svetski dan - ЗЈЗ "Тимок"

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ, 10. МАЈ 2025. „Кретањем до здравља”

Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности којим се подстиче и промовише физичка активност. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. Слоган под којим се овај датум обележава је „Кретањем до здравља”, а циљ је промоција свакодневне умерене физичке активности. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно.

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.

Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Код ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%.

На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.

У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.

Зашто је важна физичка активност за здравље?

Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.

Како повећати свакодневну физичку активност?

– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.

– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.

– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.

– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.

– Уместо вожње колима пешачите.

– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.

– Уместо лифта користите степенице.

– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.

– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…).

– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.

„По здравље ходајте ка реци, а не ка апотеци!”.

Светски дан хигијене руку – 5. мај: Рукавице су потребне. Али хигијена руку је обавезна!”

Институт за јавно здравље Србије са мрежом института и завода за јавно здравље, уз подршку Републичке стручне комисије за надзор над болничким инфекцијама и Министарства здравља, обележава Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај, под слоганом „Рукавице су потребне. Али хигијена руку је обавезна!”.

Светски дан хигијене руку у здравственим установама је део глобалне кампање хигијене руку СЗО,“ Сачувајте животе. Оперите своје руке!“ који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената СЗО. Превенција и контрола инфекција, укључујући и хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијатеве СЗО „Здравље за све“ јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет здравствене неге и безбедност пацијента.

Циљеви кампање су промоција правилне хигијене руку здравствених радника у дефинисаним ситуацијама и употребе рукавица при пружању здравствених услуга, само у случајевима када је то неопходно, са поруком да ношење рукавица није замена за хигијену руку и да се хигијена руку неизоставно спроводи и након скидања рукавица.

Најједноставније речено – рукавице нису замена за прање руку!

Овим поводом, СЗО и институције јавног здравља широм света подсећају да ниједна физичка баријера, па ни рукавице, не може заменити правилну хигијену руку. Она остаје најосновнија и најефикаснија мера у спречавању ширења инфекција.

Зашто је хигијена руку толико важна?

Зато што је то најједноставнија, најефикаснија и најприступачнија мера за спречавање ширења инфекција.

Медицинске рукавице се користе у здравству и дефинишу се као рукавице за једнократну употребу које се користе током медицинских процедура. Ове рукавице се могу контаминирати једнако лако као и голе руке и не штите 100%. Када се носе, рукавице треба скинути, на пример, након додиривања пацијента, а хигијену руку одмах обавити у складу са 5 тренутака за хигијену руку СЗО.

СЗО дефинише пет кључних момената када је прање руку обавезно при пружању здравствене неге:

Пре контакта са пацијентом
Пре извођења асептичких процедура
Након излагања телесним течностима
Након контакта са пацијентом
Након контакта са окружењем пацијента

Многи људи верују да рукавице пружају потпуну заштиту. Међутим, контаминиране рукавице могу пренети микроорганизме исто као и неопране руке.

Зато је обавезно прање руку пре и након употребе рукавица.

Прекомерна употреба рукавица и отпад

Претерана употреба једнократних рукавица доводи до великих количина медицинског отпада.

Користећи рукавице само када је неопходно, и поштујући правила хигијене руку, штитимо и пацијенте и планету.

Без обзира на то да ли се носе рукавице, хигијена руку у право време и на прави начин је и даље једна од најважнијих мера за заштиту пацијената и здравствених радника у здравству.Чисте руке су темељ здравља.

Светски дан здравља – 7. април 2025. „Здрав почетак, будућност која обећава”

Светски дан здравља обележава се широм света 7. априла, на годишњицу оснивања СЗО 1948. године. Слоган овогодишње кампање је „Здрав почетак, будућност која обећава”,са фокусом на здравствену заштиту жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади и пружање подршке породицама.

Овогодишња кампања апелује на владе, донаторе и здравствену заједницу да улажу у интервенцијe засноване на доказима и активности у циљу побољшања укупног квалитета здравствене заштите жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади.

Очување и унапређење здравља жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади су препознати кроз Агенду одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).

Србија као земља је у потпуности остварила подциљеве везане за смањење матерналне смртности и смањење неонаталне и смртности деце старости до пет година, док је значајан напредак постигнут у погледу смањења учесталости заразних болести, као и смањења стопе смртности од незаразних болести. Приметан је напредак у погледу универзалног приступа услугама које се односе на здравствену заштиту везану за сексуално и репродуктивно здравље, укључујући планирање породице, али је са друге стране дошло до благог повећања стопе рађања међу адолесценткињама.

Када говоримо о циљу 5 – Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице, подаци указују да је у великој мери општи правни оквир успостављен, али да је потребно даље унапредити оквир у области насиља над женама и брака и породице.

У Републици Србији здравствену заштитуту жена и новорођенчади уређује Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији. Према овом Правилнику у здравственим установама омогућени су превентивни гинеколошки прегледи једном годишње женама од навршене петнаесте године живота, као и превентивни преглед у вези са планирањем породице једном годишње женама узраста 15–49 година. Током трудноће препоручује се четири до пет контролних прегледа код гинеколога, уз три до четири ултразвучна прегледа. Осим редовног праћења развоја плода, на прегледима доктор прати и телесну тежину труднице, њену крвну слику и крвни притисак. Поред гинеколошких прегледа, трудницама се саветују и прегледи стоматолога. Превентивни преглед бабињаре обавља се након порођаја и након шест до осам недеља.

Посета патронажне сестре планирана је за дан након изласка из породилишта, како би се наставила континуирана заштита ове изразито осетљиве популације. Свака породица има право на пет посета патронажне сестре током првих месец дана, које се одвијају према процени и договору са родитељима. Додатне посете се могу остварити по налогу педијатра, уколико су потребне.

Циљеви кампање:

Подизање свести о значају заштите здравља мајки и новорођенчади и потребној заштити њихових права.
Заговарање за финансирање активности усмерених на унапређење здравље и благостање жена и новорођенчади.
Подстицање колективне акције за подршку родитељима, као и здравственим радницима који пружају здравствену заштиту овој популационој групи.
Обезбеђивање корисних здравствених информација које се односе на трудноћу, порођај и период након порођаја.

Кључне поруке:

Кампања треба да подстакне глобалну пажњу на здравље и благостање жена и деце. Ово укључује заговарање доношења законске регулативе која штити њихово здравље и права (плаћено породиљско одсуство, заштита при запошљавању, као и приступ услугама за планирање породице).
Усмеравање активности на спречавање деловања климатских промена и њиховог утицаја на здравље труднице и новорођенчад, јер је доказана директна повезаност дејства високих спољних температура на превремени порођај, настанак повишеног крвног притиска и појаве шећерне болести током трудноће, као и повећану смртност новорођенчади.
Креирање програма и спровођење истраживања везаних за унапређење здравља жена и деце.
Пружање подршке здравственим радницима који пружају основну здравствену заштиту трудницама и бебама, са фокусом на јачању улоге бабица у здравственим системима кроз обуку, акредитацију и пратеће смернице.

Здравље мајки и беба је темељ здравих породица и заједница, односно сигурна будућност свих нас!

Обележавање Светског дан здравља је прилика да се подсетимо на значај здравих стилова живота за очување здравља жена у репродуктивном периоду који обезбеђују не само добро здравље будућих мајки, трудница и бабињара, већ и здрав почетак и предуслове за добро здравље и благостање новорођенчади. Завод за јавно здравље „ТИМОК“ у Зајечару и ове године обележава овај дан кроз различите промотивне активности како би се подигла свест јавности о значају очувања и унапређења здравља што је предуслов за стварање сигурне будућности.

Савети да сачувате ваше здравље

Одржавајте пожељну телесну тежину.
Водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме.
Не прескачите оброке.
Будите физички активни.
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците НЕ дувану.
Будите заговорник окружења без дуванског дима. То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање вашег здравља.
Престанком пушења, побољшаћете ваше здравље и здравље ваших најближих.
Пушење у трудноћи је штетно и за вас и за вашу бебу.
Пасивни пушачи такође утичу на здравље ваше бебе.
Електронске цигарете се не препоручују у трудноћи.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

13. МАРТ 2025. ГОДИНЕ СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 13. марта 2025. године под слоганом „Да ли су Ваши бубрези здрави? Откријте на време, сачувајте здравље бубрега“.

Хронична болест бубрега (ХББ) је веома честа, 1 од 10 одраслих људи у светуболује од ХББ, а уколико се не лечи може бити смртоносна. Рано откривање болести бубрега омогућава правовремену негу и лечење како би се спречили напредовање болести и умирање, а побљшала исплативост лечења и одрживост. Смртност повезана са болестима бубрега наставља да расте из године у годину и предвиђа се да ће бити 5. водећи узрок смрти до 2040. године у свету.

Премостите раскорак у знању за бољу негу бубрега

Када је реч о хроничној болести бубрега (ХББ), постоји јаз у знању који је видљив на свим нивоима здравствене заштите.

Заједница – Препреке ка бољем разумевању значаја здравља бубрега укључују сложену природу информација о болести бубрега, ниску основну свест, ограничену здравствену писменост као и ограничену доступност информација о ХББ и недостатак спремности за учење.

Здравствени радник –Препрека коју треба превазићи како би се обезбедила већа свест о значају здравља бубрега је фокусирање на едукацију лекара, пошто су они задужени за здравље пацијената. Креатори политике у области јавног здравља представљају ХББ као глобалну претњу по јавно здравље, али обично није приоритет с обзиром да се акценат програма борбе против незаразних болести претежно концентрише на четири врсте најчешћих хроничних незаразних болести (ХНБ) – кардиоваскуларне болести, рак, дијабетес и хроничне респираторне болести. Овај раскорак у приоритетима лечења ХНБ отежава борбу против болести бубрега и повећава смртност од ове болести.

Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавно-здравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.

У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега (N00-N19 према МКБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Особе код којих је постављена дијагноза болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањеном способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.

Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.

Кључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:

– Оснаживање пацијената са хроничним болестима бубрега и чланова њихових породица, који су најчешће и њихови неговатељи, како би се остварили жељени здравствени исходи и постигли постављени животни циљеви који су за њих значајни и важни. Неопходно је да пацијенти разумеју своју улогу у процесу лечења, поседују неопходно знање како би могли да учествују са лекарима у заједничком доношењу одлука, као и да развију вештине за ефикасно управљање својом хроничном болешћу.

– Залагање за ојачано партнерство са пацијентима при креирању, примени и евалуацији програма управљања хроничним бубрежним болестима, што захтева квалитетну и ефикасну комуникацију.

– Залагање за приступ који обухвата стратегије за: пружање подршке пацијентима у циљу повећања њихове адаптације на епизоде погоршања болести, одржавање социјалних контаката, подизање свести и унапређење знања пацијента, олакшавање приступа подршци и успостављање поверења и контроле у управљању хроничном бубрежном болести.

– Залагање за приступ усмерен на уважавање права и потреба пацијента у спровођењу истраживања, лечења и креирања законске регулативе.

– Оснаживање пацијента, партнерство и ефикасна комуникација, заједно са променом парадигме ка приступу заснованом на оснаживању пацијента и његове околине, могу улити поверење и наду пацијентима да могу квалитетно живети са хроничним болестима бубрега. Залагање за ефикасан, мултидисциплинарни, интегрисани и холистички приступ управљања симптомима као што су контрола бола, проблеми са спавањем, анксиозност, депресија, стрес, отежана покретљивост, слабост и др, са циљем ублажавања ових симптома и побољшања квалитета живота како пацијената тако и њихових неговатеља.

Међународни дан деце оболеле од рака – 15. фебруар 2025.

Овогодишње обележавање Међународног дана деце оболеле од рака – 15. фебруара, наслања се на континуитет активности остварених у контексту текуће глобалне кампање, отпочете 2024. године. Претходна година кампање била је посвећена расветљавању изазова и детаљнијем дефинисању проблема и смерова акције релевантних за тему малигних болести код деце, уз оснаживање пацијената и породица за изношење личног аспекта борбе са малигним болестима. Настављајући се на остварене резултате из претходне године, овогодишња глобална кампања под слоганом „Inspiring action / Подстицај на акцију“, има за циљ предузимање конкретних корака у потрази за решењима уочених проблема, а у облику широког заједничког деловања свих заинтересованих чинилаца – здравствених радника, пацијената, породица и заједница у целини.

Један од кључних циљева овогодишњих активности је и достизање колективне посвећености заједница ка отклањању свих препрека и неједнакости у овом пољу, пружајући на тај начин пацијентима и њиховим породицама подршку која им је неопходна.

Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту јавноздравствених напора ка унапређењу друштвеног одговора на проблем малигних болести код деце, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.

Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор.

Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести.
Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији.

Деца имају право на највише могуће стандарде везано за третман и лечење од рака.

КАМПАЊА 2024-2026

Током наредне 3 године, ова кампања има за циљ да одговори на изазове са којима се суочавају пацијенти са раком у детињству, неговатељи, преживели и здравствени радници широм света.

2024. година – откривање изазова:

Прва година кампање ће се фокусирати на разоткривање различитих изазова и неједнакости са којима се сусрећу они који се крећу кроз сложени пејзаж рака у детињству. Путем глобалног позива на акцију, позваћемо све да поделе своја искуства слањем дигиталних разгледница у којима се наводе препреке са којима се суочавају.

2025. година – инспиративна акција:

Надовезујући се на искуства прикупљена у првој години, друга фаза кампање помера свој фокус на решења која се могу применити. Удубићемо се у заједничке напоре и иницијативе које се појављују у различитим регионима да бисмо превазишли изазове идентификоване у првој години. Ова година има за циљ да истакне и размени иновативне мере.

2026. година – демонстрирање утицаја:

У последњој години, кампања ће се бавити утицајем глобалне заједнице да превазиђе изазове и смањи неједнакости. Представљањем резултата опипљивих исхода, прича о успеху и позитивним променама које су подељене у другој години, циљ нам је да покажемо потенцијал за унапређење неге и инспиришемо колективну посвећеност искорењивању препрека и неједнакости у области неге и истраживања рака код деце.

31. ЈАНУАР, НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА: „ОСТАВИ ПУШЕЊЕ“

У Србији се већ дуже од 25 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања овог датума из „календара здравља” упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дуванских производа и излагања дуванском диму, указују на бројне мере контроле дувана и новине. Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом: „Остави пушење“.

Кључне чињенице:

• Дуван превремено усмрти до половине својих корисника.

• Дуван сваке године убије више од 8 милиона људи али одвикавање у доби 30, 40, 50 или 60 година доводи до продужења живота за 10, 9, 6 или 3 године.

• Више од 7 милиона тих смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смрти последица изложених непушача пасивном пушењу.

• Преко 80% од 1,3 милијарде корисника дувана на свету живи у земљама са ниским и средњим приходима

• Дуван је водећи узрок смрти, болести и осиромашења.

• 2020. године 22,3% светске популације је користило дуван: 36,7% мушкараца и 7,8% жена.

• Да би ограничили епидемију употребе дувана, државе чланице Светске здравствене организацију (СЗО) усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана (OKKD SZO; engl. WHO FCTC) 2003. године. Тренутно су 182 земље потписнице овог споразума, а Република Србија га је ратификовала 2006. године.

• MPOWER мере контроле дувана су у складу са OKKD SZO и показало се да спасавају животе и смањују трошкове због спречених издатака за здравствену заштиту.

О дуванским производима

Цигарете су најчешће коришћени дувански производ у великом броју земаља у свету. Последице пушења цигарета резултат су излагања организма бројним штетним материјама путем употребе дувана и изложености дуванском диму из окружења. Дувански дим из цигарета садржи преко 7000 различитих хемијских једињења међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље као што су цијановодоник, угљен-моноксид или амонијак, а више од 70 хемијских супстанци је канцерогено.

Последњих година су стекли су се научни докази о томе да аеросоли електронских цигарета и „вејп” уређаја садрже токсична једињења, а осим тога садрже у много већој концентрацији запремине удахнутог ваздуха и честице мале молекулске масе (мање од 10μм). Аеросоли електронских цигарета могу олакшати зависност од никотина, а један од проблема повезан са употребом ових производа је и то што млади који користе електронске цигарете имају већу вероватноћу да почну да пуше цигарете. Ови производи се не могу сматрати “здравијом” заменом за конвенционалне цигарете, нити методом којом се одвикава од конвенционалног пушења.

Последице пушења по здравље

Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви – акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчеда – SIDS и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).

У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана MPOWER , при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења за 30%.

Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег “Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.

Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children)), међу ученицима V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе у Србији у 2022. години:

– Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе;

– Сваки десети ученик V и VII разреда основне школе и И разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.

– Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)

– Сваки 5. ученик I разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.

Одвикавање од пушења

Одвикавање од пушења се може спроводити на неколико начина:

1) Бихејвиоралне методе:

• Самоодвикавање;

• Саветовалишта (бихевиорални приступ):

– са индивидуалним приступом;

– са групним приступом

– телефонски или интернет.

2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион и цитизин);

3) Комбиноване методе.

О мерама контроле дувана

СЗО је након покретања Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО и првих резултата евалуација мера које она предлаже, 2008. године развила и предложила земљама потписницама конвенције пакет мера сврстаних у 6 стратегија, чији акроним је познат под називом „емпауер“ (MPOWER ):

– Monitor – Праћење учесталости пушења и превентивних политика;

– Protect – Заштита људи од дуванског дима на јавним местима;

– Offer – Обезбеђење помоћи за одвикавање од пушења

– Warn – Упозоравања на опасности од дувана (путем сликовних упозорења на паковањима дуванских производа и мас-медијских камања);

– Enforce – Оснаживање забране рекламирања и промоције дуванских производа и спонзористава од стране дуванске индустрије;

– Raise – Повећање пореза на дуванске производе.

Наша земља примењује све групе мера контроле дувана али постоје значајна подручја унапређења, нарочито када су у питању:

– повећање акциза на цигарете;

– боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;

– развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;

– увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);

– увођење безличних паковања цигарета (без робног знака);

– боља контрола забране продаје малолетницима;

– боља контрола забране пушења на јавним местима;

– боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;

– боље регулисање директног и индиректног рекламирања на друштвеним медијима и промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;

– обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења.

Светски дан детета – 20. новембар 2024.

Светски дан детета (Међународни дан детета)се обележава сваког 20. новембра у целом свету још од давне 1954. године. Генерална скупштина Уједињених нација је тада усвојила резолуцију 836 (IX) којом је позвала све државе чланице да овај дан посвете активностима за унапређење благостања деце. На тај исти дан, 1959. године Генерална скупштина је усвојила резолуцију 1386 (XIV) којом је проглашена Декларација о правима детета. Циљ је да се свој деци света омогући да уживају у људским правима и слободама утврђеним Повељом УН и Универзалном декларацијом о људским правима. 20. новембра 1989. године, Генерална скупштина је усвојила Конвенцију о правима детета.

Обележавање овог Дана је прилика да се државе, институције, организације и појединици подсете на своје обавезе према деци. Свако дете има право пре свега на живот, опстанак и оптималне услове за развој. Мора бити заштићено од занемаривања, злостављања, злоупотребе. Има право на здравствену и социјалну заштиту, образовање, али и на љубав и разумевање. Има право да одраста у безбедном и сигурном породичном окружењу. Обавеза Државе, породице, родитеља је да обезбеде сваком детету оно што му припада.

Тема Светског дана детета 2024. је “Слушајте будућност”. Подстичемо свет да активно слуша дечије наде, снове и визије за будућност, промовишући право деце на учешће. Деца треба да буду оснажена да изразе своје мишљење о свету у коме желе да живе, а наша је одговорност да слушамо и подржавамо њихове визије.

Важност слушања деце

Гради самопоуздање и самопоштовање: Када се деца осећају да се чују и разумеју, то повећава њихово самопоуздање. То им показује да су њихове мисли и идеје цењене.
Подстиче критичко мишљење: Слушање своје деце помаже им да развију критичко мишљење и вештине решавања проблема. Подстиче их да дубоко размишљају о свету и свом месту у њему.
Негује креативност: Дајући деци слободу да изразе своју визију будућности, помажете им да креативно размишљају о изазовима и приликама са којима се могу суочити.
Јача вашу везу: Отворени дијалог подстиче поверење између родитеља и деце. То осигурава да се деца осећају пријатно када вам долазе са својим сновима, бригама и идејама.

Светски дан детета није само подсећање на права која деца имају, већ и на то колико је важно да их учимо како да буду одговорни, како да покажу поштовање према другима, како да разумеју свет око себе и како да развијају емпатију.

Наша одговорност као родитеља, друштва, свих нас, је да деци обезбедимо не само права, већ и прилику да та права користе, да расту у сигурном окружењу, да истражују, да се развијају. Тек када препознамо да свако дете на свету заслужује љубав, поштовање, топлину и сигурност, можемо рећи да смо испунили своју дужност. Деца су наша највећа одговорност, али и најлепши дар. Кроз бригу, љубав и поштовање можемо им омогућити да израсту у одговорне, саосећајне особе које ће у будућности градити бољи свет. Светски дан детета је подсећање да деца нису само наша будућност, већ и садашњост, да деца заслужују да буду вођена с љубављу и пажњом.

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ

Поводом обележавања 16. oктобра „Светског дана хране“ и Месеца правилне исхране 2024 године, на тему:

„Право на храну за бољи живот и бољу будућност”

Предшколски узраст

I награда – Групни рад ,припремна група – вртић „ Ђурђевак“ Зајечар

I награда – Тара Рашковић -вртић „ Марија Мунћан“ Мајданпек

II награда – ПУ „Бајка“- предшколска група (истурено одељење)

ОШ „Вук Караџић“ Књажевац

III награда –Дамјан Матејевић -вртић „Невен“ Кладово

Награда за креативност

(продужени боравак) ОШ“Јеремија Илић Јегор“ Рготина

Ликовни радови ( од I- IV разреда)

I награда – Богдан Трпковић IV ОШ „Митрополит Михајло“ Сокобања

II награда– Дамир Длбокић III-1 ОШ „ Ђорђе Симеоновић“ Подгорац

III награда– Софија Чезикић III-1 ОШ „ Вера Радосављевић“ Неготин

Ликовни радови ( од V- VIII разреда)

I награда– Јован Цонић VI-2 ОШ „ Десанка Максимовић“ Зајечар

II награда – Леа Граховац V ОШ „Светозар Тадић“ Текија- Кладово

III награда – Александра Марковић VI ОШ „ Вук Караџић“ Велики Извор

III награда – Алекса Богдановић V-3 ОШ „Хајдук Вељко“ Зајечар

Литерарни радови

I награда– Теа Јовановић IV ОШ „Доситеј Обрадовић“ Вражогрнац

II награда – Габријела Панцојевић III-1 ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин

III награда – луна Станимировић VIII-1 ОШ „9. српска бригада“ Бољевац

Светски дан хране – 16. октобар 2024. Октобар – месец правилне исхране „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.

Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.

И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.

Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Кључне чињенице и изазови

Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

Подржите билошку разноврсност

Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
Одржавајте хигијену
Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
Заштитите намирнице од инсеката и глодара.

Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

Одвојте свеже од куваног
Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

Kувајте довољно дуго
Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.

Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.

Чувајте храну на безбедним температурама
Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.

Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5. Kористите исправну воду и свеже намирнице

Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
Бирајте свеже намирнице.
Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

10.ОКТОБАР-СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.

Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.

Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.

Рад је друштвена одредница менталног здравља. Безбедно и подржавајуће радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље, пошто доприноси човековом осећају постигнућа, самопоуздању, а такође доприноси и опоравку и инклузији људи са психосоцијалним инвалидитетом. Међутим, лоша организација и услови рада, опасна радна средина, лоши радни односи, укључујући узнемиравање, стигму, дискриминацију, или незапосленост – и продужена изложеност овим негативним условима рада – могу значајно допринети погоршању менталног здравља или погоршати постојећа стања менталног здравља, и негативно утицати на укупан квалитет живота и последично на учешће или продуктивност.

Психосоцијални ризици по ментално здравље на послу
Десет најчешћих психосоцијалних фактора који представљају ризик за ментално здравље на послу:

▶Садржај рада/дизајн задатка: нпр. недостатак разноврсности или кратки циклуси рада, фрагментиран или бесмислен рад, недовољно коришћење вештина, велика неизвесност;

▶Обим посла и темпо рада: нпр. преоптерећеност послом или недостатак радних задатака, притисак и стално подвргавање роковима;

▶Распоред рада: нпр. рад у сменама, ноћне смене, нефлексибилан распоред рада, продужено радно време;

▶Контрола: нпр. мало учешће у доношењу одлука, недостатак контроле над начином и темпом рада;

▶Окружење и опрема: нпр. неадекватна доступност, прикладност или одржавање опреме; лоши услови радног окружења као што је недостатак простора, лоше осветљење, прекомерна бука;

▶Организациона култура и функција: нпр. лоша комуникација, низак ниво подршке за решавање проблема и лични развој, недостатак дефиниције или споразум о организационим циљевима, промене у организацији; велика конкуренција за оскудне ресурсе, превише сложена бирократија;

▶Међуљудски односи на послу: нпр. друштвена или физичка изолација, лоши односи са надређенима, међуљудски сукоби, недостатак (перципиране, стварне) друштвене подршке; малтретирање, узнемиравање, мобинг;

▶Улога у организацији:нпр. двосмисленост улога, конфликт улога и одговорност за друге људе;

▶Развој каријере: нпр. стагнација и неизвесност у каријери, недовољно или претерано напредовање, лоша плата, несигурност посла, ниска социјална вредност рада;

▶Однос посла и приватног живота нпр. супротстављени захтеви посла и куће, недостатак подршке укућана, превелика удаљеност радног места од дома (честа пословна путовања, рад у другом месту и сл,) .

Стога је од суштинске важности да владе, послодавци, организације које представљају раднике и послодавце и друге заинтересоване стране одговорне за здравље и безбедност радника, раде заједно на побољшању менталног здравља на раду. Акције за решавање менталног здравља на послу треба да се предузимају уз значајно укључивање радника и њихових представника, као и особа са животним искуством са стањима менталног здравља. Улажући напоре и ресурсе у приступе и интервенције на послу засноване на доказима, можемо осигурати да свако има прилику да напредује на послу и у животу.

Више о Светском дану менталног здравља можете се информисати на:https://wmhdofficial.com/about-2024/ и https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024