Вести - ЗЈЗ "Тимок"

10. СЕПТЕМБАР, СВЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТВА 2026. ГОДИНЕ – “Промена наратива о самоубиству”

Самоубиство је и даље глобални јавноздравствени проблем, који погађа појединце и заједнице широм света. У настојању да се ови догађаји у што већој мери спрече и подстакну позитивне промене, Међународно удружење за превенцију самоубистава(IASP) и СЗО обележавају 10. септембар као Светски дан превенције самоубиства (World Suicide Prevention Day – WSPD), а у периоду 2024-2026. г. овај датум је посвећен теми: „Промена наратива о самоубиству“. Овај датум је установљен 2003. године, са циљем да усмери пажњу на феномен суицида, смањи стигму и подигне свест међу организацијама, доносиоцима одлука, стручном и лаичком јавношћу, шаљући јединствену поруку да се самоубиства могу спречити.

Циљ теме је подизање свести о важности промене наратива који окружује самоубиство и трансформација начина на који доживљавамо ово сложено питање. Промена наратива захтева системске промене. Реч је о преласку са културе тишине и стигме на културу отворености, разумевања и подршке. То значи залагање за стратегије, политике и законе који дају приоритет менталном здрављу, повећавају приступ здравственој заштити у вези са менталним здрављем и пружају подршку онима којима је потребна. То значи и улагања у истраживања како би се боље разумела сложеност самоубиства и развиле интервенције засноване на доказима.

Као део кампање за период 2024-2026. г, подстичу се појединци, заједнице, организације и државе да се укључе у отворене и искрене дискусије о менталном здрављу и самоубиству. Започињањем разговора можемо срушити баријере и подићи свест, разговарати са пријатељем или вољеном особом, делити личне приче и залагати се за ресурсе и услуге подршке за ментално здравље. Сваки разговор, без обзира колико мали, доприноси друштву које више разуме и пружа подршку. Бављење овим областима и сарадњом у различитим секторима, можемо створити подржавајуће и саосећајније друштво у коме је самоубиство могуће спречити и где се сви осећају цењеним и схваћеним.

У складу са овогодишњом темом, дато је неколико примера препорука за појединце о томе на који начин можемо променити начин на који говоримо о самоубиству у свакодневном животу:

Проверите како су ваши ближњи. Одвојите време да се јавите некоме из своје заједнице, члану породице, пријатељу, колеги или чак странцу – јер то може променити ток нечијег живота. Обратите пажњу на људе за које мислите да се можда суочавају са тешкоћама и не плашите се да питате особу да ли размишља о самоубиству; пружање подршке, показивање емпатије и уважавање њихових осећања вероватније ће ублажити него погоршати њихову патњу. Подстакните их да потраже помоћ и додатну подршку.
Информишите се. Размотрите могућности за информисање или чак обуку о превенцији самоубистава и подизању свести о тој теми, како бисте могли да препознате особе са суицидним мислима и понашањем и пружите им подршку.
Поделите своју причу. Особе које су преживеле покушај самоубиства или изгубиле блиску особу на тај начин често имају драгоцена искуства и могу нам помоћи да схватимо колико су важне речи и поступци других људи. Дељење сопствене приче на безбедан начин, уз одговарајућу подршку, може имати снажан утицај на вас и на људе у вашем окружењу. Ваша прича може инспирисати друге да потраже помоћ и пружити им сазнање да нису сами.
Залажите се за подизање свести о менталном здрављу. Промовишите свест о менталном здрављу у својој заједници; користите друштвене мреже, локалне догађаје или чак неформалне разговоре како бисте помогли у ширењу те поруке.

О превенцији самоубиства

Превенција самоубиства захтева напор многих: породица, пријатеља, колега, чланова заједнице, здравствених радника, запослених у образовању, медија, свештеника, политичких и државних званичника, обучених волотнера. Такође, превенција самоубиства захтева интегрисане стратегије које обухватају рад на индивидуалном и системском нивоу, као и на нивоу заједнице. Истраживања указују на то да би напори на превенцији били много ефикаснији уколико би се одвијали на више нивоа, применом више различитих мера и плански.

Неке од конкретних мера које се предлажу за превенцију самоубиства су следеће:

Обука особља из примарне здравствене заштите за рано идентификовање депресивне кризе и за адекватан приступ лечењу менталних поремећаја који су значајно повезани са појавом самоубиства, али и обука запослених у школама, полицији и јавности уопште (примећивање и реаговање на понашање које указује да особа размишља о самоубиству);

Контрола приступа средствима којима се суицид може извршити: контрола поседовања ватреног оружја и акције предаје оружја полицији без правних последица; контрола продаје и услова чувања пестицида, седатива др; ограничење приступа мостовима и високим грађевинама са истицањем порука дежурних теле-апел центара за помоћ у кризи итд;
Оснивање центара за интервенцију у кризи који су лако, стално и бесплатно доступни корисницима, 24х/7 дана у недељи (нпр. СОС телефонске службе, психолошка саветовалишта и сл);
Рад са ризичним групама (чланови породице особе која је извршила суицид, адолесценти, тешко оболели, затвореници…);
Познавање знакова упозорења за непосредан ризик за суицидно понашање:

– повлачење у себе и избегавање комуникације са другима,

– изношење планова о извршењу самоубиства,

– завршавње послова и обавеза, “свођење рачуна”,

– стална брига за садашњост и непостојање перспективе,

– изражавање осећања изолованости, усамљености и неразумевања,

– осећај личне неуспешности, бескорисности и губитка самопоштовања,

– стално враћање на проблеме за које не постоје решења или су ван контроле,

– губитак основне животне филозофије, вере или ситема вредности,

– промена животних навика и дневне рутине,

– изношење теза о бесмислу живота,

– честа уплаканост, потиштеност и нагле промене расположења,

– склоност ризичном понашању,

– незаинтересованост за личну хигијену и физички изглед,

– губитак интереса за ствари које су раније представљале задовољство.

Познавање комуникације која може помоћи; Особи која размишља о самоубиству првенствено треба понудити подршку, бити пажљив слушалац који се труди да разуме кроз шта та особа пролази и како се осећа. Подстакните је да се јави лекару или назове СОС телефоне.
Познавање предрасуда о самоубиству;
Одговорно извештавање медија о самоубиству – постоји читав низ упутстава о томе како би медији требало, а како не би требало да извештавају о самоубиству. Свакако је потребно избегавати објављивање фотографија особа које су извршиле самоубиство и места где је оно извршено, избегавати извештавање о детаљима употребљеног метода и никако сензационалистички извештавати о самоубиству (насловница, велика слова, употребљавати опис „успешно извршено“ итд.).

Шта можете урадити?

Уколико сте приметили да особа коју познајете пати, ако посумњате да губи вољу за животом, понудите јој разговор. Потребно је да јој покажете да није сама. Поставите се у позицију те особе и то ће вам помоћи да боље разумете кроз шта пролази, а и помоћи ће вама да реагујете на природан начин.

Будите пажљив и непристрасан слушалац. Не критикујте је, не моралишите, не сажаљевајте и немојте да јој говорите шта је најбоље за њу да уради. То може да је затвори и удаљи од даље комуникације.

Покажите да саосећате са њом, будите топли и стрпљиви. Немојте се устручавати да поставите питање о самоубиству. Не можете јој „усадити” ту идеју у главу, а уколико заиста размишља о самоубиству, осетиће олакшање што са неким може да подели тешко бреме.

Ако вам особа каже да размишља о самоубиству, схватите је озбиљно. Немојте покушавати да је „развеселите“, ни утешите тако што ћете омаловажити проблем („ма проћи ће ти то“, „није то тако страшно“). Немојте се усредсредити на решавање проблема (савети, примери других у сличним ситуацијама и др.) или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство.

Будите стрпљиви; толеришите тишину. Особи која се бори са суицидалним осећањима понекад је врло тешко да о њима прича, па јој треба дати времена да објасни како се осећа.

Ако сумњате (и ако утврдите) да је особа суицидална, врло је важно да утврдите да ли има план самоубиства и да ли има средства да тај план оствари, јер то говори о висини суицидалног ризика. Не остављајте је саму. Склоните све предмете којима би могла себе да повреди.

Помозите јој да схвати да су проблеми РЕШИВИ и да постоје друге алтернативе осим самоубиства. Помозите јој да схвати да неподношљиви унутрашњи доживљај који има неће трајати вечно и да самоубиство не мора бити решење.

Нажалост, већини људи је врло непријатно да разговарају о самоубиству. У нашој култури је то табу-тема и друштво углавном игнорише постојање проблема. Али чињеница је да у свету готово милион људи годишње изврши самоубиство. Зато се не треба устручавати да понудите помоћ ономе коме је потребна!

У моментима кризе, особи је тешко да сагледа све могућности за решавање актуелних проблема и алтернативна решења. Међутим, тај тежак унутрашњи осећај да други излаз, осим самоубиства, не постоји, није увек подједнако интензиван.

Нарочито је важно да особа има са ким да разговара у тренуцима када тај осећај безнађа постане неподношљив. То сигурно могу бити блиске особе из окружења, али и волонтерске и професионалне службе које се тиме баве:

· Хитна медицинска помоћ (у случају покушаја извршења самоубиства), на бр. 194;

· Национална линија за превенцију самоубиства (0800/309-309, 00-24 часа);

· Изабрани лекар и психијатар у дому здравља и вишим нивоима здравствене заштите (не чекати да се изгуби снага за обраћање за помоћ);

· Психолози у дому здравља, на клиникама и у другим здравственим установама и удружењима грађана;

Извори података: http://www.iasp.info/wspd/, https://www.izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4655

БЕЗБЕДНОСТ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

Повратак у школске клупе доноси нови распоред, обавезе, сусрете са другарима, али и појачан саобраћај, више времена проведеног ван куће, па самим тим и већу изложеност различитим утицајима. Управо зато је важно да сви учесници у саобраћају буду посебно опрезни, не само како бисмо школску годину започели безбедно, већ и како би безбедност остала стално присутна током целе године.

Свако дете заслужује да безбедно стигне у школу и врати се кући.

Већина деце школског узраста још увек нема развијену способност процене ризика у саобраћају, што их чини једном од најугроженијих група, а међу њима су ђаци прваци у највећем ризику од неопрезности, пошто се већина њих тада и осамостаљује као пешаци, односно учесници у саобраћају. Различити фактори могу утицати на непажњу деце када су на улици – најчешће су то саобраћајна бука, разни звукови, смањена пажња, али и занесеност игром, журба да стигну у школу или кући, као и недовољно развијена способност да правилно процене брзину и удаљеност возила. Због телесне висине, њима је отежано да виде саобраћај око себе, а возачима је такође тешко да их уоче.

Један тренутак непажње може променити све — зато је важно да будемо пажљиви, нарочито у близини школа.

Изузетно је важно да се деца од најранијег узраста едукују о безбедном понашању у саобраћају, уз подршку родитеља, наставника и целокупне заједнице како би се спречила могућност повређивања, те је неопходно да и деца и возачи поштују правила, савете и препоруке ради што веће безбедности у саобраћају.

Дете учи о понашању у саобраћају још од првих корака, посматрајући и опонашајући одрасле и управо зато је важно да родитељи и сви они који брину о деци имају кључну улогу у њиховом васпитању и формирању безбедносних навика. Од великог је значаја да се још од најранијег узраста пружају јасна упутства, али и доследан пример, јер они управо кроз свакодневне ситуације у којима заједно учествују током шетње, преласка улице или вожње, усвајају основна правила и развијају свест о значају безбедности у саобраћају.

ПРЕПОРУКЕ ЗА РОДИТЕЉЕ

УСМЕРИТЕ ДЕТЕ НА БЕЗБЕДНО ПОНАШАЊЕ

Научите дете да:

увек хода по тротоару, што даље од коловоза;
никада не истрчава на улицу – чак ни за лоптом или другом играчком;
улицу прелази искључиво на обележеном пешачком прелазу;
не трчи преко пешачког прелаза, већ прелази мирним кораком;
усвоји златно правило: стани – погледај лево, десно, па опет лево – осмотри – пређи;
се не игра у близини улице, на паркингу или између возила – што је посебно опасно јер га возачи не могу уочити;
не користи слушалице, мобилне телефоне или друге уређаје док учествује у саобраћају.

БУДИТЕ ПРИМЕР И ПОДРШКА

У првим недељама пратите дете до школе и назад, и шетајте са њим најбезбеднијом, а не нужно најкраћом рутом. Упозорите га на опасности и охрабрите га да увек буде пажљиво и одговорно!
Прелазите улицу заједно, мирно и по правилу. Деца уче по угледу и зато ваш пример мора бити доследан!

БРИНИТЕ О ВИДЉИВОСТИ И СПРЕМНОСТИ ДЕТЕТА

У условима смањене видљивости (магла, сумрак, зима), дете треба да носи светлу одећу или гардеробу са рефлектујућим елементима – на ранцу, јакни, обући.
За кишу и ветар боље је одабрати кишну кабаницу него кишобран, који детету може ометати видик и кретање.
Упутите дете да увек сачека да возило (аутобус, комби) оде како би улицу прешло на безбедан начин.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ВОЗАЧЕ – БУДИТЕ ОПРЕЗНИ ЗБОГ ДЕЦЕ!

Деца су најрањивији учесници у саобраћају – због своје величине, непредвидивог понашања и ограничене способности да правилно процене опасност. Зато је одговорност на возачима да буду максимално пажљиви, посебно у зонама у којима се деца крећу.

СМАЊИТЕ БРЗИНУ У ЗОНИ ШКОЛА, ВРТИЋА И ИГРАЛИШТА

Приближите се овим зонама са максималним опрезом и прилагодите брзину возила препорученој – 30 km/h.
Увек будите спремни да нагло зауставите возило уколико дете изненада истрчи на улицу.

ПОШТУЈТЕ ПЕШАЧКЕ ПРЕЛАЗЕ И ПРУЖИТЕ ПРЕДНОСТ ДЕЦИ

Закон обавезује возача да заустави возило и пропусти дете које је на пешачком прелазу чак и ако нема семафора!
Не заобилазите возила која су се већ зауставила на прелазу – иза њих може бити дете!

ВОЗИТЕ БЕЗ ОМЕТАЊА – БУДИТЕ 100% ПРИСУТНИ

Не користите телефон, не једите, не окрећите се ка путницима!
Један тренутак непажње може довести до трагедије!

На почетку нове школске године, желимо свим ђацима срећан полазак у школу, пуно успеха и радости у учењу. Нека сваки њихов корак буде безбедан, а сваки повратак кући сигуран.

ПОВРАТАК У ШКОЛУ – ВРЕМЕ ЗА ДОБРЕ НАВИКЕ

Повратак у школу након распуста прилика је да се, корак по корак, поново успостави свакодневни ритам. За децу која први пут крећу у школу то је период стицања нових радних навика, док је за старије ученике време за поновно успостављање навика учења, одмора и организовања времена. Важно је да се промене уводе постепено како би се деца благовремено вратила у школски ритам.

Постепено враћање радних навика

Неколико дана пре почетка школе корисно је вратити уобичајено време устајања и одласка на спавање, направити једноставан дневни распоред и одредити време за учење, игру, физичку активност и одмор. Код нових школараца посебно је важно да се радне навике граде постепено – кроз кратке и редовне активности, припрему школског прибора и самостално обављање једноставних задатака. Код старијих ученика добра организација времена може помоћи да се избегне одлагање обавеза и нагомилавање школских задатака.

Сан је важан за учење и добро расположење

Довољно и квалитетно спавање важно је за пажњу, концентрацију, учење, памћење и емоционално функционисање. Деци узраста од 6 до 12 година потребно је 9–12 сати сна, док се адолесцентима узраста од 13 до 18 година препоручује 8–10 сати сна дневно.

Важно је успоставити приближно исто време одласка на спавање и буђења, укључујући и викенд. Пред спавање треба избегавати активности које разбуђују, као и дуготрајно коришћење телефона, таблета и других екрана.

Доручак и ужина – енергија за школски дан

Школски дан не би требало започињати без доручка. Доручак је важан део правилне исхране деце и младих и прилика да дете пре почетка наставе унесе енергију и хранљиве материје потребне за свакодневне активности.

Према резултатима Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, 67,7% ученика доручкује сваког дана током радне недеље, док 9,9% ученика не доручкује ниједног дана током радне недеље.

Доручак не мора бити обилан – важно је да буде разноврстан. То може бити овсена каша са јогуртом и воћем или сендвич са сиром, куваним јајетом и салатом уз чашу јогурта.

Добар избор за ужину су воће, кисело млеко, орашасти плодови (бадем, лешник, орах), али и сендвич уз воће, посебно ако се дуже остаје у школи. Слаткиши, грицкалице и заслађени напици се не саветују – садрже додатне шећере и масти непожељне у исхрани па доприносе повећању телесне масе, а лоше утичу и на здравље зуба изазивајући каријес.

Кретање је део здравог школског дана

За правилан раст и развој неопходна је свакодневна физичка активност. То не мора бити организовани спорт већ и шетња, вожња бицикла, ролера, бадминтон, одбојка, фудбал, кошарка, прескакање конопца или ластиша, школице, разне игре – жмурке, шуге и друге активности које дете воли.

Светска здравствена организација препоручује да деца и адолесценти узраста од 5 до 17 година имају најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Ипак, резултати Истраживања понашања у вези са здрављем деце у Србији из 2022. године показали су да је већина анкетиране школске деце била физички активна сваког дана током сат времена (31,5%), као и да су дечаци у свим узрастима физички активнији од девојчица.

Подршка у окружењу је важна

Повратак у школу није само питање распореда, учења и оцена. Важно је и како се дете осећа у школи, да ли има осећај припадности и коме може да се обрати када наиђе на проблем. Подршка родитеља, наставника и вршњака може помоћи детету да лакше превазиђе почетне тешкоће, развија самопоуздање, тражи помоћ када му је потребна и успешније се носи са школским обавезама.

Резултати Истраживања понашања у вези са здрављем деце у Србији показују да велики број ученика позитивно доживљава подршку наставника и других ученика у одељењу. На пример, 67,3% дечака и 58,4% девојчица навело је велику подршку других ученика у одељењу.

Зато почетак школске године не треба посматрати само као повратак обавезама, већ и као прилику за нове почетке, добре навике и стварање подстицајног и подржавајућег школског окружења.

Подсетник за родитеље

За успостављање рутине потребно је време – помозите деци да успоставе и одрже ритам спавања, учења, одмора и слободног времена.
Доручкујте са својом децом – лични пример је најбољи за успостављање здравих навика. Спакујте детету ужину и подсетите га да не заборави да пије воду током дана.
Будите подршка уместо да стварате додатни притисак – разговарајте са дететом о дану проведеном у школи.
Пружите подршку у обављању свакодневних обавеза, али подстакните самосталност. Посебно ђаци прваци треба да стекну навику да самостално припреме свеске, књиге и прибор за школу.
Подстичите дете да се дружи са вршњацима, сарађује са њима и гради односе у којима се сви осећају прихваћено и уважено. Када дете осећа да је део групе и да има подршку својих вршњака, лакше гради самопоуздање, развија позитиван однос према школи и успешније се носи са свакодневним изазовима.

Литература

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Резултати Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022. године. Београд, 2023.
Paruthi S, Brooks LJ, D’Ambrosio C, et al. Recommended Amount of Sleep for Pediatric Populations: A Consensus Recommendation of the American Academy of Sleep Medicine. Journal of Clinical Sleep Medicine. 2016;12(6):785–786.
World Health Organization. WHO Guidelines on Physical Activity and Sedentary Behaviour. Geneva: World Health Organization; 2020.

ЈАВНИ ОГЛАС за пријем у радни однос три извршиоца

I Једног извршиоца на радном месту: Доктор медицине у Центру за контролу и превенцију болести, са пуним радним временом, на одређено време до повратка привремено одсутног запосленог са дужег боловања.

Опис послова утврђен је Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова у Заводу за јавно здравље «Тимок» Зајечар.

Поред општих услова за заснивање радног односа утврђених законом, кандидати треба да испуњавају и следеће посебне услове:

– седми ниво квалификација у звању доктор медицине;

– стручни испит;

– лиценца;

– основно знање рада на рачунару;

– возачка дозвола Б категорије;

II Једног извршиоца на радном месту: Доктор медицине у Центру за микробиологију, са пуним радним временом, на одређено време до повратка привремено одсутног запосленог са специјализације.

– седми ниво квалификација у звању доктор медицине;

– стручни испит;

– лиценца;

– основно знање рада на рачунару;

– возачка дозвола Б категорије;

III Једног извршиоца на радном месту: Доктор медицине, специјалиста хигијене, у Центру за хигијену и хуману екологију, са пуним радним временом, на одређено време, до повратка привремено одсутног запосленог са дужег боловања.

– седми ниво квалификација у звању доктор медицине;

– стручни испит;

– специјалистички испит;

– лиценца;

– основно знање рада на рачунару;

– возачка дозвола Б категорије;

Заинтересовани кандидати уз пријаву прилажу доказе о испуњености услова за радно место за које конкуришу, у неовереним фотокопијама: фотокопију дипломе о стеченом нивоу стручне спреме, положеном стручном испиту, специјалистичком испиту, лиценци, изводе из матичне књиге рођених и матичне књиге држављана, кратку биографију (CV) са адресом, контакт телефоном и е-маил адресом.

Рок за подношење пријава је 8 (осам) дана од дана објављивања огласа код Националне службе за запошљавање.

Оглас доставити Министарству здравља Републике Србије ради објављивања на интернет страници истог.

Пријавом на оглас кандидат даје своју сагласност за обраду података о личности у сврхе избора за пријем у радни однос. Подаци се не могу користити у друге сврхе. Податке обрађује Одељење за правне и опште послове Завода.

Пријаве слати на адресу: Завод за јавно здравље «Тимок» Зајечар, Ул. Сремска 13, 19000 Зајечар, са назнаком за које се оглашено радно место конкурише, или лично доставити на адресу Завода.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.

Кандидати који испуњавају услове конкурса биће позвани на разговор и проверу знања.

Приликом заснивања радног односа, кандидат је дужан да достави лекарско уверење као доказ о здравственој способности за послове за које се прима.

Одлука о избору кандидата ће бити објављена на огласној табли Завода и на Wеб сајту Завода, а све потребне информације се могу добити у Одељењу за правне и опште послове.

Информација о актуелној епидемиолошкој ситуацији грознице Западног Нила на територији Републике Србије у 2026. години

33. недеља (10–16. август 2026. године)

На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, на територији Републике Србије је, од почетка сезоне надзора, 1. јуна 2026. године, до 16. августа 2026. године, регистровано укупно шест случајева неуроинвазивног облика грознице Западног Нила.

Случајеви су регистровани на територији три округа:

Града Београда – два случаја,
Јужнобанатског округа – два случаја,
Средњобанатског округа – два случаја.

Међу оболелима су четири особе мушког и две особе женског пола. Просечна старост оболелих је 64 године.

Епидемиолошка ситуација у Европи

У сезони надзора 2026. године, закључно са 13. августом 2026. године, у државама Европске уније (ЕУ) и Европског економског простора (ЕЕП) случајеви обољевања од грознице Западног Нила код људи регистровани су у Италији, Грчкој, Румунији, Шпанији, Француској и Немачкој. У региону је обољевање регистровано и у Северној Македонији.

Од почетка сезоне трансмисије 2026. године, закључно са 13. августом, укупно је идентификовано 75 подручја захваћених вирусом Западног Нила у седам европских земаља.

Захваћена подручја регистрована су у:

Италији – 40,
Грчкој – 13,
Румунији – 12,
Северној Француској – 4,
Северној Македонији – 3,
Шпанији – 2,
Немачкој – 1.

У ових седам земаља пријављено је укупно 426 локално стечених случајева инфекције вирусом Западног Нила код људи:

Италија – 224,
Грчка – 105,
Шпанија – 42,
Северна Македонија – 30,
Румунија – 18,
Француска – 6,
Немачка – 1 случај.

Како се преноси грозница Западног Нила?

Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца.

Главни вектор, односно преносилац вируса Западног Нила, је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и код нас.

Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра.

Препоруке за заштиту од убода комараца

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца:

Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
Избегававање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
Употреба заштитних мрежа против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
Редукција броја комараца у затвореном простору.
По могућству боравак у климатизованим просторијама, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
Избегававање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја.
Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки.
Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и суптропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.
У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроинвазивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.

Заштитимо себе и своје најближе – спречимо убоде комараца и смањимо ризик од инфекције вирусом Западног Нила. Преузето: https://www.batut.org.rs/index.php?content=3236

Правилно ношење школске торбе – важан корак у очувању здравља деце

Школски узраст представља период интензивног раста и развоја, током кога се формирају бројне навике важне за здравље у каснијем животу. У овом периоду деца су свакодневно изложена различитим оптерећењима, међу којима посебну пажњу заслужују тежина школске торбе, начин њеног ношења, дуготрајно седење, неправилан положај тела и недовољна физичка активност.

Претежак или неправилно постављен ранац може да доведе до замора мишића, нелагодности и болова у врату, раменима и леђима. Покушавајући да одржи равнотежу, дете се може нагињати унапред, уназад или у страну, што додатно оптерећује мишићно-коштани систем и нарушава правилно држање тела.

Међутим, тешка школска торба није доказани непосредни узрок сколиозе и других трајних деформитета кичме. Њихов настанак је сложен и повезан са бројним факторима. Ипак, превелика тежина и неправилно ношење ранца могу изазвати бол, мишићни замор, промене положаја тела и додатне тегобе код деце која већ имају проблеме са кичмом.

Очување здравља кичме школске деце заједничка је одговорност родитеља, наставника, школе, здравствених радника и саме деце. Добро одабран и правилно постављен ранац, мање непотребног терета, свакодневно кретање и благовремено препознавање тегоба једноставне су мере које могу значајно допринети здравијем и безбеднијем одрастању.

КОЛИКО БИ ШКОЛСКА ТОРБА ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ТЕШКА?

Торба са свим књигама, прибором, опремом, храном и водом треба да буде што лакша. Препорука медицинских стручњака, пре свега ортопеда и физијатара, је да тежина школске торбе са школским прибором и пратећом опремом треба да износи 5-10%, до максимално 15% телесне тежине детета, изнад чега она штетно делује на коштано-мишићни систем и његов развој. Пожељно је тежити доњој граници и, кад год је могуће, задржати тежину торбе од око 10% телесне тежине детета. Ипак, не постоји једна граница која одговара сваком детету, па треба узети у обзир узраст, телесну грађу, снагу, здравствено стање, дужину пута до школе и начин кретања.

Препоручена тежина школске торбе у односу на телесну масу детета:

Телесна маса детета	Пожељна тежина торбе – око 10%	Горња граница – 15%
20 kg	2 kg	3 kg
25 kg	2,5 kg	3,75 kg
30 kg	3 kg	4,5 kg
40 kg	4 kg	6 kg
50 kg	5 kg	7,5 kg

На пример, дете телесне масе 25 kg требало би да носи торбу тешку око 2,5 kg, а свакако не тежу од 3,75 kg. Уколико се дете мучи да подигне ранац, нагиње напред док хода или се брзо замара, терет треба смањити без обзира на измерени проценат.

Осим тежине школске торбе, пажњу треба посветити и њеном облику и величини

КАКО ПРАВИЛНО ОДАБРАТИ ШКОЛСКУ ТОРБУ?

При избору школске торбе /ранца треба водити рачуна о следећем:

1.Ранац треба да одговара висини и телесној грађи детета. Већи ранац није нужно бољи, јер подстиче ношење више непотребних ствари.

2. Празан ранац треба да буде што лакши, али довољно чврст да задржи облик.

3. Горња ивица не би требало да буде изнад рамена, а доња би требало да се налази у висини струка или неколико центиметара изнад њега.

4.Ранац не треба да буде шири од трупа детета.

5.Треба да има две широке, подесиве и адекватно постављене нараменице како би се тежина подједнако распоредила на оба рамена.

6.Пожељна су ојачана леђа која штите дете од притиска тврдих и оштрих предмета.

7.Грудни и појасни каиш помажу да ранац остане уз тело и да се терет равномерније распореди

8.Више преграда олакшава правилан распоред садржаја и спречава његово померање.

9.Рефлектујући елементи доприносе бољој уочљивости детета у саобраћају, нарочито при смањеној видљивости.

КАКО ПРАВИЛНО СПАКОВАТИ РАНАЦ?

Тежина ранца не зависи само од књига. Перница, свеске тврдог повеза, флашица воде, ужина, спортска опрема, електронски уређаји и предмети који су остали од претходних дана могу знатно повећати оптерећење.

Зато је важно:

1. носити само књиге, свеске и прибор који су потребни само за тај дан;

2. најтеже предмете поставити у преграду најближу леђима;

3. садржај распоредити равномерно, како се не би померао током хода;
4. користити свеске меких корица и лакши школски прибор, када је то могуће;
5. флашицу воде и друге предмете распоредити тако да не оптерећују само једну страну;

6. најмање једном недељно прегледати и уклонити непотребне ствари из торбе;
7. спаковати торбу према распореду часова за наредни дан.

КАКО ПРАВИЛНО НОСИТИ И ПОДИЗАТИ ШКОЛСКУ ТОРБУ / РАНАЦ?

Ранац се увек носи на оба рамена. Ношење преко једног рамена доводи до неравномерног оптерећења и нагињања тела у страну.

Нараменице треба подесити тако да:

ранац прилеже уз леђа и не клати се током хода;
терет буде постављен високо и близу средишње линије тела;
нараменице не стежу и не остављају трагове на раменима;
дете може усправно и несметано да хода.

При подизању торбе/ранца са пода дете треба да савије колена, приђе торби и подигне је снагом ногу, без наглог савијања и увртања у струку. Ранац не треба носити током вожње у аутомобилу или другом возилу јер може ометати правилно постављање сигурносног појаса.

Да ли су торбе са точкићима добро решење?

Торбе са точкићима могу смањити оптерећење леђа када дете мора да преноси тежак садржај на равној и проходној површини. Међутим, нису увек практичне: повлачење само једном руком може неравномерно оптеретити раме и труп, док точкови и продужена ручка повећавају тежину саме торбе. Оне могу носити и већи ризик од саплитања у гужви, на неравном терену и степеницама.

Уместо да се торбе са точкићима безусловно препоручују или искључују избор треба прилагодити условима у школи, путу који дете прелази и његовим индивидуалним потребама.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ ДА ЈЕ РАНАЦ ПРЕТЕЖАК?

Ранац је вероватно претежак или неправилно подешен ако дете:

не може самостално и лако да га подигне и стави на рамена;
при ходу се нагиње ка напред, ка назад или у страну;
брзо се замара или задише након кратког хода;
осећа бол или укоченост у врату, раменима или леђима;
има трњење, слабост или губитак осећаја у рукама;
има црвенило или трагове на раменима;
мења начин хода или избегава ношење торбе;
жали се да је торба тешка или неудобна.

Бол који траје, понавља се, буди дете ноћу, праћен је слабошћу, трњењем, променом хода или видљивом асиметријом рамена и леђа захтева преглед изабраног педијатра, који ће проценити да ли је потребно даље испитивање.

ПРЕПОРУКЕ РОДИТЕЉИМА

Укључите дете у избор ранца, али предност дајте правилној величини, малој тежини и функционалности.
Измерите тежину детета и напуњеног ранца на кућној ваги.
Научите дете да користи обе нараменице и, уколико постоје, грудни и појасни каиш.
Проверите да ли је ранац правилно подешен и да ли дете може усправно да хода.
Помозите млађој деци да торбу спакују према распореду часова.
Једном недељно заједно прегледајте торбу и „прочистите” њен садржај.
Не занемарујте дететове жалбе на тежину торбе, умор, бол или трњење.
Подстичите правилно седење, редовне паузе током учења и свакодневну физичку активност.
Ако дете свакодневно носи велики број књига, разговарајте са учитељем или одељењским старешином.

ПРЕПОРУКЕ ШКОЛАМА И НАСТАВНИЦИМА

Проблем тешких школских торби не може се решавати само променом понашања детета. Неопходне су и организационе мере у школској средини:
обезбедити ормариће или други безбедан простор за остављање дела уџбеника и прибора, када услови то дозвољавају;
прецизно и благовремено обавештавати ученике шта треба да понесу наредног дана;
избегавати захтев да ученици истовремено носе више непотребних уџбеника и пратећих материјала;
препоручивати свеске меких корица и мањег формата када је то могуће;
координисати распоред часова и потребног материјала како би се смањило дневно оптерећење;
омогућити да део наставног материјала остане у учионици;
промишљено користити електронске садржаје, уз вођење рачуна о времену пред екраном, правилном положају тела и прекидима дуготрајног седења;
организовати едукацију ученика и родитеља о правилном паковању, подизању и ношењу ранца и адекватној физичкој активности;
посебну пажњу посветити деци која пешаче дуже до школе и деци са већ постојећим здравственим тегобама.

Физичка активност – важан ослонац правилног развоја

Превенција мишићно-коштаних тегоба не завршава се избором доброг ранца. Редовна физичка активност јача мишиће леђа, стомака и раменог појаса, побољшава равнотежу, координацију и држање тела.

Децу треба подстицати на свакодневно кретање, активну игру, пешачење, вожњу бицикла, спорт и друге активности прилагођене њиховом узрасту, способностима и здравственом стању. Физичка активност не може да „поништи” последице свакодневног ношења претешке торбе, али представља важан део свеобухватне бриге о правилном расту и развоју.

ИМАЈТЕ НА УМУ…

Правилно ношење школске торбе и свакодневна физичка активност једноставне су, али важне навике које доприносе правилном расту и развоју детета.

Уз мало пажње и подршке, могуће је смањити ризик од здравствених тегоба и омогућити деци да одрастају здраво, активно и безбедно.

Извор:https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1680-pravilno-nosenje-skolske-torbe-vazan-korak-u-ocuvanju-zdravlja-dece

Резултати ликовно-литерарног конкурса расписаног поводом обележавања XXXVI Националне недеље здравља уста и зуба.

Поводом XXXVI Националне недеље здравља уста и зуба 2026. године, Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је ликовни и литерарни конкурс на тему „ЗДРАВИ ЗУБИ ЗА ЗДРАВ ОСМЕХ ” за децу предшколског и основношколског узраста у Републици Србији.

На конкурсу је ПОХВАЛУ добио групни рад Установе за дневни боравак деце и омладине ометене у развоју „Облутаκ“ Зајечар.

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је пристигло укупно 340 рада, од чега:

− 283 ликовна рада (90 из предшколских установа, 128 од првог до четвртог разреда, 55 од петог до осмог разреда основних школа, 10 радова из удружења и специјалних школа за помоћ ментално недовољно развијенихлица) и

− 57 литерарних радова (26 од првог до четвртог разреда и 31 од петог до

осмог разреда основних школа).

− Радови су пристигли из 16 окружних института и завода (49 предшколских установа, 73 основне школе и 4 удружења и специјалних школа за помоћ ментално недовољно развијених лица). У оквиру сваке категорије изабрани су најбољи радови.

Честитамо деци и њиховим учитељима и васпитачима на заслуженој похвали! Поносни смо што је рад из Зајечара препознат на републичком нивоу. Браво за труд, креативност и учешће!

Међународни дан младих 2026. „Различити контексти, заједничке тежње“

О Међународном дану младих

Међународни дан младих, који се обележава сваке године 12. августа, подиже свест о изазовима и могућностима са којима се суочавају млади људи широм света и слави њихову улогу као кључних партнера у постизању одрживог развоја.

Обележавање пружа платформу владама, омладинским организацијама, организацијама Уједињених нација, цивилном друштву, академској заједници и другим заинтересованим странама да промовишу дијалог, јачају партнерства и истичу иницијативе које воде млади, а које доприносе инклузивнијим, мирнијим и одрживим друштвима.

Тема: „Различити контексти, заједничке тежње“

Међународни дан младих 2026. године препознаје да, иако животе младих људи обликују различите националне и локалне вредности, њихове тежње су изузетно сличне. Широм земаља и заједница, млади људи траже достојанство, прилике, смислено учешће, пристојан посао, квалитетно образовање и одрживу будућност.

Овогодишња тема посебну пажњу посвећује младима који живе у најмање развијеним земљама, земљама у развоју без излаза на море и малим острвским државама у развоју, који се често суочавају са преклапајућим изазовима повезаним са сиромаштвом, климатским променама, географском изолованошћу, ограниченим економским могућностима и неједнаким приступом дигиталним технологијама. Истовремено, ови млади људи настављају да показују отпорност, лидерство и иновативност у унапређењу одрживог развоја у својим заједницама и шире.

Зашто ова тема?

Иако млади људи различито живе, многи од данашњих великих изазова превазилазе границе. Ограничен приступ квалитетном образовању, препреке за пристојан рад, неједнака дигитална повезаност, климатске промене, социјална искљученост и забринутост због менталног благостања погађају милионе младих људи широм света.

Ови изазови су често најизраженији у најмање развијеним земљама, земљама са нижим степеном развоја и малим острвским развојним земљама, где структурна ограничења – укључујући ограничен фискални простор, географску изолованост, климатску рањивост и инфраструктурне недостатке – могу смањити могућности за младе. Па ипак, млади људи у овим земљама такође предводе иновативна решења кроз предузетништво, дигиталне технологије, заједничко деловање, климатске адаптације и друштвене иновације.

Тема за 2026. годину наглашава да препознавање различитих контекста треба да ојача – а не да умањи – глобалну солидарност. Улагањем у младе свуда и подржавањем оних који се суочавају са највећим препрекама, међународна заједница може помоћи да се осигура да ниједна млада особа не буде запостављена.

Подтеме

Глобална солидарност: Одрживи развој и развој младих су заједничке одговорности. Ова подтема истиче важност међународне сарадње, партнерстава и равноправног приступа могућностима и ресурсима који омогућавају младима свуда да напредују.
Заједнички изазови: Млади људи широм света све се више суочавају са изазовима везаним за образовање, запошљавање, климатске промене, дигиталну инклузију и ментално благостање. Ова подтема подстиче дијалог и колективне одговоре засноване на животним искуствима младих људи.
Иновације младих: Млади људи развијају практична и креативна решења за локалне и глобалне изазове. Од климатских акција и дигиталног предузетништва до иницијатива које води заједница и друштвених иновација, млади настављају да показују лидерство чак и у условима ограничених ресурса. Ова подтема слави њихов допринос, истовремено промовишући могућности за сарадњу и размену знања.

Извор: https://social.desa.un.org/issues/youth/events/international-youth-day-2026

ЗДРАВЉЕ ТОКОМ ЛЕТА – КЉУЧНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА БЕЗБЕДНО И ЗДРАВО ЛЕТО

Током летњег периода, посебну пажњу треба посветити понашањима која могу утицати на здравље појединца и заједнице, квалитет живота и очување животне средине:

За више информација и детаљне препоруке, погледајте:

Здравствене препоруке становништву за поступање у условима екстремних врућина

Здравствене препоруке становништву за поступање у условима екстремних врућина

Опште препоруке становништву за спречавање и поступање у случају пожара током екстремних врућина

ОПШТЕ ПРЕПОРУКЕ СТАНОВНИШТВУ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ ПОЖАРА ТОКОМ ЕКСТРЕМНИХ ВРУЋИНА

Болести које преносе комарци и мере заштите

Болести које преносе комарци и мере заштите

Безбедност хране током лета

БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ ТОКОМ ЛЕТА

Информишите се, примените препоручене мере заштите и одговорним понашањем допринесите очувању сопственог здравља, здравља других и животне средине.

Регистрована прва два случаја оболевања од грознице Западног Нила у Републици Србији у сезони надзора 2026. Године

На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од стране Националне референтне лабораторије за АРБО вирусе и хеморагичне грознице Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” и Градског завода за јавно здравље Београд, 5. августа 2026. године регистрована су прва два лабораторијски потврђена случаја оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији у сезони надзора 2026. године.

Оболеле особе су са територије града Београда, старости 75 и 82 године. Оба пацијента су хоспитализована на Клиници за инфективне и тропске болести у Београду због развоја неуроинвазивног облика болести.

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, Институт за јавно здравље Србије препоручује примену мера личне заштите од убода комараца, и то:

Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
Избегававање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
Редукција броја комараца у затвореном простору.
По могућству боравак у климатизованим просторијама, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и суптропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.
У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроинвазивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.

Извор:https://www.batut.org.rs/index.php?content=3235