31. МАЈ, СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА 2024.ГОДИНЕ  „ЗАШТИТА ДЕЦЕ ОД УТИЦАЈА ДУВАНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ“

Svetski dan bez duvanskog dima

31. мај је Светски дан без дувана (СДБД). И ове године ће се СЗО и установе и организације које предводе у области јавног здравља из целог света окупити да подигну свест о штетном утицају дуванске индустрије на младе.

Заштита деце од утицаја дуванске индустрије

Ова тема је усмерена на заговарање да се заустави дуванска индустрија у циљању на младе штетним дуванским производима. Овај дискурс пружа платформу за младе људе, креаторе политике и заговорнике контроле дувана на глобалном нивоу да разговарају о овом питању и да подстакну владе да усвоје политике које штите младе од манипулативних пракси дуванске и сродних индустрија. Иако се пушење цигарета смањило током година због изванредних напора заједнице за контролу дувана, мора се учинити више на заштити ових рањивих група.

Према подацима из 2022. године, широм света најмање 37 милиона младих људи старости 13–15 година користи неки облик дувана. У Европском региону СЗО, 11,5% дечака и 10,1% девојчица узраста 13–15 година су корисници дувана (4 милиона).

У Србији, 2022. године, према HBSC истраживању цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика, при чему учесталост пушења расте са узрастом. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првом разреду средње школе већа међу девојчицама.

· У поређењу са 2018. годином, међу ученицима петог и седмог разреда основне школе повећан је проценат оних који су пробали цигарете, док је међу ученицима првог разреда средње школе овај проценат смањен

Сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пуши (10,2%), са разликама у односу на узраст. У поређењу са 2018. годином, проценат пушача је повећан у млађим разредима, а смањен у првом разреду средње школе.

· Бар једном током живота електронске цигарете је пробао сваки пети ученик (20,8%) петог разреда основне школе и првог разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средње школе (30,6%).

· Сваки пети ученик првог разреда средње школе спада у кориснике електронских цигарета (19,9%) које су подједнако популарне међу дечацима и девојчицама.

· У Србији је 12,8% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пробало да пуши наргиле, а 7,1% их је користило и у 30 дана који су претходили истраживању. Загреване дуванске производе пробало је 6,4% ученика, а проценат ученика који су пробали и који их и даље користе расте са узрастом. Снус и/или никотинске врећице је у Србији пробало 4,9% ученика са већом учесталошћу међу дечацима.

Зашто дуванска индустрија циља на младе?

Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванска индустрија треба сваке године да замени милионе потрошача који умиру од последица употребе дуванских производа и оних који престану да пуше. Да би постигла овај циљ, дуванска индустрија ради на стварању окружења које промовише прихватање својих производа међу будућим генерацијама, укључујуц́и активно лобирање за слабу регулативу, како би се осигурало да су њени производи доступни и приступачни. Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања које су привлачне деци и адолесцентима, допирући до њих путем друштвених медија и платформи за „стриминг“.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске врећице постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета.

Индустрија намерно продаје смртоносну зависност младим људима, стога Светски дан без дувана 2024. г. позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуц́е генерације и да дуванску индустрију сматрају одговорном за штету коју узрокује.

О електронским цигаретама и „вејп“ уређајима

Е-цигарете са никотином изазивају велику зависност и штетне су по здравље. Глобално, тржиште брзо расте, са великом разноликошц́у производа и атрактивних укуса, који се агресивно пласирају деци и младима. Ово је довело до широке употребе ових производа међу млађом децом и адолесцентима са стопама које премашују употребу одраслих у многим земљама.

Е-цигарете се често промовишу као мање штетна алтернатива конвенционалним цигаретама; међутим, до данас, није доказано да је комерцијализација (продаја, увоз, дистрибуција или производња) е-цигарета као потрошачких производа имала нето-корист за јавно здравље. Уместо тога, све је више алармантних доказа о њиховим штетним утицајима на здравље становништва.

Неопходне су хитне мере за спречавање употребе е-цигарета и борбу против зависности од никотина, уз свеобухватан приступ контроли дувана, а у светлу националних околности.

Тамо где земље дозвољавају комерцијализацију е-цигарета као потрошачких производа, неопходна је јака регулација:

Регулисање е-цигарета како би се смањила њихова привлачност и штета за становништво:

– Забрана свих арома, укључујуц́и ментол и синтетичке аналоге ментола;

– Забрана атрактивних и/или промотивних карактеристика у вези са презентацијом и паковањем производа, као што су боје или својства боја, атрактивни дескриптори, укључујуц́и називе робних марки;

– Регулаторне функције које омогуц́авају кориснику да манипулише производом након продаје;

– Ограничавање концентрације и количине никотина, како би се смањио ризик од зависности;

– Подешавање максималне запремине за кертриџе за е-цигарете, како би се ограничила изложеност и употреба токсичних супстанци;

– Подешавање максималне снаге батерије, како би се ограничио утицај на ослобађање никотина и токсичних супстанци;

– Забрана функција уређаја које дозвољавају пренос информација трец́им странама и обрнуто (укључујући произвођаче), као што су везе са апликацијама за паметне телефоне, које се могу користити за прикупљање личних података, детаља топографије коришћења или за даљинско управљање производом;

– Забрана адитива који имају канцерогена, мутагена и репротоксична својства.

Заштита јавности од обмањујућих тврдњи, као што су лажне тврдње о безбедности или ефикасности престанка пушења цигарета.

Забрана продаје е-цигарета деци, контрола ланца снабдевања како би се смањио ризик да деца добију приступ и спровођење ових ограничења против одговорних субјеката.

Примена мера контроле дувана на е-цигарете, укључујуц́и мере смањења понуде и потражње, на основу Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО.

Јачање мониторинга и надзора – како би владе имале увид у реалном времену у вези са коришћењем е-цигарета и обрасцима употребе (укључујући двоструку и вишеструку употребу са цигаретама и другим дуванским производима) – корисног за усмеравање регулаторне акције.

Јачање спровођења свих мера, како би се осигурало да су наведене мере ефикасне.

Дељење информација о штетним ефектима употребе е-цигарета са јавношћу.

 Без обзира на то да ли земље забрањују продају е-цигарета или дозвољавају комерцијализацију као потрошачких производа, ове активности треба предузети заједно са мерама за мотивисање и помоћ постојећим корисницима дуванских производа да престану са употребом дувана, користећи проверене методе.

Одвикавање од пушења

Одвикавање од пушења се може спроводити на наколико начина:

1) Бихејвиоралне методе:

Самоодвикавање;

Саветовалишта (бихевиорални приступ):

– са индивидуалним приступом; 

– са групним приступом

– телефонски или интернет.

2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови ;

3) Комбиноване методе.

Никотински дувански производи нису фармацеутски производи и не могу се користити за помоћ у одвикавању!

Утицај пушења и дуванског дима на здравље

Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак , хроничним опструктивним болестима плућа и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље; здравље трудноће; здравље плода и новорођенчади ,здравље и развојне карактеристике деце.

Престати пушити је тежак, али изузетно користан корак за ваше здравље. Сваки дан без цигарета је корак ка дужем, срећнијем и здравијем животу. Ваша плућа дишу слободно, ваше срце куца јаче, а ваше тело се опоравља.

Svetski dan bez duvanskog dima

Унапредите Свој Живот: Кроз Промоцију Здравих Стилова Живота

Zdravi stilovi života

Сваки дан нам доноси прилику да бирамо здравије и испуњеније животе. Промоција здравих стилова живота игра кључну улогу у остваривању тог циља. Није само питање дијете и вежбања; то је свеобухватан приступ који обухвата тело, ум и дух.

Промоција здравља је улагање у будућност. Кроз усвајање здравих навика, стварање здравог окружења и континуирану едукацију, можемо постићи виши ниво квалитета живота за себе и друштво. Паметне одлуке које доносимо данас могу нам помоћи да изградимо срећнију и продуктивнију будућност.

Здравље је Богатство:

Сви желимо дуготрајно благостање и квалитетан живот. Промоција здравих стилова живота сеже много дубље од површинских промена. Њено језгро лежи у свакодневним одлукама које доносимо како бисмо очували своје физичко и ментално здравље.

Физичко Благостање:

Правилна исхрана и редовно вежбање су темељи здравог живота. Конзумирање разноликог воћа, поврћа, целовитих житарица и немасних протеина осигурава потребне храњиве састојке. Додавање физичке активности у свакодневну рутину помаже одржавању телесне тежине и побољшава кондицију.

Ментално Здравље:

Наше ментално здравље је подједнако важно као и физичко. Стрес, анксиозност и депресија могу озбиљно утицати на наше животе. Промоција здравих стилова живота укључује употребу техника опуштања, медитације и креативних активности како би се очувао миран ум.

Здрави Односи и Социјална Повезаност:

Здрави односи чине срж срећног живота. Повезаност с породицом, пријатељима и заједницом пружа подршку и осећај припадности. Разговор, дељење искустава и подршка другима могу побољшати наше емоционално благостање.

Како Почети:

Поставите реалне циљеве: Дефинишите своје циљеве за здравији начин живота, као што су вежбање неколико пута недељно или смањење уноса шећера.

Постепено уводите промене: Радикалне промене су теже одрживе. Постепено уводите нове навике како бисте се лакше прилагодили.

Пронађите мотивацију: Идентификујте разлоге због којих желите живети здравије и користите их као инспирацију.

Обратите се стручњацима: Консултујте се с лекаром, нутриционистом или тренером како бисте добили корисне савете.

Док путујете стазом ка здравијем животу, будите стрпљиви и посвећени сваком кораку. Важно је да схватите да сваки дан пружа нову прилику да донесете одлуке које ће вам користити. Сваки здрав избор који направите је корак ка бољем сутра.

Здравље је непроцењиво благо које носимо са собом кроз живот. Сваки напор који улажемо у здравији живот доноси многоструке користи и чини нас бољим верзијама самих себе.

Промоција здравих стилова живота није само тренд, већ дугорочан пут ка бољем здрављу, срећи и испуњеном животу. Свака мала промена има потенцијал да донесе велике позитивне ефекте. Запамтите, ваш избор за здравији живот доноси позитивне промене не само вама, већ и вашој околини. Хајде да заједно будемо креатори здравије будућности!

Међународни дан физичке активности 10. мај 2023. године „Kретањем до здравља“

Kretanjem do zdravlja

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.

Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години 46,3% становника бавило се седентерним типом посла,  у  2013. години 43,6%  становника, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1%  и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (45,6%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).

Становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 75+ године (6,1 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,5 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено, 23% становништва Србије и 35,1% старијих од 75 година.

На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) из 2018. годинетрећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%).

У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе). И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака  и код девојчица у свим узрасним групама,  са 82% у 2013. година на 68,5%  у 2019. години.

Шта је физичка активност?

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност?

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Kолико кретања је довољно?

Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.

Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе…), њена учесталост и трајање.

Значај здравствено-васпитних активности

Здравствено васпитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље. Посебна пажња била је усмерена на децу и младе. У 2022. години здравствено васпитне активности реализоване у 217 предшколских установа, 575 основних и 213 средњих  школа у Србији са обухватом од 36000 деце предшколског узраста, 100013 ученика у основним, односно 47411 ученика у средњим школама.

Сарадња у изради и реализацији едукативних и промотивних садржаја са Министарством просвете, Заводом за унапређење вапитања и образовања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице.

– Повећати броја часова физичког и здравственог васпитања у школама

– Дозволити приступ школском дворишту пре и после школе, викендом и за време распуста

– Формирати и подржати рад спортских секција у школи у циљу повећања партиципације   ученика

– Мотивисати ученике за активан транспорт до школе – Мотивисати наставнике физичког и здравственог васпитања да организују активности током великог одмора: млађи узраст – школице, између две ватре, шуге; старији узраст фудбал, одбојка, кошарка…