svetski dan - ЗЈЗ "Тимок"

14. НОВЕМБАР, СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА

Ширење свести о друштвеном и личном значају шећерне болести тежи да резултира у постављању кључних питања, на првом месту значајних за пацијенте и њихове породице, а у ширем контексту и за оне социјалне ситуације у којима се у пуној мери могу испољити изазови свакодневице за особе које живе са дијабетесом.

Посматрано на нивоу света, милиони људи који живе са шећерном болешћу сваког дана одлазе на посао и превазилазе бројне потешкоће повезане са њиховим здравственим стањем. Некада су ове потешкоће директна последица саме шећерне болести, док их понекада можемо приписати реакцијама друштвене околине које нису увек поткрепљене знањима и на њима заснованим ставовима.

Ово је посебно важно у погледу податка да, према неким изворима, 3 од 4 особе које живе са шећерном болешћу пријављују да су доживеле анксиозност, депресију или неки други поремећај менталног здравља као последицу шећерне болести, што додатно наглашава важност подршке социјалног окружења. Додатно, према резултатима једног истраживања, 4 од 10 особа које живе са шећерном болешћу наводи да „управљање“ болешћу на послу остварује негативан утицај на њихово ментално здравље.

Размишљање и усредсређивање на проблеме шећерне болести повезане са радним местом тема су овогодишње глобалне кампање, под називом „Шећерна болест и радно место“ („Diabetes and the workplace“).

Напоре у овој области посебно подржава податак да је, према проценама из света, 7 од 10 особа које живе са шећерном болешћу радно активног узраста. Стога, усвајање адекватних пословних пракси и политика, као и пружање неопходне подршке особама са шећерном болешћу, могу дати значајан допринос борби против дијабетеса, како на личном тако и на друштвеном плану.

Наводе се и неки конкретни примери мера које могу побољшати положај особа са дијабетесом у радном окружењу:

омогућити адекватне услове за рад (доступност воде, хране и радне паузе),
обучити особље за пружање прве помоћи у случају хитних стања повезаних са шећерном болешћу,
развијати подржавајуће окружење без стигматизације,
омогућити флексибилне радне распореде,
пружити адекватну психолошку подршку запосленима,
обезбедити здраве ужине,
организовати едукације на тему шећерне болести.

Подизање свести у овој области и укључивање свих релевантних друштвених чинилаца може пружити значајан подстрек особама које живе са шећерном болешћу за остваривање њихових личних потенцијала и превазилажење неизбежних изазова. Као и претходне године, подршка овогодишњој кампањи може се стимулисати путем друштвених мрежа, кроз поруке уз натпис — #DiabetesLife.

Шећерна болест (Diabetes mellitus) представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе.

Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током претходних деценија – у периоду 1980–2014. године број особа са дијабетесом у свету порастао је са 108 милиона на 422 милиона.

Додатно, у периоду од 20 посматраних година (2000–2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од 3%. Укупно, на нивоу света, број особа умрлих од дијабетеса износио је 1,5 милиона у 2019. години, чему се може додати и 460.000 смртних исхода од бубрежних болести које су наступиле као последица дијабетеса.

Дијабетес у Србији

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину, 8,3% старијих од 20 година изјавило је да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3%.

Посматрано према структури узрока смрти, удео дијагноза E10–E14 (којима се означавају различити облици шећерне болести), у свим узроцима смрти у Републици Србији у три упоредне године (2000 – 2010 – 2020) износио је 2,4% – 3,1% – 2,9%.

Према подацима из Здравствено-статистичког годишњака Србије, у Србији са дијагнозом дијабетеса живи око 450.000 особа или 8,1% популације. Дијабетес тип 2 чини око 95% свих случајева.

Према подацима Регистра лица оболелих од дијабетеса, током 2023. године у Србији је регистровано 259 нових случајева типа 1 дијабетеса код особа млађих од 30 година. Највише стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (23,3) и Моравичкој области (21,8), а најниже у Борској (3,9) и Јабланичкој области (6,5).

У истој години евидентирано је 16.183 новооболелих од типа 2 дијабетеса. Највише стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (270,6) и Јужнобанатској области (245,8), а најниже у Београдској (60,2) и Шумадијској области (83,8).

Дијабетес представља трећи водећи узрок смрти у Србији. Током 2024. године од ове болести је преминуло 2.615 особа, међу којима је било 1.152 мушкараца и 1.463 жене. У последњој деценији примећен је тренд смањења смртности од свих типова дијабетеса – стопа морталитета опала је са 42,7 на 39,7 на 100.000 становника.

Највише стопе морталитета у 2023. години уочене су у Зајечарској (27,4) и Расинској области (22,0), док су најниже регистроване у Колубарској (3,8) и Моравичкој области (5,2).

Економски утицај шећерне болести завређује посебну пажњу.

Процене из САД говоре да су трошкови који се повезују са дијагнозом дијабетеса у 2017. години износили 327 милијарди америчких долара — од тога 237 милијарди долара директних медицинских трошкова и 90 милијарди долара изгубљене продуктивности.

Узевши у обзир и овако изражену економску димензију шећерне болести у савременим друштвима, активности на пољу превенције добијају на додатној важности.

Велики јавно-здравствени значај придаје се типу 2 дијабетеса, који се среће код више од 90% свих болесника са шећерном болешћу.

Са друге стране, компликације шећерне болести заузимају посебно место у свим разматрањима о дијабетесу.

Одрасле особе са дијабетесом имају 2–3 пута повећан ризик за настанак срчаног и можданог удара. Такође, код ових пацијената, неуропатија удружена са смањеним протоком крви у ткиву стопала повећава вероватноћу настанка улкуса, инфекција и, коначно, потенцијалне ампутације захваћеног екстремитета.

Са друге стране, дијабетесна ретинопатија је важан узрок слепила – у свету се број особа које су ослепеле због дијабетеса процењује на око 1 милион.

Коначно, дијабетес је један од водећих узрока хроничне болести бубрега.

Свеукупно, бројне компликације које додатно усложњавају основно стање захтевају додатно ангажовање ресурса здравственог система, повећавајући трошкове и умањујући могућности за расподелу средстава ка другим потребама.

Најчешћи симптоми дијабетеса

Учестало мокрење (полиурија) – тело покушава да избаци вишак шећера путем урина.
Појачана жеђ (полидипсија) – последица губитка течности услед честог мокрења.
Појачан апетит (полифагија) – иако особа једе више, може губити на тежини јер ћелије не могу да искористе глукозу.
Необјашњив губитак телесне тежине – посебно код типа 1.
Умор и слабост – због смањеног уноса глукозе у ћелије.
Замагљен вид – повишен шећер утиче на сочиво ока.
Споро зарастање рана и учестале инфекције (посебно коже, десни и мокраћних путева).
Трњење, жарење или бол у стопалима и шакама – може бити знак оштећења нерава (дијабетичка неуропатија).

Посебно треба посумњати на дијабетес:

ако се ови симптоми јаве нагло код деце и младих, уз изражену жеђ и учестало мокрење (могућ дијабетес тип 1);
ако се код одраслих појави умор, жеђ и чешће инфекције (могућ тип 2 дијабетеса);
код особа са факторима ризика: гојазност, физичка неактивност, хипертензија, повишени триглицериди, гестацијски дијабетес у трудноћи или позитивна породична анамнеза.

Потврда дијагнозе дијабетеса

Дијабетес се потврђује у здравственој установи, лабораторијским мерењем гликемије, односно глукозе у крви. Уколико је вредност већа од 7,0 mmol/L при два мерења у различитим данима, наште (пре доручка), поставља се дијагноза дијабетеса.

СПРЕЧАВАЊЕ РАЗВОЈА ТИПА 2 ДИЈАБЕТЕСА може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу, и у том смеру циљеви сваког појединца треба да буду:

• Достизање и одржавање здраве телесне масе
• Физичка активност
• Здрава исхрана
• Престанак (или незапочињање) пушења

Ипак, за постизање свеобухватних резултата на нивоу шире заједнице, потребан је нешто другачији приступ са циљем ефикасног усвајања побројаних животних навика.

С тим у вези, искуства из света наглашавају да је за постизање трајних резултата на нивоу популације потребно спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести.

Посебан значај имају организовани програми превенције у које се укључују особе за које се установи одређени ниво ризика за развој типа 2 дијабетеса.

У оквиру оваквих програма, особа се активно прати са циљем утицаја на одржање здравих животних навика, као и постизање зацртаних циљева (губитак телесне масе и постизање одређеног нивоа физичке активности).

Закључно, Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса — усвајање животних стилова који смањују ризик од развоја ове болести може утицати и на смањење ризика за развој бројних других стања, и тиме остварити свеобухватан утицај на унапређење здравља.

24. октобар – Међународни дан борбе против рака дојке

Сваке године 24. октобра обележава се Међународни дан борбе против рака дојке са циљем подизања свести о овој болести која погађа милионе жена широм света. Управо због тога превенција и рано откривање играју кључну улогу, а мамографија представља најпоузданији дијагностички алат у том процесу.

Мамографија, неинвазивна рендгенска метода прегледа дојки, представља једну од најважнијих скрининг метода за дијагностику рака дојке, који у нашој земљи представља најчешћи злоћудни тумор код жена (свака 12. жена у Републици Србији оболи од рака дојке).

Када се рак дојке открије у најранијим стадијумима болести, шансе за излечење су веома високе. Уколико се открије у раној фази, већа је могућност за излечење применом поштедних хируршких метода, опоравак је бржи, а квалитет живота бољи него код жена код којих се болест открије у каснијим фазама.

У мамографији се користе мале и безопасне дозе зрачења, а сам преглед је намењен женама узраста између 50 и 69 година и препоручује се сваке две године. Анализе кретања оболевања од рака дојке у Европи показале су тренд пораста код жена старијих од 50 година, те је увођењем организованог скрининга у нашој земљи прихваћена европска препорука за ову старосну групу.

Мамографија је метода која користи малу дозу рендгенских зрака за креирање слике унутрашњег ткива дојке, са циљем да се открију промене у најранијој фази. У зависности од опреме, може бити 2Д или 3Д (томосинтеза).

Зашто се ради мамографија?

Већина жена које оболе нема ниједан од познатих фактора ризика, због чега су редовни прегледи најбољи начин за очување здравља. Они омогућавају да се болест открије у почетној фази, када је лечење једноставније и када постоји преко 90% шанси за потпуно излечење.

Мамографија може открити рак дојке пре него што се појаве симптоми, укључујући мале туморе и микрокалцификације које се не могу напипати. Рано откривање омогућава благовремено започињање лечења и повећава шансе за потпуни опоравак. За жене млађе од 35 година, ултразвук је често иницијална метода прегледа.

Мамографски преглед користи се и у дијагностичке сврхе код жена које имају симптоме као што су чворићи, исцедак из брадавице или промене на кожи.

Како изгледа мамографски преглед?

Током мамографског прегледа дојка се поставља између две плоче на мамографу. Плоче компресују дојку како би се добила јаснија слика и смањила доза зрачења. Компресија, иако неугодна, значајно побољшава видљивост различитих патолошких процеса.

Скенирање се врши из две или више пројекција, а укупно трајање прегледа је око 30 минута. Количина зрачења која се користи током прегледа је мала и сматра се безопасном.

Модерни дигитални мамографи (укључујући томосинтезу) користе још ниже дозе зрачења и обезбеђују прецизније слике. У неким случајевима густина ткива дојке може маскирати промене, те је неопходна примена допунских метода као што су ултразвук дојке или магнетна резонанца.

Након мамографије, радиолог врши класификацију налаза по BI-RADS категоријама, што лекару помаже у даљој дијагностици.

Мамографија може да се ради у било ком периоду менструалног циклуса, али због осетљивости дојке у пременструалној фази препоручује се између 5. и 12. дана циклуса.

Самопреглед дојке

И поред одласка на редовне мамографске прегледе сваке две године (уколико не постоје индикације за чешћи одлазак), неопходно је спроводити самопреглед дојки једном месечно, око 10 дана након почетка циклуса. Уколико жена нема циклус, потребно је да одреди један дан у месецу за самопреглед.

После неколико самопрегледа, жена може да уочи како изгледа нормална структура ткива дојке и да стекне способност да примети новонастале промене. Ипак, самопрегледом се не може напипати сваки тумор, посебно они мањи, па је зато важно комбиновати самопреглед са редовним стручним контролама.

Обележен Светски дан хране – 16. октобар 2025.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар – Одсек за промоцију здравља обележио је Светски дан хране, 16. октобра 2025. године, заједно са ученицима Средње медицинске и Техничке школе у Зајечару.

У оквиру обележавања Светског дана хране, активности су усмерене на информисање и едукацију становништва, а посебно деце и младих, у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања у вези са исхраном.

Тим поводом одржано је предавање на тему „Правилна исхрана“, током ког су ученици имали прилику да сазнају више о значају уравнотежене исхране, правилном избору намирница и важности редовних оброка у очувању здравља.

У оквиру активности организована је и подела здравствено-васпитног материјала, а ученици су активно учествовали у разговору о здравим навикама у исхрани.

Циљ обележавања овог датума је да се код младих развије свест о томе да здравље почиње правилним избором хране, као и да правилна исхрана представља темељ здравог начина живота, превенције болести и доброг расположења.

15. ОКТОБАР, СВЕТСКИ ДАН ЧИСТИХ РУКУ

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар – Одсек за промоцију здравља обележио је Светски дан чистих руку 2025. године у Основној школи „3. октобар“ у Бору, са ученицима првог разреда.

Том приликом одржано је едукативно предавање и радионица на тему значаја прања руку за очување здравља. На занимљив и прилагођен начин, најмлађи су научили када и како треба прати руке, зашто је важно користити сапун, као и да правилно прање руку може спречити ширење инфекција и болести.

Кроз игру и демонстрацију правилног прања руку, деца су активно учествовала и показала велико интересовање. Свако дете је добило прилику да постане „херој прања руку“, у складу са овогодишњим слоганом обележавања — „Будите херој прања руку!“

Активност је реализована са циљем да се од најранијег узраста развијају здраве навике и подиже свест о значају личне хигијене.

Шта подразумева хигијена руку?

Пре прања руку неопходно је да се скине накит са руку и сат. Руке прати под млазом текуће воде, по могућству млаке воде, не вреле, јер превише врућа вода може да доведе до оштећења коже.

За прање руку користити течни сапун, а ако користите чврст сапун треба га после коришћења испрати под млазом воде и чувати тако да буде сув. Посуда са водом у којој је сапун може да садржи микроорганизме – узрочнике заразних болести, па је стога неопходно на таквим местима користити течни сапун и то антимикробни и антибактеријски сапун у затвореном систему. Не треба користити сапуне са високим процентом алкалија, агресивних средстава, детерџенте и органске раствараче, јер исушују кожу, скидају заштитни масни слој и чине је подложном разним инфекцијама и алергијским реакцијама.

Добро истрљати целокупну површину коже руку: дланове, подлактице, површине коже између прстију, подручје испод ноктију у трајању од најмање 30 секунди.

Након сапуњања руке добро испрати и осушити. Уколико се уместо папирног убруса користи пешкир, користити га само за руке и често га мењати, и било би пожељно да га користи само једна особа. Ако руке перете у неком јавном тоалету (ресторан, кафић, и сл) руке, посушите папирним убрусом, славину затворите папирним убрусом избегавајући сваки контакт опране коже са славином. Употребљени убрус бацити у канту. Често се у таквим тоалетима налази апарат са топлим ваздухом за сушење руку. При изласку из тоалета избегавати додиривање рукама околне површине.

ОКТОБАР МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ И 16. ОКТОБАР СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ 2025. ГОДИНЕ

Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар и ове године обележава Октобар, месец правилне исхране и 16. октобар, Светски дан хране.

Кампања Октобар – месец правилне исхране је усмерена на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ активности у оквиру кампање је информисање најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Остваривање предвиђених активности могуће је комплементарним ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија (штампе, телевизије, радија) друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења.

И ове године Завод за јавно здравље “Тимок“ у Зајечару обележава Октобар, месец правилне исхране низом активности:

Расписан је конкурс за ликовне и литерарне радове на тему „Право на храну да има свако – покажи како”.

Додела награда деци за најуспешније радове на конкурсу планирана је у задњој недељи октобра 2025. године.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар током октобра месеца на територији зајечарског и борског округа спровешће низ здравствено васпитних активности уз поделу едукативног материјал (агитка и плакат на тему „Физичка активност и правилна исхрана“)

Организација за храну и пољопривреду сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Рука у руци за бољу храну и бољу будућност”.

Храна је трећа најосновнија људска потреба после ваздуха и воде – свако треба да има право на адекватну храну. Људска права као што су право на храну, живот и слободу, рад и образовање призната су Универзалном декларацијом о људским правима и два правно обавезујућа међународна пакта.

„Храна“ је симбол за разноликост, исхрану, приступачност, доступност и безбедност. На нашим трпезама, пољима, пијацама, у рибарским мрежама треба да буде доступна већа разноврсност хране, за добробит свих нас.

У 2025. години свет се суочава са озбиљном несигурности у снабдевању храном. Процењује се да око 673 милиона људи у свету гладује док са друге стране у порасту је број гојазних и широко распрострањено бацање хране, што указује на систем изван равнотеже.

Преко 2,8 милијарди људи у свету не може да приушти здраву исхрану. Нездрава исхрана је водећи узрок свих облика потхрањености – потхрањености, недостатака микронутријената као и гојазности, који сада постоје у већини земаља, пресецајући социо-економске класе. Ипак, данас превише људи пати од глади и не може себи да приушти здраву исхрану. Рањивији људи су често приморани да се ослањају на основне намирнице или јефтиније намирнице које могу бити нездраве, док други пате од недоступности свеже или разноврсне хране, немају информације које су им потребне да изаберу здраву исхрану или се једноставно одлучују за практичност.

Глад и неухрањеност додатно погоршавају дуготрајне или продужене кризе које су вођене комбинацијом сукоба, екстремних временских прилика и економских шокова. Пољопривредно-прехрамбени системи, као целина, подложни су катастрофама и кризама, посебно утицајима климатских промена, али у исто време стварају загађење, деградирају земљиште, воду и ваздух и доприносе емисији гасова стаклене баште и губитку биодиверзитета. Трансформацијом пољопривредно-прехрамбених система, постоји велики потенцијал за ублажавање климатских промена и подржавање мирних, отпорних и инклузивних средстава за живот за све.

Кључне чињенице и изазови

Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.

Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.

Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.

Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.

Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.

На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.

Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.

Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

Подржите билошку разноврсност

Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите

Одржавајте хигијену

Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.

Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.

Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.

Заштитите намирнице од инсеката и глодара.

Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

Одвојте свеже од куваног

Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.

За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.

Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

Кувајте довољно дуго

Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.

Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °Ц. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.

Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.

Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 70 °Ц чини храну безбеднијом за употребу.

Чувајте храну на безбедним температурама

Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.

Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °Ц).

Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.

Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °Ц или преко 60 °Ц размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

Користите исправну воду и свеже намирнице

Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.

Бирајте свеже намирнице.

Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.

Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на едукацију најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Овом приликом подсећамо да је и ове године поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе.

Светски дан менталног здравља – 10. октобар 2025.

Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља обележава се под слоганом: „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”.

Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја.

Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света.

Кључне поруке:

Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље.
Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.
Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.
Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.
Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље те и они захтевају стручну помоћ и подршку.

Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења.

Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама.

У ванредним ситуацијама, као што су природне катастрофе, оружани сукоби или епидемије, психолошка прва помоћ има изузетно важну улогу у очувању менталног здравља појединаца и заједнице. Она представља први корак у процесу опоравка — помоћ која не захтева стручна знања, већ људскост, саосећање и разумевање. Правовремена и адекватна психолошка подршка може значајно умањити последице стреса, спречити развој тежих менталних поремећаја и ојачати капацитет појединца да се избори са кризом.

Пружањем психолошке прве помоћи не само да помажемо онима који су у невољи, већ градимо отпорнију и хуманију заједницу — заједницу која зна да подржи, разуме и не оставља никога самог у тренуцима највећег изазова.

Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд.

Овом обележавању прикључиће се и Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, који ће спровести здравствено-васпитни рад са основцима и средњошколцима Зајечарског и Борског округа на тему психолошке прве помоћи и промоције здравих стилова живота, уз поделу промотивног материјала намењеног подстицању бриге о менталном здрављу и општем благостању.

Извор:

https://wmhdofficial.com/wp-content/uploads/wmhd-2025-document_v01.pdf

https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2025

ОБЕЛЕЖЕН СРЕТСКИ ДАН СРЦА 2025

Поводом обележавања Светског дана срца, 29. септембра 2025. године, на Тргу ослобођења у Зајечару одржана је манифестација под слоганом:
„Не пропусти ни један откуцај“.

Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар, у сарадњи са Црвеним крстом Зајечар, организовао је здравствено-промотивну активност посвећену очувању здравља срца.

Током догађаја, грађанима су подељени здравствено-промотивни материјали и пружени савети о значају редовних прегледа, усвајања здравих животних навика и очувања кардиоваскуларног здравља.

Посебан нагласак стављен је на подизање свести јавности о чињеници да се кардиоваскуларне болести у великој мери могу спречити контролом главних фактора ризика – пушења, неправилне исхране и физичке неактивности.

Овом приликом упућена је и заједничка порука свим грађанима:
„Не пропустите ни један откуцај!“

СВЕТСКИ ДАН СРЦА, 29. СЕПТЕМБАР 2025. ГОДИНЕ „Не пропусти ни један откуцај“

Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“.

Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.

Светски дан срца 2025. године

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај” са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Историјат Светског дана срца

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.

Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.

Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили КВБ, укључујући:

Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;

Увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;

Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;

Израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола;

Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.

Епидемиолошка ситуација у Србији 2023. Године

Од болести срца и крвних судова током 2023 године у Србији је умрло је 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У АКС спадају акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2023. години са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 80,5%, а нестабилна ангин пекторис код 19,5% оболелих. Инциденција АКС износила је 207,9 на 100.000 становника. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4255 особа. Стопа смртности од АКС износила је 36,7 на 100.000 становника.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

Промењиви фактори ризика

Хипертензија (повишен крвни притисак)

Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 мм Хг.

На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 46,2% одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је у 26,7%, а код жена у 32,3% случајева. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.

Употреба дувана

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у Европском региону (31%), а најнижа у Афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији свакодневно конзумира дуванске производе 29% мушкараца и 23% жена.

Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест

Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8,3%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

Физичка неактивност

Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих.

Неправилна исхрана

Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола/липида у крви

Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Прекомерна ухрањеност и гојазност

Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).

Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)

Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

Године старости

КВБ постају све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.

Пол

Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.

Болести у породици

Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.

Знаци и симптоми срчаног удара:

Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)

Отежано дисање праћено кратким дахом

Малаксалост, мука, повраћање

Узнемиреност.

Знаци и симптоми можданог удара:

Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела

Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор

Тешкоће са видом (једнострано или обострано)

Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације

Јака главобоља, без претходног узрока

Несвестица или потпуни губитак свести.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ

Будите мудри у избору хране и пића

Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.

Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.

Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.

Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.

Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.

Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.

Прошетајте до посла или продавнице.

Користите степенице уместо лифта.

Укључите се у неки спорт или плес.

Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).

Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.

На посао идите бициклом, ако је то могуће.

Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).

Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

Реците „не” пушењу

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.

У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.

После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.

Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.

Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

World Heart Day 2025

Светски дан контрацепције, 26. септембар 2024. Године

Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.

Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.

Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.

Глобално, процењује се да 874 милиона жена у репродуктивном добу (15–49 година) користи савремене методе контрацепције, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције. Коришћење контрацепције са једне стране оснажује жене доприносећи њиховом бољем социјално-економском статусу и благостању, јер омогућава женама да наставе школовање и да се запосле, док са друге стране позитивно утиче на њихово целокупно здравље и благостање.

Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.

Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.

У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.

Према резултатима последњег истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користиле су неку савремену методу контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници, а које су користиле савремене методе контрацепције, био је мањи и износио је 34,8%.

Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.

У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.

У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.

Корисне брошуре:

Више информација

16. септембар Међународни дан заштите озонског омотача „Од науке до глобалне акције“

Обележавање Међународног дана заштите озонског омотача има за циљ подизање опште свести о потреби заштите озонског омотача који чува свет на Земљи од штетног ултраљубичастог зрачења и опасности које му прете због људске активности.

Овогодишња тема обележавања Међународног дан заштите озонског омотача истиче важну улогу науке у упозоравању света на нове проблеме и носи назив „Од науке до глобалне акције“. Пре четрдесет година, Бечка конвенција је усвојена као резултат растуће забринутости научне заједнице због потенцијалног катастрофалног утицаја на озонски омотач услед ширења хлорофлуороугљеника. Усвојеним Монтреалским протоколом две године касније, свет се сложио о глобалној акцији за постепено укидање хлорофлуороугљеника који оштећују озонски омотач.

У знак сећања на потписивање Монтреалског протокола 16. септембра 1994. године, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 16. септембар Међународним даном заштите озонског омотача. Од тада се сваке године 16. септембар посвећује важности очувања заштитног озонског омотача.

Озонски омотач (озонски слој или озоносфера) је слој у Земљиној атмосфери који садржи релативно високе концентрације озона (O3) и налази се између 15 и 30 километара изнад Земљине површине (стратосфера), и који покрива целу планету. Апсорбујући штетно ултраљубичасто-Б (UV-B) зрачење Сунца, озонски омотач формира ефикасан штит од Сунца, штитећи живе организме на Земљи од прекомерног UV-B зрачења, за које постоје докази да изазивју рак, катаракту, генетска оштећења и имуног система.

Године 1987, представници 24 земље састали су се у Монтреалу како би се заједнички обавезали да заштите озонски омотач од даљег оштећења. Монтреалски протокол обавезује земље да постепено укину скоро 100 индустријских хемикалија познатих као супстанце које оштећују озонски омотач. То укључује хидрофлуороугљенике (HCFC), хлорофлуороугљенике (CFC), халоне, метил бромид, угљен-тетрахлорид и метил хлороформ, као и хидрофлуороугљенике (HFC), који су снажни гасови стаклене баште за које је утврђено да изазивају климатске промене. Монтреалски протокол је једини међународни уговор који је ратификовало свих 198 земаља чланица УН.

У складу са чланом 6. Монтреалског протокола, стање озонског омотача се преиспитује сваке три или четири године. Према Извештају о научној процени оштећења озонског омотача, последњи пут спроведеноj 2018. године, озонска рупа на Антарктику се опоравља и очекује се да ће се постепено затворити до 2060. достижући нивое концентрације озона у стратосфери пре 1980. године. Oвогодишњи Међународни дан заштите озонског омотача такође истиче успех који је постигнут у заштити озонског омотача као пример како међународна заједница може успешно да решава еколошке проблеме.

Извор: UN environment programme; World Ozone Day, 16 September 2025

European commission,International Day for the Preservation of the Ozone Layer