„Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“
Сваке године 5. јуна широм света обележава се Светски дан заштите животне средине, најзначајнији међународни датум посвећен очувању природе и подизању свести о значају здраве животне средине. Овај дан установила је Организација Уједињених нација 1972. године на Конференцији о животној средини у Стокхолму, док се званично обележава од 1973. године. Интересантно је да је предлог да се 5. јун прогласи Светским даном заштите животне средине дала тадашња делегација Југославије.
Овогодишње обележавање одвија се под слоганом „Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“, са посебним фокусом на климатске промене и неопходност климатске акције. Светска кампања указује на чињеницу да природа свакодневно шаље упозоравајуће сигнале кроз све чешће топлотне таласе, суше, поплаве, шумске пожаре и губитак биолошке разноврсности, али истовремено показује да постоје решења која могу обезбедити одрживу будућност за све генерације. Домаћин глобалног обележавања Светског дана заштите животне средине 2026. године је Република Азербејџан, где ће у Бакуу бити организована централна светска манифестација посвећена климатским променама, заштити природе и унапређењу одрживог развоја.
Савремени свет се суочава са бројним еколошким изазовима који директно утичу на здравље становништва и квалитет живота. Загађење ваздуха, воде и земљишта, прекомерно стварање отпада, неконтролисана употреба пластике, деградација екосистема и климатске промене представљају глобалне проблеме чије последице осећају све земље света. Стручна и научна истраживања указују да деградација животне средине доприноси повећању учесталости респираторних, кардиоваскуларних, малигних и других хроничних обољења, због чега заштита животне средине представља један од кључних предуслова очувања јавног здравља.
Поводом Светског дана заштите животне средине широм света организују се бројне активности: едукативна предавања и радионице, акције пошумљавања, чишћења јавних површина и водотокова, промоција рециклаже, рационалног коришћења природних ресурса, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Све ове активности имају заједнички циљ – развијање еколошке свести и подстицање одговорног односа према природи. Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар и ове године планира реализацију низа превентивно-едукативних активности усмерених ка подизању еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа. Посебан акценат биће стављен на рад са децом и младима, јер се навике и одговоран однос према животној средини најуспешније развијају од најранијег узраста.
У наредном периоду стручњаци Службе за промоцију здравља и Центра за хигијену и хуману екологију планирају организацију предавања, радионица и других едукативних активности посвећених заштити животне средине, климатским променама, правилном управљању отпадом, очувању водних ресурса и значају здравих стилова живота у здравој животној средини.
Кроз ове активности Завод ће наставити да промовише значај очувања природе и да подстиче одговорно понашање према животној средини, у складу са принципима одрживог развоја и заштите јавног здравља.
Светски дан заштите животне средине представља прилику да се подсетимо да су здравље људи и здравље животне средине нераскидиво повезани. Очување природних ресурса, смањење загађења и одговорно коришћење енергије и воде нису само еколошка питања, већ и предуслов за здравију и безбеднију будућност свих нас.
Будућност наше планете зависи од одлука које доносимо данас. Зато будимо инспирисани природом, делујмо за климу и градимо здравију будућност за генерације које долазе.
Еколошки поздрав! Завод за јавно здравље Тимок Зајечар
Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, под слоганом „Разоткривање привлачности – супротстављање зависности од никотина и дувана“, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је, у сарадњи са Здравственим центром Зајечар, Здравственим центром Књажевац, Црвеним крстом Зајечар, ТОЦ-ом Зајечар и Економско-трговинском школом у Зајечару, успешно реализовао здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“, која је одржана 1. јуна 2026. године у свечаној сали Завода.
Манифестација је окупила велики број грађана свих генерација, а посебно радује значајно присуство младих, који су показали велико интересовање за теме очувања здравља, превенције болести зависности и усвајања здравих животних навика.
Током догађаја посетиоци су имали прилику да измере крвни притисак, провере ниво шећера у крви, добију здравствено-промотивни материјал и разговарају са здравственим радницима о значају превенције и очувања здравља. Посебну пажњу привукло је представљање Саветовалишта за одвикавање од пушења, где су заинтересовани грађани могли да ураде тест никотинске зависности и добију стручне савете о престанку пушења и очувању здравља.
У оквиру едукативног дела програма реализована су предавања, интерактивне и креативне радионице посвећене штетности употребе дувана, електронских цигарета, никотинских врећица и других нових никотинских производа. Кроз едукативне садржаје, квизове знања, разговор са стручњацима и креативни рад, млади су имали прилику да на занимљив и приступачан начин стекну нова знања о ризицима које носи употреба никотина, али и о предностима здравих стилова живота и доношења одговорних одлука.
Велики одзив грађана и активно учешће младих још једном су потврдили значај континуираног здравствено-васпитног рада у заједници, као и растућу свест становништва о важности превенције болести зависности и очувања здравља.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар захваљује се свим грађанима који су својим присуством подржали обележавање овог значајног датума, као и партнерима који су дали значајан допринос успешној реализацији манифестације: Здравственом центру Зајечар, Здравственом центру Књажевац, Црвеном крсту Зајечар, ТОЦ-у Зајечар и Економско-трговинској школи у Зајечару.
Успех ове манифестације још једном потврђује да резултати унапређења здравља и превенције болести у великој мери зависе од тимског рада, заједничког деловања и добре међусекторске сарадње.
Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије.
Слоган: „Разоткривање привлачности: супротстављање зависности од никотина и дувана.”
Кампања тежи да укаже на начине на које индустрија дувана и никотина наставља да изнова осмишљава и преобликује своје производе како би привукла нову генерацију корисника, посебно децу и адолесценте, истовремено избегавајући строже мере контроле дувана широм света.
Упркос деценијама напретка у смањењу употребе дувана, тактике дуванске индустрије остају неумољиве. Компаније агресивно промовишу нове и растуће никотинске производе, као што су електронске цигарете, никотинске врећице и уређаји са синтетичким никотином – често представљени као „иновације“ – како би одржале зависност и придобиле нове кориснике. Овакве стратегије прете да пониште тешко стечене резултате у контроли дувана и заштити јавног здравља.
Забрињавајући нови подаци откривају размере проблема: најмање 40 милиона деце узраста 13–15 година широм света наводи да тренутно користи најмање један дувански производ. Од тога, 20 милиона пуши цигарете, а 10 милиона користи бездимне (оралне/назалне) дуванске производе. Такође, најмање 15 милиона адолесцената узраста 13–15 година већ користи електронске цигарете, а у земљама за које постоје подаци, деца у просеку имају девет пута већу вероватноћу да користе електронске цигарете него одрасли.
Кампања за 2026. годину има за циљ да:
повећа свест о променљивим стратегијама индустрије дувана и никотина, укључујући употребу синтетичког никотина, никотинских соли и аналога ради повећања потенцијала за развој зависности, уз представљање производа као технолошки напредних;
заговара снажније мере јавних политика за заштиту младих кроз забрану арома, рекламирања и промоције (укључујући дигиталне и друштвене мреже), као и регулисање паковања и дизајна производа који повећавају њихову привлачност и
спречи развој зависности и смањи потражњу пружањем знања и алата јавности – посебно младима – како би могли да се одупру манипулацијама индустрије и добију приступ подршци за одвикавање заснованој на доказима.
Настављајући кампању из 2025. године, Светски дан без дувана 2026. године наглашава континуирану посвећеност СЗО разоткривању тактика индустрије и унапређењу политика које штите младе људе и заједнице од зависности од никотина. Кампања позива владе, партнере и организације цивилног друштва да ојачају регулативу, затворе постојеће празнине у политикама и заштите будуће генерације од штетних последица употребе дуванских и никотинских производа.
Кључне чињенице о штетности дуванских производа:
Дуван убија до половине својих корисника који не престану да га користе (3–5).
Дуван сваке године усмрти више од 7 милиона људи, укључујући процењених 1,6 милиона непушача изложених дуванском диму из окружења .
Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
У циљу сузбијања епидемије дувана, државе чланице Светске здравствене организације усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана 2003. године. Тренутно су 183 државе потписнице овог споразума а међу њима и Србија од 2006. године.
Мере MPOWER Светске здравствене организације усклађене су са ОККД СЗО и показало се да спасавају животе и смањују трошкове здравствене заштите
Назив MPOWER представља акроним састављен од почетних слова шест кључних мера за контролу дувана које је препоручила СЗО ради спровођења ОККД СЗО: Monitor (праћење употребе дувана и политика превенције), Protect (заштита људи од дуванског дима), Offer (пружање помоћи за престанак пушења), Warn (упозоравање на штетност дувана), Enforce (спровођење забрана рекламирања, промоције и спонзорисања дувана) и Raise (повећање пореза на дуванске производе).
Епидемија дувана представља једну од највећих претњи по јавно здравље са којима се свет икада суочио и одговорна је за више од 7 милиона смртних случајева годишње, као и за инвалидитет и дуготрајну патњу услед болести повезаних са употребом дувана .
Сви облици употребе дувана су штетни и не постоји безбедан ниво изложености дувану. Пушење цигарета је најраспрострањенији облик употребе дувана у свету. Остали дувански производи укључују дуван за наргилу, цигаре, цигарилосе, загреване дуванске производе, дуван за ручно мотање цигарета, дуван за лулу, биди цигарете, кретеке и бездимне дуванске производе.
Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана широм света живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет болести и смртности повезаних са дуваном највећи. Употреба дувана доприноси сиромаштву јер усмерава трошкове домаћинства са основних потреба, као што су храна и становање, на дуванске производе. Овакво понашање је тешко променити због снажне зависности коју дуван изазива.
Економски трошкови употребе дувана су велики и укључују значајне трошкове лечења болести изазваних дуваном, као и губитак људског капитала услед оболевања и превремене смртности повезане са дуваном.
Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима
Познато је да у Србији свакодневно или повремено пуши око 1/3 одраслих становника, док е-цигарете користи све већи број одраслих становника (од 5 до 10%, зависно од истраживања и подручја).
Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕSPAD 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:
Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине земаља ЕSPAD, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕSPAD узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1%) и не разликује се по полу.
У просеку, 44% ученика у ЕSPAD земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.
Нови никотински и дувански производи
Загревани дувански производи стварају аеросол који садржи никотин и токсичне хемикалије загревањем дувана или активацијом уређаја који садржи дуван. Садрже никотин, супстанцу која изазива јаку зависност, додатке који нису дуван и често имају различите ароме.
Упркос тврдњама о „смањењу ризика“, нема доказа да су загревани дувански производи мање штетни од конвенционалних дуванских производа. Иако се неке токсичне супстанце налазе у мањим концентрацијама него у дуванском диму, аеросол загреваних производа садржи друге токсичне супстанце, понекад у већим количинама, попут глицидола, пиридина, диметил-трисулфида, ацетоина и метилглиоксала.
Поред тога, неке токсичне супстанце присутне у аеросолима ових производа не налазе се у диму конвенционалних цигарета и могу имати додатне штетне последице по здравље. Неке од супстанци које се ослобађају класификоване су као канцерогене
Електронске цигарете
Електронске цигарете представљају најчешћи облик електронских система за испоруку никотина и електронских система без никотина , али постоје и други производи попут електронских цигара и електронских лула. ЕНДС садрже различите количине никотина и штетних емисија. Употреба ових производа често се назива „вејпинг“, али то не значи да су безопасни или да ослобађају само водену пару.
Емисије електронских цигарета обично садрже никотин и друге токсичне супстанце штетне и за кориснике и за особе изложене аеросолу из окружења. Код појединих производа означених као производи без никотина утврђено је присуство никотина.
Докази указују да су ови производи штетни по здравље и да нису безбедни. Ипак, још је рано за коначне закључке о њиховим дугорочним последицама. Нека новија истраживања указују да употреба електронских цигарета може повећати ризик од срчаних и плућних болести. Изложеност никотину током трудноће може имати негативне последице по фетус, док никотин, као супстанца која изазива јаку зависност, штетно утиче на развој мозга.
Познат је ЕВАЛИ синдром и синдром „кокичастих плућа”. ЕВАЛИ синдром представља озбиљно оштећење плућа повезано са употребом електронских цигарета и „вејпинг“ производа. Први пут је широко препознат 2019. године у САД, када је забележен велики број младих особа са тешким респираторним симптомима након коришћења електронских цигарета, нарочито производа који су садржали ТХЦ и витамин Е ацетат. Симптоми могу бити: кашаљ, отежано дисање, бол у грудима, повишена температура, мучнина, повраћање и малаксалост. Код тежих случајева може доћи до акутне респираторне инсуфицијенције и потребе за интензивним лечењем. Сматра се да ЕВАЛИ није једна јединствена болест, већ скуп различитих типова оштећења плућа изазваних хемикалијама из аеросола електронских цигарета.
Синдром „кокичастих плућа“ је неформални назив за бронхиолитис облитеранс, ретку и озбиљну болест малих дисајних путева. Назив је настао након појаве болести код радника у фабрикама кокица за микроталасну пећницу који су били изложени хемикалији дијацетилу, ароми која даје укус путера. Код ове болести долази до: запаљења и ожиљавања ситних бронхија, трајног сужења дисајних путева, отежаног протока ваздуха кроз плућа. Симптоми укључују: хронични кашаљ, звиждање при дисању, прогресивно отежано дисање и умор. Нека пуњења за електронске цигарете садрже диацетил или сличне ароматичне супстанце, због чега дуготрајна употреба одређених производа за „вејпинг“ повећава ризик од развоја овог обољења.
Оба појма често се помињу у контексту ризика електронских цигарета и инхалације хемикалија које нису намењене за уношење у плућа.
Никотинске врећице
Никотинске врећице су унапред припремљене кесице које садрже никотин и по одређеним карактеристикама подсећају на традиционалне бездимне дуванске производе, попут снуса – по изгледу, садржају никотина и начину употребе (постављањем између усне и десни). Често се промовишу као „без дувана“, уз тврдње да се могу користити било где, а у неким земљама, попут САД, називају се и „беле врећице“.
Одговор Светске здравствене организације
Постоји суштински и непомирљив сукоб између интереса дуванске индустрије и интереса јавноздравствене политике. Дуванска индустрија производи и промовише производ за који је научно доказано да изазива зависност, узрокује болести и смрт и доприноси бројним друштвеним проблемима, укључујући повећање сиромаштва.
Размере људске и економске трагедије коју изазива дуван су алармантне, али и превентабилне. Дуванска индустрија настоји да прикрије опасности својих производа, али борба против тога се наставља.
Наша земља примењује све групе мера контроле дувана али постоје значајна подручја унапређења, нарочито када су у питању
повећање акциза на цигарете (више ефеката по смањење преваленције пушења има ако се спроводи ненајављено; повећање цене цигарета за 10% смањује преваленцију за 4-8%);
боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;
развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;
увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);
боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;
боље регулисање забране директног и индиректног рекламирања дуванских производа на друштвеним медијима и забране њихове промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;
обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења;
стратешко планирање мера контроле дувана.
Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар организује здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“.
Манифестација ће бити одржана у понедељак, 1. јуна 2026. године, у свечаној сали Завода, у периоду од 09.00 до 11.00 часова.
Током догађаја грађани ће имати прилику да:
• измере крвни притисак,
• провере ниво шећера у крви,
• добију здравствено-промотивни материјал и савете за очување здравља,
• ураде тест никотинске зависности,
• информишу се о начинима престанка пушења и очувања здравља.
Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, чији је овогодишњи слоган „Разоткривање привлачности – супротстављање зависности од никотина и дувана“, Одсек за промоцију здравља Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар организује здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“, која ће бити одржана у свечаној сали Завода, дана 01.06.2026. године, у периоду од 09.00 до 11.00 часова.
Током манифестације грађани ће имати прилику да:
измере крвни притисак,
провере ниво шећера у крви,
добију здравствено-промотивни материјал и корисне савете за очување здравља.
У оквиру догађаја биће представљено и Саветовалиште за одвикавање од пушења, а заинтересовани грађани моћи ће да ураде тест никотинске зависности и информишу се о начинима престанка пушења и очувања здравља.
Такође, у оквиру манифестације, сви заинтересовани суграђани имаће прилику да се кроз кратку едукацију и радионице упознају са ризицима употребе дувана и нових дуванских и никотинских производа, као и са бенефитима њиховог неконзумирања. Посебан акценат биће стављен на штетност употребе нових никотинских и дуванских производа који су све више присутни међу младима.
Позивамо све грађане да својим присуством подрже обележавање овог значајног датума и допринесу подизању свести о штетности дуванског дима и значају здравих стилова живота.
Организатори:
ЗЗЈЗ ”Тимок”’ Зајечар – Одсек за промоцију здравља
Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је установљен, након што је 1993. године Генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.
Тема за 2026. годину: Породице, неједнакости и добробит деце
Тема обележавања за 2026. годину, „Породице, неједнакости и добробит деце“, указује на то како растуће неједнакости обликују породични живот и утичу на будућност деце. Ова тема позива на снажнија улагања у интегрисане политике усмерене на породицу, како би се смањиле разлике и подржао здрав развој деце.
Породице имају централну улогу у друштвеном и економском напретку, али се многе суочавају са несигурним приходима, ограниченом подршком у бризи о деци и неједнаким приступом основним услугама. Без адекватне подршке, породице са малом децом изложене су већем ризику од сиромаштва, што може имати дугорочне последице по здравље, образовање и укупну добробит деце. Нестабилни приходи, недовољна подршка породицама и ограничен приступ услугама могу негативно утицати на развој деце, посебно када су додатно присутне неједнакости засноване на полу, раси, мигрантском статусу или инвалидитету.
Како глобалне неједнакости расту, овогодишње обележавање има за циљ да скрене пажњу на разлике у приходима, образовању, здравственој заштити, дигиталној доступности и приступу основним услугама, које значајно утичу на животне могућности деце. Посебан акценат биће стављен на потребу развоја интегрисаних система социјалне заштите — укључујући дечије додатке, родитељско одсуство, доступну бригу о деци и рано образовање — како би се ојачала отпорност породица, смањило сиромаштво и промовисале једнаке могућности за сву децу.
Догађај ће такође подстаћи дијалог између држава чланица, тела Уједињених нација и организација цивилног друштва, представити примере добре праксе у креирању политика и најавити ново истраживање које анализира трендове неједнакости и могућа политичка решења у контексту Агенде 2030.
Из историјата Међународног дана породице
Током 1980-их година 20. века, Уједињене нације су почеле да усредсређују пажњу на питања у вези са породицом. На основу препорука из 1983. године, Економски и социјални савет, као и Комисија за социјални развој, у својој резолуцији о улози породице у развојном процесу (бр. 1983/23), затражили су од генералног секретара да утиче на повећање свести међу доносиоцима одлука и јавности о проблемима и потребама породице, као и о ефикасним начинима задовољења тих потреба.
У својој резолуцији бр. 1985/29, од 29. маја 1985. године, Савет је позвао Генералну скупштину УН да размотри могућност укључивања у привремени дневни ред свог 41. заседања тачке под називом „Породице у процесу развоја“, с циљем разматрања захтева Генералног секретара за покретање процеса развоја глобалне свести о овим питањима међу владама, међувладиним и невладиним организацијама и широм јавношћу.
Касније, на основу препорука Комисије за социјални развој формулисаних током њеног 30. заседања, Скупштина је позвала све државе да изнесу своје ставове у вези са могућим проглашењем Међународне године породице, као и своје коментаре и предлоге.
Савет је такође затражио од Генералног секретара да Генералној скупштини УН на њеном 43. заседању поднесе свеобухватан извештај заснован на коментарима и предлозима држава чланица о могућем проглашењу такве године и другим начинима за побољшање положаја и добробити породице, као и интензивирање међународне сарадње у оквиру глобалних напора за унапређење друштвеног напретка и развоја.
Генерална скупштина УН је у својој резолуцији бр. 44/82 од 9. децембра 1989. године прогласила Међународну годину породице.
Генерална скупштина УН је 1993. године, резолуцијом А/РЕС/47/237, одлучила да се 15. мај сваке године обележава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику за унапређење свести о питањима која се односе на породице и за повећање знања о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Да ли породице могу бити кључ за остваривање Циљева одрживог развоја (СДГ)?
Породичне политике представљају један од темеља националних јавних политика и најзначајнији су механизам путем којег владе могу утицати на животни стандард будућих генерација. У оквиру остваривања глобалних амбиција дефинисаних Циљевима одрживог развоја (СДГ), породичне политике имају важну улогу у достизању циљева у оквиру бројних области одрживог развоја.
Да ли сте знали?
Породична газдинства чине око 80% свих фарми широм света и имају кључну улогу у обезбеђивању прехрамбене сигурности, запошљавању у руралним подручјима и очувању екосистема — нарочито у земљама у развоју.
Породични пољопривредници у земљама у развоју суочавају се са смањеним приносима услед климатских промена, што доводи до пораста сиромаштва и несигурности у снабдевању храном, јер екстремни временски услови смањују и производњу хране и куповну моћ становништва.
Породице са ниским приходима у земљама у развоју најтеже су погођене климатским променама због своје зависности од природних ресурса и слабе инфраструктуре, што им отежава да се носе са последицама екстремних временских услова.
Породице могу смањити свој угљенични отисак усвајањем еколошки одговорнијих навика — попут штедње енергије, смањења отпада и мање конзумације меса и млечних производа — чиме се емисије повезане са исхраном могу смањити и до 73%.
10 начина за јачање породичних веза
Организација породичних окупљања
Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Дељење прича, уживање у међусобном друштву и присећање заједничких тренутака зближава и јача породичне односе.
Прављење породичног албума или споменара
Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као драгоцена успомена која осветљава породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин подстиче се сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.
Припрема породичних рецепата
Храна има посебну моћ да окупља људе. Неговање породичних традиција кроз припрему омиљених рецепата који се преносе кроз генерације може постати драгоцено заједничко искуство. Укључивање свих чланова породице у припрему хране може се претворити у забавну и повезујуц́у активност. Током оброка могу се делити успомене везане за одређена јела и породичне тренутке.
Заједничко волонтирање
Давање доприноса заједници одличан је начин да се породица зближи, док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и подстиче развој емпатије, солидарности и заједништва.
Започињање нове породичне традиције
Традиције чине породицу јединственом. Међународни дан породице може бити прилика за започињање нове традиције којој ће се чланови породице радовати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или неки мали породични ритуал. Нова традиција ствара осећај припадности и заједништва.
Писање искрених писама
У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може имати посебан значај. Важно је поделити осећања, изразити захвалност и показати љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важне.
Прављење породичног стабла
Истраживање породичне историје представља леп начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују породицу. Оваква активност може подстаћи занимљиве разговоре и нова сазнања о пореклу породице. Деца посебно воле да слушају приче о члановима породице које нису упознала, а овакве активности могу бити и веома едукативне.
Провођење квалитетног времена у природи
Природа има моћ да освежи дух и ојача везе међу људима. Окупљање породице за дан проведен на отвореном — кроз пешачење, веслање или пикник — може допринети стварању лепих успомена. Свеж ваздух и заједничка искуства пружају прилику за разговор, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.
Посвећивање дана породици
Овај дан може се претворити у породични дан посвећен активностима које сви воле. Могуће је направити распоред испуњен играма, филмовима или хобијима у којима уживају сви чланови породице. Такви тренуци омогућавају боље упознавање међусобних интересовања и могу допринети откривању нових заједничких активности.
Разговор о породичним вредностима
Важно је одвојити време за разговор о вредностима које породица негује — попут отворености, лојалности, љубави и међусобне подршке. Овакви разговори не само да јачају породичне везе, већ помажу млађим генерацијама да наставе да негују исте вредности.
Међународни дан породице је више од датума у календару — то је подсетник на значај међусобне подршке, блискости и неговања породичних односа.
12. мај обележава се широм света као Међународни дан медицинских сестара, на годишњицу рођења Флоренс Најтингел, британске медицинске сестре и зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овај датум представља прилику да се истакне значај, посвећеност и снажан утицај медицинских сестара на здравље појединаца и заједнице.
Међународно веће медицинских сестара (ICN) сваке године препоручује тему којом се обележава овај дан. Овогодишњи слоган гласи: „Наше сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спашавају животе“ и усмерен је на важност стварања сигурног, праведног и подстицајног радног окружења у којем ће рад медицинских сестара бити препознат, цењен и подржан.
Председник ICN-а, José Luis Cobos Serrano, истиче да је ова тема изабрана јер медицинске сестре свакодневно, широм света, пружају изузетан допринос очувању и унапређењу здравља. Њихова улога је незаменљива, а њихов потенцијал још већи када су оснажене да делују пуним капацитетом. Оснаживање подразумева обезбеђивање адекватних услова рада, приступ ресурсима, могућности за професионални развој и простор да се њихов глас чује и уважи у обликовању будућности здравствене заштите.
Настављајући се на теме из претходних година – „Економска моћ бриге“ (2024) и „Брига о медицинским сестрама јача економију“ (2025) – фокус у 2026. години ставља се на снагу и утицај који медицинске сестре имају у креирању сигурнијег, ефикаснијег и доступнијег здравственог система за све. Њихова знања, вештине и посвећеност представљају темељ квалитетне здравствене неге и значајан ресурс за решавање савремених здравствених изазова.
ICN ће овим поводом објавити извештај заснован на доказима, који ће указати на значај улагања у медицинске сестре као кључни део здравственог система. Извештај ће нагласити потребу за обезбеђивањем сигурних радних услова, праведне надокнаде, као и могућности за образовање, лидерство и активно учешће у доношењу одлука. Оваква улагања не доприносе само професионалном задовољству, већ директно унапређују квалитет неге и здравствене исходе пацијената.
Писани материјали и стручна упутства доступни су на званичном сајту ICN-а.
Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај датум део је глобалне иницијативе коју од 2002. године спроводе државе чланице Светске здравствене организације (СЗО), са циљем да се истакне значај редовне физичке активности као једног од кључних предуслова за очување и унапређење здравља и општег благостања.
Недовољна физичка активност, заједно са неправилном исхраном и употребом дувана, сврстава се међу најзначајније факторе ризика за настанак и развој бројних хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес, малигне и респираторне болести. Ове болести се у великој мери могу спречити или ублажити променом животних навика. Поред тога, физичка неактивност негативно утиче и на правилан раст и развој деце и може довести до појаве различитих деформитета. Ипак, доступни подаци, како на националном тако и на глобалном нивоу, показују да физичка неактивност последњих година поприма размере озбиљног јавноздравственог проблема у свим старосним групама. На глобалном нивоу, више од четвртине одраслих не достиже препоручени ниво физичке активности. То значи да свака трећа одрасла жена и сваки четврти одрасли мушкарац, нису довољно физички активни. Ситуација је још неповољнија код младих, будући да преко 80% адолесцената не испуњава препоруке у погледу минималне физичке активности.
У Србији, према последњем Истраживању здравља становништва из 2019. године, око 41% одраслих је физички неактивно, при чему је неактивност израженија код жена него код мушкараца. Просечно време проведено у седећем положају код особа старијих од 15 година износи готово пет сати дневно, док становници Београда проводе још више времена седећи. Прекомерном седењу, односно седам и више сати дневно, изложена је скоро четвртина популације наше земље узраста 15 и више година. Редовно пешачење или вожњу бицикла у препорученом трајању практикује тек око 10% грађана, док се фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави приближно сваки једанаести становник.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75-150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
ЗАШТО ТРЕБА БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?
Бављење физичком активношћу представља једну од најзначајнијих навика коју сваки појединац, без обзира на године, треба да усвоји ради очувања и унапређења здравља.
Добробити редовне физичке активности су вишеструке:
Физичка активност доприноси снижавању крвног притиска, смањењу количине масног ткива, унапређењу регулације шећера у крви и бољем функционисању органа за варење. Истовремено она побољшава циркулацију и снабдевање ткива кисеоником, чиме се значајно умањује ризик од настанка хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, мождани удар, дијабетес и различите врсте карцинома (посебно дебелог црева, дојке, плућа, простате, јетре и ендометријума).
Редовно кретање позитивно утиче на развој моторичких способности и здравље мишићно-скелетног система, помаже у одржавању оптималне телесне тежине и смањује ризик од остеопорозе, падова и повреда, нарочито код старијих особа.
Поред физичких користи, физичка активност има значајан утицај на ментално здравље – смањује стрес, напетост, анксиозност и симптоме депресије, који су често повезани са седентарним начином живота. Такође подстиче лучење мелатонина, што доприноси бољем квалитету и дужини сна.
Редовно вежбање побољшава самопоуздање, когнитивне функције и опште психичко благостање, а истовремено подстиче развој и одржавање социјалних вештина и доприноси бољој друштвеној интеграцији.
Код младих, физичка активност је повезана са бољом концентрацијом, памћењем и бољим успехом у школи, као и са мањом вероватноћом усвајања ризичних понашања, као што су употреба дувана, алкохола и других психоактивних супстанци.
Поред индивидуалних користи, значајни су и друштвени и економски ефекти – смањење трошкова здравствене заштите, повећање радне продуктивности и стварање здравијег окружења за живот.
АДЕКВАТАН НИВО ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ МОЖЕ СПРЕЧИТИ СКОРО 5 МИЛИОНА
ПРЕВРЕМЕНИХ СМРТНИХ ИСХОДА ГОДИШЊЕ ШИРОМ СВЕТА!
УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ГОЈАЗНОСТ
Физичка активност има кључну улогу у превенцији и контроли гојазности, јер доприноси успостављању енергетске равнотеже између уноса и потрошње калорија. Повећањем енергетске потрошње и убрзањем метаболизма, редовно кретање доприноси смањењу количине масног ткива и одржавању здраве телесне тежине. Истовремено, физичка активност може утицати на регулацију апетита и смањење уноса висококалоричне хране, чиме додатно доприноси одржавању здраве телесне тежине. Код деце и одраслих, довољан ниво физичке активности смањује ризик од настанка гојазности и њених компликација, као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес, док код особа које већ имају вишак килограма представља важан део свеобухватног приступа лечењу и унапређењу здрав
ПРЕПОРУКЕ ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ: · Будите физички активни током читавог живота – кад год можете и колико год можете. · Смањите време које проводите седећи – устајте, крећите се, правите паузе. · Нека ваша физичка активност буде разносврсна – мењајте темпо, трајање и врсту активности. · Одрасле особе треба да имају најмање 150 минута умерене активности недељно и радите вежбе за мишиће бар два пута недељно. · Радите вежбе истезања најмање два пута недељно. · Мала деца треба да буду физички активна најмање 3 сата дневно, кроз игру и кретање. · Школска деца и адолесценти треба да буду активни бар 60 минута сваког дана. · Ограничите време испред екрана код деце и младих на највише 2 сата дневно. · Ако имате преко 65 година, укључите вежбе за одржавање и побољшање равнотеже и координације. · Сваки додатни покрет се рачуна – и мало је боље него ништа. · Вежбајте безбедно – бирајте безбедно окружење и користите одговарајућу опрему. · Укључите кретање у свакодневне активности – користите степенице уместо лифта, идите пешке или бициклом кад год можете, паркирајте се мало даље од жељене дестинације. Ако користите превоз, сиђите бар две станице раније и прошетајте. · Физичка активност није само спорт – и рад у башти, кућни послови или игра са децом и кућним љубимцима се рачунају.
· Покрените се заједно са другима – укључите породицу и пријатеље, биће лакше и занимљивије. · Поставите достижне циљеве и пратите свој напредак – водите белешке или користите апликације да останете мотивисани.
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ УЖИВАЊЕ, А НЕ ОБАВЕЗА! ПОСЕБНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ГОЈАЗНЕ ОСОБЕ · Почните полако – крените са 10–15 минута активности дневно и постепено продужавајте време. · Бирајте умерене аеробне активности – брзо ходање, пливање, вожња бицикла или вежбе у води су добар избор. · Да бисте заштитили зглобове, дајте предност активностима са мањим оптерећењем – пливању, нордијском ходању или вежбању на елиптичном тренажеру. · Поставите циљ да временом достигнете око 300 минута активности недељно. · Комбинујте аеробне вежбе и вежбе снаге – јачање мишића помаже убрзању метаболизма. · Укључите вежбе истезања, равнотеже и флексибилности – као што су јога или пилатес – да бисте побољшали покретљивост и свакодневно функционисање. · Активност треба уводити постепено и прилагођавати је здравственом стању особе. · Било каква физичка активност је боља него никаква
Посаветујте се са здравственим радником или стручњаком за физичку активност како бисте изабрали праву врсту и меру активности за себе. Информишите се из проверених извора и континуирано унапређујте своје знање о здравим животним навикама.
Уколико желите да проверите своје знање о физичкој активности, то можете учинити попуњавањем теста „Шта знате о физичкој активности“.
Светска здравствена организација (СЗО) позива све здравствене установе и здравствене раднике да се укључе у обележавање Светског дана хигијене руку, који се традиционално обележава 5. маја. Кампања „SAVE LIVES: Clean Your Hands“ (САЧУВАЈТЕ ЖИВОТЕ – оперите своје руке), која се спроводи од 2009. године у оквиру програма за безбедност пацијената „Clean care is safer care” започетог 2005/2006. године, има за циљ да одржи глобалну свест о значају хигијене руку и превенције и сузбијања инфекција (ПСИ) у здравственој заштити, као и да подстакне континуирано унапређење праксе на локалном и националном нивоу.
Србија се укључила у овај програм СЗО 2008. године организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом „Чисте руке – безбедне руке“.
У 2026. години обележава се 18 година ове кампање, уз слоган „Акција спасава животе“, којим се наглашава потреба за обновљеним и појачаним деловањем свих који учествују у пружању здравствене заштите. Здравствене установе се позивају да преузму доступне промотивне материјале, планирају њихове начине примене и активно укључе здравствене раднике у спровођење активности у кампањи. Посебно се препоручује да се кроз комуникацију са здравственим радницима додатно промовише значај хигијене руку и да се подстакне примена мера превенције и контроле инфекција у свакодневној пракси.
Значајан део инфекција повезаних са здравственом заштитом, односно болничких инфекција, може се спречити правилном и правовременом хигијеном руку, као и доследном применом мера ПСИ. Болничке инфекције представљају стални ризик за пацијенте у свим здравственим установама, доприносе развоју антимикробне резистенције, повећавају смртност и морбидитет, продужавају трајање хоспитализације и генеришу додатне трошкове здравственог система. Њихов утицај се огледа и у значајном оптерећењу за пацијенте, породице и здравствене раднике, као и у отежаном остваривању циљева квалитетне и безбедне здравствене заштите.
Ефикасна примена хигијене руку и мера превенције и сузбијања инфекција може бити отежана услед неадекватних услова у здравственим установама, укључујући недостатак чисте воде, санитације, адекватног управљања медицинским отпадом и општих хигијенских стандарда (Програм СЗО: Water, sanitation and hygiene – WASH). Ови фактори утичу не само на безбедност пацијената и здравствених радника, већ и на достојанство и једнак приступ здравственој заштити.
У складу са глобалним препорукама СЗО, здравствене установе треба да промовишу хигијену руку засновану на доказима, укључујући примену концепта „Мојих 5 тренутака за хигијену руку“ и правилне технике хигијене руку. Такође се препоручује укључивање хигијене руку у националне и институционалне планове превенције и сузбијања инфекција, у складу са Глобалним акционим планом и оквиром за праћење, као и континуирано праћење придржавања хигијене руку уз обезбеђивање повратних информација здравственим радницима, што Србија већ годинама чини.
Посебан фокус у 2026. години ставља се на имплементацију глобалних ПСИ стратегија и постизање кључних индикатора до 2030. године. Један од приоритетних циљева је успостављање система праћења придржавања хигијене руку и редовног извештавања, у току 2026. године.
Здравствене установе се подстичу да активно учествују у кампањи организовањем локалних активности, коришћењем доступних СЗО материјала, учешћем у едукативним вебинарима и разменом искустава и примера добре праксе.
Позивамо све здравствене раднике и установе да се придруже обележавању Светског дана хигијене руку 5. маја 2026. године и допринесу унапређењу безбедности пацијената и здравствених радника кроз доследну примену хигијене руку и мера превенције исузбијања инфекција.
У том смислу, позивају се здравствене установе да у току месеца маја спроведу самопроцену применом Упитника СЗО за хигијену руку, као и циљане опсервације придржавања хигијене руку (момент 1) на одабраним местима неге и лечења пацијената (минимум по 50 опсервација у јединицама интензивног лечења, на интерним одељењима и одељењима хирургије), те да о резултатима известе надлежни завод/институт за јавно здравље.
5 МОМЕНАТА ХИГИЈЕНЕ РУКУ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА БОЛНИЧКОГ СТАЦИОНАРНОГ ТИПА”
Међународни дан планете Земље има за циљ да подигне свест глобалне јавности о изазовима за добробит планете и целог живота који она подржава. Дан такође препознаје колективну одговорност, на коју нас позива Рио декларација из 1992. године, у којој се промовише хармонија са природом и Земљом, како би се постигла праведна равнотежа између економских, друштвених и еколошких потреба садашње и будућих генерација човечанства.
Тема Дана планете Земље 2026. године, „Наша снага, наша планета” одражава суштинску истину: напредак у заштити животне средине не зависи од било које појединачне администрације или избора. Њега одржавају свакодневни поступци заједница, просветних радника, радника и породица који штите места у којима живе и раде.
Међународни дан планете Земље представља важну прилику да се истакне нераскидива веза између очувања животне средине и јавног здравља. Здравље становништва директно зависи од здравља планете. У условима климатских промена, деградације животне средине и растућег притиска на природне ресурсе, заштита екосистема представља једну од основних одговорности јавног здравља.
Чист ваздух, безбедна вода за пиће, здраво земљиште и стабилни климатски услови представљају основне еколошке одреднице здравља. Њихово нарушавање доприноси порасту незаразних и заразних болести, несигурности у снабдевању храном и поремећајима менталног здравља. Климатске промене се препознају као једна од највећих и растућих претњи здрављу становништва на глобалном нивоу.
Екстремни климатски догађаји, попут топлотних таласа, поплава, суша и пожара, имају директне негативне последице по здравље и додатно оптерећују здравствене системе. Ови ризици су израженији код осетљивих група, укључујући децу, старије особе, хроничне болеснике и социјално угрожено становништво.
Са становишта јавног здравља, очување животне средине представља облик примарне превенције. Смањење изложености еколошким ризицима доприноси смањењу оболевања, унапређењу квалитета живота и дугорочној одрживости здравствених система.
Кључни јавноздравствени приоритети повезани са заштитом животне средине обухватају: -Смањење загађења ваздуха кроз чисте изворе енергије и одрживи саобраћај -Обезбеђивање безбедне воде за пиће и адекватних санитарних услова -Промоцију одрживих, нутритивно вредних и отпорних система исхране -Заштиту биодиверзитета ради смањења ризика од зоонотских болести -Развој здравих животних средина, укључујући зелене градске просторе -Заштита животне средине као приоритет јавног здравља
-Климатске мере које доносе здравствене користи
-Здрави екосистеми који доприносе превенцији болести
-Смањење еколошких ризика
-Међусекторску сарадњу
Институције јавног здравља имају кључну улогу у праћењу еколошких ризика по здравље, пружању стручних препорука, подршци доношењу политика заснованих на доказима и јачању отпорности заједница. Ефикасно суочавање са изазовима у области јавног здравља и животне средине захтева снажну сарадњу између здравственог, еколошког, социјалног и економског сектора.
Интегрисање заштите животне средине у планирање и политике јавног здравља од суштинског је значаја за заштиту здравља, смањење превентабилних болести и обезбеђивање здравије будућности за садашње и будуће генерације.
Напредак у заштити животне средине гради се кроз свакодневне акције — од заједница које штите екосистеме до иноватора који унапређују решења. Чист ваздух, безбедна вода и отпорност на климатске промене нису ствар избора — они су неопходни. За Дан планете Земље 2026. мобилишимо се масовно. Свака акција се рачуна. Сваки глас је важан.
7. АПРИЛ СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА„Заједно за здравље. Станимо уз науку.“
Светски дан здравља, који се обележава сваке године 7. априла, представља важну прилику да се глобална пажња усмери ка кључним изазовима у области јавног здравља. Овај датум симболично подсећа на оснивање Светска здравствена организација и наглашава значај универзалног приступа здравственој заштити као основног људског права.
Светски дан здравља 2026. године наглашава значај заједничког деловања у очувању и унапређењу глобалног здравља кроз слоган „Заједно за здравље. Станимо уз науку“. Ова порука истиче кључну улогу науке, истраживања и доказа у доношењу здравствених политика и свакодневних одлука које утичу на здравље појединаца и заједница.
У времену када се свет суочава са бројним изазовима – укључујући нове и постојеће заразне болести, пораст хроничних незаразних обољења, као и последице климатских промена – ослањање на научне доказе постаје важније него икада. Наука омогућава развој ефикасних терапија, вакцина и превентивних стратегија које спашавају животе и унапређују квалитет живота.
Истовремено, слоган указује на потребу за солидарношћу и сарадњом међу државама, здравственим институцијама и грађанима. Само кроз заједничко деловање могуће је обезбедити једнак приступ здравственој заштити и смањити здравствене неједнакости.
Здравље више није само питање појединца или лекара — оно зависи од:
здравствених система
влада и јавних политика
образовања и информисаности
глобалне сарадње
Станимо уз науку
Ова порука је посебно важна данас због:
ширења дезинформација
неповерења у медицину и вакцине
брзог протока нетачних информација на интернету
СЗО наглашава да:
одлуке треба доносити на основу доказа
научна истраживања спасавају животе
поверење у здравствене институције мора да се гради
У савременом свету, здравствени системи суочавају се са сложеним изазовима – од хроничних незаразних болести и менталног здравља, до климатских промена, нових заразних болести и неједнакости у доступности здравствених услуга. Посебан акценат ставља се на превенцију, рано откривање болести и промоцију здравих стилова живота као најефикаснијих стратегија за унапређење општег здравља популације.
Болести попут:
Дијабетес тип 2
Кардиоваскуларне болести
постају водећи узрок смрти — а многе се могу спречити.
Све већи број људи суочава се са:
стресом
анксиозношћу
депресијом
што захтева озбиљан и системски приступ. Загађење ваздуха, екстремне температуре и природне катастрофе директно утичу на здравље људи.
Људи данас добијају информације са свих страна — али нису све тачне.
Зато је важно:
разликовати проверене изворе
веровати медицинским стручњацима
Са посебним акцентом на:
Јачање поверења у науку и здравствене институције
Промоцију вакцинације и превентивних мера
Смањење здравствених неједнакости
Подстицање улагања у здравствене системе
Едукацију становништва
Ова тема није само „глобална“ — односи се и на свакодневни живот:
информиши се из поузданих извора
иди на редовне прегледе
вакциниши се према препорукама
води рачуна о физичком и менталном здрављу
подржавај научно засноване одлуке
Улагање у здравствену едукацију, јачање примарне здравствене заштите и дигитализацију здравствених система представља основ за одржив и праведан здравствени систем.
Здравље будућности зависи од:
сарадње људи и система
поверења у науку
одговорног понашања сваког појединца
Обележавање Светског дана здравља 2026. године представља позив да се подржи наука, негује поверење у здравствене системе и активно допринесе изградњи здравије и сигурније будућности за све.
Поред институционалних мера, индивидуална одговорност има кључну улогу. Редовна физичка активност, уравнотежена исхрана, ментална хигијена и превентивни прегледи доприносе не само дужем животном веку, већ и бољем квалитету живота.
Обележавање Светског дана здравља 2026. године позива на солидарност и акцију – јер здравље није привилегија, већ право сваког човека.
