ЛЕПА РЕЧ – СТОП ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ

Vršnjačko nasilje

Моћ говора, способност размене мишљења поседује једино људско биће.  То је уједно и један од највећих дарова који је природа подарила човеку!

Способност комуницирања са осталим људима може да се се употреби на позитиван или на негативан начин. Позната је изрека “Лепа реч и гвоздена врата отвара“, али познато је и то да реч може бити оштрија и од најоштријег  мача. Шта то значи? Значи то да речима треба врло пажљиво баратати. Увек треба пазити да изговорена реч неког не увреди, не узнемири, не нанесе бол или увреду што као за последицу може изазвати сукоб који лако може ескалирати у насиље. Тако је са одраслима, а тако је и са децом. Речи су моћно оружје у рукама и великих и малих људи.

Премало разговарамо, не само са младима, већ генерално недовољно негујемо културу разговора у нашем друштву, а разговор је оно што је младима, нарочито адолесцентима потребно да би пребродили бурно раздобље у свом животу, праћено многим дилемама, изазовима, па и трауматичним искуствима као што је вршњачко насиље.

Насиље генерално дефинишемо као намерно наношење штете и изазивање бола код друге особе. Под вршњачким насиљем подразумевамо агресивно понашање међу децом школског узраста, које се понавља у континуираном временском периоду или даје назнаке да би могло да буде учестало.

Постоје различите стратегије за спречавање вршњачког насиља, али је првенствено важно препознати факторе ризика, па тек онда применити неке од стратегија сузбијања вршњачког насиља. Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена и здрава комуникација између ученика, породице и наставника, може допринети његовом спречавању.

Vršnjačko nasilje

Једино дугорочно решење за смањење вршњачког насиља је ЕДУКАЦИЈА. Основа едукације  се огледала на усвајању здраве комуникације која представља основу превенције настанка вршњачког насиља, промовисање толеранције, емпатије, поштовања различитости, развијање сарадње и оснаживање за ненасилно решавање конфликата деце и младих у основним и средњим школама. Према томе, вршњачко насиље може да се превенира отклањањем онога што га подстиче и мењањем мотива који га изазивају, што би за резултат имало стварање безбедног, здравог и подстицајног школског окружења.

Децу треба учити да могу остварити своја права, а да не угрожавају  права других,  да поштују себе без понижавања других, да настоје открити шта је добро, а не ко је у праву, да науче затражити помоћ. Хвала, молим, извини, изволи су четири чаробне речи које би наша деца у најранијем узрасту требало да усвоје као моћно оружје против сваког вида насиља.

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Вршњачко насиље представља велики друштвени проблем са којим се удружено морају борити држава, образовне институције и родитељи.

Вршњачко насиље подразумева насилне радње које доводе до низа последица, како психичких тако и физичких па и последица са смртним исходом.

То је нежељено, агресивно понашање међу децом школског узраста које се временом понавља или има потенцијал да се понавља. Укључује  поступке попут претњи, оговарања, физичких или вербалних напада и намерног искључивања некога из групе.

Vršnjačko nasilje

Насиље представља намерно и неоправдано наношење штете другоме.

Постоје четири типа вешњачког насиља:

  • Вербално насиље- изговарање или писање окрутних изјава,
  • Социјално насиље- чињење штете нечијој репутацији или односима,
  • Физичко насиље- повеђивање тела или ствари особе,
  • Интернет насиље- насиље које се одвија уз коришћење електронске технологије путем друштвених мрежа, порука…

За насилни акт су карактеристичне две ствари: намера и повреда.

Насиље се врши са намером да се нанесе повреда или бол другоме.

Млада особа може бити злостављач, жртва или сведок насилне радње.

Злостављач или насилник може бити физички јачи и социјално вештији од жртве.

Vršnjačko nasilje

Кажемо да је ученик жртва када му:

  • Други ученик или група ученика говоре или раде нешто ружно и непријатно,
  • Потпуно игноришу и искључују из пријатељских група,
  • Говоре ружне и повредљиве ствари или га исмевају и дају ружна имена,
  • Ударају, гурају, гађају га, прете му…
  • Лажу и шире гласине о њему…

Типичне жртве насиља су она деца која сам а не узвраћају већ се повлаче.

По правилу, то су деца која су физички слабија, бојажљива, преосетљива и повучена.

Vršnjačko nasilje

Насиље оставља последице на оне који трпе насиље али и на оне који се насилно понашају. Оставља последице и на оне који посматрају насиље, јер могу да се навикну на насиље, да им оно постане нормално и да се сами нађу у ситуацији да трпе насиље или да насиљем решавају своје проблеме.

Деца која трпе насиље, често покушавају да то сакрију од других из страха да ситуација не буде гора. Често су физички повређена, постају плашљива, слабије уче, тужна су, нису расположена за дружење а понекад и она постану насилна.

Vršnjačko nasilje

И поред страха, веома је важно да насиље не остане сакривено.

Насиље можемо спречити уколико се поставе правила понашања у школи као и код куће. Такође се треба предочити деци да ће сносити последице за своје насилно понашање.

Превентива такође лежи у доброј комуникацији на релацији родитељ-дете-професор.

Родитељи треба да изграде отворн однос са својом децом, воде искрен разговор, дају деци до знања и да имају искуства да препознају проблем. Треба да створе осећај повезаности са својим дететом и буду упућени у све дечије активности.

Школа треба да одржава комуникацију са родитељима.

Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена комуникација између вршњака, ученика, породице и професора може допринети његовом спречавању.