31. МАЈ, СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА 2024.ГОДИНЕ  „ЗАШТИТА ДЕЦЕ ОД УТИЦАЈА ДУВАНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ“

Svetski dan bez duvanskog dima

31. мај је Светски дан без дувана (СДБД). И ове године ће се СЗО и установе и организације које предводе у области јавног здравља из целог света окупити да подигну свест о штетном утицају дуванске индустрије на младе.

Заштита деце од утицаја дуванске индустрије

Ова тема је усмерена на заговарање да се заустави дуванска индустрија у циљању на младе штетним дуванским производима. Овај дискурс пружа платформу за младе људе, креаторе политике и заговорнике контроле дувана на глобалном нивоу да разговарају о овом питању и да подстакну владе да усвоје политике које штите младе од манипулативних пракси дуванске и сродних индустрија. Иако се пушење цигарета смањило током година због изванредних напора заједнице за контролу дувана, мора се учинити више на заштити ових рањивих група.

Према подацима из 2022. године, широм света најмање 37 милиона младих људи старости 13–15 година користи неки облик дувана. У Европском региону СЗО, 11,5% дечака и 10,1% девојчица узраста 13–15 година су корисници дувана (4 милиона).

У Србији, 2022. године, према HBSC истраживању цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика, при чему учесталост пушења расте са узрастом. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првом разреду средње школе већа међу девојчицама.

· У поређењу са 2018. годином, међу ученицима петог и седмог разреда основне школе повећан је проценат оних који су пробали цигарете, док је међу ученицима првог разреда средње школе овај проценат смањен

Сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пуши (10,2%), са разликама у односу на узраст. У поређењу са 2018. годином, проценат пушача је повећан у млађим разредима, а смањен у првом разреду средње школе.

· Бар једном током живота електронске цигарете је пробао сваки пети ученик (20,8%) петог разреда основне школе и првог разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средње школе (30,6%).

· Сваки пети ученик првог разреда средње школе спада у кориснике електронских цигарета (19,9%) које су подједнако популарне међу дечацима и девојчицама.

· У Србији је 12,8% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пробало да пуши наргиле, а 7,1% их је користило и у 30 дана који су претходили истраживању. Загреване дуванске производе пробало је 6,4% ученика, а проценат ученика који су пробали и који их и даље користе расте са узрастом. Снус и/или никотинске врећице је у Србији пробало 4,9% ученика са већом учесталошћу међу дечацима.

Зашто дуванска индустрија циља на младе?

Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванска индустрија треба сваке године да замени милионе потрошача који умиру од последица употребе дуванских производа и оних који престану да пуше. Да би постигла овај циљ, дуванска индустрија ради на стварању окружења које промовише прихватање својих производа међу будућим генерацијама, укључујуц́и активно лобирање за слабу регулативу, како би се осигурало да су њени производи доступни и приступачни. Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања које су привлачне деци и адолесцентима, допирући до њих путем друштвених медија и платформи за „стриминг“.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске врећице постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета.

Индустрија намерно продаје смртоносну зависност младим људима, стога Светски дан без дувана 2024. г. позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуц́е генерације и да дуванску индустрију сматрају одговорном за штету коју узрокује.

О електронским цигаретама и „вејп“ уређајима

Е-цигарете са никотином изазивају велику зависност и штетне су по здравље. Глобално, тржиште брзо расте, са великом разноликошц́у производа и атрактивних укуса, који се агресивно пласирају деци и младима. Ово је довело до широке употребе ових производа међу млађом децом и адолесцентима са стопама које премашују употребу одраслих у многим земљама.

Е-цигарете се често промовишу као мање штетна алтернатива конвенционалним цигаретама; међутим, до данас, није доказано да је комерцијализација (продаја, увоз, дистрибуција или производња) е-цигарета као потрошачких производа имала нето-корист за јавно здравље. Уместо тога, све је више алармантних доказа о њиховим штетним утицајима на здравље становништва.

Неопходне су хитне мере за спречавање употребе е-цигарета и борбу против зависности од никотина, уз свеобухватан приступ контроли дувана, а у светлу националних околности.

Тамо где земље дозвољавају комерцијализацију е-цигарета као потрошачких производа, неопходна је јака регулација:

Регулисање е-цигарета како би се смањила њихова привлачност и штета за становништво:

– Забрана свих арома, укључујуц́и ментол и синтетичке аналоге ментола;

– Забрана атрактивних и/или промотивних карактеристика у вези са презентацијом и паковањем производа, као што су боје или својства боја, атрактивни дескриптори, укључујуц́и називе робних марки;

– Регулаторне функције које омогуц́авају кориснику да манипулише производом након продаје;

– Ограничавање концентрације и количине никотина, како би се смањио ризик од зависности;

– Подешавање максималне запремине за кертриџе за е-цигарете, како би се ограничила изложеност и употреба токсичних супстанци;

– Подешавање максималне снаге батерије, како би се ограничио утицај на ослобађање никотина и токсичних супстанци;

– Забрана функција уређаја које дозвољавају пренос информација трец́им странама и обрнуто (укључујући произвођаче), као што су везе са апликацијама за паметне телефоне, које се могу користити за прикупљање личних података, детаља топографије коришћења или за даљинско управљање производом;

– Забрана адитива који имају канцерогена, мутагена и репротоксична својства.

Заштита јавности од обмањујућих тврдњи, као што су лажне тврдње о безбедности или ефикасности престанка пушења цигарета.

Забрана продаје е-цигарета деци, контрола ланца снабдевања како би се смањио ризик да деца добију приступ и спровођење ових ограничења против одговорних субјеката.

Примена мера контроле дувана на е-цигарете, укључујуц́и мере смањења понуде и потражње, на основу Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО.

Јачање мониторинга и надзора – како би владе имале увид у реалном времену у вези са коришћењем е-цигарета и обрасцима употребе (укључујући двоструку и вишеструку употребу са цигаретама и другим дуванским производима) – корисног за усмеравање регулаторне акције.

Јачање спровођења свих мера, како би се осигурало да су наведене мере ефикасне.

Дељење информација о штетним ефектима употребе е-цигарета са јавношћу.

 Без обзира на то да ли земље забрањују продају е-цигарета или дозвољавају комерцијализацију као потрошачких производа, ове активности треба предузети заједно са мерама за мотивисање и помоћ постојећим корисницима дуванских производа да престану са употребом дувана, користећи проверене методе.

Одвикавање од пушења

Одвикавање од пушења се може спроводити на наколико начина:

1) Бихејвиоралне методе:

Самоодвикавање;

Саветовалишта (бихевиорални приступ):

– са индивидуалним приступом; 

– са групним приступом

– телефонски или интернет.

2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови ;

3) Комбиноване методе.

Никотински дувански производи нису фармацеутски производи и не могу се користити за помоћ у одвикавању!

Утицај пушења и дуванског дима на здравље

Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак , хроничним опструктивним болестима плућа и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље; здравље трудноће; здравље плода и новорођенчади ,здравље и развојне карактеристике деце.

Престати пушити је тежак, али изузетно користан корак за ваше здравље. Сваки дан без цигарета је корак ка дужем, срећнијем и здравијем животу. Ваша плућа дишу слободно, ваше срце куца јаче, а ваше тело се опоравља.

Svetski dan bez duvanskog dima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *