Светски дан борбе против хепатитиса, болести јетре, обележава се 28. јула. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева, покренут је глобални пројекат под називом “За свет без хепатитиса”, с циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус, који је 7. узрок смртности у свету.
Лекари подсећају да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.
Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.
Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и путем са мајке на дете . Отуда је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, пацијената који се припремају за различите хируршке интервенције, жена код припрема за порођај и интравенских уживаоца дрога.
Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је 45-180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични тј имати блаже симптоме или теже које се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (ХБс Аг) и више врста антитела (анти-ХБс, укупни анти-ХБц, анти ХБц ИгМ и анти ХБе). Осим овим путем данас је могуће доказивање квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ-ДНК из серума болесника. Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.
Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта је 4-6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти-ХЦВ антитела 7-8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање ПЦР методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.
У Заводу за јавно здравље “Тимок” Зајечар у Центру за контролу и превенцију болести могу се извршити консултације, саветовање и тестирaње.
Резолуцијом Уједињених нација из 1987. године, установљено је да се 26. јун обележава као Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Ове године, овај важан датум обележава се под слоганом „Докази су јасни – инвестирајмо у превенцију!
Циљ обежежавања овог датума је континуирано, систематско покретање акције, јачање међународне и међусекторске сарадње, како би се свим овим удруженим напорима тежило креирању света који би био ослобођен злоупотребе дрога. Овогодишња кампања препознаје да ефикасне политике које се баве проблемом злоупотребе дрога морају бити укорењене у науци, базиране на релевантним истраживањима, али истовремено усаглашене и са принципима поштовања људских права, базиране на саосец́ању и дубоком разумевању друштвених, економских и здравствених импликација употребе дрога.
Канцеларија Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (UNODC) сваке године издаје Светски извештај о дрогама (World Drug Report). Последњи извештај, из 2023. године јасно упозорава на растуће кризе имајући у виду ширење тржишта недозвољених дрога. Глобална процена из овог извештаја је да је у 2021. години било чак 13,2 милиона људи који ињектирају дроге, 18% више него што се процењивало раније. Такође, процењује се да је преко 296 милиона људи користило дрогу током 2021. године, што представља повећање од чак 23% у односу на претходну посматрану деценију. Извештај такође указује да је број људи који пате од различитих поремећаја услед употребе дрога нагло порастао на 39,5 милиона, што је повећање од 45% у последњих 10 година.
Овогодишњи Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама је позив да се:
Подигне свест о ефикасности и исплативости стратегија превенције заснованих на доказима, наглашавајући њихов утицај на ублажавање штетности употребе дрога;
Заговара за улагања у превенцију од стране влада, креатора политике и стручњака за спровођење закона, уз наглашавање дугорочних предности ране интервенције и превенције;
Ангажују и оснаже заједнице да креирају и спроводе иницијативе и ефикасне програме превенције, засноване на доказима, појачавајући тако континуирано отпорност друштва на употребу дрога;
Олакша дијалог и сарадња између заинтересованих страна како би се побољшале праксе и политике превенције засноване на доказима, уз неговање подршке за размену знања и иновације;
Промовише креирање политике засноване на доказима, како на националном тако и на међународном нивоу, утемељене на научним истраживањима и најбољим праксама;
Оснаже млади тако што ће им се дати знање, вештине и ресурси да постану релевантни покретачи промена у својим заједницама;
Промовише међународна сарадња у циљу развоја и имплементације стратегија заснованих на доказима за борбу против трговине дрогом и организованог криминала.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар може да се похвали да има дугогодишње искуство у реализацији и праћењу едукативних програма базираних управо на принципима примарне превенције, чији циљеви, активности, али и резултати илуструју у пракси неке од кључних смерница овогодишње глобалне кампање посвећене Међународном дану борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама.
Континуирани рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци има за циљ развој животних вештина важних за контролу понашања и оснаживање деце да граде самопоуздање, самопоштовање, али и да, паралелно са тим, кроз активно учење, истраживачки и креативни рад, граде ставове који се односе конкретно на проблем злоупотребе дрога, али и на друга ризична понашања карактеристична за овај узраст.
У складу са овогодишњом глобалном кампањом, важно је још једном истаћи потребу да се, заједничким снагама, појачају напори свих сегмената друштва у борби за свет без дрога. Ови напори морају бити вођени принципима науке, али истовремено и саосецћања и свеопште солидарности. Једино кроз колективну акцију и посвецћеност решењима која су заснована на доказима, може се створити свет у коме је свим појединцима омогућено да воде здрав и испуњен живот.
Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.
Светска здравствена организација дефинише физичку активност као било који телесни покрет услед рада скелетних мишића који доводи до потрошње енергије. То подразумева и активности које се предузимају у току рада, игре, обављања кућних послова, путовања и ангажовања за рекреативно бављење спортом. Само 30 минута умерене физичке активности сваког дана је довољно да унапредите здравље и спречите настанак болести! Ускладите то време са својим обавезама, подједнако је ефикасно одједном или подељено у 2-3 пута (2×15 или 3×10 минута).
Основне препоруке за физичку активност:
Будите физички активни читавог живота у свим приликама
Свакога дана пешачите бар 30 минута
Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности
Избегавајте седентарно понашање
Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду
Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно
Мала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета
Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи
Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно
Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже
Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту
Што више слободног времена проведите напољу (шетња, рад у башти или дворишту, вожња бицикла, брзо ходање,…
Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља.
Сваке године, 22. априла, Дан планете Земље нас подсећа на ургентну потребу за заштиту наше једине животне средине. Овај дан се фокусира на кључне еколошке изазове који угрожавају нашу планету.
Ове године, нагласак је на елиминацији пластичног загађења, које представља озбиљну претњу за наше океане, дивље биљне и животињске врсте и људско здравље. Овај дан није само прилика за сумирање досадашњих успеха у еколошкој заштити, већ и за предузимање конкретних корака у решавању тренутних еколошких проблема.
Дан планете Земље је основан 1970. године у Америци као одговор на растућу потребу за заштитом нашег окружења. Од тада, овај дан се развио у глобални покрет који окупља више од 50.000 партнера у преко 190 земаља широм света.
Тема овогодишње кампање „Планетапротивпластике“ истиче алармантне статистике: сваке године на планети произведемо преко 380 милиона тона пластике, од које је половина намењена једнократној употреби. Циљ нам је да до 2040. године смањимо производњу пластике за 60%, чиме би се знатно умањило њено негативно деловање на природу.
Додатно, процењује се да ће, уколико се тренутни трендови наставе, до 2050. године у океанима бити више пластике него риба по тежини. Истраживања показују да микропластика већ контаминира готово све изворе питке воде широм света, што представља озбиљан ризик за здравље људи.
Најновија истраживања показују да сваке године у природу доспе око 11 милиона тона пластике. То веома штети морском окружењу и угрожава различите врсте живота у мору.
Глобалнаакцијапротивпластичноготпада
Глобално деловање против пластичног загађења је неопходно. Едукација јавности о здравственим ризицима које пластични отпад носи, укључујући болести код људи и смрт морских животиња, кључна је за промену. Поред тога, неопходан је заједнички напор и рад на томе да се земље широм света обавежу на елиминисање једнократне пластике до 2030. године.
УНдекадазарестаурацијуекосистема
Ове године, Дан планете Земље обележавамо у оквиру УН декаде за рестаурацију екосистема. Рестаурацијом оштећених екосистема могуће је ефикасно борити се против климатских промена, сиромаштва и масовног изумирања врста. Здрави екосистеми су темељ за здраву планету и здраве људе.
Економијауслужбиодрживости
Суочени са еколошким изазовима као што су климатске промене и губитак биодиверзитета, неопходно је усмерити се ка одрживијој економији. То подразумева усвајање стратегија које не само да смањују емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште, већ и омогућују адаптацију на већ постојеће климатске промене.
Иницијативеииновацијезасмањењепластичноготпада
Да би се постигли постављени циљеви, кључно је вршити притисак на владе да усвоје политике које ће ограничити индустрију тзв. брземоде, која често користи синтетичке материјале попут полиестера, једног од главних извора пластичног отпада.
Такође, важно је подстицати компаније да инвестирају у развој иновативних, одрживих материјала који би могли заменити употребу пластике у текстилној индустрији.
Позивназаједничкуакцију
Иако се Дан планете Земље обележава једном годишње, изазови са којима се суочавамо захтевају сталну акцију. Неопходна је глобална сарадња како би се оствариле значајне промене у смањењу пластичног загађења и заштити нашег окружења. Светски лидери морају радити раме уз раме са грађанима света у борби против пластичног загађења које угрожава нашу планету.
Какопојединцимогудопринетисмањењупластике
Поред глобалних и политичких иницијатива усмерених на смањење пластичног загађења, лични избори и акције сваког појединца такође играју кључну улогу. Ево неколико једноставних, али веома ефикасних начина на које можете допринети:
Избегавањеједнократнепластике: Одлучите се да не користите производе намењене за једнократну употребу, као што су пластичне чаше, тањири и сламчице. Уместо тога, бирајте алтернативе које се могу вишеструко користити, чиме директно смањујете потрошњу пластике.
Коришћењевишекратнихбоцазаводуиторби: Замените пластичне боце и торбе за једнократну употребу са онима које се могу поново користити. Ова промена не само да умањује количину пластичног отпада,
већ и подстиче здравије и економичније животне навике.
Сваки дан нам пружа прилику да допринесемо здравијем и одрживијем окружењу. Дан планете Земље је више од годишњег догађаја; то је позив на обнову наше посвећености очувању Земље. Са заједничким напорима и одлучним акцијама, можемо створити бољу будућност за све генерације које долазе.
Светски дан борбе против туберкулозе (ТБ) обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Мyцобацтериум туберцулосис), узрочника ове болести.
Република Србија се придружује овогодишњој међународној кампањи, под слоганом: „ЕЛИМИНАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ – Да ли је то достижна реалност?”.
Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, ова болест данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима.
ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести. И поред значајних потешкоћа током епидемије COVID-19, одржан је ниво дијагностике и лечења.
Према прелиминарним подацима у 2023. години у Републици Србији регистровано је 476 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 7,14/100.000 становника. У 2023. години број оболелих је за 2% већи у односу на 2022. годину. Већи број оболелих је забележен у узрастној групи од 60 и више година. Током 2023. године регистровано је нешто мање оболелих међу децом и адолесцентима у односу на 2022. годину, али и даље значајно више у односу на 2020. и 2021. годину. Више од две трећине оболеле деце и адолесцената (70%) су лица из контакта са одраслим оболелим особама. Од укупног броја деце и адолесцената дијагностикованих и лечених од туберкулозе у 2023. години, 13% нема података о спроведеној BCG вакцинацији. Међу оболелима је знатно више особа мушког пола.
Концепт „елиминације туберкулозе” датира из 1990. године када су се стручњаци који се баве овом проблематиком окупили у у Холандији и подржали идеју о елиминацији ТБ у земљама западне Европе, Сједињеним Америчким Државама, Канади и Јапану које су у то време имале мањи број оболелих. Током 2014. године објављен је Оквирни документ за елиминацију туберкулозе који остаје и данас основни водич.У Оквирном документу, праг од мање од једног случаја туберкулозе на милион становника је дефинисан као праг за елиминацију и сматра се довољно ниским да омогући да се ТБ никада неће појавити као јавноздравствена претња у будућности.
Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:
-обезбедити финансирање, основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.
-обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.
-решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.
-спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.
-оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.
-обезбедити континуирани надзор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.
-подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.
Генерална скупштина Уједињених нација сазвала је половином прошле године свој други састанак на високом нивоу о борби против туберкулозе како би размотрила глобалне циљеве утврђене за период 2018–2022. и развила нове циљеве до 2027. године.
Државе чланице су на састанку подржале Декларацију која реафирмише глобалну посвећеност окончању туберкулозе до 2030. године.
НОВИ ГЛОБАЛНИ ЦИЉЕВИ ЗА ПЕРИОД 2023-2027. ГОДИНА:
90% пацијената којима је потребно, има приступ квалитетној дијагнози и лечењу;
90% појединаца у ризику од развоја болести имају приступ превенцији;
100% људи са ТБ има приступ здравственим и социјалним услугама и
прикупљање средстава за истраживање и развој нове вакцине против туберкулозе.
Да би постигли глобалну контролу туберкулозе и на крају елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребна су улагања за:
-имплементацију нових имунолошких стратегија за развој ефикаснијих вакцина;
-развој нових терапијских режима;
-развој нових дијагностичких тестова;
-спровођење превенције кроз скрининг коришћењем стандардизованих старих и нових дијагностичких тестова за откривање инфекције и
Светски дан вода обележава се сваке године 22. марта. Иницијатива за обележавање Светског дана вода потекло је са Конференције Уједињених нација о животној средини и одрживом развоју, одржане 1992.године у РИО де Жанеиру. Већ од 1993. године овај дан је почео да се обележава са циљем скретања пажње на изузетну важност воде и водених ресурса.
Овим даном Уједињене нације желе да подсете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света.
Вода има непроцењив значај у еволуцији живог света. Она нама практично представља услов опстанка живота на Земљи. Први облик живота настао је у води. Вода у светском океану представља природни регулатор температуре на Земљи. Вода омогућава узгајање пољопривредних култура што је неопходан услов за производњу хране. Користи се и у осталим привредним активностима – водоснабдевању, индустрији, саобраћају и другим делатностима. Глобална потрошња воде се повећава сваке године. Вода обухвата 2/3 Земљине површине и са запремином од 1,6 милијарди km кубних представља најраспрострањенију животну средину. Копнене воде чине само 0,5% свих водених пространстава на Земљи и распоређене су као површинске и подземне воде.
Кампања за Светски дан вода, 22. март 2024, је сада активна. Овогодишња тема је „Вода за мир“, која се фокусира на кључну улогу коју вода игра у стабилности и просперитету света.
ВОДА ЗА МИР, са поруком да државе и народи морају да се уједине око воде и да искористе воду за мир и сарадњу, јер вода није природни ресурс око којег човечанство треба да се надмеће и сукобљава него представља основно људско право – вода је неопходна за живот и сви имају право приступа води.
Сарадња држава, народа, различитих група и заједница око воде може да доведе до мира, хармоније и стабилности у свету, јер сарадња око воде може да изазове позитиван талас за мирољубиву сарадњу у свим секторима, стварајући тако основе за бољу будућност. Радећи заједно на очувању воде као најдрагоцјенијег ресурса и на балансирању потреба за водом свих народа и држава, човечанство може да обезбеди дугорочан мир и одрживи развој.
Више од 3 милијарде људи широм света зависи од воде која прелази државне границе. Ипак, од 153 земље које деле реке, језера и водоносни слој са својим суседима.
Како се утицај климатских промена повећава, а глобална популација расте, морамо се ујединити око заштите и очувања нашег најдрагоценијег ресурса.
Светски дан вода слави воду и подиже свест о 2,2 милијарде људи који живе без приступа безбедној води. Ради се о предузимању акција за решавање глобалне кризе воде. Основни фокус Светског дана вода је подршка постизању циља одрживог развоја 6: вода и канализација за све до 2030. године.
На наше здравље утичу физичка активност, исхрана, али и добар сан.
Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући, а сваке године, у марту месецу, обележава се Светски дан спавања, намењен упознавању опште и стручне јавности широм света са утицајем спавања на наше здравље.
Квалитетан сан представља неизоставан фактор доброг здравља, али и привилегију која је у данашње време угрожена навикама и ритмом модерног живота.
Има дана када нам се чини да смо стално уморни. Главобоља, недостатак енергије, исцрпљеност често су последице лошег сна.
Проблеми са спавањем представљају глобалну епидемију која угрожава здравље и квалитет живота до 45 одсто светске популације.
Како сан утиче на наше здравље?
Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући. Спавање је основна људска потреба, биолошки услов за људски живот – поред хране, воде и ваздуха, здрав сан је јако битан за наше опште здравље и добробит.
Будући да је сан укључен у бројне физиолошке процесе, недовољно трајање и лош квалитет сна имају значајан негативан утицај на наше здравље, и краткорочно и дугорочно. Ефекти лошег квалитета сна следећег дана укључују негативан утицај на нашу пажњу, памћење и учење.
Дугорочни ефекти лошег квалитета или недостатка сна су повезани са бројним обољењима и штетним здравственим исходима – повећањем телесне тежине и гојазношћу, дијабетесом и другим метаболичким поремећајима, упалама, кардиоваскуларним болестима, ослабљеним имунитетом, поремећајима менталног здравља- попут депресије, анксиозности и психоза.
Три основна елемента здравог и квалитетног сна су:
Трајање: Дужина (број сати ) спавања у току ноћи – треба да буде довољна да особа буде одморна следећег дана и да неометано обавља своје активности.
Континуитет: Фазе (периоди) спавања треба да буду континуиране, без прекидања (фрагментације сна) .
Дубина: Сан би требало да буде довољно дубок да делује регенеративно (исцељујуће) на наш организам.
Разумевање начина на који недостатак сна утиче на здравље пружиће Вам могућност да донесете здравије одлуке и направите здравије изборе за Вас и Вашу породицу.
Кратко трајање сна је повезано са лошим менталним здрављем, узрокује оштећење радне меморије и наше извршне функције. Али, поред дужине спавања за свакодневно функционисање неопходно је да наш сан буде и квалитетан.
Квалитетан сан је одговоран за будност, боље функционисања следећег дана и бољи квалитет живота уопште.
Знаци лошег квалитета сна укључују присуство умора након буђења, чак и након што сте довољно спавали, стално буђење током ноћи и појављивање различитих симптома и знакова поремећаја сна (попут хркања или дахтања, немирног спавања и сл.).
Побољшању квалитета сна могу помоћи боље навике спавања или дијагноза и лечење неког од поремећаја спавања који можда имате (несаница, опструктивна апнеја- прекиди дисања- у току сна и сл.).
Већина поремећаја спавања се може спречити или лечити, али мање од једне трећине оболелих потражи стручну помоћ.
Зашто је битно да време одласка на спавање буде у исто или приближно време?
Особе које често мењају време одласка на спавање, а самим тим и образац изложености светлости/тами, могу доживети неусклађеност између циркадијалног система и циклуса спавања/будности, пошто је нашем унутрашњем циркадијалном сату потребно време да се прилагоди како би планирао промене. Таква неусклађеност може имати негативан ефекат на когнитивне функције (опажање, пажњу, учење, памћење и сл.), али и на укупно психофизичко функционисање и здравље нашег организма.
Како промене животне средине и стрес утичу на наш сан?
Док су спорадичне промене у сну и сањању нормалне, а сан природно реагује на промене животне средине, екстремни фактори и трауматска искуства могу довести до озбиљних промена у обрасцима спавања, укључујући измењен садржај снова или већи број ноћних мора.
Савети за бољи и квалитетнији сан
Наше понашање у току дана, а нарочито пре спавања, може имати велики утицај на наш сан. Оно нам може омогућити здрав и квалитетан сан или значајно допринети несаници и другим поремећајима спавања.
Наша дневна рутина – оно шта једемо и пијемо, лекови које узимамо, како планирамо дане и како бирамо да проведемо вечери – може значајно утицати на квалитет нашег сна. Чак и пар ситних промена може, у неким случајевима, направити разлику између чврстог сна и немирно проведене ноћи.
Ако имате потешкоћа са спавањем или желите да побољшате свој сан, покушајте да следите ове једноставне али веома ефикасне савете.
На квалитет сна може да се утиче. Стручњаци кажу да у свакодневну рутину треба да уведемо „хигијену спавања”.
Будите доследни. Идите у кревет у исто време сваке ноћи и устајте у исто време сваког јутра, укључујући и викенде или годишње одморе.
Одредите време за одлазак на спавање које ће вам омогућити најмање 7-8 сати сна у току ноћи.
Избегавајте обилне, калоричне и зачињене оброке у вечерњим сатима. Уколико сте гладни, поједите лагану, здраву ужину.
Избегавајте кофеин у вечерњим часовима. Ово укључује кафу, чај, газиране напитке, као и чоколаду.
Ограничите излагање јаком светлу у току вечери.
Избегавајте конзумирање алкохола пре спавања.
Смањите унос течности непосредно пре спавања.
Уверите се да је просторија у којој спавате тиха, мрачна, опуштајућа, угодне температуре и добро проветрена.
Уклоните електронске уређаје, као што су телевизори, рачунари и паметни телефони, из спаваће собе.
Уколико имате електронске уређаје у соби, искључите их најмање 30 минута пре спавања.
Уколико имате обичај да спавате у току дана, водите рачуна да вам дневни одмор не траје дуже од 45 минута.
Крећите се и вежбајте. Бити физички активан током дана може вам помоћи да лакше заспите ноћу, али немојте радити вежбе непосредно пре одласка на спавање.
Заинтересованост за сопствено здравље представља интерес сваког појединца, посебно у контексту обољења чију је појаву могуће избећи превенцијом. Месец борбе против рака представља прилику да се свако од нас подстакне на размишљање о могућностима за унапређење животног стила који води, а посебно са циљем остваривања његовог здравог облика. Малигне болести, као део шире групе хроничних незаразних болести, представљају значајно оптерећење савременог друштва, и то у најразличитијим пољима – здравственом, економском, социјалном и сл. Имајући у виду да упражњавање здравих стилова живота може помоћи да се ризик за читав низ ових обољења значајно умањи, јасно је да промоција и активно заговарање здравствено повољних понашања има несумњиво важно место у јавноздравственој делатности.
Увек је од посебне важности сетити се и основних принципа лечења и превенције малигних болести – њихова примена и унапређивање омогућиће смањивање смртности од широког спектра ових стања. Једно од основних правила говори да је смртност од малигних болести мања када су откривене и лечене у раној фази. Рано откривање може се посматрати кроз две компоненте – рано постављање дијагнозе и скрининг. Рано постављање дијагнозе омогућено је тек када су три предуслова испуњена: знање пацијената о симптомима малигних болести, доступност медицинске дијагностике и правовремено упућивање на лечење. Са друге стране, скрининг програми имају за циљ откривање болести у фази пре појаве симптома, чему следе даља дијагностика и лечење. Ефективност скрининг програма је значајна, али проблем представља чињеница да из различитих разлога, нису могући скрининг програми за све малигне болести. Овај податак додатно наглашава значај раног постављања дијагнозе.
Оптерећење раком у Србији
У Србији је током 2021. године од свих малигних тумора оболело 41.784 особа (22.333 мушкараца и 19.451 жена). Исте године од рака је умрло 19.979 особа оба пола, 10.974 мушкараца и 9.005 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2021. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.815 мушкараца и 2.139 жена, а умрло је 3.082 мушкараца и 1.526 жена.
Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2021. години од малигних тумора дојке оболело 4.447 и умрло 1.765 жена.
Превенција и рано отркивање рака
Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:
• 30 – 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика
• Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету.
• Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
• Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 % смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца). У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Обележавање Међународног дана деце оболеле од рака, носи значај који се огледа у више различитих поља – подизањем свести у друштву о важности малигних болести у дечјем узрасту доприноси се квалитетнијем укључивању свих појединаца у решавање најважнијих питања, која се првенствено огледају у оснаживању напора за обезбеђење неопходне дијагностике, лечења и неге оболелих, али и пружању потребне подршке породицама. Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.
Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести.
Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана.
У Србији се сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Ове године, не по први пут, овај датум се обележава под слоганом „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”, са циљем постизања континуираног здравствено-промотивног деловања и слања јасних порука у вези са штетношћу конзумирања свих дуванских производа. Поред недвосмисленог указивања на непосредне штетне ефекте саме употребе дувана, као и изложености дуванским производима, ова кампања има за циљ да посебно нагласи непроцењив и вишеструки значај престанка пушења – како за саме пушаче, тако и за њихово непосредно окружење, али и за ширу заједницу. Пушење је доказано један од најзначајнијих појединачних фактора ризика који утиче на превремено оболевање, али и умирање у свету и код нас. Деценијама уназад, чврсто су утемељени докази да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних и обољења респираторног система, док је директна веза између пушења и преко 20 типова малигних обољења такође научно доказана. И поред Оквирне конвенције о контроли дувана, коју је током скоро две деценије од доношења, потписало преко 160 земаља, на свету и даље пуши око 1,3 милијарде људи, при чему је важно нагласити да скоро 80% пушача живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражавајућ је и податак да 8 милиона људи широм света сваке године превремено умре услед употребе дувана, а чак око 1,2 милиона само од последица изложености дуванском диму. Резултати последњег Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, показују да је наша земља, када је реч о пушењу, у не баш славном европском, али и светском врху. И поред благог пада у односу на резултате ранијих истраживања, 2019. године пушило је 31,9% становника Србије старијих од 15 година. У прилог овом неславном податку, важно је нагласити и да у нашој земљи најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката пушења. Према подацима из истог истраживања, сваки четврти пушач је покушао да остави пушење, док је скоро 60% њих било забринуто за сопствено здравље због штетних последица пушења. Податак да је у Србији у 2019. години само 30,1% пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем и адекватним усмеравањем здравствено-едукативног рада на ову тему, како унутар самих здравствених установа, тако и изван њих. Зависност од дувана испољава бројне одлике хроничне болести, што је важно добро разумети и увек озбиљно разматрати како би се извршила одговарајућа процена и одабрао најбољи третман за одвикавање. Деловање на тему контроле дувана, превенције и одвикавања од пушења, може се вршити на више нивоа – од међународног, који се постиже конвенцијама које прокламују заједнички став струке, преко националног, који се манифестује кроз доношење и спровођење стратешких планова и одговарајуће регулативе на нивоу здравственог система, преко локалног деловања – кроз разноврсне иницијативе и интерсекторску сарадњу, све до деловања на нивоу појединца. Захваљујући све стриктнијим регулативама широм света, током последњих пар деценија, популарност и заступљеност традиционалних цигарета се евидентно смањује, нарочито у развијенијим земљама. Такав тренд навео је дуванску индустрију да трага за новим производним решењима. Нови производи се, од стране произвођача, нуде као савремена и атрактивна, једноставна и угодна помоћ при одвикавању од пушења, али и као здравија алтернатива обичним цигаретама, што представља нови велики изазов у области контроле дувана. Оно што посебно брине када су у питању ови производи јесте убрзани раст њихове популарности у популацији адолесцената и младих, који се поводе управо атрибутом „безбедније и здравије алтернативе“, без довољно поузданих и релевантних информација које би поткрепиле такве маркетиншке тврдње. У нашој земљи, према резултатима ESPAD истраживања из 2019. године, електронске цигарете је током живота пробало чак 17,7%, а загреване дуванске производе 7% шеснаестогодишњака у Србији. Скоро три четвртине ученика електронске цигарете је пробало из радозналости, а више од трећине њих сматра да оне нису штетне по здравље. Према нешто новијим подацима, из HBSC истраживања, из 2022. године, долазимо и до потврде већ постојећег емпиријског утиска да је међу младима узраста 16 година, сада дефинитивно заступљењије коришћење електронских него традиционалних цигарета, што упозорава на огромну јавноздравствену претњу коју доносе нови трендови. Све поменуто указује на важност и истиче потребу за сталним актуелизовањем теме превенције пушења и контроле дувана, на потребу за континуираним и интензивним спровођењем здравствено-едукативних активности на свим нивоима и међу свим популационим групама. У свему томе, не сме се занемарити ни значај престанка пушења као једног од најважнијих корака у превенцији превременог оболевања и умирања. Важно је нагласити да програми подршке при одвикавању од пушења морају бити засновани на доказима, вођени и контролисани од стране релевантних стручних лица, а не обликовани непровереним новим трендовима које осмишљава и диктира управо онај ко је и творац целог проблема – дуванска индустрија. Контрола дувана је дуга и бескомпромисна борба која захтева ангажовање сваког појединца, али и учешће што више чинилаца из свих сфера јавног живота са само једним јасним и недвосмисленим циљем, а то је креирање окружења која подржавају здравији избор – живот без дувана. Сваки дан без дувана нас макар мало приближава том циљу.
