Вести

Preporuke za odevanje tokom vrelih letnjih dana

    Koža је spoljni omotač tela, a sluzokoža unutrašnji.

    Koža štiti životne organe od štetnih spoljnih uticaja: povreda, zagađivanja, toplote, hladnoće, jake svetlosti i škodljivih zračenja. Koža diše, znoji se i masti. Ona sadrži znojne i lojne žlezde. Znojem izlučuje otrovne sastojke iz organizma, a lojem održava elastičnost, mekoću i vlažnost. Ona pomaže održavanje stalne telesne toplote znojenjem, isparavanjem i masnim potkožnim zaštitnim tkivom.

     Zdrava koža je nepropustljiva za vazduh i gasove, za vodu i vlagu, kao i za sve vrste klica. Svojim lučevinama koža uspeva donekle da sprečava razvoj klica i da ih delimično uništava. Ona je spolja izložena klimatskim promenama: vetru, kiši, suši, toploti, dok je sa unutrašnje strane zaštićena stalnom, zamračenom i toplom sredinom.

    Odeća pomaže održavanje telesne toplote: leti od pregrejavanja, a zimi od rashlađivanja. Pored toga odeća i obuća štite čoveka od raznih mehaničkih, fizičkih, hemijskih i donekle i bioloških štetnih uticaja kao što su povrede, toplota, hladnoća, svetlost, zračenje, vlaga i druge nečistoće i zagađivanja. Odeća čini oko tela višestruki omotač, između čijih slojeva struji vazduh, što omogućava provetravanje, disanje i znojenje kože.

    Letnja garderoba treba da bude udobna, prozračna i prilagođena visokim temperaturama, izrađena od prirodnih materijala koji su prikladani za leto.

     Bilo da je u pitanju ženska odeća ili muška odeća, ona treba da bude izrađena od meterijala koji je dovoljno lagan kako bi koža nesmetano “disala”, ali istovremeno i dovoljno komforan za celodnevno nošenje.

Preporuka materijala za tople dane u higijenskom pogledu bi bila:

  • Pamuk – prirodan materijal koji ima visoku apsorpcionu moć i hipoalergena svojstva. Zahvaljujući tome, on je pogodan za ljude sa osetljivom kožom sklonoj alergijama, iritacijama, osipu i infekcijama.
  • Lan – obezbeđuje protok vazduha kroz tkaninu, što pomaže da se koža oslobodi viška nataloženog znoja. Ova prozračnost sprečava zadržavanje vlage na koži i pomaže u udobnosti tokom vrućih letnjih dana.
  • Svila – pomaže u regulisanju temperature tela i sprečava zadržavanje viška toplote i vlage na koži.

 Obuća je najbolja od kože koja slabo sprovodi toplotu, koja je donekle propustljiva za vazduh i gasove, a manje na vlagu. Obuća treba da odgovara obliku stopala, da je što laganija, da ne ometa krvotok noge, pokrete prstiju, njihov stav i položaj. Rđavo skrojena i tesna obuća može da prouzrokuje mnogobrojne poremećaje: naboje, žuljeve, rane, deformacije prstiju i nokata, ravne tabane i razne koščane i zglobne izrasline.

Plitke cipele su više higijenske od dubokih: lakše su, manje stežu i zamaraju nogu i omogućavaju bolje provetravanje noge. Leti treba nositi što lakše i što otvorenije plitke cipele – sandale.

Ne treba zaboraviti režim lične higijene – kupanje tokom cele godine a pogotovo za vreme vrelih letnjih dana!

Светски дан борбе против хепатитиса

svetski dan borbe protiv hepatitisa

Светски дан борбе против хепатитиса, болести јетре, обележава се 28. јула. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева,  покренут је глобални пројекат под називом “За свет без хепатитиса”, с циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус, који је 7. узрок смртности у свету.

Лекари подсећају да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.

Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и путем са мајке на дете . Отуда је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, пацијената који се припремају за различите хируршке интервенције, жена код припрема за порођај и интравенских уживаоца дрога.

Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је 45-180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични тј имати блаже симптоме или теже које се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (ХБс Аг) и више врста антитела (анти-ХБс, укупни анти-ХБц, анти ХБц ИгМ и анти ХБе). Осим овим путем данас је могуће доказивање квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ-ДНК из серума болесника. Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.

Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта је 4-6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти-ХЦВ антитела 7-8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање ПЦР методом која се  поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

У Заводу за јавно здравље “Тимок” Зајечар у Центру за контролу и превенцију болести могу се извршити консултације, саветовање и тестирaње.

svetski dan borbe protiv hepatitisa

26. ЈУН-МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ И НЕЗАКОНИТЕ ТРГОВИНЕ ДРОГАМА

Međunarodni dan protiv zloupotrebe droga

ПРЕ СВЕГА – ПРЕВЕНЦИЈА

Резолуцијом Уједињених нација из 1987. године, установљено је да се 26. јун обележава као Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама.  Ове године, овај важан датум обележава се под слоганом „Докази су јасни – инвестирајмо у превенцију!

Циљ обежежавања овог датума је континуирано, систематско покретање акције, јачање међународне и међусекторске сарадње, како би се свим овим удруженим напорима тежило креирању света који би био ослобођен злоупотребе дрога. Овогодишња кампања препознаје да ефикасне политике које се баве проблемом злоупотребе дрога морају бити укорењене у науци, базиране на релевантним истраживањима, али истовремено усаглашене и са принципима поштовања људских права, базиране на саосец́ању и дубоком разумевању друштвених, економских и здравствених импликација употребе дрога.

Канцеларија Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (UNODC) сваке године издаје Светски извештај о дрогама (World Drug Report). Последњи извештај, из 2023. године јасно упозорава на растуће кризе имајући у виду ширење тржишта недозвољених дрога. Глобална процена из овог извештаја је да је у 2021. години било чак 13,2 милиона људи који ињектирају дроге, 18% више него што се процењивало раније. Такође, процењује се да је преко 296 милиона људи користило дрогу током 2021. године, што представља повећање од чак 23% у односу на претходну посматрану деценију. Извештај такође указује да је број људи који пате од различитих поремећаја услед употребе дрога нагло порастао на 39,5 милиона, што је повећање од 45% у последњих 10 година.

Овогодишњи Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама је позив да се:

  • Подигне свест о ефикасности и исплативости стратегија превенције заснованих на доказима, наглашавајући њихов утицај на ублажавање штетности употребе дрога;
  • Заговара за улагања у превенцију од стране влада, креатора политике и стручњака за спровођење закона, уз наглашавање дугорочних предности ране интервенције и превенције;
  • Ангажују и оснаже заједнице да креирају и спроводе иницијативе и ефикасне програме превенције, засноване на доказима, појачавајући тако континуирано отпорност друштва на употребу дрога;
  • Олакша дијалог и сарадња између заинтересованих страна како би се побољшале праксе и политике превенције засноване на доказима, уз неговање подршке за размену знања и иновације;
  • Промовише креирање политике засноване на доказима, како на националном тако и на међународном нивоу, утемељене на научним истраживањима и најбољим праксама;
  • Оснаже млади тако што ће им се дати знање, вештине и ресурси да постану релевантни покретачи промена у својим заједницама;
  • Промовише међународна сарадња у циљу развоја и имплементације стратегија заснованих на доказима за борбу против трговине дрогом и организованог криминала.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар може да се похвали да има дугогодишње искуство у  реализацији и праћењу едукативних програма базираних управо на принципима примарне превенције, чији циљеви, активности, али и резултати илуструју у пракси неке од кључних смерница овогодишње глобалне кампање посвећене Међународном дану борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама.

Континуирани рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци има за циљ развој животних вештина важних за контролу понашања и оснаживање деце да граде самопоуздање, самопоштовање, али и да, паралелно са тим, кроз активно учење, истраживачки и креативни рад, граде ставове који се односе конкретно на проблем злоупотребе дрога, али и на друга ризична понашања карактеристична за овај узраст.

У складу са овогодишњом глобалном кампањом, важно је још једном истаћи потребу да се, заједничким снагама, појачају напори свих сегмената друштва у борби за свет без дрога. Ови напори морају бити вођени принципима науке, али истовремено и саосецћања и свеопште солидарности. Једино кроз колективну акцију и посвецћеност решењима која су заснована на доказима, може се створити свет у коме је свим појединцима омогућено да воде здрав и испуњен живот.

Međunarodni dan protiv zloupotrebe droga

PREPORUKE ZA POSTUPANJE TOKOM TOPLIH DANA

Preporuke za vrele dane

I. Stаlnо rаshlаđuјtе svој dоm,

Truditе sе dа vаm živоtni prоstоr uvек budе rаshlаđеn. Idеаlnо bi bilо оdržаvаti sоbnu tеmpеrаturu ispоd 320C tокоm dаnа, оdnоsnо ispоd 240C tокоm nоći. Оvо је nаrоčitо vаžnо zа dеcu uzrаstа dо 2 gоdinе, оsоbе stаriје оd 60 gоdinа, као i zа hrоničnе bоlеsniке.

Isкоristitе nоćni vаzduh dа rаshlаditе svој dоm. Оtvоritе svе prоzоrе i držitе rоlеtnе (šаlоnе, zаstоrе) pоdignutе tокоm nоći i rаnоg јutrа, каdа је spоljаšnа tеmpеrаturа nižа.

Smаnjitе tоplоtnо оptеrеćеnjе u svоm stаnu ili кući u nајtоpliјеm dеlu dаnа. Zаtvоritе prоzоrе i prоzоrsке zаstоrе, pоsеbnо оnе nа sunčаnој strаni. Isкljučitе vеštаčко оsvеtljеnjе i svе еlекtričnе urеđаје којi vаm nisu nеоphоdni.

Vеntilаtоri mоgu dеlimičnо dа rаshlаdе prоstоriјu, аli pri tеmpеrаturi iznаd 350C nе mоgu dа sprеčе оpаsnоst оd pојаvе pоrеmеćаја zdrаvljа izаzvаnih tоplоtоm.

II. Nе izlаžitе sе tоplоti,

Prеđitе u nајhlаdniјu prоstоriјu u stаnu, pоgоtоvо nоću.

Ако nеmаtе mоgućnоsti dа rаshlаditе svој stаn/кuću, prоvоditе 2–3 sаtа dnеvnо u rаshlаđеnоm prоstоru vаn кućе (nа primеr u кlimаtizоvаnim јаvnim zgrаdаmа).

 Izbеgаvајtе bоrаvак nаpоlju u tокu nајtоpliјеg dеlа dаnа (оd 10 dо 17 čаsоvа).

Коliко mоžеtе, izbеgаvајtе nаpоrnе fizičке акtivnоsti. Ако mоrаtе dа ih оbаvljаtе, činitе tо u tокu nајhlаdniјеg dеlа dаnа, štо је оbičnо izmеđu 4:00 i 7:00 čаsоvа uјutru.Bоrаvitе u hlаdu.Nе оstаvljајtе dеcu, као ni živоtinjе, u pаrкirаnim vоzilimа.

III. Rаshlаđuјtе tеlо i hidrirајtе svој оrgаnizаm,

Tuširајtе sе ili кupајtе u rаshlаđеnој vоdi. Mоžеtе dа primеnjuјеtе i hlаdnе оblоgе, pеšкirе, sunđеrе, кupке zа stоpаlа, itd.

Nоsitе lаgаnu, коmоtnu оdеću оd prirоdnih mаtеriјаlа, svеtlih bоја. Ако izlаzitе nаpоljе, nоsitе šеšir ili каpu sа širокim оbоdоm i nаоčаrе zа suncе.Коristitе pаmučnu pоstеljinu.

Rеdоvnо unоsitе tеčnоst, prе svеgа vоdu. Isкljučitе аlкоhоl i smаnjitе unоs каfе i gаzirаnih bеzаlкоhоlnih pićа. Uzimајtе mаnjе, а čеšćе оbrоке. Izbеgаvајtе hrаnu sа visокim sаdržајеm prоtеinа.

IV. Pоmоzitе drugimа!

 Rеdоvnо prоvеrаvајtе како su vаm člаnоvi pоrоdicе, priјаtеlji i susеdi, којi živе sаmi. Оsоbаmа које su pоd zdrаvstvеnim riziкоm (dеcа, trudnicе i оsоbе stаriје оd 65 gоdinа) mоglа bi dа zаtrеbа pоmоć tокоm vrеlih dаnа.

(Preuzeto sa sajta IZJ Srbije „Batut“, www.batut.org.rs, link KLIMA I ZDRAVLJE.)

Обележена XXXIV Национална недеља здравља уста и зуба 2024.године

Почев од 1991 године, Национална недеља здравља уста и зуба се широм наше земље традиционално  обелажава у трећој  недељи маја. Као и сваке године , Одсек за промоцију здравља Завода за јавно здравље „Тимок” Зајечар је и у овој години на изузетно занимљив и креативан начин обележио и  XXXIV  недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе,поносим се осмехом“.

Расписан је конкурс на исту тему, за децу предшколског и школског узраста са намером да се подстакну креативност, покаже умеће писменог и ликовног стваралаштва деце, као и да се сви заједно још једном подсете колико је редовна орална хигијена важна за целокупно здравље нашег организма.

На адресу ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар, пристигло је 320 ликовних и 130 литерарних радова,( 15 основна школа и 15 предшколских установа) тако да је жири и ове године имао тежак задатак да прогласи најлепше и најкреативније радове који су награђени књигама, прибором за цртање и дипломама.

У петак , 7. јуна текуће године,  у свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару, окупили су се, не само награђени учесници конкурса него и родитељи, васпитачи, учитељи и наставници свих предшколских установа  и основних школа Тимочке крајине.

Након доделе награда, сви присутни имали су прилику да се друже, засладе трешњама и уживају у пријатној атмосфери и друштву својих вршњака као и запослених у Заводу за јавно здравље, који су им, уз срдачну захвалност на одвојеном времену, ангажовању и креативности пожелели пуно успеха у даљем школовању и што више оваквих сусрета и дружења.

ЈУН- НАЦИОНАЛНИ МЕСЕЦ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Mentalno zdravlje

Ментално здравље је део општег здравља и дефинише се као “стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може да се носи са нормалним животним стресом, може да ради продуктивно и плодно и способан је да доприноси заједници” (Брлас С и Гулин М, 2010; СЗО).

СЗО глобално истиче да „нема здравља без менталног здравља“.

Ментално здравље је, стога, и један од приоритета јавног здравља, с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу, а у нашој земљи се од 2022. године месец јун обележава као Национални месец менталног здравља.

Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених Нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.

Промоција менталног здравља укључује „акције за јачање политичког окружења и коришћење стратешке комуникације за изградњу мрежа, ангажовање заинтересованих страна, повећану писменост о менталном здрављу и промену понашања“.

Очување менталног здравља кључно је за укупну добробит и квалитет живота. 

Препоруке које могу помоћи:

Редовна физичка активност: Вежбање помаже у смањењу стреса, побољшава расположење и повећава енергију. Покушајте да вежбате најмање 30 минута дневно, пет пута недељно.

Здрава исхрана: Уравнотежена исхрана богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и здравим мастима може позитивно утицати на ментално здравље..

Довољан сан: Квалитетан сан је од суштинске важности за ментално здравље. Трудите се да спавате 7-9 сати сваке ноћи и створите рутину која вам омогућава добар сан.

Смањење стреса: Пронађите технике које вам помажу у смањењу стреса, као што су медитација, јога, дубоко дисање или хобији који вас опуштају.

Одржавање друштвених веза: Друштвена подршка је кључна за ментално здравље. Проведите време са пријатељима и породицом, и не устручавајте се да потражите подршку када вам је потребна.

Постављање реалних циљева: Постављање достижних циљева може повећати осећај успеха и задовољства. Поделите велике задатке на мање кораке и наградите се за сваки постигнути циљ.

Позитивно размишљање: Радите на развијању позитивног начина размишљања. Покушајте да идентификујете и промените негативне мисли и фокусирајте се на позитивне аспекте живота.

Ограничавање времена на екранима: Превише времена проведеног испред екрана може негативно утицати на ментално здравље. Поставите границе за употребу телефона, рачунара и других уређаја, посебно пре спавања.

Тражење стручне помоћи: Ако осећате да се не можете носити са својим проблемима, обратите се стручњаку за ментално здравље. Психотерапеути, психијатри и саветници могу пружити подршку и стратегије за превазилажење изазова.

Укључивање у заједницу: Волонтирање и учествовање у друштвеним активностима може побољшати осећај припадности и задовољства. Помагање другима такође може повећати осећај сврхе и испуњености.

Примена ових препорука може значајно допринети очувању менталног здравља и побољшању квалитета живота.

5. ЈУН – СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Svetski dan zaštite životne sredine

Светски дан заштите животне средине, који се обележава 5. јуна од 1974. године, представља глобалну прилику за подизање свести и акцију у вези са кључним еколошким питањима.

Како је све угрожена животна средина?

Животна средина је угрожена на много начина, а разумевање тих претњи кључно је за предузимање ефикасних мера.

Дефорестација (претерана сеча шума) доводи до губитка станишта, смањења биодиверзитета (биодиверзитет – разноликост живих бића на Земљи) и повећања емисије угљен-диоксида, што додатно утиче на климатске промене.

Загађење воде индустријским отпадом и пестицидима угрожава квалитет воде и здравље водених екосистема.

Загађење ваздуха штетним материјама из саобраћаја и индустрије узрокује респираторне болести људи и животиња.

Глобално загревање настаје услед емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште, што утиче на климу и јављају се екстремни климатски услови.

Деградација земљишта кроз неконтролисану пољопривреду смањује плодност тла и води ка дезертификацији (дезертификација – процес претварања Земље у пустињу).

Ове године тема Светског дана заштите животне средине усмерена је на обнављање земљишта, борбу против дезертификације и отпорност на сушу, а домаћин догађаја је Саудијска Арабија.

Зашто је ова тема важна?

Земљиште је темељ нашег екосистема. Квалитетно управљање земљиштем може помоћи у смањењу утицаја климатских промена, заштити биодиверзитета и побољшању отпорности на екстремне временске прилике као што су суше и поплаве.

Према подацима Уједињених нација, деградација земљишта утиче на готово половину светске популације и представља претњу за 50% глобалног БДП-а. Ове године се наглашава важност обнављања земљишта како би се супротставило дезертификацији и побољшала отпорност на сушу.

Како можете допринети?

Постоји више начина на које можете помоћи да се животна средина заштити:

Укључите се у локалне иницијативе: Учествујте у пројектима обнове земљишта у својој заједници. То може укључивати садњу дрвећа, заштиту локалних водотокова и промовисање одрживих пољопривредних пракси.

Образујте се и ширите свест: Информишите се о проблемима деградације земљишта и дезертификације. Користите друштвене мреже и друге платформе за ширење свести о важности ових питања.

Подржите одрживе производе и праксе: Бирајте производе који подржавају одрживу производњу и користе еколошки прихватљиве методе. Одржива пољопривреда и употреба локалних ресурса могу значајно смањити негативан утицај на животну средину.

Светски дан заштите животне средине представља прилику за све нас да се укључимо у акције које ће помоћи у очувању наше планете. Обнова земљишта и борба против дезертификације нису само еколошка питања већ су кључна за одрживост наших заједница и будућих генерација. Заједничким напорима можемо остварити значајне промене и осигурати здраву будућност за све.

Планета Земља је једино место које имамо, те морамо водити рачуна о њој како бисмо обезбедили сигуран и просперитетан свет за будуће генерације.

Svetski dan zaštite životne sredine

Награђени  радови ” XXXIV Национална недеља здравља уста и зуба” 2024 год „Чувам соје зубе, поносим се осмехом“

Литерарни радови

I    награда Мила Думитрашковић II ОШ “Ђорђе Симеоновић „Подгорац

II   наградаПетра Тошић IV1 ОШ “Десанка Максимовић „ Зајечар  

III  награда- Вукашин Крстић IV3 ОШ “Ђура Јакшић „ Зајечар

Ликовни радови (предшколски узраст)

I  награда- Ема Черчелановић вртић “Марија Мунћан „ Доњи Милановац

I  награда- Лола Јустинић вртић “Маслачак „ Зајечар

II  награда Групни рад (приппремна група) вртић “Пламенак „ Грљан

II  награда –Калина Стојановић вртић “Љиљан „ Зајечар

III  награда- Групни рад (старија васпитна група) вртић“Наша радост „ Бољевац

III  награда- Милена Савић- вртић“ Црвенкапа „ Књажевац

Ликовни радови ( од I до IV разреда)

I   награда – Василије Живковић IV-1 -ОШ “Душан Радовић „ Бор

I   награда – Марко Јанковић II-1- ОШ “Љуба Нешић „ Зајечар                 

II  награда- Софија Николић II-1- ОШ “ Ђура Јакшић „ Зајечар

II  награда- Вера Николић III-3- ОШ “Митрополит Михајло „ Сокобања

III  награда- Марија Нинић II-1- ОШ “ Вера Радосављевић „ Неготин

III  награда-  Елена Марињесковић III -ОШ “Ђорђе Симеоновић „ Подгорац

Специјална награда за старије основце

Мина Василијић V2-ОШ “ Дубрава „ Књажевац

Награда за креативност

Установа за дневни боравак деце и омладине ометене у развоју “Облутак „

31. МАЈ, СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА 2024.ГОДИНЕ  „ЗАШТИТА ДЕЦЕ ОД УТИЦАЈА ДУВАНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ“

Svetski dan bez duvanskog dima

31. мај је Светски дан без дувана (СДБД). И ове године ће се СЗО и установе и организације које предводе у области јавног здравља из целог света окупити да подигну свест о штетном утицају дуванске индустрије на младе.

Заштита деце од утицаја дуванске индустрије

Ова тема је усмерена на заговарање да се заустави дуванска индустрија у циљању на младе штетним дуванским производима. Овај дискурс пружа платформу за младе људе, креаторе политике и заговорнике контроле дувана на глобалном нивоу да разговарају о овом питању и да подстакну владе да усвоје политике које штите младе од манипулативних пракси дуванске и сродних индустрија. Иако се пушење цигарета смањило током година због изванредних напора заједнице за контролу дувана, мора се учинити више на заштити ових рањивих група.

Према подацима из 2022. године, широм света најмање 37 милиона младих људи старости 13–15 година користи неки облик дувана. У Европском региону СЗО, 11,5% дечака и 10,1% девојчица узраста 13–15 година су корисници дувана (4 милиона).

У Србији, 2022. године, према HBSC истраживању цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика, при чему учесталост пушења расте са узрастом. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првом разреду средње школе већа међу девојчицама.

· У поређењу са 2018. годином, међу ученицима петог и седмог разреда основне школе повећан је проценат оних који су пробали цигарете, док је међу ученицима првог разреда средње школе овај проценат смањен

Сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пуши (10,2%), са разликама у односу на узраст. У поређењу са 2018. годином, проценат пушача је повећан у млађим разредима, а смањен у првом разреду средње школе.

· Бар једном током живота електронске цигарете је пробао сваки пети ученик (20,8%) петог разреда основне школе и првог разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средње школе (30,6%).

· Сваки пети ученик првог разреда средње школе спада у кориснике електронских цигарета (19,9%) које су подједнако популарне међу дечацима и девојчицама.

· У Србији је 12,8% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пробало да пуши наргиле, а 7,1% их је користило и у 30 дана који су претходили истраживању. Загреване дуванске производе пробало је 6,4% ученика, а проценат ученика који су пробали и који их и даље користе расте са узрастом. Снус и/или никотинске врећице је у Србији пробало 4,9% ученика са већом учесталошћу међу дечацима.

Зашто дуванска индустрија циља на младе?

Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванска индустрија треба сваке године да замени милионе потрошача који умиру од последица употребе дуванских производа и оних који престану да пуше. Да би постигла овај циљ, дуванска индустрија ради на стварању окружења које промовише прихватање својих производа међу будућим генерацијама, укључујуц́и активно лобирање за слабу регулативу, како би се осигурало да су њени производи доступни и приступачни. Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања које су привлачне деци и адолесцентима, допирући до њих путем друштвених медија и платформи за „стриминг“.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске врећице постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета.

Индустрија намерно продаје смртоносну зависност младим људима, стога Светски дан без дувана 2024. г. позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуц́е генерације и да дуванску индустрију сматрају одговорном за штету коју узрокује.

О електронским цигаретама и „вејп“ уређајима

Е-цигарете са никотином изазивају велику зависност и штетне су по здравље. Глобално, тржиште брзо расте, са великом разноликошц́у производа и атрактивних укуса, који се агресивно пласирају деци и младима. Ово је довело до широке употребе ових производа међу млађом децом и адолесцентима са стопама које премашују употребу одраслих у многим земљама.

Е-цигарете се често промовишу као мање штетна алтернатива конвенционалним цигаретама; међутим, до данас, није доказано да је комерцијализација (продаја, увоз, дистрибуција или производња) е-цигарета као потрошачких производа имала нето-корист за јавно здравље. Уместо тога, све је више алармантних доказа о њиховим штетним утицајима на здравље становништва.

Неопходне су хитне мере за спречавање употребе е-цигарета и борбу против зависности од никотина, уз свеобухватан приступ контроли дувана, а у светлу националних околности.

Тамо где земље дозвољавају комерцијализацију е-цигарета као потрошачких производа, неопходна је јака регулација:

Регулисање е-цигарета како би се смањила њихова привлачност и штета за становништво:

– Забрана свих арома, укључујуц́и ментол и синтетичке аналоге ментола;

– Забрана атрактивних и/или промотивних карактеристика у вези са презентацијом и паковањем производа, као што су боје или својства боја, атрактивни дескриптори, укључујуц́и називе робних марки;

– Регулаторне функције које омогуц́авају кориснику да манипулише производом након продаје;

– Ограничавање концентрације и количине никотина, како би се смањио ризик од зависности;

– Подешавање максималне запремине за кертриџе за е-цигарете, како би се ограничила изложеност и употреба токсичних супстанци;

– Подешавање максималне снаге батерије, како би се ограничио утицај на ослобађање никотина и токсичних супстанци;

– Забрана функција уређаја које дозвољавају пренос информација трец́им странама и обрнуто (укључујући произвођаче), као што су везе са апликацијама за паметне телефоне, које се могу користити за прикупљање личних података, детаља топографије коришћења или за даљинско управљање производом;

– Забрана адитива који имају канцерогена, мутагена и репротоксична својства.

Заштита јавности од обмањујућих тврдњи, као што су лажне тврдње о безбедности или ефикасности престанка пушења цигарета.

Забрана продаје е-цигарета деци, контрола ланца снабдевања како би се смањио ризик да деца добију приступ и спровођење ових ограничења против одговорних субјеката.

Примена мера контроле дувана на е-цигарете, укључујуц́и мере смањења понуде и потражње, на основу Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО.

Јачање мониторинга и надзора – како би владе имале увид у реалном времену у вези са коришћењем е-цигарета и обрасцима употребе (укључујући двоструку и вишеструку употребу са цигаретама и другим дуванским производима) – корисног за усмеравање регулаторне акције.

Јачање спровођења свих мера, како би се осигурало да су наведене мере ефикасне.

Дељење информација о штетним ефектима употребе е-цигарета са јавношћу.

 Без обзира на то да ли земље забрањују продају е-цигарета или дозвољавају комерцијализацију као потрошачких производа, ове активности треба предузети заједно са мерама за мотивисање и помоћ постојећим корисницима дуванских производа да престану са употребом дувана, користећи проверене методе.

Одвикавање од пушења

Одвикавање од пушења се може спроводити на наколико начина:

1) Бихејвиоралне методе:

Самоодвикавање;

Саветовалишта (бихевиорални приступ):

– са индивидуалним приступом; 

– са групним приступом

– телефонски или интернет.

2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови ;

3) Комбиноване методе.

Никотински дувански производи нису фармацеутски производи и не могу се користити за помоћ у одвикавању!

Утицај пушења и дуванског дима на здравље

Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак , хроничним опструктивним болестима плућа и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље; здравље трудноће; здравље плода и новорођенчади ,здравље и развојне карактеристике деце.

Престати пушити је тежак, али изузетно користан корак за ваше здравље. Сваки дан без цигарета је корак ка дужем, срећнијем и здравијем животу. Ваша плућа дишу слободно, ваше срце куца јаче, а ваше тело се опоравља.

Svetski dan bez duvanskog dima

XXXIV НЕДЕЉА ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”

konkurs

У Републици Србији традиционално се од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, обележава Недеља здравља уста и зуба. Кампању спроводи Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом у Београду, а уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

У 2024. години Недеља здравља уста и зуба се обележава од 13. до 19. маја под слоганом Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Слоган наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за основне функције као што су исхрана, дисање и говор, као и за осмех и самопоуздање.

Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Завод за јавно здравље „ТИМОК“ у Зајечару је у оквиру кампање расписао конкурс за избор најбоњих ликовних радова и литералних састава за цецу у предшколским установама и ученике у основним школама на територији зајечарског и борског округа. Радови се достављају Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком  »За конкурс XXXIV Недеља здравља уста и зуба«, најкасније до 20. маја 2024. године, лично или на адресу: Сремска 13., 19000 Зајечар. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Кључне чињенице о оралном здрављу

  • Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
  • Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
  • Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
  • Процењује се да на глобалном нивоу 3,5 милијарди људи има неко орално обољење.
  • Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће здравствено стање.

Показатељи у вези са оралним здрављем  у Републици Србији

Опште препоруке за очување оралног здравља

zubi 2024.

Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.

Препоруке за очување оралног здравља су:

  • брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
  • у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
  • одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
  • посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањања зубног каменца од стране стоматолога;
  • везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто-седишта;
  • избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
  • престанак пушења;
  • смањење или престанак конзумирања алкохола;
  • коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).