Светски дан чистих руку се обележава као дан посвећенен заступању прања руку сапуном као једноставног, ефикасног и приступачног начина за спречавање болести и спашавање живота.
Први Светски дан чистих руку одржан је 2008. године. Од 2008. године, лидери заједница и држава користе овај дан како би подигли свест о прању руку. Светски дан прања руку подржавају владе, школе, међународне институције, организације цивилног друштва, приватне компаније, појединци и остали представници и чиниоци друштва.
Окосница Светског дана чистих руку треба да представља годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица.
Зашто прање руку?
Прање руку сапуном представља најефикаснију и најјефтинију меру за превенцију дијареалних болести и респираторних инфекција које сваке године однесу милионе живота деце у неразвијеним земљама света. Прање руку сапуном је глобална, универзална превентивна мера, прави „пеницилин“ који спречава инфекције и спасава животе.
Ево зашто: Људски измет (фецес) је главни извор узрочника који изазивају дијареју (проливе). Ту спадају болести као што су шигелоза, тифус, колера, али и све друге обичне инфекције желудачно-цревног система, као и неке инфекције дисајних путева попут грипа и упале плућа. Један грам људског измета може да садржи 10 милиона вируса и један милион бактерија.
Ови узрочници се преносе са инфицираног домаћина различитим путевима, али све ове болести потичу од измета. Санитација (одстрањивање свих излучевина) и прање руку сапуном након контакта са фекалним материјалом – након употребе тоалета или неге детета – спречавају пренос бактерија, вируса и паразита који узрокују дијареалне болести (проливе).
Друге мере (безбедно руковање храном, пречишћавање воде, контрола инсеката), такође су ефикасне у борби против ових болести, али санитација и прање руку обезбеђују неопходну заштиту од контакта са фецесом. Тиме се поставља почетна препрека фекалним узрочницима да доспеју у наше окружење. Прање руку сапуном спречава пренос узрочника болести и тиме значајно смањује настанак пролива, респираторних (дисајних) инфекција и утиче на смањење инфекција коже и ока.
Истраживања су показала да деца која живе у домаћинствима у којима се промовише прање руку сапуном имају упола мању стопудијареалних болести од деце која то немају. Зато што прање руку спречава пренос низа узрочника болести, сматра се да може бити ефективна мера као и било која вакцина. Широка промоција прања руку сапуном, мера је која се може сматрати „уради сам“ вакцином зато што је ефикасна, лака и јефтина. Спроведена истраживања су показала да устаљена навика прања руку сапуном може да сачува више живота него друге медицинске интервенције – може да преполови смртност од дијареалне болести деце и да смањи смртност од акутних респираторних болести за четвртину.
Прање руку сапуном и водом није само једноставно и јефтино, већ може драматично смањити број мале деце која се разболе. Подучавање људи прању руку помаже њима и читавој заједници да спрече уношење вируса и бактерија у организам, чиме се превенира настанак инфекција и обољења. Овакав начин понашања поуздан је савезник у очувања здравља.
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Срцем упознај срце“.
Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Светски дан срца 2023. године
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2023. године, обележава се под слоганом: „Срцем упознај срце”. Светски дан срца је прилика да сви размисле како да најбоље допринесу развоју човечанства, очувању природе и свог менталног здравља. Када размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији. Због тога помажемо другима, хуманији смо и храбрије доносимо одлуке. Свим срцем укључује употребу речи „свим” и пребацује фокус са акција на кориснике акција, омогућавајући ширу примену кампање. Желимо да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања бољег кардиоваскуларног здравља.
Историјат Светског дана срца
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Светска федерација за срце
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.
Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили КВБ, укључујући:
Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;
Увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;
Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;
Израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола;
Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.
Епидемиолошка ситуација у Србији 2022. године
Према последњим расположивим подацима, током 2022. године од болести срца и крвних судова умрле су 51.624 особе (23.695 мушкараца и 27.929 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,1%) у односу на мушкарце (45,9%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, са учешћем од 36,5%, водећи су узроци смртности у овој групи обољења.
У кардиоваскуларне болести спадају још и: реуматска болест срца која чини 0,6% свих смртних исхода од КВБ, болести артерија са учешћем од 4,5%, хипертензивна болест срца чини 21,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 35,7% свих смртних исхода од КВБ.
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,3% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2022. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,7% смртности од исхемијских болести срца.
Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2022. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.701 случаја. Стандардизована стопа инциденције на популацију Европе у Србији износила је 190,8 на 100.000 становника. Током 2022. године од овог синдрома у Србији су умрле 4564 особе. Стандардизована стопа смртности на популацију Европе од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 39,7 на 100.000 становника.
Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог удара.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести
Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).
Промењиви фактори ризика
Хипертензија (повишен крвни притисак)
Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 мм Хг.
На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 46,2% одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је у 26,7%, а код жена у 32,3% случајева. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.
Употреба дувана
Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у Европском региону (31%), а најнижа у Афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији свакодневно конзумира дуванске производе 29% мушкараца и 23% жена.
Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8,3%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.
Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих.
Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.
Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)
Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.
Године старости
КВБ постају све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.
Пол
Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.
Болести у породици
Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.
Знаци и симптоми срчаног удара:
Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
Отежано дисање праћено кратким дахом
Малаксалост, мука, повраћање
Узнемиреност.
Знаци и симптоми можданог удара:
Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор
Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације
Јака главобоља, без претходног узрока
Несвестица или потпуни губитак свести.
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Користите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците „не” пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо-ињекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо-ињекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitusa interruptusa) и метод лактационе аменореје.
Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу.
Према резултатима последњег Истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користила је неко од савремених метода контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници које су користиле савремене методе контрацепције је мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
Од укупног броја жена узраста од 15 до 49 година 1,1% је имало намерни прекид трудноће (0,9% девојака узраста од 15 до 19 година). Намерни прекид трудноће је у већем проценту био заступљен код жена нижег образовања.
Према резултатима последњег Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, нешто мање од две трећине ученика I разреда средње школе који су ступили у сексуалне односе је користило (64,5%) кондом, док је 13,2% као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију.
Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље, да не страхују од инфекција и трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива неповољне или опасне последице.
„Неки од основних покретача одрживог развоја и мира широм света јесу партиципација и оснаживање младих за партнерство и активно учешће у креирању политика и будућности заједнице. Ови проблеми не могу успешно и ефикасно бити превазиђени без дијалога и партнерства с младима.“
“Млади људи су извориште идеја за иновације“
Заседањем Генералне скупштине Уједињених нација давне 1999.године усвојена је препорука Светске конференције министара одговорних за младе (Лисабон, 8-12. август 1998.) да се 12. Август прогласи Међународним даном младих, како би се на питања младих скренула пажња међународне заједнице и прославио потенцијал младих као партнера у данашњем глобалном друштву. Дан младих је замишљен као дан када је пажња усмерена на проблеме младих широм света и када се указује на промене које млади чине у животу своје заједнице, а у Србији се обележава од 2007. године, када је основано Министарство омладине и спорта.
Током овог дана државе, институције, организације и активисти широм света скрећу пажњу на питања која утичу на положај омладине у друштву.Према проценама Уједињених нација половина светске популације је млађа од 25 година.
Младост је фаза живота која се обично односи на период између детињства и одраслог доба. Ова фаза карактерише интензиван физички, емоционални, ментални и друштвени развој. Младост обухвата широк спектар година и искустава, али се обично сматра да почиње у адолесценцији и траје до раног одраслог доба.
Међународни дан младих представља прилику да се подстакне активизам, подржи младе генерације у њиховим настојањима и створи свет у којем се њихови гласови, потребе и допринос цене и препознају.
Запошљавање и економска нестабилност: Млади се често суочавају са тешкоћама при тражењу првог посла или развоју каријере, нарочито услед промена на тржишту рада, аутоматизације и економске нестабилности.
Ментално здравље: Питања менталног здравља, као што су анксиозност, депресија и стрес, и даље представљају значајан изазов за младе. Приступ одговарајућим услугама подршке и превенција су и даље од великог значаја.
Едукација и приступ образовању: Проблеми као што су приступачност квалитетног образовања, финансијска оптерећења студирања и неуједначености у образовним системима могу утицати на младе људе широм света.
Социјална неједнакост: Млади се често суочавају са проблемима повезаним са социјалном неједнакошћу, дискриминацијом и недостатком прилика, што може утицати на њихове шансе за успех и напредак.
Загађење и климатске промене: Све већа брига у вези са екологијом и климатским променама може изазвати анксиозност и фрустрацију код младих који се суочавају са изазовима очувања околине за будуће генерације.
Дигитална писменост и злоупотреба технологије: С порастом дигиталних технологија, млади могу бити изложени проблемима као што су злоупотреба интернета, цyбербуллyинг, губитак приватности и недостатак дигиталне писмености.
Права и партиципација: Млади често изражавају потребу за већим учешћем у друштвеним и политичким процесима, као и за поштовањем њихових права и гласова.
Миграција и избеглиштво: Млади који су мигранти или избеглице могу се суочити са посебним изазовима као што су приступ образовању, запослењу и интеграцији у друштво.
Важно је напоменути да се ови проблеми могу међусобно преклапати и да ситуација може варирати у различитим државама и регијама. Разумевање и адреса ових изазова су кључни за стварање боље будућности за младе људе широм света.
Током последње две деценије обележавања Међународног дана младих, истраживане су неколико важних тема за младе као што су: ментално здравље, међугенерацијска солидарност, безбедни простори за младе… Овогодишења тема Дана младих 2023.године је „Зелене вештине за младе“. Зелене вештине су „знање, способности, вредности и ставови потребни за живот, развој и подршку одрживом и ресурсно ефикасном друштву”.
Зелене вештине су релевантне за људе свих узраста, а посебан значај имају за млађе људе, који могу допринети зеленој транзицији у дужем временском периоду.
Циљеви Међународног дана младих 2023. године су:
Подићи свест о зеленим вештинама и њиховој важности за постизање циљева одрживог развоја, где би централна улога припала младима у зеленој транзицији;
Опремити заинтересоване стране знањем и информацијама неопходним за разумевање значај зелених вештина за младе.
Да се прикажу политике и праксе које могу да негују развој зелених вештина међу младима људи
Важно је напоменути да су искуства младих различита и да се разликују од особе до особе и од културе до културе. Младост је драгоцен период за развој личности и стицање вештина које ће обликовати будућност младих људи.
Свeтски дан станoвништва oбeлeжава сe 11. jула и тo je дан устанoвљeн oд странe Уjeдињeних нациjа, 1987. гoдинe, када je забeлeжeнo да на планeти Зeмљи живи пeт милиjарди људи.
Свeт je 2011. гoдинe дoстигаo пoпулациjу oд 7 милиjарди, а oвe гoдинe брoj станoвника дoстићи ћe 8 милиjарди. Нeки људи ћe oвo пoсматрати крoз напрeдак у здрављу кojи je прoдужиo живoтни вeк, смањиo смртнoст маjки и дeцe и дoвeo дo развojа вакцина у рeкoрднoм врeмeну, дoк ћe други на oваj фeнoмeн глeдати крoз тeхнoлoшкe инoвациje кoje су нам oлакшалe живoтe и пoвeзалe нас вишe нeгo икад или ћe oчeкивати напрeдак у рoднoj равнoправнoсти.
Али напрeдак ниje унивeрзалан. Исти прoблeми и изазoви пoстављeни прe 11 гoдина oстаjу или су сe пoгoршали: климатскe прoмeнe, насиљe, дискриминациjа. Свeт je у маjу oвe гoдинe дoстигаo пoсeбнo сумoрну прeкрeтницу: вишe oд 100 милиoна присилнo расeљeних ширoм свeта. Овoлики брoj станoвника oдражава сe на прeнасeљeнoст oдрeђeних тeритoриjа, мeрe планирања пoрoдицe, рoдну равнoправнoст, живoтну срeдину и различита људска права.
У идeалнoм свeту, 8 милиjарди људи значи 8 милиjарди мoгућнoсти за здравиjа друштва oснажeна правима и мoгућнoстима избoра. Али приликe никада нису билe уjeдначeнe. На oснoву пoла, eтничкe припаднoсти, класe, вeрe, сeксуалнe oриjeнтациje, инвалидитeта и пoрeкла, измeђу oсталих фактoра, joш увeк je прeвишe људи ширoм свeта излoжeнo дискриминациjи, узнeмиравању и насиљу. Нe чинимo сeби никакву услугу када сe нe oсврћeмo на oнe кojи су на нeки начин занeмарeни.
Нeка ниjeдан сeнзациoналистички наслoв нe oдврати пажњу oд пoсла кojeг joш трeба урадити: улагањe у људски и физички капитал за инклузивна, прoдуктивна друштва, кojа пoдржаваjу људска и рeпрoдуктивна права. Самo тада сe мoжeмo ухватити у кoштац са oгрoмним изазoвима са кojима сe суoчава наша планeта и ствoрити свeт у кojeм су здрављe, дoстojанствo и oбразoвањe – наша oстварeна права и стварнoст, а нe привилeгиje и празна oбeћања. У свeту oд 8 милиjарди, увeк мoра пoстojати прoстoр за мoгућнoсти.
Свeтски трeндoви станoвништва
Трeбалe су стoтинe хиљада гoдина да свeтска пoпулациjа нарастe на милиjарду – а oнда je за самo joш 200 гoдина нарасла сeдам пута. У 2011. гoдини глoбална пoпулациjа je дoстигла границу oд 7 милиjарди, у 2021. г. изнoсила je скoрo 7,9 милиjарди, а oчeкуje сe да ћe пoрасти на oкo 8,5 милиjарди у 2030. г, 9,7 милиjарди у 2050. г и 10,9 милиjарди у 2100. г.
Оваj драматичан раст je у вeликoj мeри вoђeн пoвeћањeм брojа људи кojи су прeживeли рeпрoдуктивну дoб, а праћeн je вeликим прoмeнама у стoпама фeртилитeта, свe вeћoм урбанизациjoм и убрзанoм миграциjoм. Ови трeндoви ћe имати далeкoсeжнe импликациje за гeнeрациje кoje дoлазe.
У нeдавнoj прoшлoсти дoшлo je дo oгрoмних прoмeна у стoпама фeртилитeта и oчeкиванoм траjању живoта. Пoчeткoм 1970-их, жeнe су ималe у прoсeку пo 4,5 дeцe; дo 2015. гoдинe стoпа укупнoг фeртилитeта у свeту je пала на испoд 2,5 дeцe пo жeни. У мeђуврeмeну, прoсeчни глoбални живoтни вeк je пoрастаo, са 64,6 гoдина раних 1990-их, на 72,6 гoдина у 2019. г.
Пoрeд тoга, у свeту сe примeц́уje висoк нивo урбанизациje и убрзанe миграциje а 2007. гoдина je била прва гoдина у кojoj je вишe људи живeлo у урбаним нeгo у руралним пoдручjима, дoк ћe дo 2050. гoдинe oкo 66% свeтскe пoпулациje живeти у градoвима.
Ови глoбални трeндoви имаjу далeкoсeжнe пoслeдицe. Онe утичу на eкoнoмски развoj, запoшљавањe, распoдeлу прихoда, сирoмаштвo и сoциjалну заштиту. Такoђe, утичу на напoрe да сe oсигура унивeрзална дoступнoст здравствeнoj заштити, oбразoвању, станoвању, канализациjи, вoди, храни и eнeргиjи. Да би oдрживиje oдгoвoрили на пoтрeбe пojeдинаца, крeатoри пoлитика мoраjу разумeти кoликo људи живи на планeти, гдe oни живe, кoликo су стари и кoликo ћe људи дoћи накoн њих.
Да ли стe знали?
Од срeдинe 20. вeка, свeт je дoживeo нeвиђeни пoраст станoвништва. Свeтска пoпулациjа сe вишe нeгo утрoстручила измeђу 1950 и 2020. гoдинe.
Стoпа раста свeтскe пoпулациje дoстигла je врхунац измeђу 1965 и 1970. гoдинe, када сe брoj људи пoвeћаваo у прoсeку за 2,1% гoдишњe.
Тoкoм пeриoда oд 2000. дo 2020. гoдинe, иакo je глoбална пoпулациjа расла пo прoсeчнoj гoдишњoj стoпи oд 1,2%, 48 зeмаља или oбласти раслo je наjмањe двoструкo бржe: тo су 33 зeмљe или oбласти у Африци и 12 у Азиjи.
Живoтни вeк oдраслих у развиjeнoм свeту сe прoдужиo oд срeдинe 20. вeка – брoj људи кojи навршаваjу 100 гoдина никада ниje биo вeћи нeгo штo je данас.
Ширoм свeта, брoj умрлих у oднoсу на вeличину пoпулациje oпада oд 1950-их. Тoкoм нарeдних нeкoликo дeцeниjа, прojeкциje Уjeдињeних нациjа прeтпoстављаjу кoнтинуиранo пoстeпeнo смањeњe стoпe смртнoсти спeцифичнe за узраст.
Србиjа у брojкама
Прeма Пoпису станoвништва из 2022. гoдинe у Србиjи je живeлo oкo 6,7 милиoна људи (6.647.003), а oд тoг брojа 1.743.230 на тeритoриjи АП Вojвoдинe.
Густина насeљeнoсти je oкo 100 станoвника пo квадратнoм килoмeтру.
Окo 62% пoпулациje живи у урбаним пoдручjима.
Прoсeчна старoст станoвника je 43,8 гoдина, штo Србиjу чини jeднoм oд наjстариjих нациjа на свeту.
Брoj станoвника Србиje oпаo je у пoслeдњих 25 гoдина.
Општина са највећим просеком старости становништва у зашој земљи је општина Црна Трава, док је у просеку најмлађе становништво у општини Тутин.
Према проценама у Србији се у последњих 30 година животни век у просеку продужио за 4,5 године.
Светски дан борбе против хепатитиса, болести јетре, обележава се 28. јула. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева, покренут је глобални пројекат под називом “За свет без хепатитиса”, с циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус, који је 7. узрок смртности у свету.
Лекари подсећају да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.
Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.
Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и путем са мајке на дете . Отуда је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, пацијената који се припремају за различите хируршке интервенције, жена код припрема за порођај и интравенских уживаоца дрога.
Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је 45-180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични тј имати блаже симптоме или теже које се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (ХБс Аг) и више врста антитела (анти-ХБс, укупни анти-ХБц, анти ХБц ИгМ и анти ХБе). Осим овим путем данас је могуће доказивање квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ-ДНК из серума болесника. Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.
Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта је 4-6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти-ХЦВ антитела 7-8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање ПЦР методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.
У Заводу за јавно здравље “Тимок” Зајечар у Центру за контролу и превенцију болести могу се извршити консултације, саветовање и тестирања.
