Вести - ЗЈЗ "Тимок"

Међународни дан физичке активности 10. мај 2024. године

Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.

Светска здравствена организација дефинише физичку активност као било који телесни покрет услед рада скелетних мишића који доводи до потрошње енергије. То подразумева и активности које се предузимају у току рада, игре, обављања кућних послова, путовања и ангажовања за рекреативно бављење спортом. Само 30 минута умерене физичке активности сваког дана је довољно да унапредите здравље и спречите настанак болести! Ускладите то време са својим обавезама, подједнако је ефикасно одједном или подељено у 2-3 пута (2×15 или 3×10 минута).

Основне препоруке за физичку активност:

Будите физички активни читавог живота у свим приликама
Свакога дана пешачите бар 30 минута
Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности
Избегавајте седентарно понашање
Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду
Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно
Мала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета
Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи
Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно
Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже
Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту
Што више слободног времена проведите напољу (шетња, рад у башти или дворишту, вожња бицикла, брзо ходање,…
Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.

Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља.

Тестирање крпеља на присуство Borrelia burgdorferi

Лајмска болест је инфективно, мултисистемско обољење које најчешће захвата кожу, зглобове, нервни и кардиоваскуларни систем, а његов изазивач је спирохета Borrelia burgdorferi са великим бројем врста међу којима су најпознатије: B. burgdorferi sensu stricto, B. afzelli, B. garinii, B. miyamotoi, B. hermsii, B. spielmannii, B. valaisiana и др. Захваљујући напретку и развоју молекуларне дијагностике, стално се откривају нове патогене врсте. Заражавање људи настаје убодом крпеља рода Ixodes који се хране крвљу животиња и човека и представљају природне резервоаре и преносиоце узрочника заразних болести, међу којима је и лајмска болест.Лајмску болест каректерише разноврсност симптома и знакова који се могу сврстати у три стадијума. Ране манифестације болести у првом стадијуму карактерише појава прстенастог црвенила – eritema migrans (EM), затим појава артритиса, радикуломенингитиса, кардитиса, док су касне манифестације везане за трећи стадијум болести и појаву хроничног атрофичног акродерматитиса, артритиса, прогресивног енцефаломијелитиса и других манифестација болести. Забележене су и асимптоматске инфекције, као и поновљене инфекције након новог убода зараженог крпеља.

Због могућности мултипле инфекције вектора различитим врстама борелије, као и коинфекција са другим микроорганизмима, изузетно је важно откривање заражених крпеља на присуство патогена. Дијагностика заражених крпеља на присуство Borrelia burgdorferi се обавља у Одељење за молекуларну дијагностику ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар применом RT PCR методе, што може бити од велике помоћи лекарима, јер се могу тестирати узорци крпеља скинути са коже након убодаОдстрањивањем крпеља у току привих 24 сата по његовом качењу за кожу, смањује се вероватноћа преноса иборелије на човека и настанак инфекције. Место убода се не сме третирати хемијским средствима попут етра, алкохола, бензина, ацетона, лака за нокте и др., јер ова средства изазивају повраћање цревног садржаја крпеља у којем се могу наћи узрочници лајмске болестиСкидање би требало да се обави стручно, у здравственој установи (амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести и др.), искључиво механички, чистом пинцетом (која је предходно дезинфикована алкохолом), тако што се крпељ ухвати што ближе кожи, без гњечења или кидања његовог тела. Након одстрањивања, потребно је дезинфиковати убодно место.Извађени крпељ се доставља у PCR лабораторију ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар на водом навлаженом парчету вате, у стерилној посуди са поклопцем (урин чаша). Ако узорак није могуће послати у року од 24h, чувати га на температури фрижидера (4-8˚C) до 48 сати.

Aнализа се може урадити на упут изабраног лекара, а исто тако и платити уколико упут није доступан.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ „ТИМОК“ ЗАЈЕЧАР РАСПИСУЈE КОНКУРС за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему:» ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ «

У периоду од 13. до 19. маја 2024. године на територији Србије обележава се XXXIV Недеља здравља уста и зуба под слоганом „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ“.

Циљ овогодишње кампање је просвећивање опште популације о значају и начинима очувања оралног здравља. У оквиру Недеље здравља уста и зуба наглашава се повезаност оралног и општег здравља, као и значај оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.

У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.

Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад на тему овогодишње Кампање.

Радови се достављају Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком »За конкурс XXXIV Недеља здравља уста и зуба«, до 20. маја 2024. године, лично или на адресу: Сремска 13., 19000 Зајечар.

Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.

Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани награђени од стране Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.

Радови се неће враћати.

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 2024. ГОДИНЕ БОРИМО СЕ ПРОТИВ ЗАГАЂЕЊА ПЛАСТИКОМ!

Сваке године, 22. априла, Дан планете Земље нас подсећа на ургентну потребу за заштиту наше једине животне средине. Овај дан се фокусира на кључне еколошке изазове који угрожавају нашу планету.

Ове године, нагласак је на елиминацији пластичног загађења, које представља озбиљну претњу за наше океане, дивље биљне и животињске врсте и људско здравље. Овај дан није само прилика за сумирање досадашњих успеха у еколошкој заштити, већ и за предузимање конкретних корака у решавању тренутних еколошких проблема.

Дан планете Земље је основан 1970. године у Америци као одговор на растућу потребу за заштитом нашег окружења. Од тада, овај дан се развио у глобални покрет који окупља више од 50.000 партнера у преко 190 земаља широм света.

Тема овогодишње кампање „Планета против пластике“ истиче алармантне статистике: сваке године на планети произведемо преко 380 милиона тона пластике, од које је половина намењена једнократној употреби. Циљ нам је да до 2040. године смањимо производњу пластике за 60%, чиме би се знатно умањило њено негативно деловање на природу.

Додатно, процењује се да ће, уколико се тренутни трендови наставе, до 2050. године у океанима бити више пластике него риба по тежини. Истраживања показују да микропластика већ контаминира готово све изворе питке воде широм света, што представља озбиљан ризик за здравље људи.

Најновија истраживања показују да сваке године у природу доспе око 11 милиона тона пластике. То веома штети морском окружењу и угрожава различите врсте живота у мору.

Глобална акција против пластичног отпада

Глобално деловање против пластичног загађења је неопходно. Едукација јавности о здравственим ризицима које пластични отпад носи, укључујући болести код људи и смрт морских животиња, кључна је за промену. Поред тога, неопходан је заједнички напор и рад на томе да се земље широм света обавежу на елиминисање једнократне пластике до 2030. године.

УН декада за рестаурацију екосистема

Ове године, Дан планете Земље обележавамо у оквиру УН декаде за рестаурацију екосистема. Рестаурацијом оштећених екосистема могуће је ефикасно борити се против климатских промена, сиромаштва и масовног изумирања врста. Здрави екосистеми су темељ за здраву планету и здраве људе.

Економија у служби одрживости

Суочени са еколошким изазовима као што су климатске промене и губитак биодиверзитета, неопходно је усмерити се ка одрживијој економији. То подразумева усвајање стратегија које не само да смањују емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште, већ и омогућују адаптацију на већ постојеће климатске промене.

Иницијативе и иновације за смањење пластичног отпада

Да би се постигли постављени циљеви, кључно је вршити притисак на владе да усвоје политике које ће ограничити индустрију тзв. брзе моде, која често користи синтетичке материјале попут полиестера, једног од главних извора пластичног отпада.

Такође, важно је подстицати компаније да инвестирају у развој иновативних, одрживих материјала који би могли заменити употребу пластике у текстилној индустрији.

Позив на заједничку акцију

Иако се Дан планете Земље обележава једном годишње, изазови са којима се суочавамо захтевају сталну акцију. Неопходна је глобална сарадња како би се оствариле значајне промене у смањењу пластичног загађења и заштити нашег окружења. Светски лидери морају радити раме уз раме са грађанима света у борби против пластичног загађења које угрожава нашу планету.

Како појединци могу допринети смањењу пластике

Поред глобалних и политичких иницијатива усмерених на смањење пластичног загађења, лични избори и акције сваког појединца такође играју кључну улогу. Ево неколико једноставних, али веома ефикасних начина на које можете допринети:

Избегавање једнократне пластике: Одлучите се да не користите производе намењене за једнократну употребу, као што су пластичне чаше, тањири и сламчице. Уместо тога, бирајте алтернативе које се могу вишеструко користити, чиме директно смањујете потрошњу пластике.
Коришћење вишекратних боца за воду и торби: Замените пластичне боце и торбе за једнократну употребу са онима које се могу поново користити. Ова промена не само да умањује количину пластичног отпада,

већ и подстиче здравије и економичније животне навике.

Сваки дан нам пружа прилику да допринесемо здравијем и одрживијем окружењу. Дан планете Земље је више од годишњег догађаја; то је позив на обнову наше посвећености очувању Земље. Са заједничким напорима и одлучним акцијама, можемо створити бољу будућност за све генерације које долазе.

ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ 21-27. АПРИЛ 2024. ГОДИНЕ

Еврoпски рeгиoн СЗО oбeлeжава Еврoпску нeдeљу имунизациje (ЕНИ 2024) oд 21. дo 27. априла, какo би прoмoвисаo свeст o значаjу имунизациje у прeвeнциjи бoлeсти и заштити живoта. Овoгoдишња ЕНИ има пoсeбан значаj jeр сe пoклапа са 50. гoдишњицoм Прoширeнoг прoграма имунизациje (Еxпандeд Прoграммe oн Иммунизатиoн – ЕПИ). У знак сeћања на oву прeкрeтницу, кампања ћe прoславити изузeтна дoстигнућа Прoширeнoг прoграма имунизациje у пoслeдњих 5 дeцeниjа у заштити вишe гeнeрациjа oд oзбиљних бoлeсти кoje сe мoгу спрeчити вакцинoм.

Такoђe, нагласићe и хитну пoтрeбу да сe пoстигнe висoк и oдржив oбухват вакцинациjoм у свакoj заjeдници какo би сe, сада и у будућнoсти, спрeчилo избиjањe oвих бoлeсти.

Надoвeзуjући сe на нeдавна и успoстављeна партнeрства, oвoгoдишњe активнoсти ћe дoдатнo пoдстаћи инициjативe за сарадњу са младим прoфeсиoналцима и oмладинским oрганизациjама пoсвeћeним прoмoвисању имунизациje, улoгу шкoла и рoдитeља.

Кључнe пoрукe Европске недеље имунизације усмерене су на подсећање опште јавности на важнoст правoврeмeнe рутинскe, oбавeзнe вакцинациje и надoкнаду свих прoпуштeних или oдлoжeних вакцинациjа.

Пoрукe кoje СЗО шаљe тoкoм Еврoпскe нeдeљe имунизациje:

Разумeвањe значаjа вакцинациje мoжe спасити живoт нeкoмe кoга вoлитe. Разгoвараjтe са свojим лeкарoм.
Брoj случаjeва oбoлeлих oд мoрбила сe пoвeћава у Еврoпскoм рeгиoну СЗО. Вакцинациjа штити вас и oнe кoje вoлитe.
Мнoга дeца каснe са запoчињањeм вакцинациje, збoг чeга су пoдлoжна бoлeстима. Пратитe калeндар вакцинациje и надoкнадитe свe прoпуштeнe дoзe вакцина.
Калeндар вакцинациje je oдрeђeн прeма тoмe на кojи начин имунoлoшки систeм наjoптималниje рeагуje на апликoванe вакцинe у различитим узрастима и када смo пoд наjвeћим ризикoм да oбoлимo oд бoлeсти oд кojих нас вакцинe штитe.

У бoрби прoтив заразних бoлeсти, вакцинациjа je, пoрeд oбeзбeђивања хигиjeнски исправнe вoдe за пићe, у наjвeћoj мeри дoпринeла смањeњу oбoлeвања и умирања људи.

Иакo je глoбална примeна вакцина дoпринeла искoрeњивању вeликих бoгиња и дeчиje парализe типа 2 и значаjнoj рeдукциjи oбoлeвања oд других вакцинама спрeчивих бoлeсти, мoдeрна цивилизациjа сe данас сусрeћe са прoблeмoм oдрживoсти спрoвoђeња имунизациje.

Захваљуjући имунизациjи, мнoгe бoлeсти сe вишe нe видe (или сe рeткo видe).

ЗАТО СЕ КАЖЕ: „ВАКЦИНАЦИЈА ЈЕ ПОСТАЛА ЖРТВА СОПСТВЕНОГ УСПЕХА.“

У нашoj зeмљи су у тoку интeнзивнe активнoсти дoпунскe имунизациje ММР вакцинoм свих прoпуштeних гoдишта, тe пoзивањe рoдитeља дeцe узраста 9-14 гoдина и младих узраста 15-19 гoдина да сe oдазoву на прeпoручeну вакцину прoтив HPV вируса, кojу je наша зeмља бeсплатнo oбeзбeдила oд 2022. гoдинe.

Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.

СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА 2024 – МОЈЕ ЗДРАВЉЕ, МОЈЕ ПРАВО

Светски дан здравља, који се сваке године обележава 7. априла, представља значајан датум у глобалном здравственом календару. Овај дан не само да симболизује годишњицу оснивања Светске здравствене организације (СЗО) 1948. године већ служи и као подсетник на то да је свима неопходан приступ квалитетној здравственој заштити.

Сваке године Светски дан здравља пружа прилику да се укаже на најприсутније здравствене проблеме, да се промовишу достигнућа у области здравља и покрену акције ка елиминисању здравствених неједнакости широм света.

Значај теме „Моје здравље, моје право”

Ове године под темом „Моје здравље, моје право” Светски дан здравља ставља акценат на фундаментално право сваког појединца на достојанствен живот, наглашавајући право на здравље као неотуђиви део људских права. Ова тема се практично ослања на прошлогодишњу акцију Здравље за све чиме се дубље улази у проблем неједнакости који је присутан у савременом свету.У тренуцима када се глобална заједница суочава са низом изазова, укључујући пандемије, климатске промене, економске нестабилности и социјалне неправде, борба за приступ квалитетној здравственој заштити постаје још важнија.

Историја и развој Светског дана здравља

Историја и значај Светског дана здравља сежу дубоко у темеље модерног здравственог активизма, где се кроз деценије овај дан користио као платформа за подизање свести и позивање на акцију. На пример, теме претходних година бавиле су се хитним глобалним здравственим питањима попут менталног здравља, здравствене заштите мајки и деце, и борбе против заразних болести, свака са циљем да се изазову промене и побољша здравствена заштита за људе широм света.

Тема за 2024. годину, „Моје здравље, моје право”, не само да одражава потребу за унапређењем здравствене заштите као основног људског права већ и подстиче појединце и заједнице да преузму активну улогу у заштити и промоцији свог здравља. Овај приступ наглашава важност свеобухватног приступа здрављу, који укључује приступ медицинским услугама, али и чисту воду, квалитетну исхрану, безбедно становање, образовање и радне услове који подржавају здравље.

Светски дан здравља 2024: Глобални изазови у здравству

Пред нама су бројни глобални изазови који угрожавају здравље милиона људи. Конфликти, природне катастрофе, пандемије и загађење околине представљају само неке од препрека које је неопходно превазићи како бисмо осигурали праведан приступ здравственој заштити за све.

Упркос томе што је здравље признато као људско право у уставима великог броја земаља, реалност је често другачија, са милијардама људи које немају приступ основним здравственим услугама.

Одговорност влада и појединаца

Одговорност за промену је на свима нама – од влада, које морају осигурати да закони и политике подржавају право на здравље, до појединаца, који би требало да буду информисани и ангажовани у заштити сопственог здравља и здравља својих заједница.

Владе имају задатак да предузму конкретне кораке како би се осигурало да здравствене услуге буду доступне и приступачне свим грађанима, без дискриминације. То укључује улагања у промоцију здравствене едукације, примарну здравствену заштиту, побољшање инфраструктуре и услуга, те заштиту грађана од финансијског оптерећења због здравствене заштите.

Улога образовања и информисаности

С друге стране, појединци могу допринети кроз едукацију о здравственим правима, учешће у превентивним програмима и заговарање за боље здравствене политике и услуге. Осим тога, промоција здравог начина живота, укључујући адекватну исхрану, редовну физичку активност и избегавање штетних навика, кључни су у очувању и побољшању здравља.

У контексту овогодишње теме, „Моје здравље, моје право”, посебно је важно истаћи улогу образовања и информисаности у оснаживању појединаца да преузму контролу над сопственим здрављем. То значи пружање поузданих информација о здравственим питањима, правима пацијената и доступним ресурсима, као и подстицање културе отвореног дијалога о здравственим изазовима и решењима.

Светски дан здравља 2024 као позив на акцију

Светски дан здравља 2024. подсећа нас на колективну одговорност да радимо на изградњи праведнијег и здравијег света. Укључивањем у глобалне и локалне иницијативе, залагањем за промене у здравственим политикама и праксама и промовисањем здравих животних стилова можемо допринети остваривању визије у којој свака особа има прилику да живи здрав и испуњен живот.

Нека овогодишњи Светски дан здравља буде подсетник да здравље није само лична него и глобална вредност коју треба чувати и унапређивати за добробит свих нас.

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ- 24. МАРТ 2024.

Светски дан борбе против туберкулозе (ТБ) обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Мyцобацтериум туберцулосис), узрочника ове болести.

Република Србија се придружује овогодишњој међународној кампањи, под слоганом: „ЕЛИМИНАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ – Да ли је то достижна реалност?”.

Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, ова болест данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима.

ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести. И поред значајних потешкоћа током епидемије COVID-19, одржан је ниво дијагностике и лечења.

Према прелиминарним подацима у 2023. години у Републици Србији регистровано је 476 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 7,14/100.000 становника. У 2023. години број оболелих је за 2% већи у односу на 2022. годину. Већи број оболелих је забележен у узрастној групи од 60 и више година. Током 2023. године регистровано је нешто мање оболелих међу децом и адолесцентима у односу на 2022. годину, али и даље значајно више у односу на 2020. и 2021. годину. Више од две трећине оболеле деце и адолесцената (70%) су лица из контакта са одраслим оболелим особама. Од укупног броја деце и адолесцената дијагностикованих и лечених од туберкулозе у 2023. години, 13% нема података о спроведеној BCG вакцинацији. Међу оболелима је знатно више особа мушког пола.

Концепт „елиминације туберкулозе” датира из 1990. године када су се стручњаци који се баве овом проблематиком окупили у у Холандији и подржали идеју о елиминацији ТБ у земљама западне Европе, Сједињеним Америчким Државама, Канади и Јапану које су у то време имале мањи број оболелих. Током 2014. године објављен је Оквирни документ за елиминацију туберкулозе који остаје и данас основни водич.У Оквирном документу, праг од мање од једног случаја туберкулозе на милион становника је дефинисан као праг за елиминацију и сматра се довољно ниским да омогући да се ТБ никада неће појавити као јавноздравствена претња у будућности.

Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:

-обезбедити финансирање, основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.

-обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.

-решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.

-спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.

-оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.

-обезбедити континуирани надзор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.

-подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.

Генерална скупштина Уједињених нација сазвала је половином прошле године свој други састанак на високом нивоу о борби против туберкулозе како би размотрила глобалне циљеве утврђене за период 2018–2022. и развила нове циљеве до 2027. године.

Државе чланице су на састанку подржале Декларацију која реафирмише глобалну посвећеност окончању туберкулозе до 2030. године.

НОВИ ГЛОБАЛНИ ЦИЉЕВИ ЗА ПЕРИОД 2023-2027. ГОДИНА:

90% пацијената којима је потребно, има приступ квалитетној дијагнози и лечењу;

90% појединаца у ризику од развоја болести имају приступ превенцији;

100% људи са ТБ има приступ здравственим и социјалним услугама и

прикупљање средстава за истраживање и развој нове вакцине против туберкулозе.

Да би постигли глобалну контролу туберкулозе и на крају елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребна су улагања за:

-имплементацију нових имунолошких стратегија за развој ефикаснијих вакцина;

-развој нових терапијских режима;

-развој нових дијагностичких тестова;

-спровођење превенције кроз скрининг коришћењем стандардизованих старих и нових дијагностичких тестова за откривање инфекције и

-спровођење дијагностичких тестова узимањем спутума.

Светски дан вода 2024.године

Светски дан вода обележава се сваке године 22. марта. Иницијатива за обележавање Светског дана вода потекло је са Конференције Уједињених нација о животној средини и одрживом развоју, одржане 1992.године у РИО де Жанеиру. Већ од 1993. године овај дан је почео да се обележава са циљем скретања пажње на изузетну важност воде и водених ресурса.

Овим даном Уједињене нације желе да подсете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света.

Вода има непроцењив значај у еволуцији живог света. Она нама практично представља услов опстанка живота на Земљи. Први облик живота настао је у води. Вода у светском океану представља природни регулатор температуре на Земљи. Вода омогућава узгајање пољопривредних култура што је неопходан услов за производњу хране. Користи се и у осталим привредним активностима – водоснабдевању, индустрији, саобраћају и другим делатностима. Глобална потрошња воде се повећава сваке године. Вода обухвата 2/3 Земљине површине и са запремином од 1,6 милијарди km кубних представља најраспрострањенију животну средину. Копнене воде чине само 0,5% свих водених пространстава на Земљи и распоређене су као површинске и подземне воде.

Кампања за Светски дан вода, 22. март 2024, је сада активна. Овогодишња тема је „Вода за мир“, која се фокусира на кључну улогу коју вода игра у стабилности и просперитету света.

ВОДА ЗА МИР, са поруком да државе и народи морају да се уједине око воде и да искористе воду за мир и сарадњу, јер вода није природни ресурс око којег човечанство треба да се надмеће и сукобљава него представља основно људско право – вода је неопходна за живот и сви имају право приступа води.

Сарадња држава, народа, различитих група и заједница око воде може да доведе до мира, хармоније и стабилности у свету, јер сарадња око воде може да изазове позитиван талас за мирољубиву сарадњу у свим секторима, стварајући тако основе за бољу будућност. Радећи заједно на очувању воде као најдрагоцјенијег ресурса и на балансирању потреба за водом свих народа и држава, човечанство може да обезбеди дугорочан мир и одрживи развој.

Више од 3 милијарде људи широм света зависи од воде која прелази државне границе. Ипак, од 153 земље које деле реке, језера и водоносни слој са својим суседима.

Како се утицај климатских промена повећава, а глобална популација расте, морамо се ујединити око заштите и очувања нашег најдрагоценијег ресурса.

Светски дан вода слави воду и подиже свест о 2,2 милијарде људи који живе без приступа безбедној води. Ради се о предузимању акција за решавање глобалне кризе воде. Основни фокус Светског дана вода је подршка постизању циља одрживог развоја 6: вода и канализација за све до 2030. године.

Својим делима покажимо да ценимо воду!

Чувајмо животну средину и водоизворишта!

СВЕТСКИ ДАН СПАВАЊА

На наше здравље утичу физичка активност, исхрана, али и добар сан.

Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући, а сваке године, у марту месецу, обележава се Светски дан спавања, намењен упознавању опште и стручне јавности широм света са утицајем спавања на наше здравље.

Квалитетан сан представља неизоставан фактор доброг здравља, али и привилегију која је у данашње време угрожена навикама и ритмом модерног живота.

Има дана када нам се чини да смо стално уморни. Главобоља, недостатак енергије, исцрпљеност често су последице лошег сна.

Проблеми са спавањем представљају глобалну епидемију која угрожава здравље и квалитет живота до 45 одсто светске популације.

Како сан утиче на наше здравље?

Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући. Спавање је основна људска потреба, биолошки услов за људски живот – поред хране, воде и ваздуха, здрав сан је јако битан за наше опште здравље и добробит.

Будући да је сан укључен у бројне физиолошке процесе, недовољно трајање и лош квалитет сна имају значајан негативан утицај на наше здравље, и краткорочно и дугорочно. Ефекти лошег квалитета сна следећег дана укључују негативан утицај на нашу пажњу, памћење и учење.

Дугорочни ефекти лошег квалитета или недостатка сна су повезани са бројним обољењима и штетним здравственим исходима – повећањем телесне тежине и гојазношћу, дијабетесом и другим метаболичким поремећајима, упалама, кардиоваскуларним болестима, ослабљеним имунитетом, поремећајима менталног здравља- попут депресије, анксиозности и психоза.

Три основна елемента здравог и квалитетног сна су:

Трајање: Дужина (број сати ) спавања у току ноћи – треба да буде довољна да особа буде одморна следећег дана и да неометано обавља своје активности.
Континуитет: Фазе (периоди) спавања треба да буду континуиране, без прекидања (фрагментације сна) .
Дубина: Сан би требало да буде довољно дубок да делује регенеративно (исцељујуће) на наш организам.

Разумевање начина на који недостатак сна утиче на здравље пружиће Вам могућност да донесете здравије одлуке и направите здравије изборе за Вас и Вашу породицу.

Кратко трајање сна је повезано са лошим менталним здрављем, узрокује оштећење радне меморије и наше извршне функције. Али, поред дужине спавања за свакодневно функционисање неопходно је да наш сан буде и квалитетан.

Квалитетан сан је одговоран за будност, боље функционисања следећег дана и бољи квалитет живота уопште.

Знаци лошег квалитета сна укључују присуство умора након буђења, чак и након што сте довољно спавали, стално буђење током ноћи и појављивање различитих симптома и знакова поремећаја сна (попут хркања или дахтања, немирног спавања и сл.).

Побољшању квалитета сна могу помоћи боље навике спавања или дијагноза и лечење неког од поремећаја спавања који можда имате (несаница, опструктивна апнеја- прекиди дисања- у току сна и сл.).

Већина поремећаја спавања се може спречити или лечити, али мање од једне трећине оболелих потражи стручну помоћ.

Зашто је битно да време одласка на спавање буде у исто или приближно време?

Особе које често мењају време одласка на спавање, а самим тим и образац изложености светлости/тами, могу доживети неусклађеност између циркадијалног система и циклуса спавања/будности, пошто је нашем унутрашњем циркадијалном сату потребно време да се прилагоди како би планирао промене. Таква неусклађеност може имати негативан ефекат на когнитивне функције (опажање, пажњу, учење, памћење и сл.), али и на укупно психофизичко функционисање и здравље нашег организма.

Како промене животне средине и стрес утичу на наш сан?

Док су спорадичне промене у сну и сањању нормалне, а сан природно реагује на промене животне средине, екстремни фактори и трауматска искуства могу довести до озбиљних промена у обрасцима спавања, укључујући измењен садржај снова или већи број ноћних мора.

Савети за бољи и квалитетнији сан

Наше понашање у току дана, а нарочито пре спавања, може имати велики утицај на наш сан. Оно нам може омогућити здрав и квалитетан сан или значајно допринети несаници и другим поремећајима спавања.

Наша дневна рутина – оно шта једемо и пијемо, лекови које узимамо, како планирамо дане и како бирамо да проведемо вечери – може значајно утицати на квалитет нашег сна. Чак и пар ситних промена може, у неким случајевима, направити разлику између чврстог сна и немирно проведене ноћи.

Ако имате потешкоћа са спавањем или желите да побољшате свој сан, покушајте да следите ове једноставне али веома ефикасне савете.

На квалитет сна може да се утиче. Стручњаци кажу да у свакодневну рутину треба да уведемо „хигијену спавања”.

Будите доследни. Идите у кревет у исто време сваке ноћи и устајте у исто време сваког јутра, укључујући и викенде или годишње одморе.
Одредите време за одлазак на спавање које ће вам омогућити најмање 7-8 сати сна у току ноћи.
Избегавајте обилне, калоричне и зачињене оброке у вечерњим сатима. Уколико сте гладни, поједите лагану, здраву ужину.
Избегавајте кофеин у вечерњим часовима. Ово укључује кафу, чај, газиране напитке, као и чоколаду.
Ограничите излагање јаком светлу у току вечери.
Избегавајте конзумирање алкохола пре спавања.
Смањите унос течности непосредно пре спавања.
Уверите се да је просторија у којој спавате тиха, мрачна, опуштајућа, угодне температуре и добро проветрена.
Уклоните електронске уређаје, као што су телевизори, рачунари и паметни телефони, из спаваће собе.
Уколико имате електронске уређаје у соби, искључите их најмање 30 минута пре спавања.
Уколико имате обичај да спавате у току дана, водите рачуна да вам дневни одмор не траје дуже од 45 минута.
Крећите се и вежбајте. Бити физички активан током дана може вам помоћи да лакше заспите ноћу, али немојте радити вежбе непосредно пре одласка на спавање.

Март 2024. – Месец борбе против рака: знањем до смањења ризика

Заинтересованост за сопствено здравље представља интерес сваког појединца, посебно у контексту обољења чију је појаву могуће избећи превенцијом. Месец борбе против рака представља прилику да се свако од нас подстакне на размишљање о могућностима за унапређење животног стила који води, а посебно са циљем остваривања његовог здравог облика. Малигне болести, као део шире групе хроничних незаразних болести, представљају значајно оптерећење савременог друштва, и то у најразличитијим пољима – здравственом, економском, социјалном и сл. Имајући у виду да упражњавање здравих стилова живота може помоћи да се ризик за читав низ ових обољења значајно умањи, јасно је да промоција и активно заговарање здравствено повољних понашања има несумњиво важно место у јавноздравственој делатности.

Увек је од посебне важности сетити се и основних принципа лечења и превенције малигних болести – њихова примена и унапређивање омогућиће смањивање смртности од широког спектра ових стања. Једно од основних правила говори да је смртност од малигних болести мања када су откривене и лечене у раној фази. Рано откривање може се посматрати кроз две компоненте – рано постављање дијагнозе и скрининг. Рано постављање дијагнозе омогућено је тек када су три предуслова испуњена: знање пацијената о симптомима малигних болести, доступност медицинске дијагностике и правовремено упућивање на лечење. Са друге стране, скрининг програми имају за циљ откривање болести у фази пре појаве симптома, чему следе даља дијагностика и лечење. Ефективност скрининг програма је значајна, али проблем представља чињеница да из различитих разлога, нису могући скрининг програми за све малигне болести. Овај податак додатно наглашава значај раног постављања дијагнозе.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2021. године од свих малигних тумора оболело 41.784 особа (22.333 мушкараца и 19.451 жена). Исте године од рака је умрло 19.979 особа оба пола, 10.974 мушкараца и 9.005 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2021. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.815 мушкараца и 2.139 жена, а умрло је 3.082 мушкараца и 1.526 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2021. години од малигних тумора дојке оболело 4.447 и умрло 1.765 жена.

Превенција и рано отркивање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

• 30 – 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика

• Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету.

• Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.

• Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)

• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.

• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 % смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца). У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.