Европска недеља јавног здравља се обележава током друге недеље маја, у организацији Европског удружења за јавно здравље и партнерских институција кроз сарадњу и заједничке акције у различитим областима од значаја за здравље свих грађана. Водећа тема овогодишњих дешавања је „Иновације за отпорност – обликовање одрживе будућности“, пружајући платформу за предлагање и разматрање нових приступа у јавно здравственим системима са циљем ефикаснијег прилагођавања и одговора на глобалне претње по здравље.
Као и ранијих година, поред кровне теме, циљеви Европске недеље су усмерени и на специфичне садржаје који представљају актуелне приоритете у јавном здрављу. Ментално здравље и благостање запослених су аспекти који захтевају више пажње и конкретних мера како би се превенирале последице стреса у свакодневном раду чему су посебно изложени здравствени радници. Очекује се предлагање стратешких решења и оперативних модела који би кроз додатна улагања, едукације, боље услове рада, подршку запосленима и интердисциплинарну сарадњу допринели отпорности запослених на изазове које доноси рад у систему здравствене заштите.
Друга тема се односи на климатске промене и утицај на производњу и доступност хране. Усвајање и имплементација одговорних политика у области заштите животне средине, као и развој и примена одрживих система за производњу хране и мера које обезбеђују безбедност и квалитет хране у целом производном процесу су кључни за будућност. Питања која треба размотрити се односе на улогу јавно здравствених професионалаца у вођењу процеса који се тичу глобалних климатских промена и одрживости планетарног здравља, као и на мере које је потребно предузети кроз координисане акције у ситуацијама претњи попут пандемија или еколошких инцидената.
Здравље старијих грађана је један од водећих приоритета у европском региону, имајући у виду да је очекивано трајање живота у овом делу света међу најдужим глобално. Очекује се даљи развој и унапређење система подршке и неге, а пре свега прилагођавање система здравствене заштите потребама ове све бројније популационе групације. Такође, потребна је и промена свеукупног приступа у односу према старима, сагледавајући зреле године као додатну могућност, подржавајући активно старење и међугенерацијску сарадњу и подршку.
Посебно важна тема се односи на друштвене одреднице здравственог стања популације и сваког појединца – приходе, образовање, становање, запосленост, социјалну подршку. Бројна истраживања су указала на значај друштвено детерминисаних фактора на здравље људи и боље здравствено стање оних који имају обезбеђене и користе боље услове живота, рада и слободног времена. Услови такође утичу на изборе појединца у вези са понашањем које утиче на здравствено стање. Зато је потребно системски деловати на постојеће неједнакости у друштву кроз развој инклузивних политика, оснаживање јавних служби, подстицаје развоју организација цивилног друштва и унапређење доступности услуга од значаја за здравље и благостање свих грађана.
Као и ранијих година, неизоставан аспект обележавања Европске недеље је и будућност јавног здравља, сагледано кроз потенцијал и укљученост младих и будућих професионалаца, као и њихову природну тежњу да допринесу свежим идејама и иновативним решењима и мењају постојеће стање. Истинско ангажовање младих иде даље од признавања њиховог потенцијала и захтева стварање могућности за њих да утичу на политике и обликују будућност јавног здравља. Кроз поделу моћи у доношењу одлука и сарадњу међу генерацијама се дориноси изградњи инклузивнијег, отпорнијег и напреднијег система јавног здравља.
Овогодишња тема наглашава важност интеграције породичних политика у националне развојне стратегије да би се постигао одржив друштвени развој.
Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је први пут установљен након што је 1993. године генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.
Породица је место где се стичу основне вредности, где се пружа подршка и негује међусобно разумевање. У времену голобалних изазова, јачање породичних политика значи улагање у будућност – у образовање, једнакост, здравље и социјалну стабилност.
Циљеви обележавања Светско дана породице 2025. године:
Истицање значаја породичних политика: наглашавање улоге породичних политика у оквиру предстојећег Другог светског самита за друштвени развој
Анализа постојећих политика: Преглед породичних политика и изазова кроз Националне добровољне извештаје за период 2020-2024. године
Преглед иницијатива: Разматрање главних иницијатива спрведених поводом тридесетогодишњице Међународне године породице
Промоција добрих пракси: Презентација добрих пракси у креирању породичних политика на регионалном и националном нивоу
Препоруке за будућност: Препоручивање породично оријентисаних политика за имплементацију Агенде 2030. године за одрживи развој.
Светски дан породице 2025. године пружа прилику да се рефлектује на постигнућа и изазове у области породичних политика, те да се промовишу стратегије које подржавају важност породице у друштву и њен утицај на развој појединца.
ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ВЕЗИ ПОРОДИЦЕ
Пораст индивидуализма
Људи све чешће приоритизују лични развој, образовање и каријеру, што одлаже брак и родитељство.
Пад наталитета
Већина развијених земаља бележи пад стопе рађања. Разлози укључују економску несигурност, високе трошкове живота и промене вредности.
Дигитализација и технологија у породици
Технологија мења начин комуникације унутар породице, али и може допринети отуђењу и зависности од екрана, нарочито код деце.
Повећана укљученост очева у одгој
У многим друштвима бележи се већа партиципација мушкараца у бризи о деци, што мења традиционалну родну поделу улога.
Миграције и транснационалне породице
Све више породица живи раздвојено (нпр. један родитељ у дијаспори), одржавајући везе путем дигиталних средстава.
НАЦИОНАЛНИ ТРЕНДОВИ (Србија и регион Западног Балкана)
Старење становништва и низак наталитет
Србија има једну од најнижих стопа наталитета у Европи. Повећан је број старијих у односу на младе, што врши притисак на породичну и социјалну структуру.
Одлагање брака и родитељства
Млади се све ређе одлучују за брак у раним годинама – најчешће после тридесете, а број самаца и неформалних заједница расте.
Економска несигурност
Тежак приступ стамбеном простору, незапосленост и ниске плате отежавају формирање и очување породица.
Традиционалне вредности и патријархална култура
Иако се бележе промене, многе породице и даље негују традиционалне подељене улоге, што успорава родну равноправност.
Одлив становништва и „породице на даљину“
Многи млади напуштају земљу због бољих услова живота, остављајући родитеље и чланове породице код куће – што ствара емоционалне и функционалне изазове.
Повећана стопа развода
И у Србији је, као и глобално, приметан пораст развода, што указује на промену у перцепцији породичних обавеза и права на личну срећу.
Ови трендови указују на трансформацију породичних структура и вредности, како глобално, тако и у Србији. Фокус се све више помера ка емоционалној повезаности, квалитетном заједничком времену и адаптацији на савремене изазове.
10 ЗНАЧАЈНИХ ПРЕПОРУКА ЗА КОЈЕ МОГУ ПОМОЋИ У ЈАЧАЊУ ПОРОДИЧНИХ ВЕЗА:
Организација породичих окупљања
Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст својој породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Делити приче, уживање у међусобном друштву и присећање на заједничкеих тренутке, зближава и јача породичне односе.
Прављење породичног албума или споменара
Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као прелепа успомена која осветљава једну породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин се подстиче сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.
Припрема породичних рецепта
Храна има чаробну моћ да окупља људе. Подсетити се традиција своје породице тако што ће се припремати омиљени рецепт који се преноси кроз генерације. Укључивање чланова породице у припрему, може се претворити у забавну, заједничку активност. Током оброка, разговорати о успоменама које везују за то јело и зашто је оно посебно за једну породицу.
Заједничко волонтирање
Давање заједници је одличан начин да се породица зближи док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и учи вредностима емпатије и заједништва.
Започети нову породичну традицију
Традиције чине породицу јединственом. Искористити Међународни дан породице да се започне нова традиција коју ће сви ишчекивати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или једноставан ритуал. Нова традиција ствара узбуђење и јача осећај припадности.
Писати искрена писма
У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може бити веома значајно. Треба делити своја осећања, захвалити се и изразити љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важни.
Направити породично стабло
Истраживање породичне историје је дубок начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују. Ова активност може довести до занимљивих разговора и личних открића о пореклу. Деца воле да чују приче о члановима породице које нису упознала, а и едукативно је.
Проводити квалитетно време у природи
Природа има моћ да освежи дух и ојача везе. Окупити породицу за дан на отвореном – пешачење, веслање или пикник. Свеж ваздух и заједничка искуства стварају незаборавне успомене. Искористити то време за разговоре, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.
Посветити дан породици
Претворити овај дан у породични дан посвећен активностима које сви воле. Направити распоред са играма, филмовима или хобијима. Нека то буде дан када сви деле оно што их испуњава, како би боље упознали интересе других. Можда се на овај начин открију нови заједнички хобији који се могу неговати заједно!
Размислити о породичним вредностима
Одвојити време за разговор о вредностима које једна породица поштује. Вредности могу укључивати отвореност, лојалност, љубав и подршку. Ова активност не само да јача породичне везе већ помаже млађим генерацијама да наставе неговати те вредности.
Међународни дан породице је више од датума у календару – то је подсетник да ценимо односе које имамо и негујемо љубав унутар породице.
Породица је наша прва школа живота, место где учимо да волимо, верујемо, праштамо и подржавамо.
Она је уточиште у тренуцима када све око нас делује несигурно, и снага која нас покреће када мислимо да више не можемо.
Без обзира на то где смо, шта радимо или колико смо далеко, породица је увек та тачка повратка – корен из ког црпимо идентитет и вредности.
Зато је важно да негујемо породичне односе, да разговарамо, праштамо и чувамо једни друге.
Поводом Међународног дана физичке активности, који се сваке године обележава 10. маја, Завод за јавно здравље “Тимок” Зајечар – Одсек за промоцију здравља, организовао је јавну манифестацију на Тргу ослобођења у Зајечару.
Циљ догађаја био је подизање свести грађана о значају редовне физичке активности као кључног фактора у очувању физичког и менталног здравља.
Током догађаја, запослени Завода су разговарали са суграђанима о утицају физичке активности на превенцију хроничних незаразних болести, делили здравствено-васпитни материјал са саветима и препорукама за активан стил живота, мотивисали грађане свих узраста да се више крећу уз поруку: „Свако кретање се рачуна!“
Такође смо указали на важност и других здравих навика као што су: здрава и уравнотежена исхрана, редован сан, избегавање пушења, алкохола и других штетних супстанци, управљање стресом, редовне здравствене контроле, одржавање добрих социјалних односа и менталног благостања.
Посебну пажњу изазвала је интеракција са децом која су кроз игру и дружење научили више о значају здравих навика. Позитивна енергија, осмеси и подршка грађана јасно су показали да је овакав вид превенције потребан и добро прихваћен.
Mанифестацију су својим присуством подржали и Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, директорка Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, и др ветеринарске медицине Владимир Виденовић, заменик градоначелника Зајечара. Они су обишли штанд, разговарали са грађанима и запосленима Завода, и истакли значај оваквих активности у јачању здравствене културе становништва.
Захваљујемо се свим учесницима и позивамо све грађане да и даље воде рачуна о свом здрављу, уз редовну физичку активност, здраву исхрану и позитиван став.
Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности којим се подстиче и промовише физичка активност. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. Слоган под којим се овај датум обележава је „Кретањем до здравља”, а циљ је промоција свакодневне умерене физичке активности. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.
Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Код ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Зашто је важна физичка активност за здравље?
Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Како повећати свакодневну физичку активност?
– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
Институт за јавно здравље Србије са мрежом института и завода за јавно здравље, уз подршку Републичке стручне комисије за надзор над болничким инфекцијама и Министарства здравља, обележава Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај, под слоганом „Рукавице су потребне. Али хигијена руку је обавезна!”.
Светски дан хигијене руку у здравственим установама је део глобалне кампање хигијене руку СЗО,“ Сачувајте животе. Оперите своје руке!“ који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената СЗО. Превенција и контрола инфекција, укључујући и хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијатеве СЗО „Здравље за све“ јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет здравствене неге и безбедност пацијента.
Циљеви кампање су промоција правилне хигијене руку здравствених радника у дефинисаним ситуацијама и употребе рукавица при пружању здравствених услуга, само у случајевима када је то неопходно, са поруком да ношење рукавица није замена за хигијену руку и да се хигијена руку неизоставно спроводи и након скидања рукавица.
Најједноставније речено – рукавице нису замена за прање руку!
Овим поводом, СЗО и институције јавног здравља широм света подсећају да ниједна физичка баријера, па ни рукавице, не може заменити правилну хигијену руку. Она остаје најосновнија и најефикаснија мера у спречавању ширења инфекција.
Зашто је хигијена руку толико важна?
Зато што је то најједноставнија, најефикаснија и најприступачнија мера за спречавање ширења инфекција.
Медицинске рукавице се користе у здравству и дефинишу се као рукавице за једнократну употребу које се користе током медицинских процедура. Ове рукавице се могу контаминирати једнако лако као и голе руке и не штите 100%. Када се носе, рукавице треба скинути, на пример, након додиривања пацијента, а хигијену руку одмах обавити у складу са 5 тренутака за хигијену руку СЗО.
СЗО дефинише пет кључних момената када је прање руку обавезно при пружању здравствене неге:
Пре контакта са пацијентом
Пре извођења асептичких процедура
Након излагања телесним течностима
Након контакта са пацијентом
Након контакта са окружењем пацијента
Многи људи верују да рукавице пружају потпуну заштиту. Међутим, контаминиране рукавице могу пренети микроорганизме исто као и неопране руке.
Зато је обавезно прање руку пре и након употребе рукавица.
Прекомерна употреба рукавица и отпад
Претерана употреба једнократних рукавица доводи до великих количина медицинског отпада.
Користећи рукавице само када је неопходно, и поштујући правила хигијене руку, штитимо и пацијенте и планету.
Без обзира на то да ли се носе рукавице, хигијена руку у право време и на прави начин је и даље једна од најважнијих мера за заштиту пацијената и здравствених радника у здравству.Чисте руке су темељ здравља.
Лајмска болест је инфективно, мултисистемско обољење које најчешће захвата кожу, зглобове, нервни и кардиоваскуларни систем, а његов изазивач је спирохета Borrelia burgdorferi са великим бројем врста међу којима су најпознатије: B. burgdorferi sensu stricto, B. afzelli, B. garinii, B. miyamotoi, B. hermsii, B. spielmannii, B. valaisiana и др. Захваљујући напретку и развоју молекуларне дијагностике, стално се откривају нове патогене врсте. Заражавање људи настаје убодом крпеља рода Ixodes који се хране крвљу животиња и човека и представљају природне резервоаре и преносиоце узрочника заразних болести, међу којима је и Лајмска болест.Лајмску болест каректерише разноврсност симптома и знакова који се могу сврстати у три стадијума. Ране манифестације болести у првом стадијуму карактерише појава прстенастог црвенила – eritema migrans (EM), затим појава артритиса, радикуломенингитиса, кардитиса, док су касне манифестације везане за трећи стадијум болести и појаву хроничног атрофичног акродерматитиса, артритиса, прогресивног енцефаломијелитиса и других манифестација болести. Забележене су и асимптоматске инфекције, као и поновљене инфекције након новог убода зараженог крпеља.
Због могућности мултипле инфекције вектора различитим врстама борелије, као и коинфекција са другим микроорганизмима, изузетно је важно откривање заражених крпеља на присуство патогена.
Дијагностика заражених крпеља на присуство Borrelia burgdorferi и осталих болести које се могу пренети крпељем обављају се у Одељењу за молекуларну дијагностику ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар применом RT PCR методе, што може бити од велике помоћи лекарима, јер се могу тестирати узорци крпеља скинути са коже након убода. Предност молекуларних метода огледа се у детектовању узрочника из узорка и ако се он налази у јако малом броју, певентивно пре развијања симптома код пацијената, где се ДНК патогена у току процеса обраде умножава и детектује RT PCR методом.
Одстрањивањем крпеља у току привих 24 сата по његовом качењу за кожу, смањује се вероватноћа преноса борелије на човека и настанак инфекције. Место убода се не сме третирати хемијским средствима попут етра, алкохола, бензина, ацетона, лака за нокте и др., јер ова средства изазивају повраћање цревног садржаја крпеља у којем се могу наћи узрочници лајмске болести.
Скидање би требало да се обави стручно, у здравственој установи (амбуланти, Дому здравља, одељењу за кожне болести и др.), искључиво механички, чистом пинцетом (која је предходно дезинфикована алкохолом), тако што се крпељ ухвати што ближе кожи, без гњечења или кидања његовог тела. Након одстрањивања, потребно је дезинфиковати убодно место. Извађени крпељ се доставља на водом навлаженом парчету вате, у стерилној посуди са поклопцем (урин чаша) у ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар како би се извршила анализа у PCR лабораторији. Ако узорак није могуће послати у року од 24h, чувати га на температури фрижидера (4-8˚C) до 48 сати.
Aнализа се може урадити на упут изабраног лекара, а исто тако и на лични захтев уколико упут није доступан.
Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације. Ова двадесета по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „Имунизација за све је остварив циљ“ како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са акцентом на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, како би се спречило епидемијско јављање сада, али и у будућности. Настојати на даљем ширењу информација о вакцинама и важности имунизације и подстицати напоре за унапређење јавног здравља, стварањем и унапређењем партнерства и иницијатива са професионалцима и омладинским организацијама посвећеним промивисању имунизације. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен. Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао. У последњих 50 година имунизацијом је спашено 154 милиона живота, шест сваки минут сваке године, од којих 101 милион новорођене деце. Вакцина против морбила од увођења има најзначајнији утицај на редукцију смртности одојчади за 60%. Вакцине против 14 заразних болести које се користе у календарима имунизације у већини земаља света допринеле су редукцији од 40% смртних исхода на глобалном нивоу. Захваљујући вакцини против дечије парализе данас 20 милиона људи хода, а били би непокретни. Европски регион СЗО бележи преко 84.000 случајева пертусиса током 2023. године, што је највећи број забележен од 1994. године. У 2024. години у Републици Србији пријављенa су укупно 1683 случаја великог кашља са три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца. Највећи број случајева регистрован је у узрасним групама деце од 10 до 14 година, односно 15 до 19 година. У 2024. години пријављено је 127.350 случајева морбила у Европском региону СЗО, што је двоструко већи број у односу на 2023. годину, а највећи у последњих 25 година. Око 40% случајева су деца узраста испод 5 година живота, од којих је половина била хоспитализована. Регистровано је 38 смртних исхода, од којих 18 у епидемији у Румунији. Највећи број случајева је регистрован у Румунији 30.692 и Казахстану 28.147. Пад обухвата вакцином, који је настао обустављањем или одлагањем имунизације током пандемије ковид-19 довео је до епидемијског јављања. Обухват првом дозом MMR вакцине у Европском региону СЗО је опадао са 96% у 2019. години на 91% у 2023. години. У периоду од 2000. до 2023. године остало је преко 2 милиона деце која нису примила ниједну дозу вакцине. Према закључцима 12-ог састанка Регионалне верификационе комисије за елиминацију морбила и рубеле, закључно са априлом 2024. године на којем је разматрана документација из 52 земље за 2022. годину, у 33 земље у периоду од најмање 36 месеци је прекинута трансмисија морбила, а у 49 трансмисија рубеле у Европском региону СЗО. У Србији се одржава ендемско присуство морбила. Током 2024. године на територији Републике Србије регистрованa су 884 случаjа морбила са једним смртним исходом узрокованим морбилима код особе са територије Новог Пазара. Највeћи број случајева (80%) регистрован је на територији Рашког округа, у оквиру епидемија пријављених у Новом Пазару и Тутину. Највећи број случајева (51%) регистрован је у узрасној групи од једне до четири године, при чему је већинa оболелe деце у овој узрасној групи (97,6%) била невакцинисана. Компликација у виду упале плућа била је присутна код 14 оболелих особа, док је запаљење мозга регистровано код једне оболеле особе.
Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО
• Вакцине су заштитиле здравље генерација у прошлости и штите здравље садашњих генерација. • У будућности, вакцине ће бити доступне за још већи број људи и штитиће од још више болести. • Вакцинација je значајно допринела редуковању смртности деце. • Програми имунизације по земљама се континуирано иновирају и проширују тако да сада обухватају имунизацију деце, адолесцената и одраслих против најмање 13 озбиљних болести. • Захваљујући вакцинацији, епидемијско јављање малих богиња је значајно редуковано у последњих 50 година у Европском региону СЗО, а епидемије се данас региструју у кластерима осетљивих особа. Висок обухват имунизацијом све планиране деце сваке године је једини безбедан начин заштите популације од епидемијског јављања малих богиња. • Велики кашаљ је респираторна инфекција која изазива нападе кашља са отежаним дисањем. Болест је посебно тешка код новорођенчади и мале деце код којих се могу развити компликације које доводе до смртног исхода, а може се превенирати вакцинацијом применом ДТП/ДТаП вакцине. • Карцином грлића материце је болест која се може спречити вакцинацијом. Вакцинација против обољења изазваних ХПВ у преко 90% случајева је ефективна у превенцији карцинома грлића материце. • Грип је акутна респираторна инфекција која је изазвана вирусима грипа који циркулишу у свим деловима света.Већина људи се опорави од повишене температуре и других симптома унутар недељу дана без лечења. Болест може изазвати компликације са смртним исходом, посебно код особа у високом ризику, укључујући оне који су веома млади, старије, труднице, здравствене раднике или оне са озбиљним хроничним поремећајима здравља. Вакцинација је најбољи начин превенције грипа. Имунитет након вакцинације временом опада, па је потребна вакцинација сваке године/сезоне да би се заштитили од грипа.
• Вакцинација је значајна у свим узрасним добима. Национални календари имунизације треба да се заснивају на најадекватнијем имунском одговору на вакцине везаном за узраст односно заштити у узрасту када је највећи ризик од оболевања од тешких форми болести и компликација. • Неке вакцине, као што су инактивисана вакцина против грипа и вакцина против пертусиса су безбедне и препоручују се током трудноће да заштите трудницу и бебу. Антитела која се развијају као одговор након вакцинације штите трудницу током периода ослабљеног имунског система у трудноћи, али такође пролазе плаценту и штите бебу у раном животном добу. Вакцинацијом у трудноћи породиља се штити од озбиљних болести након порођаја и то преноси дојењем на своје новорођенче. • Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи. • Сваки родитељ има кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. • Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести. • Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот. • Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих. • Мале богиње су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући и смртни исход. Вакцинацијом можемо елиминисати мале богиње. • Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот. • Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.
И не заборавимо да се успеси вакцинације другачије препознају. “Највећи успеси су они које не видимо…Сви они људи који нису патили или страдали од болести које су се могле спречити”
Четврте недеље априла месеца сваке године обележава се Недеља превенције повреда у саобраћају. Сваке године око 1,19 милиона људи изгуби живот, а више десетина милиона бива лакше и теже повређено у саобраћају на путевима широм света. У У нашој земљи, само у протеклих пет година, преко 2.600 људи је изгубило живот, а преко 98.000 је задобило лакше или теже телесне повреде у саобраћајним незгодама на путевима. Посебно рањиву категорију учесника у саобраћају представљају деца и млади, с обзиром да су управо у овом узрасту повреде у саобраћаним незгодама водећи узрок смрти. Особе старости 65 и више година такође представљају рањиву категорију учесника у саобраћају, пре свега због својих психофизичких карактеристика које их чине подложнијим саобраћајним незгодама и њиховим тежим последицама. Према подацима Светске здравствене организације, готово четвртина свих смртних исхода услед саобраћајних незгода дешава се код старијих учесника у саобраћају.
Саобраћајни трауматизам, са својом високом стопом смртности, повређивања и последичним инвалидитетом, представља изузетно велики јавно здравствени проблем. Превенција повреда у саобраћају подједнако је важна као и превенција хроничних незаразних болести, попут обољења срца и крвних судова, малигних болести, дијабетеса и сл.
БЕЗБЕДНОСТ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ Деца као учесници у саобраћају представљају једну од најрањивијих категорија, како због физичких, тако и због психолошких карактеристика по којима се разликују од одраслих. Њихова безбедност захтева посебну пажњу свих учесника у саобраћају, али и друштва у целини.
У нашој земљи у протеклих пет година на путевима је смртно страдало 59 деце (2,3% укупног броја погинулих), док је теже или лакше повређено њих 6.716 (6,8% укупног броја повређених). Деца најчешће страдају као пешаци или путници у возилима.
Деца су посебно рањива као учесници у саобраћају из више разлога:
Недовољно развијена способност процене ризика и саобраћајне ситуације Деца, посебно млађег узраста, немају у потпуности развијене когнитивне способности да би могла прецизно да процене брзину возила која се приближавају, као ни удаљеност ни време које им је потребно да безбедно пређу улицу. То их чини склоним доношењу погрешних одлука у критичним тренуцима.
Ограничено видно поље и физичке карактеристике Због своје мање висине, деца често не могу да виде све што се дешава у саобраћају, нити су увек видљива возачима, посебно у зони паркираних возила или на непрегледним местима. Ово додатно повећава ризик од незгода.
Импулсивност и недостатак концентрације и искуства Деца реагују брзо, често и непредвидиво. Лако се омету и углавном делују инстинктивно, без свести о последицама. Недостатак искуства у учешћу у саобраћају додатно утиче на њихово понашање.
Непознавање саобраћајних правила и прописа Иако се основна правила понашања у саобраћају уче у најранијем узрасту, многа деца их не разумеју у потпуности или их забораве у стресним или ситуацијама које захтевају брзо реаговање.
Физичка рањивост У случају саобраћајне незгоде, дечије тело је знатно осетљивије на ударце и повреде. Чак и при мањим брзинама, последице могу бити озбиљне или трагичне.
Заштита деце у саобраћају мора бити приоритет свих нас. Поред родитеља и старатеља, и сви возачи, урбанисти, образовне и здравствене институције, као и сви други надлежни органи морају допринети стварању безбедног окружења за најмлађе учеснике у саобраћају. Едукација, успостављање безбедних зона око школа и вртића, као и правовремено учење и стално подсећање на одговорно понашање у саобраћају, кључ су у очувању дечијих живота.
БЕЗБЕДНОСТ МЛАДИХ У САОБРАЋАЈУ Млади људи узраста од 15 до 30 година представљају једну од најризичнијих група учесника у саобраћају. У бројним земљама, управо ова старосна група учествује у највећем броју саобраћајних незгода са тешким последицама.
У нашој земљи у протеклих пет година на путевима је смртно страдало 516 младих особа (19,8 % укупног броја погинулих), док је 29.994 теже или лакше повређено (30,5% укупног броја повређених). Млади најчешће смртно страдају или бивају повређени као возачи.
Разлози за ову угроженост су бројни и сложени:
Недовољно искуства у вожњи Млади возачи, посебно у раним двадесетим годинама, често немају довољно практичног искуства за управљање возилом у различитим условима (ноћна вожња, лоше време, густ саобраћај). Недостатак искуства чини их склонијим грешкама и ризичним ситуацијама.
Склоност ризичном понашању Ова старосна група често је склона испољавању самопоуздања и жеље за доказивањем, што може довести до ризичних понашања у саобраћају попут вожње прекомерном и неприлагођеном брзином, опасног претицања, игнорисања прописа и сл.
Употреба алкохола и психоактивних супстанци Истраживања показују да млади често учествују у саобраћају под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци. То значајно утиче на концентрацију, способност процене ситуације и брзину реаговања, чиме се повећава ризик од незгоде.
Употреба мобилних телефона и ометање током вожње Млади често користе мобилне телефоне током вожње – за поруке, позиве, друштвене мреже или слушање музике – што их додатно омета и скреће пажњу са пута.
Групни утицај и притисак вршњака Када су у друштву, млади возачи могу бити склонији ризичном понашању под утицајем вршњака. Жеља да се покажу или да испуне очекивања друштва често доводи до непажње и непромишљених потеза у саобраћају.
Ноћна вожња и умор Млади често возе у касним вечерњим сатима или после излазака, када су уморни, мање концентрисани или под утицајем алкохола – што знатно повећава шансе за незгоду.
Упркос томе што млади имају довољно енергије, брзе рефлексе и углавном добру физичку спремност, они су често жртве сопственог недостатка искуства и утицаја окружења. Подизање свести о ризицима, едукација, као и јачање културе одговорног понашања у саобраћају, кључни су кораци ка смањењу броја саобраћајних незгода у овој старосној групи.
БЕЗБЕДНОСТ СТАРИЈИХ УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ Са старењем се повећава и ризик од повреда и страдања у саобраћајним незгодама. Особе старије од 65 година припадају једној од најугроженијих категорија учесника у саобраћају – било као пешаци, бициклисти, возачи или путници.
У нашој земљи у протеклих пет година на путевима су смртно страдале 793 особе старости 65 и више година (30,5 % укупног броја погинулих), док је 11.117 теже или лакше повређено (11,3% укупног броја повређених). Старије особе су најчешће смртно страдале или бивале повређене као возачи.
Рањивост сатријих у саобраћају је последица више међусобно повезаних фактора:
Смањене физичке способности Са годинама се смањује снага, покретљивост, брзина реаговања и флексибилност. То утиче на способност особе да се брзо и безбедно креће, прелази улицу или реагује на опасне ситуације у саобраћају.
Слабији вид и слух Визуелне и аудитивне способности такође опадају са годинама, што може отежати уочавање возила, семафора, пешачких прелаза, али и регистровање сигнала или упозорења других учесника у саобраћају.
Спорије доношење одлука Старијим особама често је потребно више времена да процене саобраћајну ситуацију и донесу одлуку. Ово може бити критично, посебно у брзим и динамичним условима градског саобраћаја.
Здравствени проблеми и лекови Многе старије особе имају хронична обољења (попут дијабетеса, болести срца и крвних судова, артритиса) и користе лекове (често континуирано, вишеструко и често неправилно) који могу утицати на њихову способност управљања возилом или брзину реаговања.
Већа физичка рањивост при незгодама Чак и у случају лакших незгода, старије особе имају већу шансу да претрпе озбиљније повреде због крхкијег здравља, мање густине костију и споријег опоравка.
Мања прилагођеност савременом саобраћају Саобраћај постаје све сложенији, а многи старији учесници се теже прилагођавају новим технологијама у њему (нпр. електрични тротинети, модерни саобраћајни системи), што може довести до забуне или небезбедног понашања.
Заштита старијих особа у саобраћају мора бити један од приоритета друштва. То подразумева прилагођавање инфраструктуре (шири тротоари, дуже трајање зеленог светла, добро осветљење, јасна сигнализација), едукацију, редовне медицинске прегледе, као и подршку породице и заједнице у целини.
Како одговорним понашањем можемо спречити настанак повреда у саобраћају и повећати безбедност, не само рањивих учесника у саобраћају, већ и свих нас?
Велики број саобраћајних незгода може бити спречен одговорним понашање свих учесника у саобраћају – возача, пешака, бициклиста и путника. Свако од нас има важну улогу у стварању безбеднијег окружења на путевима.
Поштовање саобраћајних правила Основна правила – као што су поштавање ограничења брзине, црвеног светла, првенства пролаза – нису ту без разлога. Њиховим поштовањем директно се смањује ризик од судара и повреда.
Вожња у трезном стању Вожња под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци значајно смањује способност реаговања и процене ситуације. Бити трезан за воланом један је од најважнијих облика одговорног понашања.
Коришћење сигурносног појаса Сигурносни појас спасава животе – то је једноставна и ефикасна мера заштите у случају судара. Исто важи и за дечија седишта и појасеве за све путнике у возилу.
Пажња и концентрација Возачи треба да буду максимално фокусирани на вожњу – без мобилних телефона, порука, разговора или других ометања. Исто важи и за пешаке – гледање у телефон при преласку улице може бити погубно.
Прилагођавање вожње условима на путу Киша, снег, магла, клизав коловоз или слаба видљивост захтевају спорију, пажљивију вожњу. Одговорни учесници у саобраћају знају да се прилагоде условима на путу.
Поштовање других учесника у саобраћају Толеранција, уважавање пешака, бициклиста и возача са мање искуства доприносе култури безбедног понашања на путу.
Имајте у виду да безбедност на путу није ствар среће – она је резултат избора, одговорности и поштовања правила. ОДГОВОРНИМ ПОНАШАЊЕМ ДО БОЉЕ БЕЗБЕДНОСТИ У САОБРАЋАЈУ!
Сваке године 22. априла обележавамо Дан планете Земље – дан када човечанство треба да застане, осврне се и запита како се опходимо према једином дому који имамо и шта можемо да променимо. Овај датум носи снажну поруку и позив на акцију. Глобална тема за овогодишњи Дан планете Земље гласи: „Наша снага, наша планета”, што указује на то да решења за климатску кризу нису изван нашег домашаја, већ у нашим рукама. Први Дан планете Земље обележен је 1970. године у Сједињеним Америчким Државама. Тадашњи сенатор Гејлорд Нелсон, забринут због последица еколошких катастрофа као што је изливена нафта код Санта Барбаре 1969. године, иницирао је грађански покрет за заштиту животне средине. Тог 22. априла на улице је изашло више од 20 милиона Американаца, што је у то време представљало око 10% популације Сједињених Америчких Држава. Он је постао светски догађај 1990. године, а сада у њему учествује више од милијарду људи свих годишта у скоро 200 земаља, према тврдњи организатора. Овај догађај покренуо је лавину промена: увођење Закона о чистом ваздуху и води, формирање Агенције за заштиту животне средине (ЕПА) и, што је најважније, пробудио је глобалну еколошку свест. Данас више од милијарду људи у више од 190 земаља обележава овај дан различитим активностима. Педесет пет година касније од обележавања прве манифестације борба се наставља – али са још већим изазовима, већом хитношћу и већом одговорношћу. Управо зато је тема за 2025. годину јасна, директна и позива на делање. Дан планете Земље нас подсећа да брига о планети није само активност једном годишње, већ стална одговорност коју сви делимо. Било да се ради о малим, свесним изборима у свакодневном животу или прихватању иновативних технологија које смањују наш еколошки отисак, свака акција је важна. Као појединци, заједнице и организације, имамо моћ да покренемо промене и изградимо одрживију будућност. Нека нас овај дан инспирише да се дугорочно посветимо заштити планете — не само кроз прославу, већ кроз значајне навике, образовање и сарадњу. Јер када бринемо о планети, бринемо о себи и будућим генерацијама. Срећан Дан планете Земље — данас и сваког дана.
Ближи се Ускрс, време породичног окупљања, радости и традиционално богате трпезе. За многе, то је најрадоснији празник и симбол новог почетка, који долази након дужег периода поста.
Ипак, након периода уздржавања, нагло уношење веће количине тешке, масне и калоријске хране може оптеретити дигестивни систем и довести до различитих здравствених тегоба – попут надимања, горушице, варења, али и повишеног притиска и нивоа шећера у крви код хроничних болесника.
Изобиљу хране је тешко одолети, али настојмо да имамо меру. Ово је посебно важно за хроничне болеснике (нпр. хипертензија, дијабетес и др.), као и оне са повећаним здравственим ризицима (хиперхолестеролеремија, гојазност и сл.), код којих је исхрана битан фактор у лечењу, али и превенцији нежељених здравствених догађаја. Не заборавимо и на калорије унесене течношћу. Неумерени унос безалкохолних и алкохолних пића може неповољно утицати на здравље, нове нежељене килограме и друга кајања, након празновања.
На трпези ће се ускоро наћи разноврсне ђаконије, али ће „звезда“ свакако бити једна намирница – јаје. Конзумираћемо их готово извесно у већим количинама него уобичајено, фарбати и украшавати, користити у међусобним надметањима „туцања“, па и као декорацију. Ипак, не би требало заборавити неколико савета и информација како би предстојећи празник што безбрижније протекао.
Јаја су лако кварљиве намирнице. Она представљају идеалну средину за раст и размножавање бактерија од којих су неке, тзв. патогене бактерије изазивачи тровања храном, у првом реду салмонела. За разлику од нас, микроорганизми не празнују и искористиће повољне услове у своју корист, уколико им нашом непажњом укажемо прилику.
Купујте јаја само на местима где се чувају у контролисаним условима и на хигијенски начин. Обавезно гледајте и ознаке на паковањима јаја, а које се, између осталог, односе на рок трајања и информацију о обавези држања на одговарајућој температури. При куповини, обратите пажњу да јаја нису оштећена односно, да нису разбијена, напрсле љуске и сл., или да су неуобичајеног, непријатног мириса.
Водите рачуна да јаја буду свежа. У кућним условима можете „тестирати“ свежину јаја, тако што ћете у посуду напуњену водом ставити јаје. Свеже јаје ће пасти на дно посуде, док ће оно које је дуже стајало плутати.
Чувајте лако кварљиве намирнице у фрижидеру.
Дуже остављање хране на амбијенталној (собној) температури, нарочито лако кварљиве, повећава ризик за раст и размножавање микроорганизама, који је најинтензивнији у температурном опсегу од 5°Ц до 60°Ц. Препорука је да се храна спремна за конзумирање, термички обрађена и сл. не оставља дуже од 2 сата на собној температури.
Не конзумирајте сирова јаја. Конзумирање сирових јаја повећава ризик од трансмисије узрочника болести које се преносе храном. Термичком обрадом, у зависности од примењене температуре, евентуално присутни микроорганизми се елиминишу или се њихов број драстично смањује, чиме и ризик да изазову инфекцију. Кувајте јаја довољно дуго да буду “тврдо кувана” (нека јаја одстоје минимум десет минута у проврелој води).
Кувана јаја чувати у фрижидеру и употребити (појести) најкасније у року од недељу дана од дана кувања.
При фарбању јаја, дајте предност природним бојама, које се „производе“ у кућној радиности од поврћа, воћа, зачина, цветова и других природних извора. Боје за јаја не купујте на непровереним местима (на улици и сл.), јер не знате поуздано шта купујете – овакви производи могу садржати недозвољене боје или друге адитиве, као и различите контаминенте (микроорганизме, тешке метале и сл.). Производи у легалном промету намењени бојењу јаја садрже прехрамбене боје и адитиве дозвољене за употребу. На декларацији ових производа, поред осталог, мора бити наведен списак састојака, упутство за употребу и подаци о произвођачу.
Водите рачуна о хигијени у раду са храном – правилно и често перите руке, прибор и површине које користите – пре, у току и након рада!
Празници су прилика да се подсетимо на важност породице, духовности, али и бриге о сопственом здрављу. Уживајте у Ускрсу уз умереност, равнотежу и здраве изборе!