Вести - ЗЈЗ "Тимок"

Новембар-месец борбе против болести зависности

Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

Светска здравствена организација (СЗО) даје дефиницију по којој је зависност периодична или континуирана интоксикација, због поновљеног узимања природних или синтетичких дрога. Конзумирање психоактивних супстанци је не само здравствена претња већ и значајан социо-економски терет широм света те је потребно у оквиру сваке друштвене заједнице радити на превенцији.

Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Конзумирање психоактивних супстанци је не само здравствена претња већ и значајан социо-економски терет широм света.

Болести зависности обухватају низ поремећаја који се манифестују прекомерним и неконтролисаним коришћењем супстанци или учешћем у активностима које имају негативан утицај на физичко, психичко и социјално здравље појединца. Оне се могу сврстати у две основне категорије:

Хемијске зависности (зависност од супстанци):

Алкохолизам: Зависност од алкохола једна је од најчешћих и најпризнатијих болести зависности. Карактерише је потреба за континуираном конзумацијом алкохола, толеранција на његове ефекте и појава симптома апстиненције.

Зависност од дрога: Обухвата широк спектар супстанци, укључујући опијате (хероин, морфијум), стимулансе (кокаин, амфетамини), седативе, халуциногене и канабис. Сврстава се у тешке облике зависности због брзог развоја толеранције и озбиљних физичких и психичких последица.

Никотинска зависност: Пушење дувана изазива јаку зависност због присуства никотина. То је једна од најраспрострањенијих врста зависности и води до бројних здравствених проблема, попут кардиоваскуларних болести и рака плућа.

Бехевиоралне зависности (зависности од понашања):

Коцкање: Поремећај коцкања подразумева немогућност контроле над потребом за коцкањем, што доводи до финансијских, социјалних и породичних проблема.

Зависност од интернета и технологије: Прекомерно коришћење интернета, друштвених мрежа и видео-игара све више постаје препознато као врста зависности. Ова врста зависности може утицати на когнитивне функције, друштвене односе и опште ментално здравље.

Зависност од хране: Прекомерно уношење хране, посебно оне која је високо калорична, може довести до поремећаја у исхрани попут компулзивног преједања, што се сматра обликом зависности.

Симптоми и знаци зависности

Физички симптоми: Укључују промене у изгледу и здравственом стању, попут губитка или повећања телесне тежине, проблема са кожом, несанице и других здравствених компликација.
Психолошки симптоми: Обухватају промене у расположењу, депресију, анксиозност, раздражљивост и параноју.
Социјални знаци: Повлачење из друштва, проблеми у школи или на послу, занемаривање породичних и друштвених обавеза, као и финансијски проблеми.

Најугроженија популација када су у питању болести зависности обично укључује више различитих група у друштву, а посебно се истичу: Млади и адолесценти. Ова популација је нарочито подложна утицајима околине и вршњачким притисцима. Истраживања показују да млади људи често експериментишу са психоактивним супстанцама, алкохолом или дуваном због знатижеље, потребе за припадањем или као начином да се носе са стресом и анксиозношћу. Недовољно развијене животне вештине и емоционална незрелост могу допринети лакшем развоју зависности.

Превенција болести зависности подразумева свеобухватне стратегије које имају за циљ смањење ризика од развоја зависности и промовисање здравих животних навика. Ове стратегије обухватају едукативне, социјалне и политичке мере које су усмерене на појединце, породице, школе и заједницу у целини.

Ефикасна превенција не само да смањује ризик од зависности, већ подстиче здрав и продуктиван живот појединаца и заједнице, она је кључни елемент у борби против болести зависности, јер је много ефикасније спречити проблем него се борити с његовим последицама.

Светски дан детета – 20. новембар 2024.

Светски дан детета (Међународни дан детета)се обележава сваког 20. новембра у целом свету још од давне 1954. године. Генерална скупштина Уједињених нација је тада усвојила резолуцију 836 (IX) којом је позвала све државе чланице да овај дан посвете активностима за унапређење благостања деце. На тај исти дан, 1959. године Генерална скупштина је усвојила резолуцију 1386 (XIV) којом је проглашена Декларација о правима детета. Циљ је да се свој деци света омогући да уживају у људским правима и слободама утврђеним Повељом УН и Универзалном декларацијом о људским правима. 20. новембра 1989. године, Генерална скупштина је усвојила Конвенцију о правима детета.

Обележавање овог Дана је прилика да се државе, институције, организације и појединици подсете на своје обавезе према деци. Свако дете има право пре свега на живот, опстанак и оптималне услове за развој. Мора бити заштићено од занемаривања, злостављања, злоупотребе. Има право на здравствену и социјалну заштиту, образовање, али и на љубав и разумевање. Има право да одраста у безбедном и сигурном породичном окружењу. Обавеза Државе, породице, родитеља је да обезбеде сваком детету оно што му припада.

Тема Светског дана детета 2024. је “Слушајте будућност”. Подстичемо свет да активно слуша дечије наде, снове и визије за будућност, промовишући право деце на учешће. Деца треба да буду оснажена да изразе своје мишљење о свету у коме желе да живе, а наша је одговорност да слушамо и подржавамо њихове визије.

Важност слушања деце

Гради самопоуздање и самопоштовање: Када се деца осећају да се чују и разумеју, то повећава њихово самопоуздање. То им показује да су њихове мисли и идеје цењене.
Подстиче критичко мишљење: Слушање своје деце помаже им да развију критичко мишљење и вештине решавања проблема. Подстиче их да дубоко размишљају о свету и свом месту у њему.
Негује креативност: Дајући деци слободу да изразе своју визију будућности, помажете им да креативно размишљају о изазовима и приликама са којима се могу суочити.
Јача вашу везу: Отворени дијалог подстиче поверење између родитеља и деце. То осигурава да се деца осећају пријатно када вам долазе са својим сновима, бригама и идејама.

Светски дан детета није само подсећање на права која деца имају, већ и на то колико је важно да их учимо како да буду одговорни, како да покажу поштовање према другима, како да разумеју свет око себе и како да развијају емпатију.

Наша одговорност као родитеља, друштва, свих нас, је да деци обезбедимо не само права, већ и прилику да та права користе, да расту у сигурном окружењу, да истражују, да се развијају. Тек када препознамо да свако дете на свету заслужује љубав, поштовање, топлину и сигурност, можемо рећи да смо испунили своју дужност. Деца су наша највећа одговорност, али и најлепши дар. Кроз бригу, љубав и поштовање можемо им омогућити да израсту у одговорне, саосећајне особе које ће у будућности градити бољи свет. Светски дан детета је подсећање да деца нису само наша будућност, већ и садашњост, да деца заслужују да буду вођена с љубављу и пажњом.

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ

Поводом обележавања 16. oктобра „Светског дана хране“ и Месеца правилне исхране 2024 године, на тему:

„Право на храну за бољи живот и бољу будућност”

Предшколски узраст

I награда – Групни рад ,припремна група – вртић „ Ђурђевак“ Зајечар

I награда – Тара Рашковић -вртић „ Марија Мунћан“ Мајданпек

II награда – ПУ „Бајка“- предшколска група (истурено одељење)

ОШ „Вук Караџић“ Књажевац

III награда –Дамјан Матејевић -вртић „Невен“ Кладово

Награда за креативност

(продужени боравак) ОШ“Јеремија Илић Јегор“ Рготина

Ликовни радови ( од I- IV разреда)

I награда – Богдан Трпковић IV ОШ „Митрополит Михајло“ Сокобања

II награда– Дамир Длбокић III-1 ОШ „ Ђорђе Симеоновић“ Подгорац

III награда– Софија Чезикић III-1 ОШ „ Вера Радосављевић“ Неготин

Ликовни радови ( од V- VIII разреда)

I награда– Јован Цонић VI-2 ОШ „ Десанка Максимовић“ Зајечар

II награда – Леа Граховац V ОШ „Светозар Тадић“ Текија- Кладово

III награда – Александра Марковић VI ОШ „ Вук Караџић“ Велики Извор

III награда – Алекса Богдановић V-3 ОШ „Хајдук Вељко“ Зајечар

Литерарни радови

I награда– Теа Јовановић IV ОШ „Доситеј Обрадовић“ Вражогрнац

II награда – Габријела Панцојевић III-1 ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин

III награда – луна Станимировић VIII-1 ОШ „9. српска бригада“ Бољевац

ЈАВНИ ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС

На основу члана 7. и члана 8. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Рeпублика Србија (“Сл. гласник РС“, бр. 96/2019), члана 23. Статута Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар бр. 1398-1/24 од 04.04.2024. године, Закључка 51 број: 112-9094/2024 од 30. септембра 2024. године Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, Кадровског плана Завода за јавно здравље «Тимок» Зајечар за 2018. годину бр. 112-01-200/2018-02 од 20. августа 2018. године и Одлуке директора Завода бр. 3-2475/24 од 30.10.2024. године, овим Завод за јавно здравље «Тимок» Зајечар, објављује

Два здравствена радника са високом школском спремом:
Лекара специјалисте микробиологије или доктора медицине уз могућност упућивања на специјализацију из грана превентивне медицине, са пуним радним временом, на неодређено време и пробним радом у трајању до 3 (три) месеца.
Лекара специјалисте епидемиологије или доктора медицине уз могућност упућивања на специјализацију из грана превентивне медицине, са пуним радним временом, на неодређено време и пробним радом у трајању до 3 (три) месеца.
Једног здравственог радника са завршеном вишом односно високом струковном школом здравствене струке за обављање послова радног места: Виши санитарни техничар / санитарно-еколошки инжењер, са пуним радним временом, на неодређено време и пробним радом у трајању до 3 (три) месеца.
Једног здравственог радника са средњом стручном спремом за обављање послова радног места: Санитарни/санитарно-еколошки техничар, са пуним радним временом, на неодређено време и пробним радом у трајању до 3 (три) месеца.

Опис послова свих оглашених радних места утврђен је Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова у Заводу за јавно здравље «Тимок» Зајечар бр. 1399-1/24 од 04.04.2024. године.

Поред општих услова за заснивање радног односа утврђених законом, кандидати треба да испуњавају и следеће посебне услове: одговарајући степен стручне спреме здравствене струке, положен стручни испит, лиценца или решење о упису у лекарску комору односно КМСЗТС.

Заинтересовани кандидати преко Одељења за правне и опште послове Завода, уз пријаву прилажу доказе о испуњености услова огласа у неовереним фотокопијама: фотокопију дипломе о стеченом степену стручне спреме, фотокопију уверења о положеном стручном испиту, фотокопију лиценце или решења о упису у лекарску комору односно КМСЗТС, изводе из матичне књиге рођених и матичне књиге држављана, кратку биографију (CV) са адресом, контакт телефоном и е-маил адресом.

Рок за подношење пријава је 8 (осам) дана од дана објављивања огласа код Националне службе за запошљавање. Пријаве слати на адресу: Завод за јавно здравље «Тимок» Зајечар, ул. Сремска бр.13, Зајечар, са назнаком „за оглас – радно место: (1, 2 или 3)“, или лично доставити Одељењу за правне и опште послове на адреси Завода.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.

Кандидати који уђу у ужи избор биће позвани на разговор.

Приликом заснивања радног односа, кандидат је дужан да достави лекарско уверење као доказ о здравственој способности за послове за које се прима.

Одлука о избору кандидата ће бити објављена на огласној табли Завода и на Wеб сајту Завода, а све потребне информације се могу добити у Одељењу за правне и опште послове Завода.

Оглас објавити на Wеб сајту Министарства здравља РС и на Wеб сајту Завода.

Светски дан хране – 16. октобар 2024. Октобар – месец правилне исхране „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.

Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.

И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.

Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Кључне чињенице и изазови

Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

Подржите билошку разноврсност

Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
Одржавајте хигијену
Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
Заштитите намирнице од инсеката и глодара.

Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

Одвојте свеже од куваног
Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

Kувајте довољно дуго
Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.

Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.

Чувајте храну на безбедним температурама
Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.

Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5. Kористите исправну воду и свеже намирнице

Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
Бирајте свеже намирнице.
Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ СЕЗОНСКОГ ГРИПА

На територији надлежности Завода за јавно здравље ‘’Тимок’’ Зајечар која обухвата зајечарски И борски округ, за сезону 2024/2025. год. доступне вакцине против грипа су: четворовалентна (Influvac tetra) произвођача Abbott Biologicals и тровалентна вакцина (Torvaxflu) произвођача Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

Вакцинација се спроводи на вакциналним пунктовима у надлежним домовима здравља почев од 06.10.2024.године.

Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци Европске уније за сезону 2024/2025. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:

A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Thailand/8/2022 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.

Тровалентна вакцина против грипа садржи два типа А и један тип Б вируса грипа и њен састав је следећи:

A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Thailand/8/2022 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus.

У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су следеће категорије:

1. труднице;

2. лица старија од шест месеци живота са:

– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),

– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући

хипертензију),

– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40),

– бубрежном дисфункцијом,

– хемоглобинопатијом,

– хроничним неуролошким поремећајима,

– малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,

– имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),

– код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, и друго

3. лица старија од 65 година;

4. чланови породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.

Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику од оболевања може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешћа је запаљења плућа).

Према епидемиолошким индикацијама, вакцинација се спроводи код:

– лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;

– деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и лица запослених у тим установама.

Поред тога, обавезна имунизација против грипа спроводи се и код лица запослених у здравственим установама.

Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне.

Имајући у виду различиту ефективност вакцине према узрасним категоријама, потребно је напоменути да се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.

Осим у случају потврђене привремене или трајне контраиндикације, вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна, односно 18 година живота када је у питању наведена тровалентна вакцина, према сажетку карактеристика лека.

Вакцина против грипа може се дати истовремено са вакцином против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније за лица у посебном ризику, при чему се вакцине дају у различите екстремитете.

Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.

10.ОКТОБАР-СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.

Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.

Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.

Рад је друштвена одредница менталног здравља. Безбедно и подржавајуће радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље, пошто доприноси човековом осећају постигнућа, самопоуздању, а такође доприноси и опоравку и инклузији људи са психосоцијалним инвалидитетом. Међутим, лоша организација и услови рада, опасна радна средина, лоши радни односи, укључујући узнемиравање, стигму, дискриминацију, или незапосленост – и продужена изложеност овим негативним условима рада – могу значајно допринети погоршању менталног здравља или погоршати постојећа стања менталног здравља, и негативно утицати на укупан квалитет живота и последично на учешће или продуктивност.

Психосоцијални ризици по ментално здравље на послу
Десет најчешћих психосоцијалних фактора који представљају ризик за ментално здравље на послу:

▶Садржај рада/дизајн задатка: нпр. недостатак разноврсности или кратки циклуси рада, фрагментиран или бесмислен рад, недовољно коришћење вештина, велика неизвесност;

▶Обим посла и темпо рада: нпр. преоптерећеност послом или недостатак радних задатака, притисак и стално подвргавање роковима;

▶Распоред рада: нпр. рад у сменама, ноћне смене, нефлексибилан распоред рада, продужено радно време;

▶Контрола: нпр. мало учешће у доношењу одлука, недостатак контроле над начином и темпом рада;

▶Окружење и опрема: нпр. неадекватна доступност, прикладност или одржавање опреме; лоши услови радног окружења као што је недостатак простора, лоше осветљење, прекомерна бука;

▶Организациона култура и функција: нпр. лоша комуникација, низак ниво подршке за решавање проблема и лични развој, недостатак дефиниције или споразум о организационим циљевима, промене у организацији; велика конкуренција за оскудне ресурсе, превише сложена бирократија;

▶Међуљудски односи на послу: нпр. друштвена или физичка изолација, лоши односи са надређенима, међуљудски сукоби, недостатак (перципиране, стварне) друштвене подршке; малтретирање, узнемиравање, мобинг;

▶Улога у организацији:нпр. двосмисленост улога, конфликт улога и одговорност за друге људе;

▶Развој каријере: нпр. стагнација и неизвесност у каријери, недовољно или претерано напредовање, лоша плата, несигурност посла, ниска социјална вредност рада;

▶Однос посла и приватног живота нпр. супротстављени захтеви посла и куће, недостатак подршке укућана, превелика удаљеност радног места од дома (честа пословна путовања, рад у другом месту и сл,) .

Стога је од суштинске важности да владе, послодавци, организације које представљају раднике и послодавце и друге заинтересоване стране одговорне за здравље и безбедност радника, раде заједно на побољшању менталног здравља на раду. Акције за решавање менталног здравља на послу треба да се предузимају уз значајно укључивање радника и њихових представника, као и особа са животним искуством са стањима менталног здравља. Улажући напоре и ресурсе у приступе и интервенције на послу засноване на доказима, можемо осигурати да свако има прилику да напредује на послу и у животу.

Више о Светском дану менталног здравља можете се информисати на:https://wmhdofficial.com/about-2024/ и https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024

Октобар – Међународни месец борбе против рака дојке 2024.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.

У свету се, према подацима Светске здравствене организације, годишње региструје око 2,3 милиона оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Управо због тога се октобар, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције ове болести. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Рак дојке излечив у преко 90% случајева, уколико се открије на време, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

У Европи је, према последњим подацима из 2020. године, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.

Каква је ситуација у Србији?

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке.

Који су фактори ризика за настанак рака дојке?

Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика поред свакако женског пола, за настанак карцинома дојке и старије животно доба, заим генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције, од кључног значаја заправо рано откривање рака дојке.

Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно, када нажалост његова величина пређе 2 цм са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.

Шта је „организовани скрининг“?

Скрининг je прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). To je тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Зашто је важно и неопходно рано откривање рака дојке?

Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење – правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

Током месеца октобра, апел се упућује, пре свега, општој јавности, са циљем подизања свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и важности свих нивоа превенције, али и стручној јавности и доносиоцима одлука на свим нивоима, у циљу пружања подршке јачању капацитета здравствених установа како би спровођење програма скрининга рака дојке било што успешније и како би водило ка жељеним позитивним исходима по здравље.

Кључне поруке:

– уколико сте здрави и имате најмање 50 година живота време је за вашу прву мамографију, јавите се на преглед – скрининг рака дојке мамографијом;

– уколико имате 50 и више година, урадите мамографију једном у две године;

– уколико имате осећај нелагодности, болове, исцедак из дојке или сличне субјективне тегобе, обратите се одмах лекару на преглед дојки и даље лечење;

– уколико у вашој породичној историји има жена које су боловале од рака дојке, посетите лекара гинеколога или лекара опште праксе већ са 30 година живота и обавите превентивни преглед дојки.

ЗЈЗ „ТИМОК“ ЗАЈЕЧАР РАСПИСУЈЕ КОНКУРС за литерарни и ликовни рад у оквиру кампање Октобар месец правилне исхране 2024. године и обележавања 16. Oктобра – Светског дана хране

Поводом Светског дана хране расписан је конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Право на храну за бољи живот и бољу будућност” са циљем подстицања здравствено васпитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље.

По три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст I–IV разред основне школе и V–VIII разред основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком „ ЗА КОНКУРС – ОКТОБАР МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ”, до 23. октобра 2024. године. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.

Најбоље радове доставити Одсеку за промоцију здравља Завода за јавно здравље “Тимок”, Сремска 13, 19000 Зајечар .

Међународни дан старијих особа – 1. октобар 2024.

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба.

Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што je 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју.

Kако становништво стари, потражња за свеобухватном здравственом заштитом, дугорочном негом и услугама социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањем као што је деменција.

У знак препознавања ових изазова и прилика, 34. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света”.

Ове године догађај треба да окупи стручњаке како би разговарали о политикама, законима и праксама које јачају системе дуготрајне неге и социјалне подршке за старије особе. Биће истакнута хитна потреба за проширењем обука и образовних могућности у геријатрији и геронтологији, решавање глобалног недостатка радника у области дугорочне неге, као и за признавање доприноса неговатеља. Обележавање ће такође нагласити важност заштите људских права како неговатеља тако и оних којима се пружа нега, промовишући приступе усмерене на особу, при чему се поштују достојанство, уверења, потребе и приватност старијих особа, као и њихово право да доносе одлуке о својој нези и квалитету живота. Тема „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“ фокусира се на обезбеђивање услова који омогућавају старијим људима да остану независни, здрави и поштовани у друштву. Како светско становништво стари, ово питање постаје све важније, јер се захтевају свеобухватнији и прилагођенији приступи здравственој и социјалној нези.

Стратегије за јачање система неге

Да би се обезбедило старење с достојанством, потребно је развијати снажне и одрживе системе подршке. Кључни аспекти ових стратегија укључују:

Интегрисани систем здравствене и социјалне неге: Неопходно је да здравствена и социјална заштита буду блиско повезане како би старији људи могли да добију целовиту негу. Ово укључује здравствене услуге, помоћ у кући и социјалне програме.
Подршка неговатељима: Брига о старијима често пада на чланове породице или професионалне неговатеље. Програме који подржавају неговатеље, укључујући обуку и финансијске олакшице, потребно је развијати.
Доступност и приступачност услуга: Један од кључних циљева јесте омогућавање приступачне и приступне здравствене неге. То подразумева развој јавног система здравствене заштите који може да се носи са потребама старијих, укључујући олакшавање трошкова лечења и унапређење квалитета услуга.
Промоција активног старења: Ово је концепт који наглашава важност физичке активности, друштвеног ангажовања и учења током старости. Активно старење помаже у спречавању болести и побољшању квалитета живота.
Прилагођавање инфраструктуре: Градови и заједнице морају постати прилагођенији старијима, кроз развој јавних простора који су приступачни особама с ограниченом покретљивошћу и који подстичу друштвену интеракцију.