Shane - ЗЈЗ "Тимок"

XXXVI Недеља здравља уста и зуба „Здрави зуби за здрав осмех”

Недеља здравља уста и зуба у Републици Србији традиционално се обележава од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, са циљем указивања на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Обележавање спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Ове године, XXXVI Недеља здравља уста и зуба обележава се у периоду од 18. до 24. маја 2026. године под слоганом „Здрави зуби за здрав осмех”. Слоган кампање наглашава значај доброг оралног здравља као важног дела општег здравља и предуслова за правилно обављање основних функција као што су исхрана, дисање и говор, али и као једног од кључних фактора који доприносе самопоуздању и психосоцијалном благостању.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Оно се мења током животног века, од најранијег детињства до старости, неодвојиви је део општег здравља и омогућава појединцима активно учешће у друштву и остваривање сопствених потенцијала.

Када је орално здравље нарушено болешћу или повредом, последице се одражавају и на опште здравље. Бол и нелагодност повезани са оралним болестима отежавају концентрацију, доводе до изостајања из школе или са посла и могу изазвати социјалну изолацију.

Учесталост главних болести уста и зуба наставља да расте широм света услед урбанизације и промена животних услова. То је пре свега последица недовољне изложености флуору (у води за пиће и средствима за оралну хигијену као што су пасте за зубе), доступности, приступачности и коришћења хране са високим садржајем шећера, као и ограниченог приступа услугама стоматолошке здравствене заштите у заједници. Маркетинг хране и пића богатих шећером, као и дуванских и алкохолних производа, довео је до повећане потрошње производа који доприносе настанку болести уста и зуба као и многих других незаразних болести.

Обележавање Недеље здравља уста и зуба има за циљ да се мотивишу појединци, породице, заједнице и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар), пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), губитак зуба, рак усне дупље и урођене мане као што су расцеп усне и непца имају велики здравствени, социјални и економски значај и представљају јавноздравствени проблем на глобалном нивоу.

Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама у Републици Србији. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Кључне чињенице о оралном здрављу

Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.

Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.

Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.

Процењује се да на глобалном нивоу 3,7 милијарди људи има неко орално обољење.

Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће обољење уста и зуба.

Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.

Малигно обољење усне дупље обухвата рак усана, других делова усне дупље и орофаринкса и по учесталости представља 13. најчешће малигно обољење у свету.

Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ „ТИМОК“ ЗАЈЕЧАР РАСПИСУЈУ КОНКУРС за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему: » Здрави зуби за здрав осмех «

У периоду од 18. до 24. маја 2026. године на територији Србије обележава се XXXVI Недеља здравља уста и зуба под слоганом “Здрави зуби за здрав осмех“

Циљ обележавања Недеље здравља уста и зуба је информисање опште популације о важности очувања здравља уста и зуба, као и о утицају на свеукупно здравље. У оквиру обележавања овогодишње Недеље здравља уста и зуба посебно се истиче утицај оралног здравља на свакодневне активности као што су говор и смех.

Традиционално у оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба Институт за јавно здравље Србије заједно са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду расписују конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци предшколског узраста у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.

Вртићи и основне школе могу да доставе по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст одI-IV разред и V-VIII разреда основне школе. Радови се достављају окружном заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар ул.Сремска 13 -Одсек за промоцију здравља до 01. јуна 2026. године, са назнаком „За конкурс XXXVI Недеља здравља уста и зуба”. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.

Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 8. јуна 2026. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад.

Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији. Радови се неће враћати већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом (слањем радова школе и аутори се саглашавају са написаним начинима коришћења). Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде на окружном нивоу), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова.

15. мај – Међународни дан породице 2026. Године

Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је установљен, након што је 1993. године Генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.

Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.

Тема за 2026. годину: Породице, неједнакости и добробит деце

Тема обележавања за 2026. годину, „Породице, неједнакости и добробит деце“, указује на то како растуће неједнакости обликују породични живот и утичу на будућност деце. Ова тема позива на снажнија улагања у интегрисане политике усмерене на породицу, како би се смањиле разлике и подржао здрав развој деце.

Породице имају централну улогу у друштвеном и економском напретку, али се многе суочавају са несигурним приходима, ограниченом подршком у бризи о деци и неједнаким приступом основним услугама. Без адекватне подршке, породице са малом децом изложене су већем ризику од сиромаштва, што може имати дугорочне последице по здравље, образовање и укупну добробит деце. Нестабилни приходи, недовољна подршка породицама и ограничен приступ услугама могу негативно утицати на развој деце, посебно када су додатно присутне неједнакости засноване на полу, раси, мигрантском статусу или инвалидитету.

Како глобалне неједнакости расту, овогодишње обележавање има за циљ да скрене пажњу на разлике у приходима, образовању, здравственој заштити, дигиталној доступности и приступу основним услугама, које значајно утичу на животне могућности деце. Посебан акценат биће стављен на потребу развоја интегрисаних система социјалне заштите — укључујући дечије додатке, родитељско одсуство, доступну бригу о деци и рано образовање — како би се ојачала отпорност породица, смањило сиромаштво и промовисале једнаке могућности за сву децу.

Догађај ће такође подстаћи дијалог између држава чланица, тела Уједињених нација и организација цивилног друштва, представити примере добре праксе у креирању политика и најавити ново истраживање које анализира трендове неједнакости и могућа политичка решења у контексту Агенде 2030.

Из историјата Међународног дана породице

Током 1980-их година 20. века, Уједињене нације су почеле да усредсређују пажњу на питања у вези са породицом. На основу препорука из 1983. године, Економски и социјални савет, као и Комисија за социјални развој, у својој резолуцији о улози породице у развојном процесу (бр. 1983/23), затражили су од генералног секретара да утиче на повећање свести међу доносиоцима одлука и јавности о проблемима и потребама породице, као и о ефикасним начинима задовољења тих потреба.

У својој резолуцији бр. 1985/29, од 29. маја 1985. године, Савет је позвао Генералну скупштину УН да размотри могућност укључивања у привремени дневни ред свог 41. заседања тачке под називом „Породице у процесу развоја“, с циљем разматрања захтева Генералног секретара за покретање процеса развоја глобалне свести о овим питањима међу владама, међувладиним и невладиним организацијама и широм јавношћу.

Касније, на основу препорука Комисије за социјални развој формулисаних током њеног 30. заседања, Скупштина је позвала све државе да изнесу своје ставове у вези са могућим проглашењем Међународне године породице, као и своје коментаре и предлоге.

Савет је такође затражио од Генералног секретара да Генералној скупштини УН на њеном 43. заседању поднесе свеобухватан извештај заснован на коментарима и предлозима држава чланица о могућем проглашењу такве године и другим начинима за побољшање положаја и добробити породице, као и интензивирање међународне сарадње у оквиру глобалних напора за унапређење друштвеног напретка и развоја.

Генерална скупштина УН је у својој резолуцији бр. 44/82 од 9. децембра 1989. године прогласила Међународну годину породице.

Генерална скупштина УН је 1993. године, резолуцијом А/РЕС/47/237, одлучила да се 15. мај сваке године обележава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику за унапређење свести о питањима која се односе на породице и за повећање знања о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.

Да ли породице могу бити кључ за остваривање Циљева одрживог развоја (СДГ)?

Породичне политике представљају један од темеља националних јавних политика и најзначајнији су механизам путем којег владе могу утицати на животни стандард будућих генерација. У оквиру остваривања глобалних амбиција дефинисаних Циљевима одрживог развоја (СДГ), породичне политике имају важну улогу у достизању циљева у оквиру бројних области одрживог развоја.

Да ли сте знали?

Породична газдинства чине око 80% свих фарми широм света и имају кључну улогу у обезбеђивању прехрамбене сигурности, запошљавању у руралним подручјима и очувању екосистема — нарочито у земљама у развоју.

Породични пољопривредници у земљама у развоју суочавају се са смањеним приносима услед климатских промена, што доводи до пораста сиромаштва и несигурности у снабдевању храном, јер екстремни временски услови смањују и производњу хране и куповну моћ становништва.

Породице са ниским приходима у земљама у развоју најтеже су погођене климатским променама због своје зависности од природних ресурса и слабе инфраструктуре, што им отежава да се носе са последицама екстремних временских услова.

Породице могу смањити свој угљенични отисак усвајањем еколошки одговорнијих навика — попут штедње енергије, смањења отпада и мање конзумације меса и млечних производа — чиме се емисије повезане са исхраном могу смањити и до 73%.

10 начина за јачање породичних веза

Организација породичних окупљања

Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Дељење прича, уживање у међусобном друштву и присећање заједничких тренутака зближава и јача породичне односе.

Прављење породичног албума или споменара

Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као драгоцена успомена која осветљава породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин подстиче се сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.

Припрема породичних рецепата

Храна има посебну моћ да окупља људе. Неговање породичних традиција кроз припрему омиљених рецепата који се преносе кроз генерације може постати драгоцено заједничко искуство. Укључивање свих чланова породице у припрему хране може се претворити у забавну и повезујуц́у активност. Током оброка могу се делити успомене везане за одређена јела и породичне тренутке.

Заједничко волонтирање

Давање доприноса заједници одличан је начин да се породица зближи, док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и подстиче развој емпатије, солидарности и заједништва.

Започињање нове породичне традиције

Традиције чине породицу јединственом. Међународни дан породице може бити прилика за започињање нове традиције којој ће се чланови породице радовати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или неки мали породични ритуал. Нова традиција ствара осећај припадности и заједништва.

Писање искрених писама

У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може имати посебан значај. Важно је поделити осећања, изразити захвалност и показати љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важне.

Прављење породичног стабла

Истраживање породичне историје представља леп начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују породицу. Оваква активност може подстаћи занимљиве разговоре и нова сазнања о пореклу породице. Деца посебно воле да слушају приче о члановима породице које нису упознала, а овакве активности могу бити и веома едукативне.

Провођење квалитетног времена у природи

Природа има моћ да освежи дух и ојача везе међу људима. Окупљање породице за дан проведен на отвореном — кроз пешачење, веслање или пикник — може допринети стварању лепих успомена. Свеж ваздух и заједничка искуства пружају прилику за разговор, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.

Посвећивање дана породици

Овај дан може се претворити у породични дан посвећен активностима које сви воле. Могуће је направити распоред испуњен играма, филмовима или хобијима у којима уживају сви чланови породице. Такви тренуци омогућавају боље упознавање међусобних интересовања и могу допринети откривању нових заједничких активности.

Разговор о породичним вредностима

Важно је одвојити време за разговор о вредностима које породица негује — попут отворености, лојалности, љубави и међусобне подршке. Овакви разговори не само да јачају породичне везе, већ помажу млађим генерацијама да наставе да негују исте вредности.

Међународни дан породице је више од датума у календару — то је подсетник на значај међусобне подршке, блискости и неговања породичних односа.

ИЗВОРИ:

ОГЛАС ЗА ПРОДАЈУ

Оглашава се јавна продаја путничког возила марке DACIA LOGAN BASE 1.4 MPI, регистарске ознаке ZA 002 CJ.

Возило се продаје у виђеном стању.

Почетна цена за возило према процени сталног судског саобраћајног вештака износи: 90.727,00 динара.

Право учешћа на лицитацији имају домаћа и страна правна и физичка лица.

Заинтересована лица могу да разгледају возило у договору са овлашћеним лицима Завода радним данима у периоду од 15.05.2026. до 25.05.2026. године, у времену од 12-14 часова.

Лица заинтересована за куповину возила имају право учешћа на лицитацији ако су до почетка лицитације доставили доказ о уплати депозита.

Депозит се уплаћује у динарима у износу од 10% почетне цене возила на рачун Завода за јавно здравље “Тимок” Зајечар бр. 840-250667-71 или у готовини на благајни Завода.
Пријава за учешће на лицитацији садржи: доказ о уплаћеном депозиту; име и презиме физичког лица, односно назив фирме правног лица; адресу, матични број и потпис; број телефона; број рачуна за враћање депозита.

Пријаве за лицитацију достављају се закључно са 26.05.2026. године до 11 часова. Пријаве послате после овог рока сматраће се неблаговременим.

На повраћај депозита нема право учесник који не прихвати почетну цену и учесник који излицитира највећу цену, а не закључи уговор или не уплати излицитирану купопродајну цену.

Лицитација ће се одржати дана 26.05.2026. године са почетком у 12 часова у просторијама Завода за јавно здравље Тимок Зајечар, ул. Сремска бр. 13.

Регистрација учесника је 26.05.2026. године од 11 до 12 часова, на месту где се одржава лицитација.

ПДВ и остали трошкови купопродаје падају на терет купца.

2. Оглашава се јавна продаја теретног возила марке ISUZU D-MAX, регистарске ознаке ZA 042 GV.

Возило се продаје у виђеном стању.

Почетна цена за возило према процени сталног судског саобраћајног вештака износи: 1.697.522,00 динара.

Право учешћа на лицитацији имају домаћа и страна правна и физичка лица.

Регистрација учесника је 26.05.2026. године од 11 до 12 часова, на месту где се одржава лицитација.

ПДВ и остали трошкови купопродаје падају на терет купца.

3. Оглашава се јавна продаја радне машине Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар – распршивача и замагљивача марке IGEBA U-15 HD-M.

Предметна радна машина продаје се у виђеном стању.

Почетна цена за радну машину: распршивач и замагљивач марке IGEBA U-15 HD-M према процени сталног судског вештака износи: 656.997,00 динара.

Право учешћа на лицитацији имају домаћа и страна правна и физичка лица.

Заинтересована лица могу да разгледају предмет лицитације у договору са овлашћеним лицима Завода радним данима у периоду од 15.05.2026. до 25.05.2026. године, у времену од 12-14 часова.

Лица заинтересована за куповину радне машине марке IGEBA U-15 HD-M имају право учешћа на лицитацији ако су до почетка лицитације доставили доказ о уплати депозита.

Депозит се уплаћује у динарима у износу од 10% почетне цене радне машине на рачун Завода за јавно здравље “Тимок” Зајечар бр. 840-250667-71 или у готовини на благајни Завода.

Пријава за учешће на лицитацији садржи: доказ о уплаћеном депозиту; име и презиме физичког лица, односно назив фирме правног лица; адресу, матични број и потпис; број телефона; број рачуна за враћање депозита.

Пријаве за лицитацију достављају се закључно са 26.05.2026. године до 12 часова. Пријаве послате после овог рока сматраће се неблаговременим.

Лицитација ће се одржати дана 26.05.2026. године са почетком у 13 часова у просторијама Завода за јавно здравље Тимок Зајечар, ул. Сремска бр. 13.

Регистрација учесника је 26.05.2026. године од 12 до 13 часова, на месту где се одржава лицитација.

ПДВ и остали трошкови купопродаје падају на терет купца.

Међународни дан медицинских сестара – 12. maj 2026. год. „НАШЕ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ – НАША БУДУЋНОСТ ОСНАЖЕНЕ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ СПАШАВАЈУ ЖИВОТЕ“

12. мај обележава се широм света као Међународни дан медицинских сестара, на годишњицу рођења Флоренс Најтингел, британске медицинске сестре и зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овај датум представља прилику да се истакне значај, посвећеност и снажан утицај медицинских сестара на здравље појединаца и заједнице.

Међународно веће медицинских сестара (ICN) сваке године препоручује тему којом се обележава овај дан. Овогодишњи слоган гласи: „Наше сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спашавају животе“ и усмерен је на важност стварања сигурног, праведног и подстицајног радног окружења у којем ће рад медицинских сестара бити препознат, цењен и подржан.

Председник ICN-а, José Luis Cobos Serrano, истиче да је ова тема изабрана јер медицинске сестре свакодневно, широм света, пружају изузетан допринос очувању и унапређењу здравља. Њихова улога је незаменљива, а њихов потенцијал још већи када су оснажене да делују пуним капацитетом. Оснаживање подразумева обезбеђивање адекватних услова рада, приступ ресурсима, могућности за професионални развој и простор да се њихов глас чује и уважи у обликовању будућности здравствене заштите.

Настављајући се на теме из претходних година – „Економска моћ бриге“ (2024) и „Брига о медицинским сестрама јача економију“ (2025) – фокус у 2026. години ставља се на снагу и утицај који медицинске сестре имају у креирању сигурнијег, ефикаснијег и доступнијег здравственог система за све. Њихова знања, вештине и посвећеност представљају темељ квалитетне здравствене неге и значајан ресурс за решавање савремених здравствених изазова.

ICN ће овим поводом објавити извештај заснован на доказима, који ће указати на значај улагања у медицинске сестре као кључни део здравственог система. Извештај ће нагласити потребу за обезбеђивањем сигурних радних услова, праведне надокнаде, као и могућности за образовање, лидерство и активно учешће у доношењу одлука. Оваква улагања не доприносе само професионалном задовољству, већ директно унапређују квалитет неге и здравствене исходе пацијената.

Писани материјали и стручна упутства доступни су на званичном сајту ICN-а.

https://www.icn.ch/news/icns-call-international-nurses-day-2026-empower-nurses-save-lives

10. mај – Међународни дан физичке активности 2026.

Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај датум део је глобалне иницијативе коју од 2002. године спроводе државе чланице Светске здравствене организације (СЗО), са циљем да се истакне значај редовне физичке активности као једног од кључних предуслова за очување и унапређење здравља и општег благостања.

Недовољна физичка активност, заједно са неправилном исхраном и употребом дувана, сврстава се међу најзначајније факторе ризика за настанак и развој бројних хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес, малигне и респираторне болести. Ове болести се у великој мери могу спречити или ублажити променом животних навика. Поред тога, физичка неактивност негативно утиче и на правилан раст и развој деце и може довести до појаве различитих деформитета. Ипак, доступни подаци, како на националном тако и на глобалном нивоу, показују да физичка неактивност последњих година поприма размере озбиљног јавноздравственог проблема у свим старосним групама.
На глобалном нивоу, више од четвртине одраслих не достиже препоручени ниво физичке активности. То значи да свака трећа одрасла жена и сваки четврти одрасли мушкарац, нису довољно физички активни. Ситуација је још неповољнија код младих, будући да преко 80% адолесцената не испуњава препоруке у погледу минималне физичке активности.

У Србији, према последњем Истраживању здравља становништва из 2019. године, око 41% одраслих је физички неактивно, при чему је неактивност израженија код жена него код мушкараца. Просечно време проведено у седећем положају код особа старијих од 15 година износи готово пет сати дневно, док становници Београда проводе још више времена седећи. Прекомерном седењу, односно седам и више сати дневно, изложена је скоро четвртина популације наше земље узраста 15 и више година. Редовно пешачење или вожњу бицикла у препорученом трајању практикује тек око 10% грађана, док се фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави приближно сваки једанаести становник.

У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75-150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.

ЗАШТО ТРЕБА БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?

Бављење физичком активношћу представља једну од најзначајнијих навика коју сваки појединац, без обзира на године, треба да усвоји ради очувања и унапређења здравља.

Добробити редовне физичке активности су вишеструке:

Физичка активност доприноси снижавању крвног притиска, смањењу количине масног ткива, унапређењу регулације шећера у крви и бољем функционисању органа за варење. Истовремено она побољшава циркулацију и снабдевање ткива кисеоником, чиме се значајно умањује ризик од настанка хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, мождани удар, дијабетес и различите врсте карцинома (посебно дебелог црева, дојке, плућа, простате, јетре и ендометријума).

Редовно кретање позитивно утиче на развој моторичких способности и здравље мишићно-скелетног система, помаже у одржавању оптималне телесне тежине и смањује ризик од остеопорозе, падова и повреда, нарочито код старијих особа.

Поред физичких користи, физичка активност има значајан утицај на ментално здравље – смањује стрес, напетост, анксиозност и симптоме депресије, који су често повезани са седентарним начином живота. Такође подстиче лучење мелатонина, што доприноси бољем квалитету и дужини сна.

Редовно вежбање побољшава самопоуздање, когнитивне функције и опште психичко благостање, а истовремено подстиче развој и одржавање социјалних вештина и доприноси бољој друштвеној интеграцији.

Код младих, физичка активност је повезана са бољом концентрацијом, памћењем и бољим успехом у школи, као и са мањом вероватноћом усвајања ризичних понашања, као што су употреба дувана, алкохола и других психоактивних супстанци.

Поред индивидуалних користи, значајни су и друштвени и економски ефекти – смањење трошкова здравствене заштите, повећање радне продуктивности и стварање здравијег окружења за живот.

АДЕКВАТАН НИВО ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ МОЖЕ СПРЕЧИТИ СКОРО 5 МИЛИОНА

ПРЕВРЕМЕНИХ СМРТНИХ ИСХОДА ГОДИШЊЕ ШИРОМ СВЕТА!

УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ГОЈАЗНОСТ

Физичка активност има кључну улогу у превенцији и контроли гојазности, јер доприноси успостављању енергетске равнотеже између уноса и потрошње калорија. Повећањем енергетске потрошње и убрзањем метаболизма, редовно кретање доприноси смањењу количине масног ткива и одржавању здраве телесне тежине. Истовремено, физичка активност може утицати на регулацију апетита и смањење уноса висококалоричне хране, чиме додатно доприноси одржавању здраве телесне тежине. Код деце и одраслих, довољан ниво физичке активности смањује ризик од настанка гојазности и њених компликација, као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес, док код особа које већ имају вишак килограма представља важан део свеобухватног приступа лечењу и унапређењу здрав

ПРЕПОРУКЕ ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ:
·        Будите физички активни током читавог живота – кад год можете и колико год можете.
·        Смањите време које проводите седећи – устајте, крећите се, правите паузе.
·        Нека ваша физичка активност буде разносврсна – мењајте темпо, трајање и врсту активности.
·        Одрасле особе треба да имају најмање 150 минута умерене активности недељно и радите вежбе за мишиће бар два пута недељно.
·        Радите вежбе истезања најмање два пута недељно.
·        Мала деца треба да буду физички активна најмање 3 сата дневно, кроз игру и кретање.
·        Школска деца и адолесценти треба да буду активни бар 60 минута сваког дана.
·        Ограничите време испред екрана код деце и младих на највише 2 сата дневно.
·        Ако имате преко 65 година, укључите вежбе за одржавање и побољшање равнотеже и координације.
·        Сваки додатни покрет се рачуна – и мало је боље него ништа.
·        Вежбајте безбедно – бирајте безбедно окружење и користите одговарајућу опрему.
·        Укључите кретање у свакодневне активности – користите степенице уместо лифта, идите пешке или бициклом кад год можете, паркирајте се мало даље од жељене дестинације. Ако користите превоз, сиђите бар две станице раније и прошетајте.
·        Физичка активност није само спорт – и рад у башти, кућни послови или игра са децом и кућним љубимцима се рачунају.

·        Покрените се заједно са другима – укључите породицу и пријатеље, биће лакше и занимљивије.
·        Поставите достижне циљеве и пратите свој напредак – водите белешке или користите апликације да останете мотивисани.

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ УЖИВАЊЕ, А НЕ ОБАВЕЗА!
ПОСЕБНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ГОЈАЗНЕ ОСОБЕ
·        Почните полако – крените са 10–15 минута активности дневно и постепено продужавајте време.
·        Бирајте умерене аеробне активности – брзо ходање, пливање, вожња бицикла или вежбе у води су добар избор.
·        Да бисте заштитили зглобове, дајте предност активностима са мањим оптерећењем – пливању, нордијском ходању или вежбању на елиптичном тренажеру.
·        Поставите циљ да временом достигнете око 300 минута активности недељно.
·        Комбинујте аеробне вежбе и вежбе снаге – јачање мишића помаже убрзању метаболизма.
·        Укључите вежбе истезања, равнотеже и флексибилности – као што су јога или пилатес – да бисте побољшали покретљивост и свакодневно функционисање.
·        Активност треба уводити постепено и прилагођавати је здравственом стању особе.
·        Било каква физичка активност је боља него никаква

Посаветујте се са здравственим радником или стручњаком за физичку активност како бисте изабрали праву врсту и меру активности за себе.
Информишите се из проверених извора и континуирано унапређујте своје знање о здравим животним навикама.

Уколико желите да проверите своје знање о физичкој активности, то можете учинити попуњавањем теста „Шта знате о физичкој активности“.

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdzLkPiam3yFxlSrggd5rAL6Z_2tb5aSQtMPGTyFIVZZHehkg/viewform

Европска недеља јавног здравља 2026: Улагање у одрживо здравље и благостање

Већ традиционално током маја се обележава Европска недеља јавног здравља, а ове године активности ће се спровести од 4. до 8. маја уз глобалну тему која се односи на значај улагања у здравље и благостање кроз одрживе приступе. Иницијатор кампање је Европско удружење за јавно здравље, а учествују бројне партнерске институције и организације широм континента кроз акције у локалним заједницама, али и кроз међусобно повезивање и синергију са циљем промоције кључних порука и што већег учешћа грађана.

Поред опште теме, сваки дан у оквиру Европске недеље јавног здравља се обележава под посебним слоганом који је усмерен на приоритетне области.

Први дан је посвећен политикама које дориносе здрављу указујући на значај и последице одлучивања на свим нивоима не само у здравственом систему, већ и другим секторима, са циљем да се истакне важна чињеница да улагања у здравље нису трошак друштва, већ инвестиција у хумани капитал и одрживу животну средину која се вишеструко враћају кроз смањење трошкова здравствене заштите, бољу продуктивност, иновације и конкурентност на тржишту, доприносећи одрживом економском расту. Такође, докази истраживања указују да велики број одредница здравља потиче ван здравственог система, попут услова становања, доступности образовања, адекватности транспорта, развијености система водоснадбевања и санитација, запошљавања, расположивости социјалних давања, наглашавајући значај интерсекторског деловања. И поред таквих сазнања, операционализација концепата који су познати као Здравље у свим политикама и Здравље за све кроз развој и усвајање интегрисаних политика и даље остаје изазов у многим земљама. Један од начина имплементације и потенцијалних решења јесте сарадња на локалном нивоу различитих актера у области јавног здравља кроз заједничке координисане акције засноване на партиципативним локалним политикама и стратегијама.

Тема другог дана је блиско повезана са претходном и односи се на приступе усмерене на смањење неједнакости у здрављу као императив у досезању социјалне кохезије, високог нивоа институционалног поверења и економске стабилности. Здравствене неједнакости су често удружене са другим неједнакостима у друштву, системски узроковане, доводећи до мање доступности и коршћења услуга, умножавања ризика у најосетљивијим социјалним групацијама, лошијих здравствених исхода и значајних економских последица за појединце и друштво у целини. Приступи усмерени на смањење неједнакости у друштву се односе на интензивнију подршку онима који се препознају као посебно рањиви, у складу са потребама, уз њихово укључивање у креирање потенцијалних решења, пре свега у локалним срединама. Иницијативе на локалном нивоу не треба да буду изоловане, већ засноване на свеобухватним системским променама које се баве друштвеним детерминантама, обезбеђујући правичан приступ услугама и оснажујући маргинализоване заједнице.

Трећи дан је посвећен значају менталног здравља као јавно-здравственог приоритета широм Европе. Време интензивних промена услед друштвених, економских, еколошких , технолошких тенденција и токова утичу на капацитете људи да се прилагођавају и одговоре све бројнијим и комплекснијим захтевима. Осећај хроничне неизвесности и несигурности, животне тешкоће праћене различитим губицима у великој мери утичу на емоционално здравље и појаву различитих стања пре свега анксиозности и депресије. Подаци указују да су поремећаји менталног здравља све чешћи и да се у европском региону просечно јављају код сваке шесте особе, односно да више од 140 милиона људи пати од поремећаја, а да економске последице изражене не само кроз директне трошкове услед лечења, већ и индиректне услед смањене продуктивности и последица на индивидуалном и друштвеном нивоу износе укупно око 4% БДП-а. Уочава се недовољност капацитета и фрагментираност система здравствене заштите у пружању адекватне мултидисциплинарне подршке особама са поремећајима менталног здравља. Такође, недовољна улагања у свеобухватне превентивне програме доприносе актуелном стању. Као императив се сагледава потреба за оснаживањем служби које се баве менталним здрављем пре свега на нивоу примарне здравствене заштите уз развој услуга у локалној заједници и њиховог међусобног повезивања у циљу што боље доступности и ефикасности у пружању подршке. Посебна пажња треба да се усмери на међусекторску сарадњу, изградњу потребне инфраструктуре у свим областима и адекватно финансирање делотворних програма заснованих на доказима и развијених у складу са адекватно сагледаним потребама, а у циљу досезања високог степена менталног благостања и развоја отпорности заједница на различите изазове.

Тема претпоследњег четвртог дана сагледава транспарентно и партиципативно одлучивање и доношење политика као важне одреднице здравља. Одговорно управљање у свим сегментима друштва, засновано на дијалогу и поверењу, уз висок степен учешћа грађана представља основну полугу за развој и одрживи напредак. Истиче се значај проверених, утемељених, доследних, лако доступних информација из поузданих извора, отворености институција према грађанима, као и сарадње различитих партнера како би поруке од значаја за јавно здравље и свеопште благостање биле адекватно перципиране и процесуиране. Потребно је да стручне службе и доносиоци одлука унапреде механизме комуникације са јавношћу, буду осетљиви на забринутости и да адекватно и благовремено пруже одговоре и предузму кораке који се од њих очекују. И ту, у отвореном, уважавајућем демократском дијалогу лежи простор за изградњу поверења, који уз проактивно деловање грађана и одговорност институција, доприноси успостављању тзв. приступа целог друштва.

Недеља јавног здравља се завршава петог дана снажном поруком о кадровској ситуацији у системима здравствене заштите и потребом за унапређење. У овом тренутку у Европи недостаје преко милион здравствених радника. Узроци су бројни, а неки од њих се односе на недовољност дугорочног планирања, недостатак интерсекторске координације, фрагментираност система, структурне недостатке, повећане потребе популације за здравственим услугама. Очекују се значајни реформски процеси праћени адекватним улагањима у систем образовања, запошљавање и подршку запосленима. Неопходно је заједничко стратешко кадровско планирање, развој капацитета кроз додипломско и последипломско образовање, запошљавање у складу са потребама, обезбеђење адекватних услова рада и накнада за рад, изградња вештина, подршка развоју стручних каријера, организационо унапређење, увођење иновативних модела рада и дигиталних алата као потпоре за одлучивање у клиничким окружењима. Предстоји свеобухватан дуготрајан процес са јасним циљем – подршка здравственим радницима!

Извор:https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1643-evropska-nedelja-javnog-zdravlja-2026-ulaganje-i-odrzivo-zdravstvo-blagostanje

Светски дан хигијене руку – 5. мај 2026. Кампања: Сачувајте животе – оперите своје руке

Светска здравствена организација (СЗО) позива све здравствене установе и здравствене раднике да се укључе у обележавање Светског дана хигијене руку, који се традиционално обележава 5. маја. Кампања „SAVE LIVES: Clean Your Hands“ (САЧУВАЈТЕ ЖИВОТЕ – оперите своје руке), која се спроводи од 2009. године у оквиру програма за безбедност пацијената „Clean care is safer care” започетог 2005/2006. године, има за циљ да одржи глобалну свест о значају хигијене руку и превенције и сузбијања инфекција (ПСИ) у здравственој заштити, као и да подстакне континуирано унапређење праксе на локалном и националном нивоу.

Србија се укључила у овај програм СЗО 2008. године организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом „Чисте руке – безбедне руке“.

У 2026. години обележава се 18 година ове кампање, уз слоган „Акција спасава животе“, којим се наглашава потреба за обновљеним и појачаним деловањем свих који учествују у пружању здравствене заштите. Здравствене установе се позивају да преузму доступне промотивне материјале, планирају њихове начине примене и активно укључе здравствене раднике у спровођење активности у кампањи. Посебно се препоручује да се кроз комуникацију са здравственим радницима додатно промовише значај хигијене руку и да се подстакне примена мера превенције и контроле инфекција у свакодневној пракси.

Значајан део инфекција повезаних са здравственом заштитом, односно болничких инфекција, може се спречити правилном и правовременом хигијеном руку, као и доследном применом мера ПСИ. Болничке инфекције представљају стални ризик за пацијенте у свим здравственим установама, доприносе развоју антимикробне резистенције, повећавају смртност и морбидитет, продужавају трајање хоспитализације и генеришу додатне трошкове здравственог система. Њихов утицај се огледа и у значајном оптерећењу за пацијенте, породице и здравствене раднике, као и у отежаном остваривању циљева квалитетне и безбедне здравствене заштите.

Ефикасна примена хигијене руку и мера превенције и сузбијања инфекција може бити отежана услед неадекватних услова у здравственим установама, укључујући недостатак чисте воде, санитације, адекватног управљања медицинским отпадом и општих хигијенских стандарда (Програм СЗО: Water, sanitation and hygiene – WASH). Ови фактори утичу не само на безбедност пацијената и здравствених радника, већ и на достојанство и једнак приступ здравственој заштити.

У складу са глобалним препорукама СЗО, здравствене установе треба да промовишу хигијену руку засновану на доказима, укључујући примену концепта „Мојих 5 тренутака за хигијену руку“ и правилне технике хигијене руку. Такође се препоручује укључивање хигијене руку у националне и институционалне планове превенције и сузбијања инфекција, у складу са Глобалним акционим планом и оквиром за праћење, као и континуирано праћење придржавања хигијене руку уз обезбеђивање повратних информација здравственим радницима, што Србија већ годинама чини.

Посебан фокус у 2026. години ставља се на имплементацију глобалних ПСИ стратегија и постизање кључних индикатора до 2030. године. Један од приоритетних циљева је успостављање система праћења придржавања хигијене руку и редовног извештавања, у току 2026. године.

Здравствене установе се подстичу да активно учествују у кампањи организовањем локалних активности, коришћењем доступних СЗО материјала, учешћем у едукативним вебинарима и разменом искустава и примера добре праксе.

Позивамо све здравствене раднике и установе да се придруже обележавању Светског дана хигијене руку 5. маја 2026. године и допринесу унапређењу безбедности пацијената и здравствених радника кроз доследну примену хигијене руку и мера превенције исузбијања инфекција.

У том смислу, позивају се здравствене установе да у току месеца маја спроведу самопроцену применом Упитника СЗО за хигијену руку, као и циљане опсервације придржавања хигијене руку (момент 1) на одабраним местима неге и лечења пацијената (минимум по 50 опсервација у јединицама интензивног лечења, на интерним одељењима и одељењима хирургије), те да о резултатима известе надлежни завод/институт за јавно здравље.

5 МОМЕНАТА ХИГИЈЕНЕ РУКУ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА БОЛНИЧКОГ СТАЦИОНАРНОГ ТИПА”

Пре контакта с пацијентом
Пре асептичне процедуре
После излагања телесним течностима
После контакта с пацијентом
После контакта с околином пацијента

ЈАВНИ ОГЛАС за пријем у радни однос три извршиоца

I Једног извршиоца на радном месту: Доктор медицине у Центру за контролу и превенцију болести, са пуним радним временом, на неодређено време, и могућношћу упућивања на специјализацију.

Опис послова утврђен је Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова у Заводу за јавно здравље «Тимок» Зајечар.

Поред општих услова за заснивање радног односа утврђених законом, кандидати треба да испуњавају и следеће посебне услове:

– седми ниво квалификација у звању доктор медицине;

– стручни испит;

– лиценца;

– основно знање рада на рачунару;

– возачка дозвола Б категорије;

II Једног извршиоца на радном месту: Доктор медицине у Центру за контролу и превенцију болести, са пуним радним временом, на одређено време до повратка привремено одсутног запосленог са дужег боловања.

– седми ниво квалификација у звању доктор медицине;

– стручни испит;

– лиценца;

– основно знање рада на рачунару;

– возачка дозвола Б категорије;

III Једног извршиоца на радном месту: Доктор медицине, специјалиста хигијене, у Центру за хигијену и хуману екологију, са пуним радним временом, на одређено време, до повратка привремено одсутног запосленог са дужег боловања.

– седми ниво квалификација у звању доктор медицине;

– стручни испит;

– специјалистички испит;

– лиценца;

– основно знање рада на рачунару;

– возачка дозвола Б категорије;

Заинтересовани кандидати уз пријаву прилажу доказе о испуњености услова за радно место за које конкуришу, у неовереним фотокопијама: фотокопију дипломе о стеченом нивоу стручне спреме, положеном стручном испиту, специјалистичком испиту, лиценци, изводе из матичне књиге рођених и матичне књиге држављана, кратку биографију (CV) са адресом, контакт телефоном и е-маил адресом.

Рок за подношење пријава је 8 (осам) дана од дана објављивања огласа код Националне службе за запошљавање.

Оглас доставити Министарству здравља Републике Србије ради објављивања на интернет страници истог.

Пријавом на оглас кандидат даје своју сагласност за обраду података о личности у сврхе избора за пријем у радни однос. Подаци се не могу користити у друге сврхе. Податке обрађује Одељење за правне и опште послове Завода.

Пријаве слати на адресу: Завод за јавно здравље «Тимок» Зајечар, Ул. Сремска 13, 19000 Зајечар, са назнаком за које се оглашено радно место конкурише, или лично доставити на адресу Завода.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.

Кандидати који испуњавају услове конкурса биће позвани на разговор и проверу знања.

Приликом заснивања радног односа, кандидат је дужан да достави лекарско уверење као доказ о здравственој способности за послове за које се прима.

Одлука о избору кандидата ће бити објављена на огласној табли Завода и на Wеб сајту Завода, а све потребне информације се могу добити у Одељењу за правне и опште послове.

Оглас објавити на Wеб сајту Министарства здравља РС и на Wеб сајту Завода.

22. април – Дан планете Земље

Међународни дан планете Земље има за циљ да подигне свест глобалне јавности о изазовима за добробит планете и целог живота који она подржава. Дан такође препознаје колективну одговорност, на коју нас позива Рио декларација из 1992. године, у којој се промовише хармонија са природом и Земљом, како би се постигла праведна равнотежа између економских, друштвених и еколошких потреба садашње и будућих генерација човечанства.

Тема Дана планете Земље 2026. године, „Наша снага, наша планета” одражава суштинску истину: напредак у заштити животне средине не зависи од било које појединачне администрације или избора. Њега одржавају свакодневни поступци заједница, просветних радника, радника и породица који штите места у којима живе и раде.

Међународни дан планете Земље представља важну прилику да се истакне нераскидива веза између очувања животне средине и јавног здравља. Здравље становништва директно зависи од здравља планете. У условима климатских промена, деградације животне средине и растућег притиска на природне ресурсе, заштита екосистема представља једну од основних одговорности јавног здравља.

Чист ваздух, безбедна вода за пиће, здраво земљиште и стабилни климатски услови представљају основне еколошке одреднице здравља. Њихово нарушавање доприноси порасту незаразних и заразних болести, несигурности у снабдевању храном и поремећајима менталног здравља. Климатске промене се препознају као једна од највећих и растућих претњи здрављу становништва на глобалном нивоу.

Екстремни климатски догађаји, попут топлотних таласа, поплава, суша и пожара, имају директне негативне последице по здравље и додатно оптерећују здравствене системе. Ови ризици су израженији код осетљивих група, укључујући децу, старије особе, хроничне болеснике и социјално угрожено становништво.

Са становишта јавног здравља, очување животне средине представља облик примарне превенције. Смањење изложености еколошким ризицима доприноси смањењу оболевања, унапређењу квалитета живота и дугорочној одрживости здравствених система.

Кључни јавноздравствени приоритети повезани са заштитом животне средине обухватају:
-Смањење загађења ваздуха кроз чисте изворе енергије и одрживи саобраћај
-Обезбеђивање безбедне воде за пиће и адекватних санитарних услова
-Промоцију одрживих, нутритивно вредних и отпорних система исхране
-Заштиту биодиверзитета ради смањења ризика од зоонотских болести
-Развој здравих животних средина, укључујући зелене градске просторе
-Заштита животне средине као приоритет јавног здравља

-Климатске мере које доносе здравствене користи

-Здрави екосистеми који доприносе превенцији болести

-Смањење еколошких ризика

-Међусекторску сарадњу

Институције јавног здравља имају кључну улогу у праћењу еколошких ризика по здравље, пружању стручних препорука, подршци доношењу политика заснованих на доказима и јачању отпорности заједница. Ефикасно суочавање са изазовима у области јавног здравља и животне средине захтева снажну сарадњу између здравственог, еколошког, социјалног и економског сектора.

Интегрисање заштите животне средине у планирање и политике јавног здравља од суштинског је значаја за заштиту здравља, смањење превентабилних болести и обезбеђивање здравије будућности за садашње и будуће генерације.

Напредак у заштити животне средине гради се кроз свакодневне акције — од заједница које штите екосистеме до иноватора који унапређују решења. Чист ваздух, безбедна вода и отпорност на климатске промене нису ствар избора — они су неопходни. За Дан планете Земље 2026. мобилишимо се масовно. Свака акција се рачуна. Сваки глас је важан.

Извори:

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1636-un-medjunarodni-dan-majke-zemlje-2026-22-april

https://www.earthday.org