Европска недеља јавног здравља се обележава током друге недеље маја, у организацији Европског удружења за јавно здравље и партнерских институција кроз сарадњу и заједничке акције у различитим областима од значаја за здравље свих грађана.
Водећа тема овогодишњих дешавања је „Иновације за отпорност – обликовање одрживе будућности“, пружајући платформу за предлагање и разматрање нових приступа у јавно здравственим системима са циљем ефикаснијег прилагођавања и одговора на глобалне претње по здравље.
Као и ранијих година, поред кровне теме, циљеви Европске недеље су усмерени и на специфичне садржаје који представљају актуелне приоритете у јавном здрављу. Ментално здравље и благостање запослених су аспекти који захтевају више пажње и конкретних мера како би се превенирале последице стреса у свакодневном раду чему су посебно изложени здравствени радници. Очекује се предлагање стратешких решења и оперативних модела који би кроз додатна улагања, едукације, боље услове рада, подршку запосленима и интердисциплинарну сарадњу допринели отпорности запослених на изазове које доноси рад у систему здравствене заштите.
Друга тема се односи на климатске промене и утицај на производњу и доступност хране. Усвајање и имплементација одговорних политика у области заштите животне средине, као и развој и примена одрживих система за производњу хране и мера које обезбеђују безбедност и квалитет хране у целом производном процесу су кључни за будућност. Питања која треба размотрити се односе на улогу јавно здравствених професионалаца у вођењу процеса који се тичу глобалних климатских промена и одрживости планетарног здравља, као и на мере које је потребно предузети кроз координисане акције у ситуацијама претњи попут пандемија или еколошких инцидената.
Здравље старијих грађана је један од водећих приоритета у европском региону, имајући у виду да је очекивано трајање живота у овом делу света међу најдужим глобално. Очекује се даљи развој и унапређење система подршке и неге, а пре свега прилагођавање система здравствене заштите потребама ове све бројније популационе групације. Такође, потребна је и промена свеукупног приступа у односу према старима, сагледавајући зреле године као додатну могућност, подржавајући активно старење и међугенерацијску сарадњу и подршку.
Посебно важна тема се односи на друштвене одреднице здравственог стања популације и сваког појединца – приходе, образовање, становање, запосленост, социјалну подршку. Бројна истраживања су указала на значај друштвено детерминисаних фактора на здравље људи и боље здравствено стање оних који имају обезбеђене и користе боље услове живота, рада и слободног времена. Услови такође утичу на изборе појединца у вези са понашањем које утиче на здравствено стање. Зато је потребно системски деловати на постојеће неједнакости у друштву кроз развој инклузивних политика, оснаживање јавних служби, подстицаје развоју организација цивилног друштва и унапређење доступности услуга од значаја за здравље и благостање свих грађана.
Као и ранијих година, неизоставан аспект обележавања Европске недеље је и будућност јавног здравља, сагледано кроз потенцијал и укљученост младих и будућих професионалаца, као и њихову природну тежњу да допринесу свежим идејама и иновативним решењима и мењају постојеће стање. Истинско ангажовање младих иде даље од признавања њиховог потенцијала и захтева стварање могућности за њих да утичу на политике и обликују будућност јавног здравља. Кроз поделу моћи у доношењу одлука и сарадњу међу генерацијама се дориноси изградњи инклузивнијег, отпорнијег и напреднијег система јавног здравља.
