Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 12. марта 2026. године под слоганом „Здравље бубрега за све – Брига о људима, заштита планете“.Хронична болест бубрега (ХББ) представља велики и растући глобални здравствени изазов, који погађа 1 од 10 људи широм света.
Често тиха у раним фазама, ХББ може напредовати непримећено док не доведе до озбиљних здравствених последица, снажно утичући на појединце, породице и заједнице. Болест значајно повећава ризик од кардиоваскуларних компликација, смањује квалитет живота и може напредовати до бубрежне инсуфицијенције, где преживљавање зависи од терапија које одржавају живот, попут дијализе или трансплантације. Њена тежина није равномерно распоређена – несразмерно погађа рањиве популације и продубљује постојеће здравствене неједнакости.
Рано откривање може спасити животе. Једноставни, неинвазивни и економични тестови крви и урина могу открити поремећај функције бубрега, омогућавајући правовремене интервенције које успоравају напредовање болести. Циљање популација са високим ризиком – особа са дијабетесом, хипертензијом, кардиоваскуларним обољењима, гојазношћу или породичном историјом болести бубрега – показује висок ефекат. Програми засновани на заједници могу проширити приступ у недовољно опскрбљеним популацијама. Рана детекција ХББ не само да чува функцију бубрега, већ и смањује потребу за ресурсно интензивним терапијама и побољшава дугорочне исходе.
Приоритет превенције, раног откривања и правовременог лечења болести бубрега. Промовисати 8 златних правила за здравље бубрега, интегрисати тестирање ХББ у рутинску здравствену заштиту за популације са високим ризиком и јачати кампање јавне свести како би се подстакло рано откривање и превентивна брига, што дугорочно смањује потребу за болничким интервенцијама.
8 златних правила за превенцију болести бубрега:
Одржавајте кондицију и будите активни: Редовна физичка активност помаже у одржавању здраве телесне тежине, смањује крвни притисак и ризик од дијабетеса, што директно чува бубреге.
Контролишите ниво шећера у крви: Дијабетес је водећи узрок болести бубрега. Редовна контрола гликемије спречава оштећења бубрежних крвних судова.
Пратите крвни притисак: Артеријска хипертензија је други најчешћи узрок оштећења бубрега. Одржавајте притисак у нормалним границама.
Једите здраво и контролишите телесну тежину: Смањите унос соли (на 5-6 грама дневно), избегавајте прерађену храну и брзу храну како бисте смањили оптерећење бубрега.
Уносите довољно течности: Препоручује се 6-8 чаша (око 1,5-2 литре) воде дневно. Течност помаже бубрезима да ефикасно чисте штетне материје из крви.
Не пушите: Пушење успорава циркулацију крви кроз бубреге, што смањује њихову функцију, а такође значајно повећава ризик од рака бубрега.
Избегавајте неконтролисано узимање лекова: Честа употреба нестероидних антиинфламаторних лекова (нпр. ибупрофен) може трајно оштетити функцију бубрега.
Редовно проверавајте функцију бубрега: Ако имате дијабетес, хипертензију, гојазни сте, старији сте од 50 година или имате породичну историју болести бубрега, обавезно радите лабораторијске анализе (урин, креатинин).
Светски дан бубрега је прилика да подсетимо колико је важно да чувамо здравље бубрега и да на време препознамо факторе ризика. Редовни превентивни прегледи, здраве животне навике и правовремено откривање болести могу значајно успорити њено напредовање и побољшати квалитет живота.
Подизањем свести, усвајањем здравих навика и подршком превентивним програмима можемо заједно допринети очувању здравља бубрега и бољем квалитету живота.
Светски дан борбе против гојазности обележава се са циљем подизања свести о распрострањености гојазности, бољег разумевања њених узрока и последица, као и позивања на акције које могу допринети решавању овог значајног јавноздравственог изазова.
Ове године обележава се под слоганом: „8 милијарди разлога за акцију против гојазности“
Глобални контекст и значај
До 2035. године очекује се да ће половина светске популације – око 4 милијарде људи – живети са прекомерном телесном тежином или гојазношћу. Међутим, гојазност у том обиму не погађа само појединце – она утиче на цело друштво. То значи да је свака заједница суочена са порастом незаразних болести у којима гојазност има значајну улогу, попут дијабетеса тип 2, болести срца и крвних судова и малигних обољења.
Ово није проблем само одраслих. Гојазност код деце је у наглом порасту, а стопе међу децом школског узраста повећане су готово пет пута од 1975. године, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Пораст гојазности код деце управо у тим срединама показује да се здравствене неједнакости продубљују.
Штавише, гојазност је показатељ да системи не функционишу како треба – од система исхране и образовања, до урбанистичког планирања и здравствене заштите.
Претходни Светски дани гојазности подстицали су људе да препознају основне узроке гојазности, унапреде знање о овој болести, суоче се са стигмом повезаном са телесном тежином и помере фокус са појединца на системе који обликују наше здравље.
Ове године кампања окупља све које погађа прекомерна телесна тежина и гојазност – свих 8 милијарди нас – са посебним освртом на најосетљивије заједнице, а пре свега на децу.
Подаци и последице
Процењује се да око милијарду људи у свету живи са гојазношћу, а до 2035. године тај број би могао порасти на готово две милијарде.
Већ скоро 3 милијарде људи, укључујући више од 400 милиона деце школског узраста, живи са прекомерном телесном тежином или гојазношћу.
Гојазност и прекомерна телесна тежина повезане су са око 1,6 милиона превремених смртних случајева годишње од незаразних болести. Поред здравствених, последице су и економске – глобални трошкови мере се билионима долара годишње.
Ситуација у Србији
Србија спада у земље високог ризика. Према подацима Светског атласа гојазности, 57% популације има повишен индекс телесне масе (БМИ изнад 25 кг/м²).
36,3% – Пропорција становништва доби 15 и више година у Србији које је било предгојазно 2019. 20,8% – Пропорција становништва доби 15 и више година у Србији које је било гојазно 2019. г
Процене указују да би до 2030. године скоро три милиона грађана Србије могло имати висок БМИ, док је између 40% и 50% одраслих особа недовољно физички активно.
Трошкови повезани са гојазношћу у Србији процењени су на око 3,7% бруто домаћег производа.
Шта је гојазност?
Гојазност постоји када је индекс телесне масе (ИТМ) изнад 30.
ИТМ се израчунава по формули: ИТМ = ТМ (kg) / ТВ² (m)
Прекомерна телесна маса (предгојазност) постоји када је ИТМ 25–29,9.
Гојазност као хронично обољење представља здравствено, економско и социјално оптерећење за појединце, породице и друштво у целини. Она је резултат сложене интеракције биолошких, генетских, фактора животне средине и психосоцијалних фактора.
Порука и подршка грађанима
Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар на овај дан поручује:
Хајде да делујемо заједно против гојазности.
У оквиру рада Завода доступно је Саветовалиште за правилну исхрану, где грађани могу добити стручну подршку – јер гојазност захтева холистички приступ, системска решења и заједничку акцију.
У Саветовалиште можете доћи на два начина:
1. Преко упута изабраног лекара
др Дијана Миљковић, специјалиста хигијене
др Катарина Костић, специјалиста хигијене 📞 Заказивање: 062/803 65 60
Адреса: Сремска 13, 19000 Зајечар – Центар за хигијену и хуману екологију
Међународни дан деце оболеле од рака, који се обележава сваког 15. фебруара, 2026. године обележава завршетак трогодишње кампање под слоганом „Од изазова до промене“, која је усмерена на показивање, мерење и истицање утицаја глобалних напора да се обезбеди једнак приступ лечењу и нези за сву децу оболелу од рака.
Током три године (2024-2026. година) ова кампања је имала неколико кључних циљева:
Приказивање опипљивих и стварних резултата у побољшању стопе преживљавања и приступа лечењу оболеле деце;
Унапређивање основне мисије да свако дете оболело од рака, без обзира на место живљења или економски статус, има приступ најбољем могућем лечењу и нези;
Прелазак од идентификовања изазова до имплементације дугорочних, одрживих решења у лечењу деце оболеле од рака.
Статистички подаци о малигним болестима код деце у свету и Србији
Малигне болести код деце представљају значајан глобални проблем јер су други по учесталости узрок смртности код деце од 0 до 14 година, након повреда.
Рак код деце чини од 0,4% до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. У просеку, у свету се сваке године региструје 400.000 новооболеле деце, од којих је више од 2/3 узраста до 14 година.
Рак код деце и адолесцената чини од 0,8% до 1,1% свих новооболелих особа од малигних болести у Србији. Према подацима из публикације „Малигни тумори у Републици Србији, 2024. године”, број регистроване деце са малигном болести до узраста од 15 година у Србији је износио 346 у 2024. години (од тога 52,3% дечака и 47,7% девојчица).
Рано откривање малигних болести код деце
Најчешће категорије карцинома код деце укључују рак крви (леукемија и лимфом), туморе мозга и чврсте туморе, попут неуробластома и Вилмсовог тумора.
Порекло рака код деце је углавном непознато, није директно повезано са начином живота (мада постоје протективни чиниоци) и не може се спречити или рано открити популационим скринингом.
Сматра се да концепт благовременог откривања малигних болести код деце укључује три основне компоненте:
1) информисаност и повећана свест родитеља и здравствених радника о могућим симптомима малигних болести код деце („алармантни симптоми”);
2) прецизна и правовремена клиничка процена и
3) утврђивање дијагнозе, као и брз и ефикасан приступ неопходној терапији.
Остварење побољшаног исхода програма који подстичу адекватан приступ у благовременом препознавању и прецизној дијагностици малигних болести код деце могуће је као колективни циљ (који подразумева заједничку акцију) државних институција и удружења родитеља и грађана.
Посебна улога родитеља и изабраног лекара/педијатра је у препознавању „алармантних симптома“:
упоран бол (нарочито главобоље праћење јутарњим повраћањем или дуготрајан бол у костима, зглобовима, леђима и ногама, праћен отоком),
дужи осећаји мучнине са или без повраћања или повраћање без мучнине,
необјашњив, континуиран, губитак тежине,
константан умор и видљиво бледило,
изражене модрице (хематоми), крварења, отоци или оспа,
континуиране, дуге или честе инфекције (запаљења),
благо повишена телесна температура која траје или се враћа, без јасног узрока;
увећани лимфни чворови (приметни као квржице или задебљања у трбуху, врату, пазуху, препонама, грудном кошу…),
промене на очима или у виду (нпр. беличаста сјајна тачка иза зенице),
увећан обим или запремина главе и други знаци и тегобе.
Смртност од рака код деце се може спречити и контролисати коришћењем приступа заснованих на доказима, који укључују:
превентивне мере – редовне педијатријске прегледе,
циљане скрининге (рано препознавање симптома, синдрома и наследних поремећаја који су повезани са већом вероватноћом појаве рака),
благовремено упућивање на додатну дијагностику када је потребно (упућивање у генетско саветовалиште – код деце са наследним синдромима, код породичне историје одређених малигних болести).
Код деце не постоји класичан популациони скрининг на најчешће врсте рака као код одраслих (попут мамографије, Папа теста или теста на скривено крварење у столици за одрасле), већ је фокус на:
клиничкој будности,
родитељској информисаности и
брзом дијагностичком путу.
Фактори и понашање који доприносе превенцији и/или лечењу рака код деце
Међу протективним факторима у превенцији и/или лечењу малигних болести код деце (или који се примењују у дечијем/адолесцентском узрасту а односе се на превенцију хроничних обољења током целог живота) издвајају се:
дојење као најбољи избор;
неизлагање дуванском диму (пасивно и активно) и другим дуванским производима;
неизлагање загађењима из животне средине (хемијским и нехемијским, укључујући јонизујућа и нејонизујућа зрачења);
исхрана богата воћем, поврћем и влакнима;
ограничена употреба шећера, кондиторских производа и ултрапрерађене хране и напитака;
редовна физичка активност;
имунизација деце, посебно против хепатитиса у узрасту одојчета (смањује се ризик од хепатоцелуларног карцинома) и ХПВ имунизација код оба пола, од 9 до 19 година (спречава рак грлића материце код жена и рак структура усне дупље и завршног дела дебелог црева код оба пола и рак пениса код мушкараца);
развијање здравих навика од најранијег узраста (где се сврстава и редовно одлажење на систематске и превентивне прегледе) и континуирано образовање о здравим стиловима живота.
Иако је дијагноза малигне болести код детета изузетно тешка за породицу, важно је истаћи да је велики део малигних болести у дечјем узрасту данас излечив, нарочито када се болест открије на време и лечење започне благовремено и у адекватним условима.
Поред здравственог система, значајну улогу у подршци деци оболелој од рака и њиховим породицама имају и удружења пацијената и родитеља, као што је NURDOR, која доприносе унапређењу квалитета лечења, психосоцијалној подршци и подизању свести јавности.
Jovanović V, Miljuš D, Živković Perišić S, Božić Z. (ur). Maligni tumori u Republici Srbiji 2024. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”; Beograd, 2025: 47. ISBN 978-86-7358-111-8. Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriuRepubliciSrbiji2024.pdf
Sajt Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR): https://www.nurdor.org/.
Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака (UICC), сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака. У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сaм центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести.
Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.
У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести.
Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.
До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти. У развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.
У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите.
Епидемија рака у Србији представља значајaн јавноздравствени изазов, где је главни акценат на примарnoj превенцији, промоциji здравих стилова живота и унапређењу ефикасности програма раног откривања.
Под слоганом “Overcoming disruption, transforming the AIDS response” (Од превазилажења изазова до унапређеног одговора на AIDS) Светска здравствена организација, UNAIDS и остале међународне организације обележавају Светски дан борбе против AIDS-а 1.12.2025. године. У фокусу овогодишње кампање су свеопшти напори да се одговор на AIDS у виду савремене терапије настави упркос бројним глобалним финансијским и друштвеним изазовима, као и оснаживање популација у повишеном ризику ефикасним превентивним методама.
У глобалном ишчекивању доступности дуготрајне превенције употребом две инјекције годишње новог антиреторвиралног лека, фокус је и на доступној превенцији. Промовисање доступне пре-експозиционе профилаксе за HIV инфекцију (PrEP − Pre–Exposure Prophylaxis) комбинацијом два антиретровирална лека наилази на одзив све већег броја корисника јер се ова превенција показала успешном у спречавању ширења инфекције у низу земаља.
У Србији доступност PrEP употпуњена је и Водичем добре праксе за лечење HIV инфекције кога је објавило Министарство здравља, а чији је саставни део протокол превенције код HIV негативних особа.
Епидемиолошка ситуација у Србији 2025. године
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка 2025. године до 24. новембра 2025. новооткривено је 99 особа инфицираних HIV-ом. Од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 24. новембром 2025. године, у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболело од AIDS-а. Укупно 1238 особа које су живеле са HIV-ом преминуло је од AIDS-а, а још 148 особа инфицираних HIV-ом умрло је од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Сексуални пут преноса, као и ранијих година доминира (98% свих случајева регистрованих током 2025. године са познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (84% међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар−новембар 2025. године било је 24 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20−49 година (85% у 2025. години). У узрасној групи 15−29 година регистрована је 31 особа (31% свих новооткривених HIV позитивних особа). Под највећим ризиком су, као и претходних година, мушке особе које имају незаштићени сексуални однос са мушкарцима, док је четвртина новооткривених HIV позитивних особа са непознатим путем трансмисије (29% у 2025. години). Можемо претпоставити да је међу овим особама незаштићени сексуални однос са мушкарцима доминантан пут преноса, јер је велики утицај стигматизације на непријављивање начина преноса HIV инфекције. У односу на период 1985−1992. године када је 60−90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2025. то је 1,4% или један случај HIV инфекције као резултат инјектирања дрога). У току 2025. није регистрован ниједан случај преноса са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Републици Србији је током 2025. код 60 особа (64,5%) инфекција откривена у асимптоматској фази болести, док је клиничка AIDS забележена код 16 особа (17%).
Добровољно саветовање и тестирање је од виталне важности за откривање новооболелих. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања. Тиме постижемо и препознавање ризичног понашања. Рано откривање HIV инфекције води и до раног укључивања антиретровиралне терапије, чиме се спречавају напредовање болести и компликације. Особе које редовно узимају антиретровиралну терапију постижу и недетектабилан ниво вируса у крви чиме се онемогућава пренос вируса. Захваљујући терапији, HIV инфекција је данас хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети.
Епидемиолошка ситуација у свету и у Европи
Подаци Светске здравствене организације на крају 2024. године показују да је са HIV инфекцијом глобално живело 40,8 милиона људи, 1,3 милиона је било новооткривених случајева, док је 630.000 особа умрло од AIDS-а. Особе које су биле инфициране, а које су знале свој HIV статус чине 87% свих HIV позитивних особа, док је 31,6 милиона особа (77%) било на антиретровиралној терапији. Од особа које живе са HIV инфекцијом, а користе терапију, 73% је постигло ниво виралне супресије када пренос вируса није могућ.
Процене показују да је у Европи крајем 2024. године 3,2 милиона особа живело са HIV-ом, а само 2 милиона или 63% од овог броја је примало антиретровиралну терапију. У 2024. години у Европи је 160.000 људи новоинфицирано HIV-ом, док је 53.000 преминуло.
Епидемиолошке детерминанте HIVинфекције и АIDS-а у Републици Србији крајем новембра 2025. године
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, до 24. новембра 2025. године у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболелих од AIDS-а (46% свих регистрованих HIV позитивних особа), док је 1379 особа инфицираних HIV-ом умрло (1238 од AIDS-а, а 148 од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом).
Град Београд је најтеже погођен епидемијом, али у Београду се и тестира највећи број особа.
У периоду јануар–новембар 2025. године дијагностиковано је и пријављено 99 особа инфицираних HIV-ом, што је за 9% мање него у истом периоду прошле године (109 особа).
Међу дијагностикованим HIV+ особама у овој години код 16 особa је дијагностикован клинички АIDS, док је шест особа умрло од АIDS-а (једна особа више у поређењу са истим периодом 2024. године када је умрло пет особа).
Од 1997. године високоактивна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике. Од 2008. године лечење HIV инфекције је децентрализовано, односно реализује се на Клиници за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2024. годинe регистровано је осмоструко повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2678 особа крајем 2024. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а .
С друге стране, oд 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2015–2024. године дијагностикована 1804 особа инфицирана HIV-ом, што је за 49% више него у периоду 2004–2013. године када је дијагностиковано 1252 особа инфицираних HIV-ом. Овај пораст је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа у заједници, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.
Процене UNAIDS-а указују да је крајем 2024. године у нашој земљи 4100 особа живело са HIV-ом, од којих 500 особа, односно oсмина није знала да је инфицирана HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, инфициране особе имају могућност да одмах по дијагностиковању HIV инфекције, без обзира на тренутни имунолошки и вирусолошки статус, започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
Од 99 дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом у периоду од јануара до 24. новембра 2025. године, 85 особа је из Београда (86%), 12 је из Војводине (12%), а jeдна десетина је из осталих округа централне Србије (девет особа, тј. 9%). Регистровано је 24 пута више мушкараца у односу на жене (95 мушкарца и четири жене). Већина дијагностикованих HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (84 особа тј. 85%), односно свака трећа особа је узраста 20–29 година (29 особе тј. 29%). Најмлађа особа којој је дијагностикована HIV инфекција има 17 година, а најстарија 72 године. У односу на начин трансмисије, код 69 особа HIV је пренесен сексуалним односом без кондома (98% свих пријављених случајева са познатим начином трансмисије) од којих је 59 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (84% свих особа са познатим начином трансмисије). Регистрована је и једна особа која инјектира дроге и којој је новодијагностикована HIV инфекција. У истом периоду за 29 особа није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду свака шеста дијагностикована HIV позитивна особа је свој HIV+ статус сазнала у стадијуму клинички манифестног АIDS-а (16 особа тј. 17%), скоро две трећине особа код којих је дијагностикована HIV инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (60 особа тј. 64,5%), а код девет особа HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања (10%). Скоро две трећине особа инфицираних HIV-ом (64%) које су дијагностиковане током ове године откривене су у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери” са бројем CD4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/mm3). Ово указује да се и поред доступног добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања, у институтима/заводима за јавно здравље у 24 града у Републици Србији током целе године, као и у заједници, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено. То смањује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе.
Од 16 пријављених особа оболелих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године, већина су мушкарци (15). У Београду је регистровано осам случајева оболевања од АIDS-а (50%), док је на територији Војводине нотирано пет случаја АIDS-а (31%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30–59 година (15 особа тј. 94%), али је оболевање регистровано и код једне особе доби 20–29 година, односно узраст оболелих се кретао у опсегу од 29 до 59 година. По пријављеном начину трансмисије девет особа оболелих од АIDS-а (56% свих случајева) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом незаштићеним сексуалним контактом, од којих је осам мушкараца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (50% од свих оболелих са пријављеним начином трансмисије), а за седам особа начин трансмисије HIV-а није пријављен.
Шест особa умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године је регистровано у Београдском, Поморавском и Борском округу. Међу умрлима све особе су мушког пола. У односу на узраст умрли су били узраста од 34 до 60 година, једна особа је пријавила сексуални начин трансмисије, а код осталих начин трансмисије је остао непознат.
Тестирање на ХИВ је једини поуздан начин да се утврди да ли је неко инфициран вирусом ХИВ, узрочником АИДС-а. Оно би требало да буде саставни део бриге о сопственом здрављу, нарочито код особа које имају повећан ризик у погледу сексуалног или другог ризичног понашања.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар ће и ове године, поводом обележавања Светског дана борбе против ХИВ/АИДС-а, организовати бесплатно и анонимно тестирање на ХИВ за све заинтересоване грађане. Тестирање ће бити спроведено у просторијама Завода, 1. децембра 2025. године, у периоду од 08:00 до 14:00 часова.
Рано откривање ХИВ инфекције омогућава правовремено започињање лечења, очување доброг квалитета живота особа које живе са ХИВ-ом, смањење ризика преношења на друге, као и спречавање преноса са мајке на бебу током трудноће или порођаја.
Данас постоји ефикасна терапија за лечење ХИВ инфекције. Истраживања показују да особе које се тестирају и рано открију инфекцију имају знатно боље здравствене исходе у односу на оне које одлажу тестирање и почетак терапије.
Подсећамо да је саветовање и тестирање на ХИВ поверљиво, анонимно и у потпуности бесплатно.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је 25. новембра обележио Међународни дан борбе против насиља над женама, у сарадњи са Црвеним крстом Бољевац, у просторијама Културног центра у Бољевцу. Циљ обележавања био је указивање на значај препознавања, спречавања и заустављања свих облика насиља над женама и девојчицама, као и јачање међусекторске сарадње у области превенције и подршке жртвама.
Овај датум уједно представља почетак глобалне Наранџасте кампање „16 дана активизма против родно заснованог насиља“, која траје до 10. децембра – Међународног дана људских права, са циљем подизања јавне свести да жене не смеју бити изложене, нити приморане да трпе или прикривају насиље, већ да морају бити заштићене, а починиоци санкционисани.
Превенција насиља почиње много пре него што се насиље догоди – у породици, окружењу, у васпитању, у комуникацији и у систему вредности који градимо као појединци и као друштво.
Током догађаја наглашен је и значај психолошке прве помоћи коју може пружити свака особа, кроз активно слушање, разумевање, подршку, оснаживање и охрабривање жртве да потражи стручну помоћ и заштиту надлежних институција.
Скупу су присуствовале представнице и представници установа локалне заједнице, чиме је још једном потврђена важност заједничког деловања у борби против насиља.
Ширење свести о друштвеном и личном значају шећерне болести тежи да резултира у постављању кључних питања, на првом месту значајних за пацијенте и њихове породице, а у ширем контексту и за оне социјалне ситуације у којима се у пуној мери могу испољити изазови свакодневице за особе које живе са дијабетесом.
Посматрано на нивоу света, милиони људи који живе са шећерном болешћу сваког дана одлазе на посао и превазилазе бројне потешкоће повезане са њиховим здравственим стањем. Некада су ове потешкоће директна последица саме шећерне болести, док их понекада можемо приписати реакцијама друштвене околине које нису увек поткрепљене знањима и на њима заснованим ставовима.
Ово је посебно важно у погледу податка да, према неким изворима, 3 од 4 особе које живе са шећерном болешћу пријављују да су доживеле анксиозност, депресију или неки други поремећај менталног здравља као последицу шећерне болести, што додатно наглашава важност подршке социјалног окружења. Додатно, према резултатима једног истраживања, 4 од 10 особа које живе са шећерном болешћу наводи да „управљање“ болешћу на послу остварује негативан утицај на њихово ментално здравље.
Размишљање и усредсређивање на проблеме шећерне болести повезане са радним местом тема су овогодишње глобалне кампање, под називом „Шећерна болест и радно место“ („Diabetes and the workplace“).
Напоре у овој области посебно подржава податак да је, према проценама из света, 7 од 10 особа које живе са шећерном болешћу радно активног узраста. Стога, усвајање адекватних пословних пракси и политика, као и пружање неопходне подршке особама са шећерном болешћу, могу дати значајан допринос борби против дијабетеса, како на личном тако и на друштвеном плану.
Наводе се и неки конкретни примери мера које могу побољшати положај особа са дијабетесом у радном окружењу:
омогућити адекватне услове за рад (доступност воде, хране и радне паузе),
обучити особље за пружање прве помоћи у случају хитних стања повезаних са шећерном болешћу,
развијати подржавајуће окружење без стигматизације,
омогућити флексибилне радне распореде,
пружити адекватну психолошку подршку запосленима,
обезбедити здраве ужине,
организовати едукације на тему шећерне болести.
Подизање свести у овој области и укључивање свих релевантних друштвених чинилаца може пружити значајан подстрек особама које живе са шећерном болешћу за остваривање њихових личних потенцијала и превазилажење неизбежних изазова. Као и претходне године, подршка овогодишњој кампањи може се стимулисати путем друштвених мрежа, кроз поруке уз натпис — #DiabetesLife.
Шећерна болест (Diabetes mellitus) представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе.
Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током претходних деценија – у периоду 1980–2014. године број особа са дијабетесом у свету порастао је са 108 милиона на 422 милиона.
Додатно, у периоду од 20 посматраних година (2000–2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од 3%. Укупно, на нивоу света, број особа умрлих од дијабетеса износио је 1,5 милиона у 2019. години, чему се може додати и 460.000 смртних исхода од бубрежних болести које су наступиле као последица дијабетеса.
Дијабетес у Србији
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину, 8,3% старијих од 20 година изјавило је да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3%.
Посматрано према структури узрока смрти, удео дијагноза E10–E14 (којима се означавају различити облици шећерне болести), у свим узроцима смрти у Републици Србији у три упоредне године (2000 – 2010 – 2020) износио је 2,4% – 3,1% – 2,9%.
Према подацима из Здравствено-статистичког годишњака Србије, у Србији са дијагнозом дијабетеса живи око 450.000 особа или 8,1% популације. Дијабетес тип 2 чини око 95% свих случајева.
Према подацима Регистра лица оболелих од дијабетеса, током 2023. године у Србији је регистровано 259 нових случајева типа 1 дијабетеса код особа млађих од 30 година. Највише стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (23,3) и Моравичкој области (21,8), а најниже у Борској (3,9) и Јабланичкој области (6,5).
У истој години евидентирано је 16.183 новооболелих од типа 2 дијабетеса. Највише стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (270,6) и Јужнобанатској области (245,8), а најниже у Београдској (60,2) и Шумадијској области (83,8).
Дијабетес представља трећи водећи узрок смрти у Србији. Током 2024. године од ове болести је преминуло 2.615 особа, међу којима је било 1.152 мушкараца и 1.463 жене. У последњој деценији примећен је тренд смањења смртности од свих типова дијабетеса – стопа морталитета опала је са 42,7 на 39,7 на 100.000 становника.
Највише стопе морталитета у 2023. години уочене су у Зајечарској (27,4) и Расинској области (22,0), док су најниже регистроване у Колубарској (3,8) и Моравичкој области (5,2).
Економски утицај шећерне болести завређује посебну пажњу.
Процене из САД говоре да су трошкови који се повезују са дијагнозом дијабетеса у 2017. години износили 327 милијарди америчких долара — од тога 237 милијарди долара директних медицинских трошкова и 90 милијарди долара изгубљене продуктивности.
Узевши у обзир и овако изражену економску димензију шећерне болести у савременим друштвима, активности на пољу превенције добијају на додатној важности.
Велики јавно-здравствени значај придаје се типу 2 дијабетеса, који се среће код више од 90% свих болесника са шећерном болешћу.
Са друге стране, компликације шећерне болести заузимају посебно место у свим разматрањима о дијабетесу.
Одрасле особе са дијабетесом имају 2–3 пута повећан ризик за настанак срчаног и можданог удара. Такође, код ових пацијената, неуропатија удружена са смањеним протоком крви у ткиву стопала повећава вероватноћу настанка улкуса, инфекција и, коначно, потенцијалне ампутације захваћеног екстремитета.
Са друге стране, дијабетесна ретинопатија је важан узрок слепила – у свету се број особа које су ослепеле због дијабетеса процењује на око 1 милион.
Коначно, дијабетес је један од водећих узрока хроничне болести бубрега.
Свеукупно, бројне компликације које додатно усложњавају основно стање захтевају додатно ангажовање ресурса здравственог система, повећавајући трошкове и умањујући могућности за расподелу средстава ка другим потребама.
Најчешћи симптоми дијабетеса
Учестало мокрење (полиурија) – тело покушава да избаци вишак шећера путем урина.
Појачана жеђ (полидипсија) – последица губитка течности услед честог мокрења.
Појачан апетит (полифагија) – иако особа једе више, може губити на тежини јер ћелије не могу да искористе глукозу.
Необјашњив губитак телесне тежине – посебно код типа 1.
Умор и слабост – због смањеног уноса глукозе у ћелије.
Замагљен вид – повишен шећер утиче на сочиво ока.
Споро зарастање рана и учестале инфекције (посебно коже, десни и мокраћних путева).
Трњење, жарење или бол у стопалима и шакама – може бити знак оштећења нерава (дијабетичка неуропатија).
Посебно треба посумњати на дијабетес:
ако се ови симптоми јаве нагло код деце и младих, уз изражену жеђ и учестало мокрење (могућ дијабетес тип 1);
ако се код одраслих појави умор, жеђ и чешће инфекције (могућ тип 2 дијабетеса);
код особа са факторима ризика: гојазност, физичка неактивност, хипертензија, повишени триглицериди, гестацијски дијабетес у трудноћи или позитивна породична анамнеза.
Потврда дијагнозе дијабетеса
Дијабетес се потврђује у здравственој установи, лабораторијским мерењем гликемије, односно глукозе у крви. Уколико је вредност већа од 7,0 mmol/L при два мерења у различитим данима, наште (пре доручка), поставља се дијагноза дијабетеса.
СПРЕЧАВАЊЕРАЗВОЈАТИПА 2 ДИЈАБЕТЕСА може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу, и у том смеру циљеви сваког појединца треба да буду:
• Достизање и одржавање здраве телесне масе • Физичка активност • Здрава исхрана • Престанак (или незапочињање) пушења
Ипак, за постизање свеобухватних резултата на нивоу шире заједнице, потребан је нешто другачији приступ са циљем ефикасног усвајања побројаних животних навика.
С тим у вези, искуства из света наглашавају да је за постизање трајних резултата на нивоу популације потребно спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести.
Посебан значај имају организовани програми превенције у које се укључују особе за које се установи одређени ниво ризика за развој типа 2 дијабетеса.
У оквиру оваквих програма, особа се активно прати са циљем утицаја на одржање здравих животних навика, као и постизање зацртаних циљева (губитак телесне масе и постизање одређеног нивоа физичке активности).
Закључно, Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса — усвајање животних стилова који смањују ризик од развоја ове болести може утицати и на смањење ризика за развој бројних других стања, и тиме остварити свеобухватан утицај на унапређење здравља.
Сваке године 24. октобра обележава се Међународни дан борбе против рака дојке са циљем подизања свести о овој болести која погађа милионе жена широм света. Управо због тога превенција и рано откривање играју кључну улогу, а мамографија представља најпоузданији дијагностички алат у том процесу.
Мамографија, неинвазивна рендгенска метода прегледа дојки, представља једну од најважнијих скрининг метода за дијагностику рака дојке, који у нашој земљи представља најчешћи злоћудни тумор код жена (свака 12. жена у Републици Србији оболи од рака дојке).
Када се рак дојке открије у најранијим стадијумима болести, шансе за излечење су веома високе. Уколико се открије у раној фази, већа је могућност за излечење применом поштедних хируршких метода, опоравак је бржи, а квалитет живота бољи него код жена код којих се болест открије у каснијим фазама.
У мамографији се користе мале и безопасне дозе зрачења, а сам преглед је намењен женама узраста између 50 и 69 година и препоручује се сваке две године. Анализе кретања оболевања од рака дојке у Европи показале су тренд пораста код жена старијих од 50 година, те је увођењем организованог скрининга у нашој земљи прихваћена европска препорука за ову старосну групу.
Мамографија је метода која користи малу дозу рендгенских зрака за креирање слике унутрашњег ткива дојке, са циљем да се открију промене у најранијој фази. У зависности од опреме, може бити 2Д или 3Д (томосинтеза).
Зашто се ради мамографија?
Већина жена које оболе нема ниједан од познатих фактора ризика, због чега су редовни прегледи најбољи начин за очување здравља. Они омогућавају да се болест открије у почетној фази, када је лечење једноставније и када постоји преко 90% шанси за потпуно излечење.
Мамографија може открити рак дојке пре него што се појаве симптоми, укључујући мале туморе и микрокалцификације које се не могу напипати. Рано откривање омогућава благовремено започињање лечења и повећава шансе за потпуни опоравак. За жене млађе од 35 година, ултразвук је често иницијална метода прегледа.
Мамографски преглед користи се и у дијагностичке сврхе код жена које имају симптоме као што су чворићи, исцедак из брадавице или промене на кожи.
Како изгледа мамографски преглед?
Током мамографског прегледа дојка се поставља између две плоче на мамографу. Плоче компресују дојку како би се добила јаснија слика и смањила доза зрачења. Компресија, иако неугодна, значајно побољшава видљивост различитих патолошких процеса.
Скенирање се врши из две или више пројекција, а укупно трајање прегледа је око 30 минута. Количина зрачења која се користи током прегледа је мала и сматра се безопасном.
Модерни дигитални мамографи (укључујући томосинтезу) користе још ниже дозе зрачења и обезбеђују прецизније слике. У неким случајевима густина ткива дојке може маскирати промене, те је неопходна примена допунских метода као што су ултразвук дојке или магнетна резонанца.
Након мамографије, радиолог врши класификацију налаза по BI-RADS категоријама, што лекару помаже у даљој дијагностици.
Мамографија може да се ради у било ком периоду менструалног циклуса, али због осетљивости дојке у пременструалној фази препоручује се између 5. и 12. дана циклуса.
Самопреглед дојке
И поред одласка на редовне мамографске прегледе сваке две године (уколико не постоје индикације за чешћи одлазак), неопходно је спроводити самопреглед дојки једном месечно, око 10 дана након почетка циклуса. Уколико жена нема циклус, потребно је да одреди један дан у месецу за самопреглед.
После неколико самопрегледа, жена може да уочи како изгледа нормална структура ткива дојке и да стекне способност да примети новонастале промене. Ипак, самопрегледом се не може напипати сваки тумор, посебно они мањи, па је зато важно комбиновати самопреглед са редовним стручним контролама.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар – Одсек за промоцију здравља обележио је Светски дан хране, 16. октобра 2025. године, заједно са ученицима Средње медицинске и Техничке школе у Зајечару.
У оквиру обележавања Светског дана хране, активности су усмерене на информисање и едукацију становништва, а посебно деце и младих, у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања у вези са исхраном.
Тим поводом одржано је предавање на тему „Правилна исхрана“, током ког су ученици имали прилику да сазнају више о значају уравнотежене исхране, правилном избору намирница и важности редовних оброка у очувању здравља.
У оквиру активности организована је и подела здравствено-васпитног материјала, а ученици су активно учествовали у разговору о здравим навикама у исхрани.
Циљ обележавања овог датума је да се код младих развије свест о томе да здравље почиње правилним избором хране, као и да правилна исхрана представља темељ здравог начина живота, превенције болести и доброг расположења.
