
Ширење свести о друштвеном и личном значају шећерне болести тежи да резултира у постављању кључних питања, на првом месту значајних за пацијенте и њихове породице, а у ширем контексту и за оне социјалне ситуације у којима се у пуној мери могу испољити изазови свакодневице за особе које живе са дијабетесом.
Посматрано на нивоу света, милиони људи који живе са шећерном болешћу сваког дана одлазе на посао и превазилазе бројне потешкоће повезане са њиховим здравственим стањем. Некада су ове потешкоће директна последица саме шећерне болести, док их понекада можемо приписати реакцијама друштвене околине које нису увек поткрепљене знањима и на њима заснованим ставовима.
Ово је посебно важно у погледу податка да, према неким изворима, 3 од 4 особе које живе са шећерном болешћу пријављују да су доживеле анксиозност, депресију или неки други поремећај менталног здравља као последицу шећерне болести, што додатно наглашава важност подршке социјалног окружења. Додатно, према резултатима једног истраживања, 4 од 10 особа које живе са шећерном болешћу наводи да „управљање“ болешћу на послу остварује негативан утицај на њихово ментално здравље.
Размишљање и усредсређивање на проблеме шећерне болести повезане са радним местом тема су овогодишње глобалне кампање, под називом „Шећерна болест и радно место“ („Diabetes and the workplace“).
Напоре у овој области посебно подржава податак да је, према проценама из света, 7 од 10 особа које живе са шећерном болешћу радно активног узраста. Стога, усвајање адекватних пословних пракси и политика, као и пружање неопходне подршке особама са шећерном болешћу, могу дати значајан допринос борби против дијабетеса, како на личном тако и на друштвеном плану.
Наводе се и неки конкретни примери мера које могу побољшати положај особа са дијабетесом у радном окружењу:
- омогућити адекватне услове за рад (доступност воде, хране и радне паузе),
- обучити особље за пружање прве помоћи у случају хитних стања повезаних са шећерном болешћу,
- развијати подржавајуће окружење без стигматизације,
- омогућити флексибилне радне распореде,
- пружити адекватну психолошку подршку запосленима,
- обезбедити здраве ужине,
- организовати едукације на тему шећерне болести.
Подизање свести у овој области и укључивање свих релевантних друштвених чинилаца може пружити значајан подстрек особама које живе са шећерном болешћу за остваривање њихових личних потенцијала и превазилажење неизбежних изазова. Као и претходне године, подршка овогодишњој кампањи може се стимулисати путем друштвених мрежа, кроз поруке уз натпис — #DiabetesLife.
Шећерна болест (Diabetes mellitus) представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе.
Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током претходних деценија – у периоду 1980–2014. године број особа са дијабетесом у свету порастао је са 108 милиона на 422 милиона.
Додатно, у периоду од 20 посматраних година (2000–2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од 3%. Укупно, на нивоу света, број особа умрлих од дијабетеса износио је 1,5 милиона у 2019. години, чему се може додати и 460.000 смртних исхода од бубрежних болести које су наступиле као последица дијабетеса.
Дијабетес у Србији
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину, 8,3% старијих од 20 година изјавило је да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3%.
Посматрано према структури узрока смрти, удео дијагноза E10–E14 (којима се означавају различити облици шећерне болести), у свим узроцима смрти у Републици Србији у три упоредне године (2000 – 2010 – 2020) износио је 2,4% – 3,1% – 2,9%.
Према подацима из Здравствено-статистичког годишњака Србије, у Србији са дијагнозом дијабетеса живи око 450.000 особа или 8,1% популације. Дијабетес тип 2 чини око 95% свих случајева.
Према подацима Регистра лица оболелих од дијабетеса, током 2023. године у Србији је регистровано 259 нових случајева типа 1 дијабетеса код особа млађих од 30 година. Највише стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (23,3) и Моравичкој области (21,8), а најниже у Борској (3,9) и Јабланичкој области (6,5).
У истој години евидентирано је 16.183 новооболелих од типа 2 дијабетеса. Највише стопе инциденције забележене су у Севернобачкој (270,6) и Јужнобанатској области (245,8), а најниже у Београдској (60,2) и Шумадијској области (83,8).
Дијабетес представља трећи водећи узрок смрти у Србији. Током 2024. године од ове болести је преминуло 2.615 особа, међу којима је било 1.152 мушкараца и 1.463 жене. У последњој деценији примећен је тренд смањења смртности од свих типова дијабетеса – стопа морталитета опала је са 42,7 на 39,7 на 100.000 становника.
Највише стопе морталитета у 2023. години уочене су у Зајечарској (27,4) и Расинској области (22,0), док су најниже регистроване у Колубарској (3,8) и Моравичкој области (5,2).
Економски утицај шећерне болести завређује посебну пажњу.
Процене из САД говоре да су трошкови који се повезују са дијагнозом дијабетеса у 2017. години износили 327 милијарди америчких долара — од тога 237 милијарди долара директних медицинских трошкова и 90 милијарди долара изгубљене продуктивности.
Узевши у обзир и овако изражену економску димензију шећерне болести у савременим друштвима, активности на пољу превенције добијају на додатној важности.
Велики јавно-здравствени значај придаје се типу 2 дијабетеса, који се среће код више од 90% свих болесника са шећерном болешћу.
Са друге стране, компликације шећерне болести заузимају посебно место у свим разматрањима о дијабетесу.
Одрасле особе са дијабетесом имају 2–3 пута повећан ризик за настанак срчаног и можданог удара. Такође, код ових пацијената, неуропатија удружена са смањеним протоком крви у ткиву стопала повећава вероватноћу настанка улкуса, инфекција и, коначно, потенцијалне ампутације захваћеног екстремитета.
Са друге стране, дијабетесна ретинопатија је важан узрок слепила – у свету се број особа које су ослепеле због дијабетеса процењује на око 1 милион.
Коначно, дијабетес је један од водећих узрока хроничне болести бубрега.
Свеукупно, бројне компликације које додатно усложњавају основно стање захтевају додатно ангажовање ресурса здравственог система, повећавајући трошкове и умањујући могућности за расподелу средстава ка другим потребама.
Најчешћи симптоми дијабетеса
- Учестало мокрење (полиурија) – тело покушава да избаци вишак шећера путем урина.
- Појачана жеђ (полидипсија) – последица губитка течности услед честог мокрења.
- Појачан апетит (полифагија) – иако особа једе више, може губити на тежини јер ћелије не могу да искористе глукозу.
- Необјашњив губитак телесне тежине – посебно код типа 1.
- Умор и слабост – због смањеног уноса глукозе у ћелије.
- Замагљен вид – повишен шећер утиче на сочиво ока.
- Споро зарастање рана и учестале инфекције (посебно коже, десни и мокраћних путева).
- Трњење, жарење или бол у стопалима и шакама – може бити знак оштећења нерава (дијабетичка неуропатија).
Посебно треба посумњати на дијабетес:
- ако се ови симптоми јаве нагло код деце и младих, уз изражену жеђ и учестало мокрење (могућ дијабетес тип 1);
- ако се код одраслих појави умор, жеђ и чешће инфекције (могућ тип 2 дијабетеса);
- код особа са факторима ризика: гојазност, физичка неактивност, хипертензија, повишени триглицериди, гестацијски дијабетес у трудноћи или позитивна породична анамнеза.
Потврда дијагнозе дијабетеса
Дијабетес се потврђује у здравственој установи, лабораторијским мерењем гликемије, односно глукозе у крви. Уколико је вредност већа од 7,0 mmol/L при два мерења у различитим данима, наште (пре доручка), поставља се дијагноза дијабетеса.
СПРЕЧАВАЊЕ РАЗВОЈА ТИПА 2 ДИЈАБЕТЕСА може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу, и у том смеру циљеви сваког појединца треба да буду:
• Достизање и одржавање здраве телесне масе
• Физичка активност
• Здрава исхрана
• Престанак (или незапочињање) пушења
Ипак, за постизање свеобухватних резултата на нивоу шире заједнице, потребан је нешто другачији приступ са циљем ефикасног усвајања побројаних животних навика.
С тим у вези, искуства из света наглашавају да је за постизање трајних резултата на нивоу популације потребно спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести.
Посебан значај имају организовани програми превенције у које се укључују особе за које се установи одређени ниво ризика за развој типа 2 дијабетеса.
У оквиру оваквих програма, особа се активно прати са циљем утицаја на одржање здравих животних навика, као и постизање зацртаних циљева (губитак телесне масе и постизање одређеног нивоа физичке активности).
Закључно, Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса — усвајање животних стилова који смањују ризик од развоја ове болести може утицати и на смањење ризика за развој бројних других стања, и тиме остварити свеобухватан утицај на унапређење здравља.
















