Shane - ЗЈЗ "Тимок"

Недеља имунизације у Европском региону 19.4–25.4.2026. „За сваку генерацију – вакцине делују”

Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних, вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације.

Ова двадесет прва по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „За сваку генерацију – вакцине делују” како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са акцентом на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, те да би се спречило епидемијско јављање болести сада, али и у будућности. Потребно је ширити информације о вакцинама и важности имунизације и подстицати напоре за унапређење јавног здравља, стварањем и унапређењем партнерстава и иницијатива са професионалцима и омладинским организацијама посвећеним промовисању имунизације. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.

Имунизација је једна од најуспешнијих јавно-здравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су: дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао.

Позив на акцију: ваша одлука прави разлику. Вакцинишите се

Вакцине су већ дуго један од најмоћнијих алата у јавном здрављу.

Више од 200 година вакцине штите генерације људи. Толико су успешне да су многе болести које су некада изазивале страх данас ретке у многим деловима света.
Вакцине су спасиле више од 150 милиона живота у последњих 50 година – не случајно, већ зато што су људи доносили одлуку да заштите себе, своју децу и друге. То значи шест спасених живота сваког минута, сваког дана, током више од пет деценија.

Вакцине су доказано средство превенције тешких болести, које на безбедан начин сваке године штите стотине милиона људи. Развијају се кроз ригорозна научна истраживања, пажљиво се тестирају и континуирано прате у погледу безбедности и ефикасности.
Одлуке породица да вакцинишу своју децу, заједно са посвећеношћу здравствених радника да дођу до сваког детета, допринеле су повећању преживљавања одојчади за 40% у последњих 50 година и заштитиле десетине милиона деце од трајних инвалидитета.
Више деце него икад раније доживи први рођендан, иде у школу, ради, оснива породице и доживи старост.

Вакцине штите људе у сваком животном добу

Вакцине су кључни део очувања здравља у свим животним фазама. Данас вакцине штите људе током целог живота – од детињства до старости – од више од 30 инфекција и озбиљних болести.

У раном детињству имунски систем одојчади и мале деце још увек се развија, због чега су подложнији болестима. Зато се већина вакцина против болести као што су дифтерија, хепатитис Б, морбили, заушке, полиомијелитис, пертусис, ротавирус, рубела и тетанус даје током прве две године живота.

У адолесценцији су потребне вакцине (ревакцине) за одржавање имунитета против дифтерије, тетануса и пертусиса, а додатне вакцине штите од инфекција које представљају нове здравствене ризике, као што су хумани папилома вирус (HPV) и менингитис.

Током трудноће вакцинација има важну улогу у заштити и мајке и бебе. Примањем вакцина против респираторног синцицијелног вируса, грипа и COVID-19, труднице преносе заштитна антитела на бебу пре рођења и помажу да обе буду безбедне.
У одраслом добу имунски систем са годинама природно слаби, што повећава ризик од тешких инфекција. Вакцине штите одрасле и старије особе од болести као што су COVID-19, грип, пнеумонија и херпес зостер, смањујући ризик од тешких облика болести и хоспитализације и помажући им да дуже остану здрави.
Вакцине против болести присутних у одређеним регионима – као што су денга, маларија и жута грозница, као и вакцине развијене за сузбијање епидемија колере, еболе и мајмунских богиња – омогућавају данашњим генерацијама да користе предности научних достигнућа која раније нису била доступна.

Ваша одлука је од пресудног значаја. Вакцинишите се

Иза сваке бројке стоји човек. Подаци о вакцинацији нису само пука статистика. То су стварни људи и породице који свесно бирају да заштите себе, своју децу и заједницу, нарочито оне најрањивије који из здравствених разлога не могу да приме вакцину.
Право на здравље није доступно свима. Сваке године скоро 20 милиона одојчади пропусти бар једну вакцину, док више од 14 милиона деце не прими ниједну дозу, најчешће зато што им вакцине нису доступне. Због тога милиони деце остају незаштићени од опасних болести које се могу спречити вакцинацијом.

Систем почива на поверењу. Иза сваке вакцинисане особе стоји читав систем који то омогућава – лекари, научници, здравствени радници и здравствене установе, школе, државе. У самом средишту тог система су разговори засновани на стрпљењу и међусобном поверењу.

Традиција која чува живот. Постоје породичне вредности које вреди преносити: право је време да осигурамо да свака нова генерација расте заштићена вакцинама. Дељењем проверених информација и јачањем поверења у вакцине можемо помоћи породицама у доношењу најбоље одлуке за своје здравље.
Поглед у будућност. На половини смо пута до остварења циљева Европске агенде имунизације 2030. и Глобалне агенде имунизације 2030. (IA2030). Заједно можемо створити свет у коме деца не умиру од болести које се могу спречити, где су млади заштићени од болести које угрожавају њихову будућност, а старије генерације живе дуже и квалитетније.

Победа над болестима је могућа. Баш као што смо пре пола века искоренили велике богиње, данас смо на корак да исто учинимо и са дечијом парализом.

Током 2025. године у Европском региону СЗО регистровано је 33.998 случајева морбила, што је за 75% мање у односу на 2024. годину (највише у Киргистану, Русији, Румунији, Казахстану, Таџикистану). У том периоду су пријављена 23 смртна исхода узрокована морбилима (11 у Киргистану, по три у Румунији и Израелу, по два у Украјини и Француској и по један у Русији и Холандији). Према закључцима 14. састанка Регионалне верификационе комисије за елиминацију морбила и рубеле, закључно са септембром 2025. године на којем је разматрана документација из 52 земље за 2024. годину, у 32 земље у периоду од најмање 36 месеци је прекинута трансмисија морбила, а у 49 трансмисија рубеле у Европском региону СЗО, док је у 32 забележен прекид трансмисије обе болести. У Србији се одржава ендемско присуство морбила.

Током 2025. године на територији Републике Србије регистровано је 210 случајева морбила (стопа инциденције 3,2 на 100.000 становника). Највећи број случајева регистрован је на територији Рашког округа, у оквиру епидемија пријављених у претходној години у Новом Пазару (96 случајева), Тутину (70 случајева), граду Београду (39 случајева), два случаја у Бору и по један случај у Рашкој, Сјеници и Новом Саду. Највећи број случајева (36,2%), као и највиша узрасно-специфична стопа инциденције регистровани су у узрасној групи од једне до четири године. Највећи број случајева је био невакцинисан или са непознатим вакциналним статусом.

У 2025. години у Републици Србији пријављено је 18 случајева великог кашља, при чему је регистрована стопа инциденције од 0,27 на 100.000 становника. Број случајева знатно је нижи у односу на претходне две године, с обзиром на то да је 2023. године био пријављен 1421 случај (стопа инциденције 21,3 на 100.000), а 2024. године 1683 случаја великог кашља (стопа инциденције 25,4 на 100.000 становника). Током 2025. године није било пријављених смртних исхода узрокованих великим кашљем, за разлику од претходне две године када су пријављена по три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца.

Постигнути обухват примарном вакцинацијом и ревакцинацијом током 2025. године у Републици Србији нижи је од обухвата постигнутог током 2024. године, када је у питању већина вакцина које су предвиђене Календаром обавезне имунизације лица одређеног узраста, изузев обухвата другом ревакцинацијом комбинованом четворовалентном вакцином, трећом ревакцинацијом против дифтерије и тетануса, као и ревакцинацијом против малих богиња, заушака и рубеле који бележе сличне вредности као у претходној години.

Имајући у виду наведено неопходна је хитна реакција свих учесника у систему имунизације у циљу вакцинације невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, односно достизања циљних вредности обухвата свим вакцинама.

Вакцине су заштитиле здравље генерација у прошлости и штите здравље садашњих генерација.
Вакцинација је значајна у свим узрасним добима.

Национални календари имунизације треба да се заснивају на најадекватнијем имунском одговору на вакцине везаном за узраст односно заштити у узрасту када је највећи ризик од обољевања од тешких форми болести и компликација.
Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спасавају се животи.
Сваки родитељ има кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише.
Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
Вакцине штите од болести, спасавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавно-здравствене изазове, а обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система.

И не заборавимо да се успеси вакцинације другачије препознају: „Највећи успеси су они које не видимо… Сви они људи који нису патили или страдали од болести које су се могле спречити”.

Izvor:

https://www.batut.org.rs/index.php?content=3186

7. АПРИЛ СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА „Заједно за здравље. Станимо уз науку.“

7. АПРИЛ СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА „Заједно за здравље. Станимо уз науку.“

Светски дан здравља, који се обележава сваке године 7. априла, представља важну прилику да се глобална пажња усмери ка кључним изазовима у области јавног здравља. Овај датум симболично подсећа на оснивање Светска здравствена организација и наглашава значај универзалног приступа здравственој заштити као основног људског права.

Светски дан здравља 2026. године наглашава значај заједничког деловања у очувању и унапређењу глобалног здравља кроз слоган „Заједно за здравље. Станимо уз науку“. Ова порука истиче кључну улогу науке, истраживања и доказа у доношењу здравствених политика и свакодневних одлука које утичу на здравље појединаца и заједница.

У времену када се свет суочава са бројним изазовима – укључујући нове и постојеће заразне болести, пораст хроничних незаразних обољења, као и последице климатских промена – ослањање на научне доказе постаје важније него икада. Наука омогућава развој ефикасних терапија, вакцина и превентивних стратегија које спашавају животе и унапређују квалитет живота.

Истовремено, слоган указује на потребу за солидарношћу и сарадњом међу државама, здравственим институцијама и грађанима. Само кроз заједничко деловање могуће је обезбедити једнак приступ здравственој заштити и смањити здравствене неједнакости.

Здравље више није само питање појединца или лекара — оно зависи од:

здравствених система
влада и јавних политика
образовања и информисаности
глобалне сарадње

Станимо уз науку

Ова порука је посебно важна данас због:

ширења дезинформација
неповерења у медицину и вакцине
брзог протока нетачних информација на интернету

СЗО наглашава да:

одлуке треба доносити на основу доказа
научна истраживања спасавају животе
поверење у здравствене институције мора да се гради

У савременом свету, здравствени системи суочавају се са сложеним изазовима – од хроничних незаразних болести и менталног здравља, до климатских промена, нових заразних болести и неједнакости у доступности здравствених услуга. Посебан акценат ставља се на превенцију, рано откривање болести и промоцију здравих стилова живота као најефикаснијих стратегија за унапређење општег здравља популације.

Болести попут:

Дијабетес тип 2
Кардиоваскуларне болести

постају водећи узрок смрти — а многе се могу спречити.

Све већи број људи суочава се са:

стресом
анксиозношћу
депресијом

што захтева озбиљан и системски приступ. Загађење ваздуха, екстремне температуре и природне катастрофе директно утичу на здравље људи.

Људи данас добијају информације са свих страна — али нису све тачне.

Зато је важно:

разликовати проверене изворе
веровати медицинским стручњацима

Са посебним акцентом на:

Јачање поверења у науку и здравствене институције
Промоцију вакцинације и превентивних мера
Смањење здравствених неједнакости
Подстицање улагања у здравствене системе
Едукацију становништва

Ова тема није само „глобална“ — односи се и на свакодневни живот:

информиши се из поузданих извора
иди на редовне прегледе
вакциниши се према препорукама
води рачуна о физичком и менталном здрављу
подржавај научно засноване одлуке

Улагање у здравствену едукацију, јачање примарне здравствене заштите и дигитализацију здравствених система представља основ за одржив и праведан здравствени систем.

Здравље будућности зависи од:

сарадње људи и система
поверења у науку
одговорног понашања сваког појединца

Обележавање Светског дана здравља 2026. године представља позив да се подржи наука, негује поверење у здравствене системе и активно допринесе изградњи здравије и сигурније будућности за све.

Поред институционалних мера, индивидуална одговорност има кључну улогу. Редовна физичка активност, уравнотежена исхрана, ментална хигијена и превентивни прегледи доприносе не само дужем животном веку, већ и бољем квалитету живота.

Обележавање Светског дана здравља 2026. године позива на солидарност и акцију – јер здравље није привилегија, већ право сваког човека.

УСПЕШНО РЕАЛИЗОВАНА ЕДУКАЦИЈА

У понедељак, 30. марта 2026. године, у просторијама Завода за јавно здравље “ТИМОК“ Зајечар успешно је одржан акредитовани семинар под називом:

„Значај комуникације и јачање комуникационих вештина у превенцији ризичних облика понашања код младих“

Едукацију је организовао Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, са циљем унапређења знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника у области комуникације и превенције ризичних понашања код младих.

Програм семинара обухватио је низ стручних предавања и радионица на теме:
улоге комуникације у превенцији ризичних понашања
превенције физичке неактивности
превенције ризичног сексуалног понашања

Предавачи су били:
– Марија Вуковић, дипл. психолог
– др Мирјана Тошић
– др Катарина Боричић
уз реализацију радионица које су водиле др Тамара Томашевић и др Ивана Грубор.

Завод за јавно здравље“ТИМОК“Зајечар упућује велику захвалност Институту за јавно здравље Србије „др Милан Јовановић Батут“, свим предавачима на стручности и посвећености, као и свим учесницима који су се одазвали позиву и узели активно учешће, чиме су у великој мери допринели квалитетној размени знања и искустава.

Радујемо се будућој сарадњи и новим едукацијама!

24. МАРТ, СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ 2026. године

Светски дан борбе против туберкулозе (ТБ) обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе, узрочника ове болести. Туберкулозу изазива бактерија и најчешће погађа плућа. Туберкулоза се шири ваздухом када особе са плућном туберкулозом кашљу, кијају или пљују. Особа треба да удахне само неколико клица да би се заразила.

Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, ова болест данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима.

ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ

У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести.

Од 2008. године инциденција туберкулозе је <20/100.000, а од 2015. године је <10/100.000 што Србију сврстава у подручја са ниском инциденцијом. У 2024. години пријављене су 93 оболеле особе и регистрована инциденција (5,4/100.000) је за око 15% мања у односу на 2023. годину и у односу на десетогодишњи просек (6,4/100.000 ). Слично као и у свим другим регионима света, у току 2020. и 2021. године бележе се најниже стопе оболевања због пандемије KOVID-19, да би од 2022. године број оболелих полако почео да расте.

Сваке године, 10 милиона људи оболи од туберкулозе (ТБ). Упркос томе што је болест која се може спречити и излечити, 1,5 милиона људи умре од туберкулозе сваке године – што је чини водећим заразним убицом на свету.

Туберкулоза је водећи узрок смрти људи са ХИВ-ом, а такође и главни допринос отпорности на антимикробне лекове.

Већина људи који оболе од туберкулозе живе у земљама са ниским и средњим приходима, али туберкулоза је присутна широм света. Око половине свих људи са туберкулозом може се наћи у 8 земаља: Бангладешу, Кини, Индији, Индонезији, Нигерији, Пакистану, Филипинима и Јужној Африци.

Процењује се да је око четвртине светске популације инфицирано бактеријама туберкулозе, али већина људи неће развити туберкулозу, а неки ће се опоравити од инфекције. Они који су заражени, али (још) нису болесни, не могу је пренети.

Особе заражене бактеријама туберкулозе имају 5–10% доживотног ризика да оболе од туберкулозе. Особе са ослабљеним имунолошким системом, као што су особе које живе са ХИВ-ом, неухрањене или имају дијабетес, или особе које користе дуван, имају већи ризик од оболевања.

Тема Светског дана борбе против туберкулозе 2026. године – „Да! Можемо окончати туберкулозу!“ – је смео позив на акцију и порука наде, потврђујући да је могуће вратити се на прави пут и преокренути епидемију туберкулозе, чак и у изазовном глобалном окружењу. Уз одлучно вођство земаља, повећана домаћа и међународна улагања, брзо усвајање нових препорука и иновација СЗО, убрзано деловање и снажну мултисекторску сарадњу, окончање туберкулозе није само жеља – оно је достижно .

Концепт „елиминације туберкулозе” датира из 1990. године када су се стручњаци који се баве овом проблематиком окупили у у Холандији и подржали идеју о елиминацији ТБ у земљама западне Европе, Сједињеним Америчким Државама, Канади и Јапану које су у то време имале мањи број оболелих. Током 2014. године објављен је Оквирни документ за елиминацију туберкулозе који остаје и данас основни водич. У Оквирном документу, праг од мање од једног случаја туберкулозе на милион становника је дефинисан као праг за елиминацију и сматра се довољно ниским да омогући да се ТБ никада неће појавити као јавноздравствена претња у будућности.

Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:

обезбедити финансирање, основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.
обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.
решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.
спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.
оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.
обезбедити континуирани надзор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.
подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.

Интегрисане услуге за туберкулозу на нивоу примарне здравствене заштите морају бити доступне, приступачне, без стигме и вођене од стране заједнице. Ангажовање цивилног друштва и људи погођених туберкулозом осигурава да политике и услуге заиста задовољавају потребе људи.

НОВИ ГЛОБАЛНИ ЦИЉЕВИ ЗА ПЕРИОД 2023-2027. ГОДИНА:

90% пацијената којима је потребно, има приступ квалитетној дијагнози и лечењу;

90% појединаца у ризику од развоја болести имају приступ превенцији;

100% људи са ТБ има приступ здравственим и социјалним услугама и

прикупљање средстава за истраживање и развој нове вакцине против туберкулозе.

Да би постигли глобалну контролу туберкулозе и на крају елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребна су улагања за:

имплементацију нових имунолошких стратегија за развој ефикаснијих вакцина;
развој нових терапијских режима;
развој нових дијагностичких тестова;
спровођење превенције кроз скрининг коришћењем стандардизованих старих и нових дијагностичких тестова за откривање инфекције и
спровођење дијагностичких тестова узимањем спутума.

Део текста преузет са who.

22. МАРТ – СВЕТСКИ ДАН ВОДЕ „Где вода тече, једнакост расте“

Светски дан воде обележава се сваке године 22. марта са циљем да се скрене пажња на значај очувања вода и рационалног коришћења овог незаменљивог природног ресурса. Овај датум установљен је након Конференције Уједињених нација о животној средини и развоју 1992. године, а већ од 1993. године обележава се широм света као подсетник на то да је вода основни услов живота.

Вода има кључну улогу у функционисању природних екосистема и одржавању здравља људи. Она је неопходна за пиће, припрему хране, одржавање хигијене, пољопривреду, индустрију и бројне друге делатности. Без довољних количина квалитетне воде није могуће обезбедити ни правилан развој друштва ни очување животне средине.

Иако вода покрива већи део Земљине површине, количина доступне слатке воде је ограничена. Копнене воде чине мали проценат укупних водних ресурса, а њихова доступност је неравномерно распоређена. Истовремено, пораст становништва, урбанизација, индустријализација и климатске промене додатно повећавају притисак на постојеће изворе воде.

Недовољан приступ безбедној пијаћој води и адекватним санитарним условима и даље представља значајан глобални проблем. Последице се огледају у повећаном ризику од заразних болести, нарочито код деце, као и у оптерећењу здравствених система. Процењује се да велики број људи у свету нема обезбеђену воду у оквиру домаћинства, што указује на потребу за унапређењем инфраструктуре и система водоснабдевања.

Посебан аспект овогодишње теме односи се на повезаност воде и друштвених односа, укључујући и равноправност. У појединим срединама, обавезе везане за обезбеђивање воде чешће су поверене женама, што указује на потребу за равномернијом расподелом одговорности и већим укључивањем свих чланова заједнице у доношење одлука. Ипак, суштина остаје у обезбеђивању доступне и здравствено исправне воде за све.

Очување квалитета вода подразумева спречавање загађења, правилно управљање отпадним водама и рационалну потрошњу. Свако од нас има важну улогу – од одговорног коришћења воде у домаћинству до очувања природних извора и подизања свести у заједници.

Светски дан воде је прилика да се подсетимо да вода није неисцрпан ресурс и да је њено очување заједничка одговорност. Само кроз одрживо управљање водама, унапређење система водоснабдевања и континуирану едукацију становништва можемо обезбедити здраву и безбедну животну средину за будуће генерације.

Национални дан борбе против рака дојке у Србији

Национални дан борбе против рака дојке у Србији обележава се 20. марта, са циљем подизања свести о значају превенције, раног откривања и правовременог лечења. Рана дијагноза значајно повећава шансе за излечење.

Рак дојке спада у најчешћа малигна обољења код жена, али савремена медицина омогућава веома добре резултате лечења уколико се болест открије у почетној фази. Када се дијагноза постави на време, излечење је могуће у више од 90% случајева. Рано откривање омогућава примену краћих и ефикаснијих терапијских процедура, са мање компликација и са знатно бољим квалитетом живота током и након лечења.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила око 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.

Стање у Србији

Рак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена у Србији. Сваке године око 4600 жена оболи, а 1600 умре од ове болести. Једна од осам жена током свог живота оболи од рака дојке.

стандардизована стопа смртности износи 22 на 100.000;

рак дојке је трећи најчешћи узрок смрти међу женама старијим од 45 година;

рак дојке се дијагностикује код сваке дванаесте жене;

70% новооткривених случајева рака дојке су промене веће од 2 цм;

сваке године од рака дојке умре више од 2000 жена.

Висока учесталост оболевања од рак дојке делом се објашњава чињеницом да узроци настанка ове болести још увек нису у потпуности разјашњени. Због тога су могућности примарне превенције ограничене, односно не постоје поуздане мере којима се може у потпуности спречити настанак болести. Управо из тог разлога посебан значај има секундарна превенција, која подразумева рано откривање промена и правовремено започињање лечења, јер је то једини доказано ефикасан начин за смањење смртности од рака дојке.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и на основу искустава европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет организовани програм скрининга на рак дојке. Циљ овог програма је да се редовним превентивним прегледима омогући откривање болести у најранијој фази, чиме се повећава успешност лечења, смањује смртност и унапређује квалитет живота жена које се суочавају са овом дијагнозом.

Правовременом дијагностиком, адекватним лечењем и континуираним праћењем здравственог стања могуће је не само продужити живот, већ и очувати његов квалитет. Због тога редовни превентивни прегледи, одговорно понашање према здрављу и активно учешће у скрининг програмима представљају кључне кораке у борби против рака дојке.ке.

Посебан значај у превенцији има одговорно понашање сваке жене према сопственом здрављу. Редовни самопрегледи и контролни прегледи код лекара представљају основу раног препознавања промена које захтевају даљу дијагностику. Препоручује се да жене једном месечно обављају самопреглед дојки, док је превентивни клинички преглед код лекара потребно урадити најмање једном годишње. Ултразвучни преглед дојки ради се према препоруци изабраног лекара, у зависности од узраста и индивидуалних фактора ризика. Мамографски преглед представља најпоузданију методу за рано откривање рака дојке, те се саветује да се до 50. године живота уради најмање један превентивни преглед, а након 50. године мамографију је потребно радити редовно, на сваке две године.

Шта је рак дојке?

Рак дојке је злоћудна израслина која настаје када нормалне ћелије почне да се убрзано умножавају и уништавају околно здраво ткиво дојке, а касније и друге органе.

Рак дојке се најчешће јавља код старијих жена које:

имају најближе сроднице (мајка, сестра, тетка, бака) оболеле од ове болести;

су прву менструацију добиле пре 12. године, и последњу имале после 50. године;

нису рађале или су имале први порођај после 30. године живота;

дуже време користе хормонску терапију, алкохол и дуван;

су гојазније и физички неактивне.

Рак дојке је злоћудни тумор, који уколико се открије у раној фази може бити поптпуно излечен. Република Србја је започела програм за рано откривање рака дојке, скрининг мамографијом, који је бесплатан за све жене старости од 50. до 69. године.

Шта је скрининг?

Скрининг подразумева преглед на изглед здравих жена, без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће.

Шта је мамографија?

Мамографија представља рендгенски преглед за откривање промена у дојци, које се не могу напипати или открити другим врстама прегледа. Уколико се рак дојке открије у раној фази, већа је шанса за излечење применом поштедних хируршких метода, опоравак је бржи, а кавалитет живота је бољи него код жена код којих се болест открије у каснијим фазама. У мамографији се користе мале и нешкодљиве дозе зрачења.

Како се спроводи мамографија?

Пре мамографског прегледа не би требало користити дезодоранс, пудер или парфем чије се честице виде на снимку и ремете радиолога у процени мамографског снимка. Мамографија се изводи снимањем обе дојке и за већину жена је безболна и кратко траје.

Препоруке:

Између два скрининга треба да обављате редовне прегледе дојки код вашег лекара или самопрегледом, једном месечно.

Уколико приметите да је видно промењена величина једне дојке, присуство чворића у дојци, промену боје и изгледа коже дојке, појаву секрета из брадавице – ХИТНО се јавите свом лекару.

Откривање болести у почетној фази значајно повећава могућност успешног лечења, јер правовремена дијагностика омогућава примену савремених терапијских метода које су ефикасније и мање оптерећују организам. Уз адекватно лечење и континуирано праћење здравственог стања, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

СПРЕЧИМО – УМЕСТО ДА ЛЕЧИМО

Извор:

Плави март – месец подизања свести о значају раног откривања колоректалног карцинома

У многим земљама широм света се посебним и фокусираним јавноздравственим кампањама обележава месец март као период посвећен подизању свести о колоректалном карциному (Colorectal Cancer Awareness Month), са циљем информисања јавности о значају превенције, раног откривања и благовременог лечења ове болести. У складу са тим, као симбол за скретање пажње на значај превенције и раног откривања ове болести користи се тамно плава трака која уједно представља и знак солидарности са оболелима и њиховим породицама, али и позив на одговорност и бригу о сопственом здрављу.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у 2024. години у Србији је од колоректалног карцинома оболео 3271 мушкарац и 2077 жена, што укупно износи 5348 новооболелих особа. Од ове болести је преминуло 1570 мушкараца и 973 жене, односно укупно 2543 особе. Колоректални карцином у укупној популацији, као и код мушкараца, заузима друго место по учесталости оболевања и по смртности од малигних болести, док је код жена на трећем месту по оболевању и по смртности.

Колоректални карцином је малигна болест која настаје у дебелом цреву или ректуму и спада међу најчешће малигне болести код оба пола. Ризик од оболевања расте са годинама живота, посебно након 50. године. Поред тога, значајни фактори ризика су породична историја колоректалног карцинома или полипа, хроничне запаљенске болести црева, физичка неактивност, гојазност, неправилна исхрана са повећаним уносом црвеног и прерађеног меса, пушење и прекомерна конзумација алкохола. Болест се најчешће развија постепено, из бенигних израслина слузокоже – полипа, који током више година могу прерасти у малигни тумор.

Управо овако спор ток развоја болести омогућава благовремено откривање и уклањање промена пре него што дође до настанка карцинома, што ову болест чини једним од ретких малигнитета чије се настајање у великој мери може спречити превентивним скрининг прегледима, а у нашој земљи кроз Национални програм раног откривања колоректалног карцинома који се спроводи од 2012. године.

Скрининг представља откривање до тада непрепознате болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој популацији која не показује знаке болести. Домови здравља позивају мушкарце и жене старости 50 до 74 године на тестирање. За тестирање се користи имунохистохемијски Фит тест који детектује невидљиве трагове крви у столици, а потребан је један узорак столице, без претходних дијета. Особе код којих је скрининг тест позитиван упућују се на додатну дијагностику односно колоноскопију која представља златни стандард у дијагностици, јер омогућава директан увид у слузокожу дебелог црева, уз могућност биопсије и уклањања евентуално откривених полипа током истог прегледа. Особе код којих је скрининг тест негативан, лекар из дома здравља позива на преглед за две године.

Редовним учешћем у скринингу могуће је рано откривање болести, а уколико се колоректални карцином открије на време, шансе за излечењем су највеће.

Извор: https://www.skriningsrbija.rs/srl/aktuelnosti/

12. МАРТ 2026. ГОДИНЕ – СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 12. марта 2026. године под слоганом „Здравље бубрега за све – Брига о људима, заштита планете“.Хронична болест бубрега (ХББ) представља велики и растући глобални здравствени изазов, који погађа 1 од 10 људи широм света.

Често тиха у раним фазама, ХББ може напредовати непримећено док не доведе до озбиљних здравствених последица, снажно утичући на појединце, породице и заједнице. Болест значајно повећава ризик од кардиоваскуларних компликација, смањује квалитет живота и може напредовати до бубрежне инсуфицијенције, где преживљавање зависи од терапија које одржавају живот, попут дијализе или трансплантације. Њена тежина није равномерно распоређена – несразмерно погађа рањиве популације и продубљује постојеће здравствене неједнакости.

Рано откривање може спасити животе. Једноставни, неинвазивни и економични тестови крви и урина могу открити поремећај функције бубрега, омогућавајући правовремене интервенције које успоравају напредовање болести. Циљање популација са високим ризиком – особа са дијабетесом, хипертензијом, кардиоваскуларним обољењима, гојазношћу или породичном историјом болести бубрега – показује висок ефекат. Програми засновани на заједници могу проширити приступ у недовољно опскрбљеним популацијама. Рана детекција ХББ не само да чува функцију бубрега, већ и смањује потребу за ресурсно интензивним терапијама и побољшава дугорочне исходе.

Приоритет превенције, раног откривања и правовременог лечења болести бубрега. Промовисати 8 златних правила за здравље бубрега, интегрисати тестирање ХББ у рутинску здравствену заштиту за популације са високим ризиком и јачати кампање јавне свести како би се подстакло рано откривање и превентивна брига, што дугорочно смањује потребу за болничким интервенцијама.

8 златних правила за превенцију болести бубрега:

Одржавајте кондицију и будите активни: Редовна физичка активност помаже у одржавању здраве телесне тежине, смањује крвни притисак и ризик од дијабетеса, што директно чува бубреге.
Контролишите ниво шећера у крви: Дијабетес је водећи узрок болести бубрега. Редовна контрола гликемије спречава оштећења бубрежних крвних судова.
Пратите крвни притисак: Артеријска хипертензија је други најчешћи узрок оштећења бубрега. Одржавајте притисак у нормалним границама.
Једите здраво и контролишите телесну тежину: Смањите унос соли (на 5-6 грама дневно), избегавајте прерађену храну и брзу храну како бисте смањили оптерећење бубрега.
Уносите довољно течности: Препоручује се 6-8 чаша (око 1,5-2 литре) воде дневно. Течност помаже бубрезима да ефикасно чисте штетне материје из крви.
Не пушите: Пушење успорава циркулацију крви кроз бубреге, што смањује њихову функцију, а такође значајно повећава ризик од рака бубрега.
Избегавајте неконтролисано узимање лекова: Честа употреба нестероидних антиинфламаторних лекова (нпр. ибупрофен) може трајно оштетити функцију бубрега.
Редовно проверавајте функцију бубрега: Ако имате дијабетес, хипертензију, гојазни сте, старији сте од 50 година или имате породичну историју болести бубрега, обавезно радите лабораторијске анализе (урин, креатинин).

Светски дан бубрега је прилика да подсетимо колико је важно да чувамо здравље бубрега и да на време препознамо факторе ризика. Редовни превентивни прегледи, здраве животне навике и правовремено откривање болести могу значајно успорити њено напредовање и побољшати квалитет живота.

Подизањем свести, усвајањем здравих навика и подршком превентивним програмима можемо заједно допринети очувању здравља бубрега и бољем квалитету живота.

Део текста преузет са:http://www.worldkidneyday.org

СПРЕЧИМО – УМЕСТО ДА ЛЕЧИМО

Светски дан борбе против гојазности

Светски дан борбе против гојазности обележава се са циљем подизања свести о распрострањености гојазности, бољег разумевања њених узрока и последица, као и позивања на акције које могу допринети решавању овог значајног јавноздравственог изазова.

Ове године обележава се под слоганом: „8 милијарди разлога за акцију против гојазности“

Глобални контекст и значај

До 2035. године очекује се да ће половина светске популације – око 4 милијарде људи – живети са прекомерном телесном тежином или гојазношћу. Међутим, гојазност у том обиму не погађа само појединце – она утиче на цело друштво. То значи да је свака заједница суочена са порастом незаразних болести у којима гојазност има значајну улогу, попут дијабетеса тип 2, болести срца и крвних судова и малигних обољења.

Ово није проблем само одраслих. Гојазност код деце је у наглом порасту, а стопе међу децом школског узраста повећане су готово пет пута од 1975. године, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Пораст гојазности код деце управо у тим срединама показује да се здравствене неједнакости продубљују.

Штавише, гојазност је показатељ да системи не функционишу како треба – од система исхране и образовања, до урбанистичког планирања и здравствене заштите.

Претходни Светски дани гојазности подстицали су људе да препознају основне узроке гојазности, унапреде знање о овој болести, суоче се са стигмом повезаном са телесном тежином и помере фокус са појединца на системе који обликују наше здравље.

Ове године кампања окупља све које погађа прекомерна телесна тежина и гојазност – свих 8 милијарди нас – са посебним освртом на најосетљивије заједнице, а пре свега на децу.

Подаци и последице

Процењује се да око милијарду људи у свету живи са гојазношћу, а до 2035. године тај број би могао порасти на готово две милијарде.

Већ скоро 3 милијарде људи, укључујући више од 400 милиона деце школског узраста, живи са прекомерном телесном тежином или гојазношћу.

Гојазност и прекомерна телесна тежина повезане су са око 1,6 милиона превремених смртних случајева годишње од незаразних болести. Поред здравствених, последице су и економске – глобални трошкови мере се билионима долара годишње.

Ситуација у Србији

Србија спада у земље високог ризика. Према подацима Светског атласа гојазности, 57% популације има повишен индекс телесне масе (БМИ изнад 25 кг/м²).

36,3% – Пропорција становништва доби 15 и више година у Србији које је било предгојазно 2019. 20,8% – Пропорција становништва доби 15 и више година у Србији које је било гојазно 2019. г

Процене указују да би до 2030. године скоро три милиона грађана Србије могло имати висок БМИ, док је између 40% и 50% одраслих особа недовољно физички активно.

Трошкови повезани са гојазношћу у Србији процењени су на око 3,7% бруто домаћег производа.

Шта је гојазност?

Гојазност постоји када је индекс телесне масе (ИТМ) изнад 30.

ИТМ се израчунава по формули:
ИТМ = ТМ (kg) / ТВ² (m)

Прекомерна телесна маса (предгојазност) постоји када је ИТМ 25–29,9.

Гојазност као хронично обољење представља здравствено, економско и социјално оптерећење за појединце, породице и друштво у целини. Она је резултат сложене интеракције биолошких, генетских, фактора животне средине и психосоцијалних фактора.

Порука и подршка грађанима

Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар на овај дан поручује:

Хајде да делујемо заједно против гојазности.

У оквиру рада Завода доступно је Саветовалиште за правилну исхрану, где грађани могу добити стручну подршку – јер гојазност захтева холистички приступ, системска решења и заједничку акцију.

У Саветовалиште можете доћи на два начина:

1. Преко упута изабраног лекара

др Дијана Миљковић, специјалиста хигијене
др Катарина Костић, специјалиста хигијене
📞 Заказивање: 062/803 65 60

Адреса: Сремска 13, 19000 Зајечар – Центар за хигијену и хуману екологију

2. На лични захтев

Ненад Ђорђевић, нутрициониста
📞 Заказивање: 060/080 11 88
Адреса: Сремска 13, 19000 Зајечар – Одсек за промоцију здравлја

Заједно можемо променити причу о гојазности – јер постоји 8 милијарди разлога да делујемо.

Корисна брошура

Извор

МАРТ – МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА у 2026. години: ПРЕВЕНЦИЈА МАЛИГНИХ ТУМОРА

Март, месец борбе против рака, подсећа нас на значај превенције, раног откривања и правовременог лечења малигних болести. Превенција малигних болести представља најефикаснији и најисплативији начин очувања здравља становништва, јер се значајан број случајева рака може спречити усвајањем здравих животних навика, елиминацијом фактора ризика и благовременим откривањем болести кроз организоване скрининг програме. Рано препознавање симптома и редовни превентивни прегледи значајно повећавају шансе за успешно лечење, продужавају живот и унапређују његов квалитет.

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака , у свету је у 2022. години регистровано приближно 20 милиона нових случајева малигних болести и око 9,7 милиона смртних исхода од рака.

Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Кључне чињенице:

Рак је један од водећих узрока смрти широм света и одговоран је за скоро 10 милиона смрти у 2022. години, или скоро сваки шести смртни случај.

Најчешћи карциноми су карцином дојке, плућа, дебелог црева и ректума и простате, а код нас (услед неправовременог откривања и лечења и касног увођења имунизације) и рак грлића материце.

Отприлике 1/3 смртних случајева од рака је последица употребе дувана, високог индекса телесне масе, конзумирања алкохола, малог уноса воћа и поврћа и недостатка физичке активности.

Инфекције које изазивају рак, као што су хумани папилома вирус (ХПВ) и хепатитис, одговорне су за приближно 30% случајева рака у земљама са ниским и нижим средњим приходима.

Многе врсте рака се могу излечити ако се рано открију и ефикасно лече.

Најважнији организовани, популациони, скринизи на рак (откривање у раној фази када још нема симптома) су: Папаниколау тест (рано откривање рака грлића материце; од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди), мамографија (рано откривање рака дојке; од 50 до 69 година, 1 у 2 године) и тест на скривено крварење у столици (рано откривање рака дебелог црева; од 50 до 74 године, 1 у 2 године).

Имунизација деце, посебно против хепатитиса у узрасту одојчета (смањује се ризик од хепатоцелуларног карцинома) и ХПВ имунизација код оба пола, од 9 до 19 година (спречава код жена – рак грлића материце, вагине и вулве; код мушкараца – рак пениса, а код оба пола – рак задњег дела грла и завршног дела дебелог црева);Оболевање и умирање од рака у свету

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 19,3 милиона људи у 2020. години. Према истом извору, регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика за рак, повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја, где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.

У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оболевање и умирање од рака у Србији, 2024. г.

У Србији су током 2024. године од свих малигних тумора оболеле 41.472 особе (21.793 мушкарца и 19.679 жена). Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена.

Према последњем извештају Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, “Малигни тумори у Републици Србији”, током 2024. године, водеће локализације у оболевању од рака за мушку популацију биле су плућа и бронх (19,5%), колон и ректум (15,9%), простата (12,4%), мокраћна бешика (8,2%) и панкреас (3,4%). Код особа женског пола најчешће локализције тумора биле су дојка (23,1%), плућа и бронх (10,1%), колон и ректум (10,6%), грлић материце (5,6%), материца – тело (5,3%) и мокраћна бешика (4,0%).

Водеће локализације у умирању од рака у Србији 2024. године код мушкараца биле су карцином плућа и бронха (27,3%), колона/ректума (14,3%), простата (9,7%), панкреас (5,7%), желудац (4,5%), мокраћна бешика (4,3%), јетра (4,0%), мозак (2,9%), леукемија (2,6%), ларинкс (2,4%) и друге локализације (22,4%) а код жена – плућа и бронх (19,7%), дојка (18,2%), колон/ректум (10,4%), панкреас (6,3%), оваријум (4,6%), грлић материце (4,4%), материца – тело (3,2%), желудац (3,0%), јетра (2,7%), мозак (2,7%) и друге локализације (24,8%).

Превенција и рано откривање

Смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностиковање и лечење ових болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

Између 30-50% свих случајева рака се може спречити. Превенција представља најбољу дугорочну стратегију за контролу рака. СЗО ради са државама чланицама на јачању националних политика и програма за подизање свести и смањење изложености факторима ризика од рака. СЗО ради и на благовременом пружању информација које су становништву потребне за усвајање здравих стилова живота.

Дуван

Дувански дим има више од 7000 хемикалија, за најмање 250 је познато да су штетне, а за најмање 70 је познато да изазивају рак (Међународна агенција за истраживање рака га сврстава у класу 1. карциногена). У свету, употреба дувана је једини највећи фактор ризика за смртност од рака који се може избећи а ипак и даље убија више од 8 милиона људи сваке године од рака и других болести повезаних са пушењем. Готово 80% од 1,1 милијарде пушача у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.

Канцерогени из дуванског дима одговорни су за 90% случајева рака плућа, али и значајан број случајева других малигних болести:

усана, усне шупљине и ждрела (50% случајева)

гркљана (76% случајева)

једњака, желуца

дебелог црева, јетре, гуштераче (панкреаса)

бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева

грлића материце

крви (акутна мијелоидна леукемија).

Пушење такође погоршава прогнозу и квалитет живота особа са малигним болестима.

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту

Алкохол

Алкохол, према класификацији Међународне агенције за истраживање рака, је токсична, психоактивна супстанца која изазива зависност и представља карциноген 1. групе који је узрочно повезан са 7 врста рака, укључујући рак једњака, јетре, колоректалног карцинома и рака дојке. Употреба алкохола може довести до појаве рака усне шупљине, ждрела и ларинкса. Конзумација алкохола је повезана са 740 000 нових случајева рака сваке године. Глобално, 1 од 20 карцинома дојке се приписује конзумирању алкохола.

Физичка неактивност, фактори исхране, гојазност и прекомерна тежина

Прекомерна телесна тежина и гојазност повезане су са повећаним ризиком од настанка бројних малигних болести, укључујући карцином једњака (аденокарцином), колоректални карцином, карцином дојке код жена у постменопаузи, карцином ендометријума и бубрега, али и друге туморе као што су карцином панкреаса, јетре и жучне кесе. Редовна физичка активност, одржавање здраве телесне тежине и правилна исхрана значајно доприносе смањењу ризика од настанка малигних болести. Процене указују да се приближно 4–8% свих случајева рака глобално може приписати прекомерној телесној маси и гојазности, при чему се посебно значајан утицај уочава код карцинома дојке, ендометријума и колоректума.

На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивностикао фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време.

Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност.

Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%.

Инфекције

Инфекције представљају значајан фактор ризика за настанак малигних болести. Процене указују да се глобално око 13% свих карцинома може повезати са хроничним инфекцијама, док у земљама са ниским и средњим приходима тај удео достиже и до 25%. Најзначајнији инфективни узрочници повезани са настанком рака су вируси хепатитиса Б и Ц, хумани папилома вирус (ХПВ) и бактерија Хелицобацтер пyлори, који су одговорни за развој карцинома јетре, грлића материце и желуца.

Процене показују да се приближно једна петина смртних исхода од рака у земљама у развоју и око 7% у развијеним земљама може приписати хроничним инфекцијама. Вакцине против хепатитиса Б и одређених типова ХПВ-а представљају ефикасну меру примарне превенције и значајно смањују ризик од развоја карцинома јетре и рака грлића материце.

Након вакцине против хепатитиса Б, ХПВ вакцина представља другу вакцину против рака. Она штити од инфекције високоризичним типовима ХПВ-а који су повезани са карциномом грлића материце, вагине и вулве код жена, карциномом пениса код мушкараца, као и аналним и орофарингеалним карциномима код оба пола. У Републици Србији ХПВ вакцина доступна је бесплатно деци и младима узраста од 9 до 19 година, у складу са националним програмом имунизације.

Загађење животне средине

Процене Светске здравствене организације указују да је загађење ваздуха и даље један од водећих глобалних фактора ризика по здравље. Комбинована изложеност спољашњем (амбијенталном) и загађењу ваздуха у домаћинству повезана је са приближно 6,7 милиона превремених смрти годишње широм света, првенствено због кардиоваскуларних и респираторних болести, укључујући и рак плућа. Само изложеност амбијенталном загађењу ваздуха процењује се на око 4,2 милиона смрти годишње, док је загађење ваздуха у домаћинству, услед употребе чврстих горива и керозина за кување и грејање, било одговорно за приближно 2,9 милиона смрти у 2021. години. Загађење ваздуха доприноси развоју незаразних болести, укључујући мождани удар, исхемијску болест срца, хроничну опструктивну болест плућа и рак плућа.

Професионални карциногени

Професионални карциногени доказано су узрочно повезани са настанком рака плућа, мезотелиома, рака мокраћне бешике, али и других малигних болести, укључујући леукемије и туморе носа и параназалних шупљина. Мезотелиом, малигни тумор мезотела који најчешће захвата плеуру, у највећем броју случајева повезан је са професионалном изложеношћу азбесту. Процене међународних организација указују да се приближно 4–8% малигних болести глобално може приписати професионалној изложености карциногенима. Професионални рак представља облик касног, одложеног штетног дејства хемијских, физичких или биолошких агенаса на радном месту. Радон је доказани професионални карциноген повезан са повећаним ризиком од рака плућа. Неорганска једињења арсена повезана су са повећаним ризиком од рака коже, плућа и мокраћне бешике, док изложеност једињењима никла повећава ризик од малигних тумора носа, параназалних шупљина и плућа.

Радијација

Добро је документовано да су професионални карциногени узрочно повезани са развојем рака плућа, мезотелиома и рака мокраћне бешике. Мезотелиом (малигни тумор плеуре или перитонеума) у великој мери настаје као последица професионалне изложености азбесту, који представља један од најзначајнијих професионалних канцерогена.

Професионални рак представља облик касног, одложеног штетног деловања изазваног дуготрајном експозицијом хемијским, физичким или биолошким агенсима на радном месту, при чему се болест често развија деценијама након излагања.

Епидемиолошке студије показују да се карцином плућа јавља приближно два пута чешће, а рак коже и до десет пута чешће код радника професионално изложених арсену у односу на неизложену популацију.

Кључне поруке за рано постављање дијагнозе:

Рано откривање рака у великој мери продужава људски живот, умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.

Потребно је повећати свест јавности о значају спровођења популационих организованих скрининга, значају опортуних скрининга, препознавању симптома различитих врста рака и охрабрити људе да се што пре обрате свом изабраном лекару по појави тзв. “позитивних” резултата скрининга или симптома;

Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;

Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;

Поводом обележавања месеца борбе против карцинома, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, у сарадњи и организацији Здравственог центара Књажевац, спровешће акцију бесплатних превентивних прегледа.

Акција ће бити одржана у петак, 6. марта, у Дом културе Књажевац, у периоду од 9 до 13 часова.

Током акције, грађанима ће на располагању бити лекари опште праксе, гинеколози, уролози, представници патронажне службе, дијететичар–нутрициониста, као и лабораторијска и епидемиолошка служба. Прегледи су намењени свим заинтересованим суграђанима, без упута и заказивања.

Извори:

Institut za javno zdravlje srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno – statistički godišnjak Republike Srbije 2024. https://www.batut.org.rs/index.php?content=77
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Maligni tumori u Republici Srbiji u 2024. godini https://www.batut.org.rs/index.php?content=2096
Institut za javno zdravlje Vojvodine https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4559
https://www.who.int/activities/preventing-cancer
World Health Organization. Sustainable Development Goal Indicator 3.9.1: Mortality attributed to air pollution. WHO; 2024.
World Health Organization. Household air pollution and health – Fact sheet. Updated 2025.