напада. Борите се да осигурате женама приступ адекватној здравственој заштити. Заједно можемо створити окружење у којем жене могу живети без страха.

Појачајте гласове оних који су претрпели насиље

Пружите особама које су преживеле насиље платформу да поделе своје приче и искуства. Слушајте са емпатијом, потврдите њихова искуства и подржите их на путу њиховог оздрављења.

У нашој земљи Насиље у породици, у смислу Закона о спречавању насиља у породици (“Сл. гласник РС”, бр. 94/2016 и 10/2023 – др. закон), “јесте акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.”

Насиље у породици се може пријавити позивом на број 192 (полиција) или 0800 100 600 (СОС линија за насиље у породици). Уколико је насиље хитно, саветује се да се прво ослободите из опасне зоне, позовете полицију са безбедног места, а тек онда контактирате друге службе. Насиље се може пријавити и путем Центра за социјални рад на територији општине где се насиље догодило.

Важни савети

Безбедност је на првом месту: Уколико се насиље дешава, склоните се на безбедно пре позива.
Анонимност: Пријаву је могуће поднети и анонимно.
Доставите што више детаља: Пружите што више информација о ситуацији како би институције могле ефикасније да поступају.
Сарадња институција: Све пријаве насиља разматрају се кроз мултисекторску сарадњу полиције, тужилаштва и Центра за социјални рад.

14. НОВЕМБАР, СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА

Ширење свести о друштвеном и личном значају шећерне болести тежи да резултира у постављању кључних питања, на првом месту значајних за пацијенте и њихове породице, а у ширем контексту и за оне социјалне ситуације у којима се у пуној мери могу испољити изазови свакодневице за особе које живе са дијабетесом.

Посматрано на нивоу света, милиони људи који живе са шећерном болешћу сваког дана одлазе на посао и превазилазе бројне потешкоће повезане са њиховим здравственим стањем. Некада су ове потешкоће директна последица саме шећерне болести, док их понекада можемо приписати реакцијама друштвене околине које нису увек поткрепљене знањима и на њима заснованим ставовима.

Ово је посебно важно у погледу податка да, према неким изворима, 3 од 4 особе које живе са шећерном болешћу пријављују да су доживеле анксиозност, депресију или неки други поремећај менталног здравља као последицу шећерне болести, што додатно наглашава важност подршке социјалног окружења. Додатно, према резултатима једног истраживања, 4 од 10 особа које живе са шећерном болешћу наводи да „управљање“ болешћу на послу остварује негативан утицај на њихово ментално здравље.

Размишљање и усредсређивање на проблеме шећерне болести повезане са радним местом тема су овогодишње глобалне кампање, под називом „Шећерна болест и радно место“ („Diabetes and the workplace“).

Напоре у овој области посебно подржава податак да је, према проценама из света, 7 од 10 особа које живе са шећерном болешћу радно активног узраста. Стога, усвајање адекватних пословних пракси и политика, као и пружање неопходне подршке особама са шећерном болешћу, могу дати значајан допринос борби против дијабетеса, како на личном тако и на друштвеном плану.

Наводе се и неки конкретни примери мера које могу побољшати положај особа са дијабетесом у радном окружењу:

омогућити адекватне услове за рад (доступност воде, хране и радне паузе),
обучити особље за пружање прве помоћи у случају хитних стања повезаних са шећерном болешћу,
развијати подржавајуће окружење без стигматизације,
омогућити флексибилне радне распореде,
пружити адекватну психолошку подршку запосленима,
обезбедити здраве ужине,
организовати едукације на тему шећерне болести.

Подизање свести у овој области и укључивање свих релевантних друштвених чинилаца може пружити значајан подстрек особама које живе са шећерном болешћу за остваривање њихових личних потенцијала и превазилажење неизбежних изазова. Као и претходне године, подршка овогодишњој кампањи може се стимулисати путем друштвених мрежа, кроз поруке уз натпис — #DiabetesLife.

Шећерна болест (Diabetes mellitus) представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе.

Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током претходних деценија – у периоду 1980–2014. године број особа са дијабетесом у свету порастао је са 108 милиона на 422 милиона.

Додатно, у периоду од 20 посматраних година (2000–2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од 3%. Укупно, на нивоу света, број особа умрлих од дијабетеса износио је 1,5 милиона у 2019. години, чему се може додати и 460.000 смртних исхода од бубрежних болести које су наступиле као последица дијабетеса.

Дијабетес у Србији

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину, 8,3% старијих од 20 година изјавило је да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3%.

Посматрано према структури узрока смрти, удео дијагноза E10–E14 (којима се означавају различити облици шећерне болести), у свим узроцима смрти у Републици Србији у три упоредне године (2000 – 2010 – 2020) износио је 2,4% – 3,1% – 2,9%.

Према подацима из Здравствено-статистичког годишњака Србије, у Србији са дијагнозом дијабетеса живи око 450.000 особа или 8,1% популације. Дијабетес тип 2 чини око 95% свих случајева.

Према подацима Регистра лица оболелих од дијабетеса, током 2023. године у Србији је регистровано 259 нових случајева типа 1 дијабетеса код особа млађих од 30 година. Највише стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (23,3) и Моравичкој области (21,8), а најниже у Борској (3,9) и Јабланичкој области (6,5).

У истој години евидентирано је 16.183 новооболелих од типа 2 дијабетеса. Највише стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (270,6) и Јужнобанатској области (245,8), а најниже у Београдској (60,2) и Шумадијској области (83,8).

Дијабетес представља трећи водећи узрок смрти у Србији. Током 2024. године од ове болести је преминуло 2.615 особа, међу којима је било 1.152 мушкараца и 1.463 жене. У последњој деценији примећен је тренд смањења смртности од свих типова дијабетеса – стопа морталитета опала је са 42,7 на 39,7 на 100.000 становника.

Највише стопе морталитета у 2023. години уочене су у Зајечарској (27,4) и Расинској области (22,0), док су најниже регистроване у Колубарској (3,8) и Моравичкој области (5,2).

Економски утицај шећерне болести завређује посебну пажњу.

Процене из САД говоре да су трошкови који се повезују са дијагнозом дијабетеса у 2017. години износили 327 милијарди америчких долара — од тога 237 милијарди долара директних медицинских трошкова и 90 милијарди долара изгубљене продуктивности.

Узевши у обзир и овако изражену економску димензију шећерне болести у савременим друштвима, активности на пољу превенције добијају на додатној важности.

Велики јавно-здравствени значај придаје се типу 2 дијабетеса, који се среће код више од 90% свих болесника са шећерном болешћу.

Са друге стране, компликације шећерне болести заузимају посебно место у свим разматрањима о дијабетесу.

Одрасле особе са дијабетесом имају 2–3 пута повећан ризик за настанак срчаног и можданог удара. Такође, код ових пацијената, неуропатија удружена са смањеним протоком крви у ткиву стопала повећава вероватноћу настанка улкуса, инфекција и, коначно, потенцијалне ампутације захваћеног екстремитета.

Са друге стране, дијабетесна ретинопатија је важан узрок слепила – у свету се број особа које су ослепеле због дијабетеса процењује на око 1 милион.

Коначно, дијабетес је један од водећих узрока хроничне болести бубрега.

Свеукупно, бројне компликације које додатно усложњавају основно стање захтевају додатно ангажовање ресурса здравственог система, повећавајући трошкове и умањујући могућности за расподелу средстава ка другим потребама.

Најчешћи симптоми дијабетеса

Учестало мокрење (полиурија) – тело покушава да избаци вишак шећера путем урина.
Појачана жеђ (полидипсија) – последица губитка течности услед честог мокрења.
Појачан апетит (полифагија) – иако особа једе више, може губити на тежини јер ћелије не могу да искористе глукозу.
Необјашњив губитак телесне тежине – посебно код типа 1.
Умор и слабост – због смањеног уноса глукозе у ћелије.
Замагљен вид – повишен шећер утиче на сочиво ока.
Споро зарастање рана и учестале инфекције (посебно коже, десни и мокраћних путева).
Трњење, жарење или бол у стопалима и шакама – може бити знак оштећења нерава (дијабетичка неуропатија).

Посебно треба посумњати на дијабетес:

ако се ови симптоми јаве нагло код деце и младих, уз изражену жеђ и учестало мокрење (могућ дијабетес тип 1);
ако се код одраслих појави умор, жеђ и чешће инфекције (могућ тип 2 дијабетеса);
код особа са факторима ризика: гојазност, физичка неактивност, хипертензија, повишени триглицериди, гестацијски дијабетес у трудноћи или позитивна породична анамнеза.

Потврда дијагнозе дијабетеса

Дијабетес се потврђује у здравственој установи, лабораторијским мерењем гликемије, односно глукозе у крви. Уколико је вредност већа од 7,0 mmol/L при два мерења у различитим данима, наште (пре доручка), поставља се дијагноза дијабетеса.

СПРЕЧАВАЊЕ РАЗВОЈА ТИПА 2 ДИЈАБЕТЕСА може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу, и у том смеру циљеви сваког појединца треба да буду:

• Достизање и одржавање здраве телесне масе
• Физичка активност
• Здрава исхрана
• Престанак (или незапочињање) пушења

Ипак, за постизање свеобухватних резултата на нивоу шире заједнице, потребан је нешто другачији приступ са циљем ефикасног усвајања побројаних животних навика.

С тим у вези, искуства из света наглашавају да је за постизање трајних резултата на нивоу популације потребно спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести.

Посебан значај имају организовани програми превенције у које се укључују особе за које се установи одређени ниво ризика за развој типа 2 дијабетеса.

У оквиру оваквих програма, особа се активно прати са циљем утицаја на одржање здравих животних навика, као и постизање зацртаних циљева (губитак телесне масе и постизање одређеног нивоа физичке активности).

Закључно, Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса — усвајање животних стилова који смањују ризик од развоја ове болести може утицати и на смањење ризика за развој бројних других стања, и тиме остварити свеобухватан утицај на унапређење здравља.