Сваке године 28. јула обележава се Светски дан хепатитиса, здравствена кампања чији је циљ ширење знања о вирусним хепатитисима, значају превенције и тестирања, смањењу стигме и елиминацији овог јавноздравственог проблема. Датум је изабран у знак сећања на нобеловца проф. Баруха Самјуела Блумберга, научника који је открио вирус и развио прву вакцину против хепатитиса Б.
Алати потребни за елиминацију вирусног хепатитиса већ постоје. Делотворне вакцине, прецизни дијагностички тестови, терапија за хепатитис Ц и доживотна терапија за хепатитис Б могу спречити инфекцију, спасити животе и смањити број оболелих од рака јетре и цирозе. Упркос томе, значајан број људи остаје недијагностикован, нелечен или без могућности приступа здравственој заштити због стигме, недовољне информисаности или неког облика неједнакости.
Управо на то указује и овогодишњи слоган Светског дана хепатитиса: „Хепатитис: На путу ка елиминацији”. То је позив да се поменуте препреке расчлане и превазиђу.
Глобална стратегија Светске здравствене организације (СЗО) за вирусне хепатитисе поставила је као циљ да се до 2030. године број нових хроничних инфекција узрокованих вирусима хепатитиса Б и Ц смањи за 90%, а број смртних исхода за 65% између 2016. и 2030. године. Да би се вирусни хепатитис елиминисао као јавноздравствени проблем, потребно је да до 2030. године буде дијагностиковано 90% заражених особа, а да 80% дијагностикованих добије одговарајућу терапију.
Епидемиолошки подаци у Републици Србији
У 2025. години у Србији су пријављена 344 случаја хепатитиса Б и Ц (4% свих заразних болести), што је за 22% мање случајева него претходне године (439), односно скоро два и по пута мање у поређењу са 2016. годином, када је регистрован највећи број случајева (842) у посматраном десетогодишњем периоду.
Током 2025. године акутни хепатитис Б регистрован је код 32 особе, што је троструко мањи број оболелих у поређењу са претходном годином. Хронични хепатитис Б регистрован је код 142 особе. Хронични хепатитис Ц регистрован је код 166 особа, док су три особе умрле.
Од почетка 2026. године, закључно са 15. јулом, укупно је пријављено 145 случајева хепатитиса Б и Ц. Најучесталији су пријављени случајеви хроничног вирусног хепатитиса Б и Ц, по 60 случајева, а следе случајеви са дијагнозом акутног вирусног хепатитиса Б, 18 случајева, и акутног вирусног хепатитиса Ц, 7 случајева. Међу дијагностикованим случајевима вирусних хепатитиса Б и Ц скоро је двоструко више мушкараца.
Препоруке грађанима
Тестирајте се на хепатитисе Б и Ц. Саветовање и тестирање, које је бесплатно, анонимно и без лекарског упута, доступно је током целе године у сваком регионалном, односно окружном институту и заводу за јавно здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за здравствену заштиту студената у Београду (за све грађане);
Разговарајте са изабраним лекаром о благовременом тестирању, посебно ако постоји повећан ризик од инфекције;
Вакцинишите децу на време. Имунизација је најсигурнија заштита од хепатитиса Б;
Избегавајте дељење личног прибора за хигијену;
Употребљавајте искључиво стерилан прибор за ињектирање;
Редовно употребљавајте презервативе током сексуалних односа;
Помозите у заустављању стигме дељењем тачних и проверених информација.
Кључне поруке о напретку ка елиминацији хепатитиса у свету
1. Напредак је остварен, али свет касни у циљу достизања циљева елиминације вирусних хепатитиса Б и Ц до 2030. године
Према проценама СЗО за 2024. годину, са хроничном инфекцијом узрокованом вирусом хепатитиса Б или Ц у свету је живело 287 милиона људи, од чега 240 милиона са хепатитисом Б и 47 милиона са хепатитисом Ц.
Од 2015. године број нових инфекција хепатитиса Б је смањен за 32%, преваленција хроничног хепатитиса Б код деце млађе од пет година пала је на 0,6%, а чак 85 земаља већ је достигло циљну вредност овог показатеља за 2030. годину од 0,1%.
Ипак, глобално се не напредује довољно брзо јер је број нових инфекција хепатитиса Ц смањен за свега око 8%.
2. Смртност од хепатитиса Б расте и премашила је број смртних исхода од ХИВ инфекције/АИДС-а
Цироза и рак јетре повезани са хепатитисом Б и Ц однели су у 2024. години око 1,3 милиона живота, што је више од 3.500 смртних случајева дневно.
Забрињавајуће је да смртни исходи од хепатитиса Б расту, у 2024. за 17% у односу на 2015. годину, и да су сада готово двоструко бројнији од смртних исхода узрокованих ХИВ инфекцијом.
Истовремено се пренос вируса наставља, са више од 4.900 нових инфекција хепатитисом Б и Ц сваког дана. Хепатитис остаје један од водећих узрока смрти услед заразних болести, упркос томе што се инфекција може спречити и успешно лечити.
3. Највећи изазови у контроли вирусног хепатитиса су вакцинација на рођењу, дијагностика, лечење и програми смањења штете
Упркос томе што вакцина против хепатитиса Б пружа високу ефикасност од преко 95%, глобални обухват вакцинацијом новорођенчади у 2024. години износио је свега 45%, што је значајно испод дефинисаног циља од 90%. Обухват трећом дозом вакцине против хепатитиса Б код одојчади износио је 84%.
Покривеност лечењем остаје ниска: широм света дијагностиковано је свега 27% особа са хроничним хепатитисом Б, а мање од 5% примало је терапију, док је код хепатитиса Ц дијагностиковано око 36%, а лечено око 20% оболелих.
Особе које ињектирају дроге чине највећи удео међу новим случајевима инфекције хепатитиса Ц, око 44%, а обухват програмима превенције смањења штете (дељење бесплатних, стерилних шприцева и игала) је веома низак, у просеку 35 игала и шприцева по особи годишње, наспрам циља за 2030. годину – 300 игала и шприцева по особи.
С друге стране, безбедност дониране крви и крвних деривата и медицинског ињектирања је на високом нивоу, са око 98% прегледаних јединица крви и 96% безбедних ињектирајућих интервенција у здравственим установама.
4. Елиминација хепатитиса је остварива, примери земаља то потврђују
Елиминација хепатитиса остаје достижна уз снажну посвећеност, стратешко улагање и ефикасну примену мера.
Малдиви су у 2025. години постали прва земља на свету у којој је потврђена елиминација преноса хепатитиса Б, ХИВ инфекције и сифилиса са мајке на дете.
Египат је прва земља која је достигла највиши, златни ниво у елиминацији хепатитиса Ц, а Грузија је спровела први национални програм елиминације хепатитиса Ц на свету и смањила преваленцију хроничног хепатитиса Ц за 67% од 2015. године до краја 2025. године.
Руанда је у 2026. години постала прва земља у подсахарској Африци која је поднела захтев за потврду елиминације хепатитиса Ц. Ови примери показују да је напредак могућ.
Светски дан становништва обележава се сваке године 11. јула са циљем да се скрене пажња на глобалне демографске изазове и њихов утицај на одрживи развој, здравље, образовање, родну равноправност и људска права. Овај међународни дан установиле су Уједињене нације 1989. године, подстакнуте растућим интересовањем за питања становништва и развоја.
Овогодишња тема, „Остваривање нада и тежњи младих – данас и у будућности“, наглашава да одржива демографска будућност зависи од тога у којој мери друштва омогућавају младима да остварују своје животне планове, доносе слободне и информисане одлуке и развијају своје потенцијале. Уместо да се демографске промене посматрају искључиво кроз број становника или стопе фертилитета, овогодишња кампања ставља у фокус квалитет живота младих и њихова права.
Подаци Уједињених нација показују да данас у свету живи око 1,3 милијарде младих узраста од 15 до 24 године, при чему више од половине живи у земљама са ниским и нижим средњим приходима. До 2050. године њихов број ће наставити да расте управо у тим земљама, док ће у развијенијим државама удео младих у укупном становништву опадати услед старења популације. Ове разлике указују да демографски изазови нису исти у свим деловима света и да захтевају прилагођене јавне политике.
Без обзира на демографске трендове, заједнички изазов свих друштава јесте стварање услова у којима млади могу да одрастају здраво, да стекну квалитетно образовање, пронађу достојанствен посао и активно учествују у доношењу одлука које обликују њихову будућност. Улагање у здравље, образовање и оснаживање младих представља једно од најисплативијих улагања за развој сваког друштва.
Посебан значај имају унапређење менталног здравља младих, усвајање здравих стилова живота, превенција употребе дувана, алкохола и других психоактивних супстанци, као и обезбеђивање доступних и квалитетних здравствених услуга. Истовремено, неопходно је омогућити младима приступ поузданим информацијама како би доносили одговорне одлуке о свом здрављу и будућности.
Уједињене нације посебно истичу да свака млада особа треба да има могућност да слободно одлучује о свом образовању, запослењу, заснивању породице и родитељству, без дискриминације, насиља или економских и друштвених препрека. Само друштва која улажу у младе данас могу очекивати одржив развој, већу социјалну сигурност и бољи квалитет живота у будућности.
Истиче се и следеће:
Страхови од будућности, попут климатских промена, деградације животне средине, ратова и пандемија, утичу на одлуке о рађању. Готово свака пета особа наводи да су ови фактори утицали или би могли утицати на то да имају мање деце него што желе.
Економски фактори, укључујући трошкове становања, бриге о деци и несигурност запослења, представљају значајно ограничење за остваривање жељеног броја деце. Чак 39% испитаника изјавило је да финансијске околности утичу на њихову могућност да остваре жељени број потомака.
Просечна старост при рађању деце на глобалном нивоу континуирано расте и данас износи 28 година.
Готово 20% особа репродуктивног узраста очекује да неће успети да оствари жељени број деце.
Приступ услугама репродуктивног здравља и даље представља изазов, при чему је 18% испитаника навело да има тешкоће у остваривању приступа контрацепцији или услугама које се односе на лечење неплодности и очување плодности.
Светски дан становништва 2026. г. подсећа да демографска будућност није одређена само бројем становника, већ пре свега могућностима које пружамо младим људима. Улагање у њихово здравље, образовање, равноправност и активно учешће у друштву представља улагање у будућност свих нас.
Глобални демографски трендови
Свету су биле потребне стотине хиљада година да број становника достигне милијарду, а затим је за свега око 200 година тај број порастао седам пута. Глобална популација достигла је 7 милијарди 2011. године, у 2021. бројала је готово 7,9 милијарди људи, а процењује се да ће достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године и 10,9 милијарди до 2100. године.
Овај изузетно брз раст становништва првенствено је резултат све већег броја људи који доживе репродуктивни период живота. Истовремено, дошло је до значајних промена у стопама фертилитета, убрзане урбанизације и интензивирања миграција. Ови трендови имаће далекосежне последице за будуће генерације.
Последњих деценија забележене су велике промене у фертилитету и очекиваном трајању живота. Почетком седамдесетих година прошлог века жене су у просеку рађале 4,5 деце, док је до 2015. године укупна стопа фертилитета на глобалном нивоу опала на мање од 2,5 детета по жени. Истовремено, просечан очекивани животни век у свету повећан је са 64,6 година почетком деведесетих година на 72,6 година у 2019. години.
Поред тога, свет бележи висок ниво урбанизације и убрзане миграције. Година 2007. била је прва у којој је више људи живело у урбаним него у руралним подручјима, а процењује се да ће до 2050. године око 66% светског становништва живети у градовима.
Ови глобални демографски трендови имају широке друштвене и економске последице. Они утичу на привредни развој, тржиште рада, расподелу прихода, сиромаштво и системе социјалне заштите. Такође, утичу на напоре усмерене ка обезбеђивању универзалног приступа здравственој заштити, образовању, становању, санитацији, безбедној води за пиће, храни и енергији.
Како би се на одржив начин одговорило на потребе становништва, доносиоци одлука морају имати поуздане информације о томе колико људи живи на планети, где живе, каква је њихова старосна структура и како ће се број становника мењати у будућности.
Десет кључних порука заснованих на публикацији „ Преглед светског становништва 2026: Млади”, коју је припремио Одсек за становништво Одељења Уједињених нација за економска и социјална питања .
Више од половине од 1,3 милијарде младих у свету живи у земљама са ниским и средње нискм приходима .
Између 2025. и 2050. године очекује се да ће број младих (особа узраста од 15 до 24 године) у земљама са ниским и средње нискм приходима порасти за 16%, при чему ће највећи део тог раста бити забележен у подсахарској Африци.
У истом периоду, број младих у земљама са високим и средње високим приходима смањиће се за готово 24%.
Као резултат тога, до 2050. године чак 69% младих у свету живеће у земљама са ниским и средње нискм приходима, у поређењу са 59% у 2025. години.
Земље са ниским и средње нискм приходима мораће значајно да повећају улагања како би одговориле на потребе растуће популације младих.
Да би искористиле потенцијал младог становништва, државе треба да улажу у здравље и добробит младих, обезбеде квалитетно образовање и достојанствен рад, као и да уклоне препреке које спречавају њихово пуно учешће у друштву.
У многим земљама у којима се очекује брз раст броја младих биће неопходно значајно повећати улагања по детету и младој особи како најугроженији не би додатно заостајали.
Улагање у људски капитал младих доноси вишеструке користи – доприноси изласку појединаца, породица и заједница из сиромаштва, смањује неједнакости и јача отпорност и мир у друштву.
У земљама са високим и средње високим приходима удео младих у укупном становништву наставиће да опада.
Данас у овој групи земаља на сваку особу узраста од 15 до 24 године долази приближно једна особа стара 65 или више година. До 2050. године број старијих особа биће готово три пута већи од броја младих.
У земљама са опадајућим уделом младих биће од кључног значаја јачање међугенерацијске солидарности и обезбеђивање да се глас младих чује кроз њихово активно учешће у креирању јавних политика и доношењу одлука.
Безбедне, уређене и регуларне миграције могу допринети оснаживању младих.
Већа доступност и флексибилност легалних путева миграције може проширити могућности за младе, уз заштиту њихових људских права и унапређење безбедности и просперитета у земљи порекла, током транзита и у земљи одредишта.
Истовремено, стварање одрживих могућности за живот и рад у матичним земљама може ублажити узроке који младе подстичу или приморавају на миграцију.
Усвајање здравих животних навика од најранијег узраста кључно је за дужи и квалитетнији живот.
Током детињства и младости формирају се навике које утичу на здравље током целог живота. Политике које подстичу физичку активност и здраву исхрану могу касније смањити учесталост и смртност од инфаркта, можданог удара, дијабетеса и других хроничних незаразних болести.
Превенција и сузбијање штетне употребе дувана, алкохола и других психоактивних супстанци, која често почиње у адолесценцији, доприноси бољем менталном и физичком здрављу.
Младићи су несразмерно чешће изложени смртним повредама и насиљу.
Међу младима, четири од пет водећих узрока смрти повезани су са повредама, при чему младићи имају знатно већи ризик од смртног исхода него девојке.
Унапређење менталног здравља, превенција штетне употребе супстанци, јачање породичне подршке и стварање окружења у којем млади могу да напредују доприносе спречавању повреда и насиља, са позитивним ефектима за појединце и друштво.
Компликације у трудноћи и при порођају међу водећим су узроцима смрти младих жена.
У земљама са ниским и средње нискм приходима свака четврта жена која умре између 15. и 24. године живота изгуби живот током трудноће, порођаја или непосредно након порођаја.
Напредак у смањењу матерналне смртности у овим земљама последњих година је успорен, а разлике међу државама и унутар њих и даље су велике.
Доступност квалитетне здравствене заштите пре, током и након порођаја, уз присуство обучених здравствених радника, може значајно смањити број смртних исхода.
У земљама са ниским приходима скоро свака десета девојка узраста од 15 до 19 година сваке године роди дете.
Оснаживање младих да доносе информисане и одговорне одлуке, као и обезбеђивање приступа поузданим информацијама и квалитетним здравственим услугама, укључујући ефикасне методе планирања породице, може спречити нежељене трудноће, спасити животе и унапредити здравље и добробит младих жена и мушкараца.
Приближно свака пета жена узраста од 20 до 24 године у свету ступила је у брак пре навршене 18. године.
Доследна примена закона о минималној старости за склапање брака, као и решавање узрока који подстичу или приморавају младе на рано ступање у брак – попут сиромаштва и недостатка образовних и радних могућности – могу допринети искорењивању дечјих бракова и обезбедити да се брак склапа слободно, уз пун и информисан пристанак.
Повећање законске старосне границе за брак у земљама где су рани бракови чести може имати вишеструке позитивне ефекте на здравље, образовање и аутономију жена, као и на смањење учесталости раних трудноћа.
Младе жене и девојке имају право на пуно и равноправно остваривање свих својих људских права.
Дискриминација и насиље према женама, који често представљају основни узрок дечјих бракова и других штетних пракси, и даље су присутни у многим деловима света и негативно утичу на здравље и квалитет живота.
Да би се убрзао напредак у смањењу родних неједнакости, неопходно је обезбедити да девојке и жене од најранијег узраста имају право да самостално одлучују о свом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Подједнако је важно едуковати дечаке и мушкарце о предностима родно равноправног друштва и подстицати младе да активно учествују у промоцији једнакости.
Приоритетне области деловања обухватају укидање дискриминаторних закона и друштвених норми, као и усвајање и јачање политика које доприносе оснаживању свих жена и девојака.
„Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“
Сваке године 5. јуна широм света обележава се Светски дан заштите животне средине, најзначајнији међународни датум посвећен очувању природе и подизању свести о значају здраве животне средине. Овај дан установила је Организација Уједињених нација 1972. године на Конференцији о животној средини у Стокхолму, док се званично обележава од 1973. године. Интересантно је да је предлог да се 5. јун прогласи Светским даном заштите животне средине дала тадашња делегација Југославије.
Овогодишње обележавање одвија се под слоганом „Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“, са посебним фокусом на климатске промене и неопходност климатске акције. Светска кампања указује на чињеницу да природа свакодневно шаље упозоравајуће сигнале кроз све чешће топлотне таласе, суше, поплаве, шумске пожаре и губитак биолошке разноврсности, али истовремено показује да постоје решења која могу обезбедити одрживу будућност за све генерације. Домаћин глобалног обележавања Светског дана заштите животне средине 2026. године је Република Азербејџан, где ће у Бакуу бити организована централна светска манифестација посвећена климатским променама, заштити природе и унапређењу одрживог развоја.
Савремени свет се суочава са бројним еколошким изазовима који директно утичу на здравље становништва и квалитет живота. Загађење ваздуха, воде и земљишта, прекомерно стварање отпада, неконтролисана употреба пластике, деградација екосистема и климатске промене представљају глобалне проблеме чије последице осећају све земље света. Стручна и научна истраживања указују да деградација животне средине доприноси повећању учесталости респираторних, кардиоваскуларних, малигних и других хроничних обољења, због чега заштита животне средине представља један од кључних предуслова очувања јавног здравља.
Поводом Светског дана заштите животне средине широм света организују се бројне активности: едукативна предавања и радионице, акције пошумљавања, чишћења јавних површина и водотокова, промоција рециклаже, рационалног коришћења природних ресурса, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Све ове активности имају заједнички циљ – развијање еколошке свести и подстицање одговорног односа према природи. Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар и ове године планира реализацију низа превентивно-едукативних активности усмерених ка подизању еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа. Посебан акценат биће стављен на рад са децом и младима, јер се навике и одговоран однос према животној средини најуспешније развијају од најранијег узраста.
У наредном периоду стручњаци Службе за промоцију здравља и Центра за хигијену и хуману екологију планирају организацију предавања, радионица и других едукативних активности посвећених заштити животне средине, климатским променама, правилном управљању отпадом, очувању водних ресурса и значају здравих стилова живота у здравој животној средини.
Кроз ове активности Завод ће наставити да промовише значај очувања природе и да подстиче одговорно понашање према животној средини, у складу са принципима одрживог развоја и заштите јавног здравља.
Светски дан заштите животне средине представља прилику да се подсетимо да су здравље људи и здравље животне средине нераскидиво повезани. Очување природних ресурса, смањење загађења и одговорно коришћење енергије и воде нису само еколошка питања, већ и предуслов за здравију и безбеднију будућност свих нас.
Будућност наше планете зависи од одлука које доносимо данас. Зато будимо инспирисани природом, делујмо за климу и градимо здравију будућност за генерације које долазе.
Еколошки поздрав! Завод за јавно здравље Тимок Зајечар
Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, под слоганом „Разоткривање привлачности – супротстављање зависности од никотина и дувана“, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је, у сарадњи са Здравственим центром Зајечар, Здравственим центром Књажевац, Црвеним крстом Зајечар, ТОЦ-ом Зајечар и Економско-трговинском школом у Зајечару, успешно реализовао здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“, која је одржана 1. јуна 2026. године у свечаној сали Завода.
Манифестација је окупила велики број грађана свих генерација, а посебно радује значајно присуство младих, који су показали велико интересовање за теме очувања здравља, превенције болести зависности и усвајања здравих животних навика.
Током догађаја посетиоци су имали прилику да измере крвни притисак, провере ниво шећера у крви, добију здравствено-промотивни материјал и разговарају са здравственим радницима о значају превенције и очувања здравља. Посебну пажњу привукло је представљање Саветовалишта за одвикавање од пушења, где су заинтересовани грађани могли да ураде тест никотинске зависности и добију стручне савете о престанку пушења и очувању здравља.
У оквиру едукативног дела програма реализована су предавања, интерактивне и креативне радионице посвећене штетности употребе дувана, електронских цигарета, никотинских врећица и других нових никотинских производа. Кроз едукативне садржаје, квизове знања, разговор са стручњацима и креативни рад, млади су имали прилику да на занимљив и приступачан начин стекну нова знања о ризицима које носи употреба никотина, али и о предностима здравих стилова живота и доношења одговорних одлука.
Велики одзив грађана и активно учешће младих још једном су потврдили значај континуираног здравствено-васпитног рада у заједници, као и растућу свест становништва о важности превенције болести зависности и очувања здравља.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар захваљује се свим грађанима који су својим присуством подржали обележавање овог значајног датума, као и партнерима који су дали значајан допринос успешној реализацији манифестације: Здравственом центру Зајечар, Здравственом центру Књажевац, Црвеном крсту Зајечар, ТОЦ-у Зајечар и Економско-трговинској школи у Зајечару.
Успех ове манифестације још једном потврђује да резултати унапређења здравља и превенције болести у великој мери зависе од тимског рада, заједничког деловања и добре међусекторске сарадње.
Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије.
Слоган: „Разоткривање привлачности: супротстављање зависности од никотина и дувана.”
Кампања тежи да укаже на начине на које индустрија дувана и никотина наставља да изнова осмишљава и преобликује своје производе како би привукла нову генерацију корисника, посебно децу и адолесценте, истовремено избегавајући строже мере контроле дувана широм света.
Упркос деценијама напретка у смањењу употребе дувана, тактике дуванске индустрије остају неумољиве. Компаније агресивно промовишу нове и растуће никотинске производе, као што су електронске цигарете, никотинске врећице и уређаји са синтетичким никотином – често представљени као „иновације“ – како би одржале зависност и придобиле нове кориснике. Овакве стратегије прете да пониште тешко стечене резултате у контроли дувана и заштити јавног здравља.
Забрињавајући нови подаци откривају размере проблема: најмање 40 милиона деце узраста 13–15 година широм света наводи да тренутно користи најмање један дувански производ. Од тога, 20 милиона пуши цигарете, а 10 милиона користи бездимне (оралне/назалне) дуванске производе. Такође, најмање 15 милиона адолесцената узраста 13–15 година већ користи електронске цигарете, а у земљама за које постоје подаци, деца у просеку имају девет пута већу вероватноћу да користе електронске цигарете него одрасли.
Кампања за 2026. годину има за циљ да:
повећа свест о променљивим стратегијама индустрије дувана и никотина, укључујући употребу синтетичког никотина, никотинских соли и аналога ради повећања потенцијала за развој зависности, уз представљање производа као технолошки напредних;
заговара снажније мере јавних политика за заштиту младих кроз забрану арома, рекламирања и промоције (укључујући дигиталне и друштвене мреже), као и регулисање паковања и дизајна производа који повећавају њихову привлачност и
спречи развој зависности и смањи потражњу пружањем знања и алата јавности – посебно младима – како би могли да се одупру манипулацијама индустрије и добију приступ подршци за одвикавање заснованој на доказима.
Настављајући кампању из 2025. године, Светски дан без дувана 2026. године наглашава континуирану посвећеност СЗО разоткривању тактика индустрије и унапређењу политика које штите младе људе и заједнице од зависности од никотина. Кампања позива владе, партнере и организације цивилног друштва да ојачају регулативу, затворе постојеће празнине у политикама и заштите будуће генерације од штетних последица употребе дуванских и никотинских производа.
Кључне чињенице о штетности дуванских производа:
Дуван убија до половине својих корисника који не престану да га користе (3–5).
Дуван сваке године усмрти више од 7 милиона људи, укључујући процењених 1,6 милиона непушача изложених дуванском диму из окружења .
Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
У циљу сузбијања епидемије дувана, државе чланице Светске здравствене организације усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана 2003. године. Тренутно су 183 државе потписнице овог споразума а међу њима и Србија од 2006. године.
Мере MPOWER Светске здравствене организације усклађене су са ОККД СЗО и показало се да спасавају животе и смањују трошкове здравствене заштите
Назив MPOWER представља акроним састављен од почетних слова шест кључних мера за контролу дувана које је препоручила СЗО ради спровођења ОККД СЗО: Monitor (праћење употребе дувана и политика превенције), Protect (заштита људи од дуванског дима), Offer (пружање помоћи за престанак пушења), Warn (упозоравање на штетност дувана), Enforce (спровођење забрана рекламирања, промоције и спонзорисања дувана) и Raise (повећање пореза на дуванске производе).
Епидемија дувана представља једну од највећих претњи по јавно здравље са којима се свет икада суочио и одговорна је за више од 7 милиона смртних случајева годишње, као и за инвалидитет и дуготрајну патњу услед болести повезаних са употребом дувана .
Сви облици употребе дувана су штетни и не постоји безбедан ниво изложености дувану. Пушење цигарета је најраспрострањенији облик употребе дувана у свету. Остали дувански производи укључују дуван за наргилу, цигаре, цигарилосе, загреване дуванске производе, дуван за ручно мотање цигарета, дуван за лулу, биди цигарете, кретеке и бездимне дуванске производе.
Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана широм света живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет болести и смртности повезаних са дуваном највећи. Употреба дувана доприноси сиромаштву јер усмерава трошкове домаћинства са основних потреба, као што су храна и становање, на дуванске производе. Овакво понашање је тешко променити због снажне зависности коју дуван изазива.
Економски трошкови употребе дувана су велики и укључују значајне трошкове лечења болести изазваних дуваном, као и губитак људског капитала услед оболевања и превремене смртности повезане са дуваном.
Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима
Познато је да у Србији свакодневно или повремено пуши око 1/3 одраслих становника, док е-цигарете користи све већи број одраслих становника (од 5 до 10%, зависно од истраживања и подручја).
Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕSPAD 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:
Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине земаља ЕSPAD, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕSPAD узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1%) и не разликује се по полу.
У просеку, 44% ученика у ЕSPAD земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.
Нови никотински и дувански производи
Загревани дувански производи стварају аеросол који садржи никотин и токсичне хемикалије загревањем дувана или активацијом уређаја који садржи дуван. Садрже никотин, супстанцу која изазива јаку зависност, додатке који нису дуван и често имају различите ароме.
Упркос тврдњама о „смањењу ризика“, нема доказа да су загревани дувански производи мање штетни од конвенционалних дуванских производа. Иако се неке токсичне супстанце налазе у мањим концентрацијама него у дуванском диму, аеросол загреваних производа садржи друге токсичне супстанце, понекад у већим количинама, попут глицидола, пиридина, диметил-трисулфида, ацетоина и метилглиоксала.
Поред тога, неке токсичне супстанце присутне у аеросолима ових производа не налазе се у диму конвенционалних цигарета и могу имати додатне штетне последице по здравље. Неке од супстанци које се ослобађају класификоване су као канцерогене
Електронске цигарете
Електронске цигарете представљају најчешћи облик електронских система за испоруку никотина и електронских система без никотина , али постоје и други производи попут електронских цигара и електронских лула. ЕНДС садрже различите количине никотина и штетних емисија. Употреба ових производа често се назива „вејпинг“, али то не значи да су безопасни или да ослобађају само водену пару.
Емисије електронских цигарета обично садрже никотин и друге токсичне супстанце штетне и за кориснике и за особе изложене аеросолу из окружења. Код појединих производа означених као производи без никотина утврђено је присуство никотина.
Докази указују да су ови производи штетни по здравље и да нису безбедни. Ипак, још је рано за коначне закључке о њиховим дугорочним последицама. Нека новија истраживања указују да употреба електронских цигарета може повећати ризик од срчаних и плућних болести. Изложеност никотину током трудноће може имати негативне последице по фетус, док никотин, као супстанца која изазива јаку зависност, штетно утиче на развој мозга.
Познат је ЕВАЛИ синдром и синдром „кокичастих плућа”. ЕВАЛИ синдром представља озбиљно оштећење плућа повезано са употребом електронских цигарета и „вејпинг“ производа. Први пут је широко препознат 2019. године у САД, када је забележен велики број младих особа са тешким респираторним симптомима након коришћења електронских цигарета, нарочито производа који су садржали ТХЦ и витамин Е ацетат. Симптоми могу бити: кашаљ, отежано дисање, бол у грудима, повишена температура, мучнина, повраћање и малаксалост. Код тежих случајева може доћи до акутне респираторне инсуфицијенције и потребе за интензивним лечењем. Сматра се да ЕВАЛИ није једна јединствена болест, већ скуп различитих типова оштећења плућа изазваних хемикалијама из аеросола електронских цигарета.
Синдром „кокичастих плућа“ је неформални назив за бронхиолитис облитеранс, ретку и озбиљну болест малих дисајних путева. Назив је настао након појаве болести код радника у фабрикама кокица за микроталасну пећницу који су били изложени хемикалији дијацетилу, ароми која даје укус путера. Код ове болести долази до: запаљења и ожиљавања ситних бронхија, трајног сужења дисајних путева, отежаног протока ваздуха кроз плућа. Симптоми укључују: хронични кашаљ, звиждање при дисању, прогресивно отежано дисање и умор. Нека пуњења за електронске цигарете садрже диацетил или сличне ароматичне супстанце, због чега дуготрајна употреба одређених производа за „вејпинг“ повећава ризик од развоја овог обољења.
Оба појма често се помињу у контексту ризика електронских цигарета и инхалације хемикалија које нису намењене за уношење у плућа.
Никотинске врећице
Никотинске врећице су унапред припремљене кесице које садрже никотин и по одређеним карактеристикама подсећају на традиционалне бездимне дуванске производе, попут снуса – по изгледу, садржају никотина и начину употребе (постављањем између усне и десни). Често се промовишу као „без дувана“, уз тврдње да се могу користити било где, а у неким земљама, попут САД, називају се и „беле врећице“.
Одговор Светске здравствене организације
Постоји суштински и непомирљив сукоб између интереса дуванске индустрије и интереса јавноздравствене политике. Дуванска индустрија производи и промовише производ за који је научно доказано да изазива зависност, узрокује болести и смрт и доприноси бројним друштвеним проблемима, укључујући повећање сиромаштва.
Размере људске и економске трагедије коју изазива дуван су алармантне, али и превентабилне. Дуванска индустрија настоји да прикрије опасности својих производа, али борба против тога се наставља.
Наша земља примењује све групе мера контроле дувана али постоје значајна подручја унапређења, нарочито када су у питању
повећање акциза на цигарете (више ефеката по смањење преваленције пушења има ако се спроводи ненајављено; повећање цене цигарета за 10% смањује преваленцију за 4-8%);
боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;
развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;
увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);
боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;
боље регулисање забране директног и индиректног рекламирања дуванских производа на друштвеним медијима и забране њихове промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;
обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења;
стратешко планирање мера контроле дувана.
Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар организује здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“.
Манифестација ће бити одржана у понедељак, 1. јуна 2026. године, у свечаној сали Завода, у периоду од 09.00 до 11.00 часова.
Током догађаја грађани ће имати прилику да:
• измере крвни притисак,
• провере ниво шећера у крви,
• добију здравствено-промотивни материјал и савете за очување здравља,
• ураде тест никотинске зависности,
• информишу се о начинима престанка пушења и очувања здравља.
Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, чији је овогодишњи слоган „Разоткривање привлачности – супротстављање зависности од никотина и дувана“, Одсек за промоцију здравља Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар организује здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“, која ће бити одржана у свечаној сали Завода, дана 01.06.2026. године, у периоду од 09.00 до 11.00 часова.
Током манифестације грађани ће имати прилику да:
измере крвни притисак,
провере ниво шећера у крви,
добију здравствено-промотивни материјал и корисне савете за очување здравља.
У оквиру догађаја биће представљено и Саветовалиште за одвикавање од пушења, а заинтересовани грађани моћи ће да ураде тест никотинске зависности и информишу се о начинима престанка пушења и очувања здравља.
Такође, у оквиру манифестације, сви заинтересовани суграђани имаће прилику да се кроз кратку едукацију и радионице упознају са ризицима употребе дувана и нових дуванских и никотинских производа, као и са бенефитима њиховог неконзумирања. Посебан акценат биће стављен на штетност употребе нових никотинских и дуванских производа који су све више присутни међу младима.
Позивамо све грађане да својим присуством подрже обележавање овог значајног датума и допринесу подизању свести о штетности дуванског дима и значају здравих стилова живота.
Организатори:
ЗЗЈЗ ”Тимок”’ Зајечар – Одсек за промоцију здравља
Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је установљен, након што је 1993. године Генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.
Тема за 2026. годину: Породице, неједнакости и добробит деце
Тема обележавања за 2026. годину, „Породице, неједнакости и добробит деце“, указује на то како растуће неједнакости обликују породични живот и утичу на будућност деце. Ова тема позива на снажнија улагања у интегрисане политике усмерене на породицу, како би се смањиле разлике и подржао здрав развој деце.
Породице имају централну улогу у друштвеном и економском напретку, али се многе суочавају са несигурним приходима, ограниченом подршком у бризи о деци и неједнаким приступом основним услугама. Без адекватне подршке, породице са малом децом изложене су већем ризику од сиромаштва, што може имати дугорочне последице по здравље, образовање и укупну добробит деце. Нестабилни приходи, недовољна подршка породицама и ограничен приступ услугама могу негативно утицати на развој деце, посебно када су додатно присутне неједнакости засноване на полу, раси, мигрантском статусу или инвалидитету.
Како глобалне неједнакости расту, овогодишње обележавање има за циљ да скрене пажњу на разлике у приходима, образовању, здравственој заштити, дигиталној доступности и приступу основним услугама, које значајно утичу на животне могућности деце. Посебан акценат биће стављен на потребу развоја интегрисаних система социјалне заштите — укључујући дечије додатке, родитељско одсуство, доступну бригу о деци и рано образовање — како би се ојачала отпорност породица, смањило сиромаштво и промовисале једнаке могућности за сву децу.
Догађај ће такође подстаћи дијалог између држава чланица, тела Уједињених нација и организација цивилног друштва, представити примере добре праксе у креирању политика и најавити ново истраживање које анализира трендове неједнакости и могућа политичка решења у контексту Агенде 2030.
Из историјата Међународног дана породице
Током 1980-их година 20. века, Уједињене нације су почеле да усредсређују пажњу на питања у вези са породицом. На основу препорука из 1983. године, Економски и социјални савет, као и Комисија за социјални развој, у својој резолуцији о улози породице у развојном процесу (бр. 1983/23), затражили су од генералног секретара да утиче на повећање свести међу доносиоцима одлука и јавности о проблемима и потребама породице, као и о ефикасним начинима задовољења тих потреба.
У својој резолуцији бр. 1985/29, од 29. маја 1985. године, Савет је позвао Генералну скупштину УН да размотри могућност укључивања у привремени дневни ред свог 41. заседања тачке под називом „Породице у процесу развоја“, с циљем разматрања захтева Генералног секретара за покретање процеса развоја глобалне свести о овим питањима међу владама, међувладиним и невладиним организацијама и широм јавношћу.
Касније, на основу препорука Комисије за социјални развој формулисаних током њеног 30. заседања, Скупштина је позвала све државе да изнесу своје ставове у вези са могућим проглашењем Међународне године породице, као и своје коментаре и предлоге.
Савет је такође затражио од Генералног секретара да Генералној скупштини УН на њеном 43. заседању поднесе свеобухватан извештај заснован на коментарима и предлозима држава чланица о могућем проглашењу такве године и другим начинима за побољшање положаја и добробити породице, као и интензивирање међународне сарадње у оквиру глобалних напора за унапређење друштвеног напретка и развоја.
Генерална скупштина УН је у својој резолуцији бр. 44/82 од 9. децембра 1989. године прогласила Међународну годину породице.
Генерална скупштина УН је 1993. године, резолуцијом А/РЕС/47/237, одлучила да се 15. мај сваке године обележава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику за унапређење свести о питањима која се односе на породице и за повећање знања о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Да ли породице могу бити кључ за остваривање Циљева одрживог развоја (СДГ)?
Породичне политике представљају један од темеља националних јавних политика и најзначајнији су механизам путем којег владе могу утицати на животни стандард будућих генерација. У оквиру остваривања глобалних амбиција дефинисаних Циљевима одрживог развоја (СДГ), породичне политике имају важну улогу у достизању циљева у оквиру бројних области одрживог развоја.
Да ли сте знали?
Породична газдинства чине око 80% свих фарми широм света и имају кључну улогу у обезбеђивању прехрамбене сигурности, запошљавању у руралним подручјима и очувању екосистема — нарочито у земљама у развоју.
Породични пољопривредници у земљама у развоју суочавају се са смањеним приносима услед климатских промена, што доводи до пораста сиромаштва и несигурности у снабдевању храном, јер екстремни временски услови смањују и производњу хране и куповну моћ становништва.
Породице са ниским приходима у земљама у развоју најтеже су погођене климатским променама због своје зависности од природних ресурса и слабе инфраструктуре, што им отежава да се носе са последицама екстремних временских услова.
Породице могу смањити свој угљенични отисак усвајањем еколошки одговорнијих навика — попут штедње енергије, смањења отпада и мање конзумације меса и млечних производа — чиме се емисије повезане са исхраном могу смањити и до 73%.
10 начина за јачање породичних веза
Организација породичних окупљања
Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Дељење прича, уживање у међусобном друштву и присећање заједничких тренутака зближава и јача породичне односе.
Прављење породичног албума или споменара
Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као драгоцена успомена која осветљава породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин подстиче се сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.
Припрема породичних рецепата
Храна има посебну моћ да окупља људе. Неговање породичних традиција кроз припрему омиљених рецепата који се преносе кроз генерације може постати драгоцено заједничко искуство. Укључивање свих чланова породице у припрему хране може се претворити у забавну и повезујуц́у активност. Током оброка могу се делити успомене везане за одређена јела и породичне тренутке.
Заједничко волонтирање
Давање доприноса заједници одличан је начин да се породица зближи, док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и подстиче развој емпатије, солидарности и заједништва.
Започињање нове породичне традиције
Традиције чине породицу јединственом. Међународни дан породице може бити прилика за започињање нове традиције којој ће се чланови породице радовати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или неки мали породични ритуал. Нова традиција ствара осећај припадности и заједништва.
Писање искрених писама
У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може имати посебан значај. Важно је поделити осећања, изразити захвалност и показати љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важне.
Прављење породичног стабла
Истраживање породичне историје представља леп начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују породицу. Оваква активност може подстаћи занимљиве разговоре и нова сазнања о пореклу породице. Деца посебно воле да слушају приче о члановима породице које нису упознала, а овакве активности могу бити и веома едукативне.
Провођење квалитетног времена у природи
Природа има моћ да освежи дух и ојача везе међу људима. Окупљање породице за дан проведен на отвореном — кроз пешачење, веслање или пикник — може допринети стварању лепих успомена. Свеж ваздух и заједничка искуства пружају прилику за разговор, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.
Посвећивање дана породици
Овај дан може се претворити у породични дан посвећен активностима које сви воле. Могуће је направити распоред испуњен играма, филмовима или хобијима у којима уживају сви чланови породице. Такви тренуци омогућавају боље упознавање међусобних интересовања и могу допринети откривању нових заједничких активности.
Разговор о породичним вредностима
Важно је одвојити време за разговор о вредностима које породица негује — попут отворености, лојалности, љубави и међусобне подршке. Овакви разговори не само да јачају породичне везе, већ помажу млађим генерацијама да наставе да негују исте вредности.
Међународни дан породице је више од датума у календару — то је подсетник на значај међусобне подршке, блискости и неговања породичних односа.
12. мај обележава се широм света као Међународни дан медицинских сестара, на годишњицу рођења Флоренс Најтингел, британске медицинске сестре и зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овај датум представља прилику да се истакне значај, посвећеност и снажан утицај медицинских сестара на здравље појединаца и заједнице.
Међународно веће медицинских сестара (ICN) сваке године препоручује тему којом се обележава овај дан. Овогодишњи слоган гласи: „Наше сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спашавају животе“ и усмерен је на важност стварања сигурног, праведног и подстицајног радног окружења у којем ће рад медицинских сестара бити препознат, цењен и подржан.
Председник ICN-а, José Luis Cobos Serrano, истиче да је ова тема изабрана јер медицинске сестре свакодневно, широм света, пружају изузетан допринос очувању и унапређењу здравља. Њихова улога је незаменљива, а њихов потенцијал још већи када су оснажене да делују пуним капацитетом. Оснаживање подразумева обезбеђивање адекватних услова рада, приступ ресурсима, могућности за професионални развој и простор да се њихов глас чује и уважи у обликовању будућности здравствене заштите.
Настављајући се на теме из претходних година – „Економска моћ бриге“ (2024) и „Брига о медицинским сестрама јача економију“ (2025) – фокус у 2026. години ставља се на снагу и утицај који медицинске сестре имају у креирању сигурнијег, ефикаснијег и доступнијег здравственог система за све. Њихова знања, вештине и посвећеност представљају темељ квалитетне здравствене неге и значајан ресурс за решавање савремених здравствених изазова.
ICN ће овим поводом објавити извештај заснован на доказима, који ће указати на значај улагања у медицинске сестре као кључни део здравственог система. Извештај ће нагласити потребу за обезбеђивањем сигурних радних услова, праведне надокнаде, као и могућности за образовање, лидерство и активно учешће у доношењу одлука. Оваква улагања не доприносе само професионалном задовољству, већ директно унапређују квалитет неге и здравствене исходе пацијената.
Писани материјали и стручна упутства доступни су на званичном сајту ICN-а.
Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај датум део је глобалне иницијативе коју од 2002. године спроводе државе чланице Светске здравствене организације (СЗО), са циљем да се истакне значај редовне физичке активности као једног од кључних предуслова за очување и унапређење здравља и општег благостања.
Недовољна физичка активност, заједно са неправилном исхраном и употребом дувана, сврстава се међу најзначајније факторе ризика за настанак и развој бројних хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес, малигне и респираторне болести. Ове болести се у великој мери могу спречити или ублажити променом животних навика. Поред тога, физичка неактивност негативно утиче и на правилан раст и развој деце и може довести до појаве различитих деформитета. Ипак, доступни подаци, како на националном тако и на глобалном нивоу, показују да физичка неактивност последњих година поприма размере озбиљног јавноздравственог проблема у свим старосним групама. На глобалном нивоу, више од четвртине одраслих не достиже препоручени ниво физичке активности. То значи да свака трећа одрасла жена и сваки четврти одрасли мушкарац, нису довољно физички активни. Ситуација је још неповољнија код младих, будући да преко 80% адолесцената не испуњава препоруке у погледу минималне физичке активности.
У Србији, према последњем Истраживању здравља становништва из 2019. године, око 41% одраслих је физички неактивно, при чему је неактивност израженија код жена него код мушкараца. Просечно време проведено у седећем положају код особа старијих од 15 година износи готово пет сати дневно, док становници Београда проводе још више времена седећи. Прекомерном седењу, односно седам и више сати дневно, изложена је скоро четвртина популације наше земље узраста 15 и више година. Редовно пешачење или вожњу бицикла у препорученом трајању практикује тек око 10% грађана, док се фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави приближно сваки једанаести становник.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75-150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
ЗАШТО ТРЕБА БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?
Бављење физичком активношћу представља једну од најзначајнијих навика коју сваки појединац, без обзира на године, треба да усвоји ради очувања и унапређења здравља.
Добробити редовне физичке активности су вишеструке:
Физичка активност доприноси снижавању крвног притиска, смањењу количине масног ткива, унапређењу регулације шећера у крви и бољем функционисању органа за варење. Истовремено она побољшава циркулацију и снабдевање ткива кисеоником, чиме се значајно умањује ризик од настанка хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, мождани удар, дијабетес и различите врсте карцинома (посебно дебелог црева, дојке, плућа, простате, јетре и ендометријума).
Редовно кретање позитивно утиче на развој моторичких способности и здравље мишићно-скелетног система, помаже у одржавању оптималне телесне тежине и смањује ризик од остеопорозе, падова и повреда, нарочито код старијих особа.
Поред физичких користи, физичка активност има значајан утицај на ментално здравље – смањује стрес, напетост, анксиозност и симптоме депресије, који су често повезани са седентарним начином живота. Такође подстиче лучење мелатонина, што доприноси бољем квалитету и дужини сна.
Редовно вежбање побољшава самопоуздање, когнитивне функције и опште психичко благостање, а истовремено подстиче развој и одржавање социјалних вештина и доприноси бољој друштвеној интеграцији.
Код младих, физичка активност је повезана са бољом концентрацијом, памћењем и бољим успехом у школи, као и са мањом вероватноћом усвајања ризичних понашања, као што су употреба дувана, алкохола и других психоактивних супстанци.
Поред индивидуалних користи, значајни су и друштвени и економски ефекти – смањење трошкова здравствене заштите, повећање радне продуктивности и стварање здравијег окружења за живот.
АДЕКВАТАН НИВО ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ МОЖЕ СПРЕЧИТИ СКОРО 5 МИЛИОНА
ПРЕВРЕМЕНИХ СМРТНИХ ИСХОДА ГОДИШЊЕ ШИРОМ СВЕТА!
УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ГОЈАЗНОСТ
Физичка активност има кључну улогу у превенцији и контроли гојазности, јер доприноси успостављању енергетске равнотеже између уноса и потрошње калорија. Повећањем енергетске потрошње и убрзањем метаболизма, редовно кретање доприноси смањењу количине масног ткива и одржавању здраве телесне тежине. Истовремено, физичка активност може утицати на регулацију апетита и смањење уноса висококалоричне хране, чиме додатно доприноси одржавању здраве телесне тежине. Код деце и одраслих, довољан ниво физичке активности смањује ризик од настанка гојазности и њених компликација, као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес, док код особа које већ имају вишак килограма представља важан део свеобухватног приступа лечењу и унапређењу здрав
ПРЕПОРУКЕ ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ: · Будите физички активни током читавог живота – кад год можете и колико год можете. · Смањите време које проводите седећи – устајте, крећите се, правите паузе. · Нека ваша физичка активност буде разносврсна – мењајте темпо, трајање и врсту активности. · Одрасле особе треба да имају најмање 150 минута умерене активности недељно и радите вежбе за мишиће бар два пута недељно. · Радите вежбе истезања најмање два пута недељно. · Мала деца треба да буду физички активна најмање 3 сата дневно, кроз игру и кретање. · Школска деца и адолесценти треба да буду активни бар 60 минута сваког дана. · Ограничите време испред екрана код деце и младих на највише 2 сата дневно. · Ако имате преко 65 година, укључите вежбе за одржавање и побољшање равнотеже и координације. · Сваки додатни покрет се рачуна – и мало је боље него ништа. · Вежбајте безбедно – бирајте безбедно окружење и користите одговарајућу опрему. · Укључите кретање у свакодневне активности – користите степенице уместо лифта, идите пешке или бициклом кад год можете, паркирајте се мало даље од жељене дестинације. Ако користите превоз, сиђите бар две станице раније и прошетајте. · Физичка активност није само спорт – и рад у башти, кућни послови или игра са децом и кућним љубимцима се рачунају.
· Покрените се заједно са другима – укључите породицу и пријатеље, биће лакше и занимљивије. · Поставите достижне циљеве и пратите свој напредак – водите белешке или користите апликације да останете мотивисани.
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ УЖИВАЊЕ, А НЕ ОБАВЕЗА! ПОСЕБНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ГОЈАЗНЕ ОСОБЕ · Почните полако – крените са 10–15 минута активности дневно и постепено продужавајте време. · Бирајте умерене аеробне активности – брзо ходање, пливање, вожња бицикла или вежбе у води су добар избор. · Да бисте заштитили зглобове, дајте предност активностима са мањим оптерећењем – пливању, нордијском ходању или вежбању на елиптичном тренажеру. · Поставите циљ да временом достигнете око 300 минута активности недељно. · Комбинујте аеробне вежбе и вежбе снаге – јачање мишића помаже убрзању метаболизма. · Укључите вежбе истезања, равнотеже и флексибилности – као што су јога или пилатес – да бисте побољшали покретљивост и свакодневно функционисање. · Активност треба уводити постепено и прилагођавати је здравственом стању особе. · Било каква физичка активност је боља него никаква
Посаветујте се са здравственим радником или стручњаком за физичку активност како бисте изабрали праву врсту и меру активности за себе. Информишите се из проверених извора и континуирано унапређујте своје знање о здравим животним навикама.
Уколико желите да проверите своје знање о физичкој активности, то можете учинити попуњавањем теста „Шта знате о физичкој активности“.
Светска здравствена организација (СЗО) позива све здравствене установе и здравствене раднике да се укључе у обележавање Светског дана хигијене руку, који се традиционално обележава 5. маја. Кампања „SAVE LIVES: Clean Your Hands“ (САЧУВАЈТЕ ЖИВОТЕ – оперите своје руке), која се спроводи од 2009. године у оквиру програма за безбедност пацијената „Clean care is safer care” започетог 2005/2006. године, има за циљ да одржи глобалну свест о значају хигијене руку и превенције и сузбијања инфекција (ПСИ) у здравственој заштити, као и да подстакне континуирано унапређење праксе на локалном и националном нивоу.
Србија се укључила у овај програм СЗО 2008. године организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом „Чисте руке – безбедне руке“.
У 2026. години обележава се 18 година ове кампање, уз слоган „Акција спасава животе“, којим се наглашава потреба за обновљеним и појачаним деловањем свих који учествују у пружању здравствене заштите. Здравствене установе се позивају да преузму доступне промотивне материјале, планирају њихове начине примене и активно укључе здравствене раднике у спровођење активности у кампањи. Посебно се препоручује да се кроз комуникацију са здравственим радницима додатно промовише значај хигијене руку и да се подстакне примена мера превенције и контроле инфекција у свакодневној пракси.
Значајан део инфекција повезаних са здравственом заштитом, односно болничких инфекција, може се спречити правилном и правовременом хигијеном руку, као и доследном применом мера ПСИ. Болничке инфекције представљају стални ризик за пацијенте у свим здравственим установама, доприносе развоју антимикробне резистенције, повећавају смртност и морбидитет, продужавају трајање хоспитализације и генеришу додатне трошкове здравственог система. Њихов утицај се огледа и у значајном оптерећењу за пацијенте, породице и здравствене раднике, као и у отежаном остваривању циљева квалитетне и безбедне здравствене заштите.
Ефикасна примена хигијене руку и мера превенције и сузбијања инфекција може бити отежана услед неадекватних услова у здравственим установама, укључујући недостатак чисте воде, санитације, адекватног управљања медицинским отпадом и општих хигијенских стандарда (Програм СЗО: Water, sanitation and hygiene – WASH). Ови фактори утичу не само на безбедност пацијената и здравствених радника, већ и на достојанство и једнак приступ здравственој заштити.
У складу са глобалним препорукама СЗО, здравствене установе треба да промовишу хигијену руку засновану на доказима, укључујући примену концепта „Мојих 5 тренутака за хигијену руку“ и правилне технике хигијене руку. Такође се препоручује укључивање хигијене руку у националне и институционалне планове превенције и сузбијања инфекција, у складу са Глобалним акционим планом и оквиром за праћење, као и континуирано праћење придржавања хигијене руку уз обезбеђивање повратних информација здравственим радницима, што Србија већ годинама чини.
Посебан фокус у 2026. години ставља се на имплементацију глобалних ПСИ стратегија и постизање кључних индикатора до 2030. године. Један од приоритетних циљева је успостављање система праћења придржавања хигијене руку и редовног извештавања, у току 2026. године.
Здравствене установе се подстичу да активно учествују у кампањи организовањем локалних активности, коришћењем доступних СЗО материјала, учешћем у едукативним вебинарима и разменом искустава и примера добре праксе.
Позивамо све здравствене раднике и установе да се придруже обележавању Светског дана хигијене руку 5. маја 2026. године и допринесу унапређењу безбедности пацијената и здравствених радника кроз доследну примену хигијене руку и мера превенције исузбијања инфекција.
У том смислу, позивају се здравствене установе да у току месеца маја спроведу самопроцену применом Упитника СЗО за хигијену руку, као и циљане опсервације придржавања хигијене руку (момент 1) на одабраним местима неге и лечења пацијената (минимум по 50 опсервација у јединицама интензивног лечења, на интерним одељењима и одељењима хирургије), те да о резултатима известе надлежни завод/институт за јавно здравље.
5 МОМЕНАТА ХИГИЈЕНЕ РУКУ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА БОЛНИЧКОГ СТАЦИОНАРНОГ ТИПА”
