Овогодишње обележавање Међународног дана деце оболеле од рака – 15. фебруара, наслања се на континуитет активности остварених у контексту текуће глобалне кампање, отпочете 2024. године. Претходна година кампање била је посвећена расветљавању изазова и детаљнијем дефинисању проблема и смерова акције релевантних за тему малигних болести код деце, уз оснаживање пацијената и породица за изношење личног аспекта борбе са малигним болестима. Настављајући се на остварене резултате из претходне године, овогодишња глобална кампања под слоганом „Inspiring action / Подстицај на акцију“, има за циљ предузимање конкретних корака у потрази за решењима уочених проблема, а у облику широког заједничког деловања свих заинтересованих чинилаца – здравствених радника, пацијената, породица и заједница у целини.
Један од кључних циљева овогодишњих активности је и достизање колективне посвећености заједница ка отклањању свих препрека и неједнакости у овом пољу, пружајући на тај начин пацијентима и њиховим породицама подршку која им је неопходна.
Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту јавноздравствених напора ка унапређењу друштвеног одговора на проблем малигних болести код деце, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.
Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор.
Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести. Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији.
Деца имају право на највише могуће стандарде везано за третман и лечење од рака.
КАМПАЊА 2024-2026
Током наредне 3 године, ова кампања има за циљ да одговори на изазове са којима се суочавају пацијенти са раком у детињству, неговатељи, преживели и здравствени радници широм света.
2024. година – откривање изазова:
Прва година кампање ће се фокусирати на разоткривање различитих изазова и неједнакости са којима се сусрећу они који се крећу кроз сложени пејзаж рака у детињству. Путем глобалног позива на акцију, позваћемо све да поделе своја искуства слањем дигиталних разгледница у којима се наводе препреке са којима се суочавају.
2025. година – инспиративна акција:
Надовезујући се на искуства прикупљена у првој години, друга фаза кампање помера свој фокус на решења која се могу применити. Удубићемо се у заједничке напоре и иницијативе које се појављују у различитим регионима да бисмо превазишли изазове идентификоване у првој години. Ова година има за циљ да истакне и размени иновативне мере.
2026. година – демонстрирање утицаја:
У последњој години, кампања ће се бавити утицајем глобалне заједнице да превазиђе изазове и смањи неједнакости. Представљањем резултата опипљивих исхода, прича о успеху и позитивним променама које су подељене у другој години, циљ нам је да покажемо потенцијал за унапређење неге и инспиришемо колективну посвећеност искорењивању препрека и неједнакости у области неге и истраживања рака код деце.
У Србији се већ дуже од 25 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања овог датума из „календара здравља” упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дуванских производа и излагања дуванском диму, указују на бројне мере контроле дувана и новине. Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом: „Остави пушење“.
Кључне чињенице:
• Дуван превремено усмрти до половине својих корисника.
• Дуван сваке године убије више од 8 милиона људи али одвикавање у доби 30, 40, 50 или 60 година доводи до продужења живота за 10, 9, 6 или 3 године.
• Више од 7 милиона тих смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смрти последица изложених непушача пасивном пушењу.
• Преко 80% од 1,3 милијарде корисника дувана на свету живи у земљама са ниским и средњим приходима
• Дуван је водећи узрок смрти, болести и осиромашења.
• 2020. године 22,3% светске популације је користило дуван: 36,7% мушкараца и 7,8% жена.
• Да би ограничили епидемију употребе дувана, државе чланице Светске здравствене организацију (СЗО) усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана (OKKD SZO; engl. WHO FCTC) 2003. године. Тренутно су 182 земље потписнице овог споразума, а Република Србија га је ратификовала 2006. године.
• MPOWER мере контроле дувана су у складу са OKKD SZO и показало се да спасавају животе и смањују трошкове због спречених издатака за здравствену заштиту.
О дуванским производима
Цигарете су најчешће коришћени дувански производ у великом броју земаља у свету. Последице пушења цигарета резултат су излагања организма бројним штетним материјама путем употребе дувана и изложености дуванском диму из окружења. Дувански дим из цигарета садржи преко 7000 различитих хемијских једињења међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље као што су цијановодоник, угљен-моноксид или амонијак, а више од 70 хемијских супстанци је канцерогено.
Последњих година су стекли су се научни докази о томе да аеросоли електронских цигарета и „вејп” уређаја садрже токсична једињења, а осим тога садрже у много већој концентрацији запремине удахнутог ваздуха и честице мале молекулске масе (мање од 10μм). Аеросоли електронских цигарета могу олакшати зависност од никотина, а један од проблема повезан са употребом ових производа је и то што млади који користе електронске цигарете имају већу вероватноћу да почну да пуше цигарете. Ови производи се не могу сматрати “здравијом” заменом за конвенционалне цигарете, нити методом којом се одвикава од конвенционалног пушења.
Последице пушења по здравље
Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви – акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчеда – SIDS и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).
У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана MPOWER , при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења за 30%.
Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег “Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.
Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children)), међу ученицима V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе у Србији у 2022. години:
– Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе;
– Сваки десети ученик V и VII разреда основне школе и И разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.
– Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)
– Сваки 5. ученик I разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.
Одвикавање од пушења
Одвикавање од пушења се може спроводити на неколико начина:
1) Бихејвиоралне методе:
• Самоодвикавање;
• Саветовалишта (бихевиорални приступ):
– са индивидуалним приступом;
– са групним приступом
– телефонски или интернет.
2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион и цитизин);
3) Комбиноване методе.
О мерама контроле дувана
СЗО је након покретања Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО и првих резултата евалуација мера које она предлаже, 2008. године развила и предложила земљама потписницама конвенције пакет мера сврстаних у 6 стратегија, чији акроним је познат под називом „емпауер“ (MPOWER ):
– Monitor – Праћење учесталости пушења и превентивних политика;
– Protect – Заштита људи од дуванског дима на јавним местима;
– Offer – Обезбеђење помоћи за одвикавање од пушења
– Warn – Упозоравања на опасности од дувана (путем сликовних упозорења на паковањима дуванских производа и мас-медијских камања);
– Enforce – Оснаживање забране рекламирања и промоције дуванских производа и спонзористава од стране дуванске индустрије;
– Raise – Повећање пореза на дуванске производе.
Наша земља примењује све групе мера контроле дувана али постоје значајна подручја унапређења, нарочито када су у питању:
– повећање акциза на цигарете;
– боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;
– развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;
– увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);
– боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;
– боље регулисање директног и индиректног рекламирања на друштвеним медијима и промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;
– обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења.
Светски дан детета (Међународни дан детета)се обележава сваког 20. новембра у целом свету још од давне 1954. године. Генерална скупштина Уједињених нација је тада усвојила резолуцију 836 (IX) којом је позвала све државе чланице да овај дан посвете активностима за унапређење благостања деце. На тај исти дан, 1959. године Генерална скупштина је усвојила резолуцију 1386 (XIV) којом је проглашена Декларација о правима детета. Циљ је да се свој деци света омогући да уживају у људским правима и слободама утврђеним Повељом УН и Универзалном декларацијом о људским правима. 20. новембра 1989. године, Генерална скупштина је усвојила Конвенцију о правима детета.
Обележавање овог Дана је прилика да се државе, институције, организације и појединици подсете на своје обавезе према деци. Свако дете има право пре свега на живот, опстанак и оптималне услове за развој. Мора бити заштићено од занемаривања, злостављања, злоупотребе. Има право на здравствену и социјалну заштиту, образовање, али и на љубав и разумевање. Има право да одраста у безбедном и сигурном породичном окружењу. Обавеза Државе, породице, родитеља је да обезбеде сваком детету оно што му припада.
Тема Светског дана детета 2024. је “Слушајте будућност”. Подстичемо свет да активно слуша дечије наде, снове и визије за будућност, промовишући право деце на учешће. Деца треба да буду оснажена да изразе своје мишљење о свету у коме желе да живе, а наша је одговорност да слушамо и подржавамо њихове визије.
Важност слушања деце
Гради самопоуздање и самопоштовање: Када се деца осећају да се чују и разумеју, то повећава њихово самопоуздање. То им показује да су њихове мисли и идеје цењене.
Подстиче критичко мишљење: Слушање своје деце помаже им да развију критичко мишљење и вештине решавања проблема. Подстиче их да дубоко размишљају о свету и свом месту у њему.
Негује креативност: Дајући деци слободу да изразе своју визију будућности, помажете им да креативно размишљају о изазовима и приликама са којима се могу суочити.
Јача вашу везу: Отворени дијалог подстиче поверење између родитеља и деце. То осигурава да се деца осећају пријатно када вам долазе са својим сновима, бригама и идејама.
Светски дан детета није само подсећање на права која деца имају, већ и на то колико је важно да их учимо како да буду одговорни, како да покажу поштовање према другима, како да разумеју свет око себе и како да развијају емпатију.
Наша одговорност као родитеља, друштва, свих нас, је да деци обезбедимо не само права, већ и прилику да та права користе, да расту у сигурном окружењу, да истражују, да се развијају. Тек када препознамо да свако дете на свету заслужује љубав, поштовање, топлину и сигурност, можемо рећи да смо испунили своју дужност. Деца су наша највећа одговорност, али и најлепши дар. Кроз бригу, љубав и поштовање можемо им омогућити да израсту у одговорне, саосећајне особе које ће у будућности градити бољи свет. Светски дан детета је подсећање да деца нису само наша будућност, већ и садашњост, да деца заслужују да буду вођена с љубављу и пажњом.
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.
Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.
И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.
Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.
Кључне чињенице и изазови
Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.
Шта свако од нас може да уради?
Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу
Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.
Усвојите здраве навике
Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.
Подржите билошку разноврсност
Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.
Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
Одржавајте хигијену
Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
Заштитите намирнице од инсеката и глодара.
Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.
Одвојте свеже од куваног
Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.
Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.
Kувајте довољно дуго
Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.
Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.
Чувајте храну на безбедним температурама
Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.
Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.
5. Kористите исправну воду и свеже намирнице
Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
Бирајте свеже намирнице.
Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.
Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.
Читајте декларације на упакованим намирницама
Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.
Подржите локалне произвођаче хране
Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.
Не бацајте храну – смањите отпад од хране
Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.
Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.
Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.
Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.
Рад је друштвена одредница менталног здравља. Безбедно и подржавајуће радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље, пошто доприноси човековом осећају постигнућа, самопоуздању, а такође доприноси и опоравку и инклузији људи са психосоцијалним инвалидитетом. Међутим, лоша организација и услови рада, опасна радна средина, лоши радни односи, укључујући узнемиравање, стигму, дискриминацију, или незапосленост – и продужена изложеност овим негативним условима рада – могу значајно допринети погоршању менталног здравља или погоршати постојећа стања менталног здравља, и негативно утицати на укупан квалитет живота и последично на учешће или продуктивност.
Психосоцијални ризици по ментално здравље на послу Десет најчешћих психосоцијалних фактора који представљају ризик за ментално здравље на послу:
▶Садржај рада/дизајн задатка: нпр. недостатак разноврсности или кратки циклуси рада, фрагментиран или бесмислен рад, недовољно коришћење вештина, велика неизвесност;
▶Обим посла и темпо рада: нпр. преоптерећеност послом или недостатак радних задатака, притисак и стално подвргавање роковима;
▶Распоред рада: нпр. рад у сменама, ноћне смене, нефлексибилан распоред рада, продужено радно време;
▶Контрола: нпр. мало учешће у доношењу одлука, недостатак контроле над начином и темпом рада;
▶Окружење и опрема: нпр. неадекватна доступност, прикладност или одржавање опреме; лоши услови радног окружења као што је недостатак простора, лоше осветљење, прекомерна бука;
▶Организациона култура и функција: нпр. лоша комуникација, низак ниво подршке за решавање проблема и лични развој, недостатак дефиниције или споразум о организационим циљевима, промене у организацији; велика конкуренција за оскудне ресурсе, превише сложена бирократија;
▶Међуљудски односи на послу: нпр. друштвена или физичка изолација, лоши односи са надређенима, међуљудски сукоби, недостатак (перципиране, стварне) друштвене подршке; малтретирање, узнемиравање, мобинг;
▶Улога у организацији:нпр. двосмисленост улога, конфликт улога и одговорност за друге људе;
▶Развој каријере: нпр. стагнација и неизвесност у каријери, недовољно или претерано напредовање, лоша плата, несигурност посла, ниска социјална вредност рада;
▶Однос посла и приватног живота нпр. супротстављени захтеви посла и куће, недостатак подршке укућана, превелика удаљеност радног места од дома (честа пословна путовања, рад у другом месту и сл,) .
Стога је од суштинске важности да владе, послодавци, организације које представљају раднике и послодавце и друге заинтересоване стране одговорне за здравље и безбедност радника, раде заједно на побољшању менталног здравља на раду. Акције за решавање менталног здравља на послу треба да се предузимају уз значајно укључивање радника и њихових представника, као и особа са животним искуством са стањима менталног здравља. Улажући напоре и ресурсе у приступе и интервенције на послу засноване на доказима, можемо осигурати да свако има прилику да напредује на послу и у животу.
Поводом Светског дана хране расписан је конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Право на храну за бољи живот и бољу будућност” са циљем подстицања здравствено васпитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље.
По три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст I–IV разред основне школе и V–VIII разред основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком „ ЗА КОНКУРС – ОКТОБАР МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ”, до 23. октобра 2024. године. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољерадове доставитиОдсеку за промоцију здравља Завода за јавно здравље “Тимок”, Сремска 13, 19000 Зајечар.
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба.
Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што je 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју.
Kако становништво стари, потражња за свеобухватном здравственом заштитом, дугорочном негом и услугама социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањем као што је деменција.
У знак препознавања ових изазова и прилика, 34. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света”.
Ове године догађај треба да окупи стручњаке како би разговарали о политикама, законима и праксама које јачају системе дуготрајне неге и социјалне подршке за старије особе. Биће истакнута хитна потреба за проширењем обука и образовних могућности у геријатрији и геронтологији, решавање глобалног недостатка радника у области дугорочне неге, као и за признавање доприноса неговатеља. Обележавање ће такође нагласити важност заштите људских права како неговатеља тако и оних којима се пружа нега, промовишући приступе усмерене на особу, при чему се поштују достојанство, уверења, потребе и приватност старијих особа, као и њихово право да доносе одлуке о својој нези и квалитету живота. Тема „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“ фокусира се на обезбеђивање услова који омогућавају старијим људима да остану независни, здрави и поштовани у друштву. Како светско становништво стари, ово питање постаје све важније, јер се захтевају свеобухватнији и прилагођенији приступи здравственој и социјалној нези.
Стратегије за јачање система неге
Да би се обезбедило старење с достојанством, потребно је развијати снажне и одрживе системе подршке. Кључни аспекти ових стратегија укључују:
Интегрисани систем здравствене и социјалне неге: Неопходно је да здравствена и социјална заштита буду блиско повезане како би старији људи могли да добију целовиту негу. Ово укључује здравствене услуге, помоћ у кући и социјалне програме.
Подршка неговатељима: Брига о старијима често пада на чланове породице или професионалне неговатеље. Програме који подржавају неговатеље, укључујући обуку и финансијске олакшице, потребно је развијати.
Доступност и приступачност услуга: Један од кључних циљева јесте омогућавање приступачне и приступне здравствене неге. То подразумева развој јавног система здравствене заштите који може да се носи са потребама старијих, укључујући олакшавање трошкова лечења и унапређење квалитета услуга.
Промоција активног старења: Ово је концепт који наглашава важност физичке активности, друштвеног ангажовања и учења током старости. Активно старење помаже у спречавању болести и побољшању квалитета живота.
Прилагођавање инфраструктуре: Градови и заједнице морају постати прилагођенији старијима, кроз развој јавних простора који су приступачни особама с ограниченом покретљивошћу и који подстичу друштвену интеракцију.
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.
Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.
У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, 26. септембар – Светски дан контрацепције обележиће се организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Светски дан превенције самоубистава је установљен 2003. године од стране Међународног удружења за превенцију самоубистава у сарадњи са Светском здравственом организацијом .
10. септембар сваке године има за циљ да усмери пажњу на ово питање, смањује стигму и подиже свест међу организацијама, владама и јавности, дајући јединствену поруку да се самоубиства могу спречити.
Самоубиство је велики изазов за јавно здравље, са више од 700 000 смртних случајева сваке године широм света. Свако самоубиство има далекосежне друштвене, емоционалне и економске последице и дубоко утиче на појединце и заједнице широм света. Самоубиство може утицати на сваког од нас. Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем активности заснованих на доказима, можемо смањити случајеве самоубистава широм света.
Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверене приступе који ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.
Самоубилачке мисли су сложене. Фактори и узроци који доводе до самоубиства су бројни и компликовани. Ниједан приступ не функционише подједнако за све. Оно што знамо је да постоје одређени фактори и животни догађаји који могу учинити некога сензитивнијим на самоубиство, а стања менталног здравља, попут анксиозности и депресије, такође могу допринети. Људи који имају самоубилачке мисли могу себе доживети као да су заробљени или као терет за своје пријатеље, породицу и оне око себе, па се стога осећају као да су сами и немају друге могућности.
Тема Светског дана превенције самоубистава 2024-2026 је „Промена наратива о самоубиству“ са позивом на акцију „Започните разговор“. Ова тема има за циљ да подигне свест о важности смањења стигме и подстицања отворених разговора за спречавање самоубистава. Промена наратива о самоубиству се односи на трансформацију начина на који доживљавамо ово сложено питање и прелазак са културе ћутања и стигме на културу отворености, разумевања и подршке.
Позив на акцију подстиче све да започну разговор о самоубиству и превенцији самоубиства. Сваки разговор, ма колико мали, доприноси друштву подршке и разумевања. Покретањем ових виталних разговора можемо срушити баријере, подићи свест и створити боље окружење подршке.
Ова тема такође наглашава потребу да се превенцији самоубистава и менталном здрављу дају приоритет у креирању политике, позивајући на акцију владе. Промена наратива захтева заговарање политика које дају приоритет менталном здрављу, повећавају приступ нези и пружају подршку онима којима је потребна.
Превенција самоубиства је од изузетног значаја јер може спасити животе и смањити патњу појединаца, породица и заједнице у целини. Кључни разлози зашто је превенција самоубиства важна:
Превенција самоубиства директно доприноси спречавању губитка људских живота. Правовремена интервенција и подршка могу помоћи особама које размишљају о самоубиству да пронађу алтернативна решења и превазиђу кризу.
Људи који размишљају о самоубиству често се суочавају са великим емоционалним болом. Превентивне мере могу смањити њихову патњу и помоћи им да пронађу начине за управљање својим проблемима.
Самоубиство има дубок утицај на породице и заједнице. Превенција може смањити трауму и бол кроз које пролазе најближи и спречити појаву додатних психолошких и социјалних проблема.
Самоубиства и покушаји самоубиства могу довести до значајних економских трошкова, укључујући здравствену заштиту, губитак продуктивности и друге ресурсе. Превенција може помоћи у смањењу ових трошкова.
Промовисање превенције самоубиства такође доприноси унапређењу менталног здравља у друштву. Образовање и свест о менталном здрављу могу помоћи у раном препознавању и лечењу менталних поремећаја који могу довести до самоубилачких мисли.
Превенција самоубиства захтева свеобухватан приступ који укључује подршку појединцима, едукацију, уклањање стигме везане за ментално здравље, и јачање мреже подршке у заједници.
