Ментално здравље је део општег здравља и дефинише се као “стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може да се носи са нормалним животним стресом, може да ради продуктивно и плодно и способан је да доприноси заједници” (Брлас С и Гулин М, 2010; СЗО).
СЗО глобално истиче да „нема здравља без менталног здравља“.
Ментално здравље је, стога, и један од приоритета јавног здравља, с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу, а у нашој земљи се од 2022. године месец јун обележава као Национални месец менталног здравља.
Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених Нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.
Промоција менталног здравља укључује „акције за јачање политичког окружења и коришћење стратешке комуникације за изградњу мрежа, ангажовање заинтересованих страна, повећану писменост о менталном здрављу и промену понашања“.
Очување менталног здравља кључно је за укупну добробит и квалитет живота.
Препоруке које могу помоћи:
Редовна физичка активност: Вежбање помаже у смањењу стреса, побољшава расположење и повећава енергију. Покушајте да вежбате најмање 30 минута дневно, пет пута недељно.
Здрава исхрана: Уравнотежена исхрана богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и здравим мастима може позитивно утицати на ментално здравље..
Довољан сан: Квалитетан сан је од суштинске важности за ментално здравље. Трудите се да спавате 7-9 сати сваке ноћи и створите рутину која вам омогућава добар сан.
Смањење стреса: Пронађите технике које вам помажу у смањењу стреса, као што су медитација, јога, дубоко дисање или хобији који вас опуштају.
Одржавање друштвених веза: Друштвена подршка је кључна за ментално здравље. Проведите време са пријатељима и породицом, и не устручавајте се да потражите подршку када вам је потребна.
Постављање реалних циљева: Постављање достижних циљева може повећати осећај успеха и задовољства. Поделите велике задатке на мање кораке и наградите се за сваки постигнути циљ.
Позитивно размишљање: Радите на развијању позитивног начина размишљања. Покушајте да идентификујете и промените негативне мисли и фокусирајте се на позитивне аспекте живота.
Ограничавање времена на екранима: Превише времена проведеног испред екрана може негативно утицати на ментално здравље. Поставите границе за употребу телефона, рачунара и других уређаја, посебно пре спавања.
Тражење стручне помоћи: Ако осећате да се не можете носити са својим проблемима, обратите се стручњаку за ментално здравље. Психотерапеути, психијатри и саветници могу пружити подршку и стратегије за превазилажење изазова.
Укључивање у заједницу: Волонтирање и учествовање у друштвеним активностима може побољшати осећај припадности и задовољства. Помагање другима такође може повећати осећај сврхе и испуњености.
Примена ових препорука може значајно допринети очувању менталног здравља и побољшању квалитета живота.