Поводом Међународног дана физичке активности, који се сваке године обележава 10. маја, Завод за јавно здравље “Тимок” Зајечар – Одсек за промоцију здравља, организовао је јавну манифестацију на Тргу ослобођења у Зајечару.
Циљ догађаја био је подизање свести грађана о значају редовне физичке активности као кључног фактора у очувању физичког и менталног здравља.
Током догађаја, запослени Завода су разговарали са суграђанима о утицају физичке активности на превенцију хроничних незаразних болести, делили здравствено-васпитни материјал са саветима и препорукама за активан стил живота, мотивисали грађане свих узраста да се више крећу уз поруку: „Свако кретање се рачуна!“
Такође смо указали на важност и других здравих навика као што су: здрава и уравнотежена исхрана, редован сан, избегавање пушења, алкохола и других штетних супстанци, управљање стресом, редовне здравствене контроле, одржавање добрих социјалних односа и менталног благостања.
Посебну пажњу изазвала је интеракција са децом која су кроз игру и дружење научили више о значају здравих навика. Позитивна енергија, осмеси и подршка грађана јасно су показали да је овакав вид превенције потребан и добро прихваћен.
Mанифестацију су својим присуством подржали и Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, директорка Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, и др ветеринарске медицине Владимир Виденовић, заменик градоначелника Зајечара. Они су обишли штанд, разговарали са грађанима и запосленима Завода, и истакли значај оваквих активности у јачању здравствене културе становништва.
Захваљујемо се свим учесницима и позивамо све грађане да и даље воде рачуна о свом здрављу, уз редовну физичку активност, здраву исхрану и позитиван став.
Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности којим се подстиче и промовише физичка активност. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. Слоган под којим се овај датум обележава је „Кретањем до здравља”, а циљ је промоција свакодневне умерене физичке активности. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.
Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Код ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Зашто је важна физичка активност за здравље?
Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Како повећати свакодневну физичку активност?
– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.
Светска здравствена организација дефинише физичку активност као било који телесни покрет услед рада скелетних мишића који доводи до потрошње енергије. То подразумева и активности које се предузимају у току рада, игре, обављања кућних послова, путовања и ангажовања за рекреативно бављење спортом. Само 30 минута умерене физичке активности сваког дана је довољно да унапредите здравље и спречите настанак болести! Ускладите то време са својим обавезама, подједнако је ефикасно одједном или подељено у 2-3 пута (2×15 или 3×10 минута).
Основне препоруке за физичку активност:
Будите физички активни читавог живота у свим приликама
Свакога дана пешачите бар 30 минута
Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности
Избегавајте седентарно понашање
Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду
Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно
Мала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета
Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи
Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно
Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже
Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту
Што више слободног времена проведите напољу (шетња, рад у башти или дворишту, вожња бицикла, брзо ходање,…
Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља.
Физичка активност има изузетно позитиван утицај на здравље и добробит људског организма. Физичка активност се односи на свако кретање тела које захтева потрошњу енергије и ангажовање мишића. То укључује све активности које обављамо током дана, од ходања и пењања степеницама до вежбања у теретани и играња спортова.
Свака врста физичке активности доноси различите користи за здравље и добробит, стога је важно комбиновати различите типове активности како бисмо постигли свеобухватне здравствене предности.
Физичка активност позитивно утиче на:
– Кардиоваскуларно здравље: Редовна физичка активност јача срчани мишић, побољшава циркулацију и повећава капацитет плућа. То смањује ризик од срчаних болести, високог крвног притиска, можданог удара и других кардиоваскуларних проблема.
– Контролу телесне тежине: Активност помаже у сагоревању калорија и одржавању здраве телесне тежине. Комбинација физичке активности и уравнотежене исхране може помоћи у мршављењу или одржавању жељене тежине.
– Мишићно-коштано здравље: Вежбање јача мишиће, тетиве и кости, помажући у превенцији остеопорозе и смањењу ризика од прелома костију. Одржавање снажног мишићно-коштаног система доприноси бољој покретљивости и равнотежи.
– Ментално здравље: Физичка активност ослобађа ендорфине, тзв. “хормоне среће”, који могу смањити осећај стреса, анксиозности и депресије. Редовно вежбање може побољшати ментални фокус, концентрацију и општи осећај благостања.
– Метаболичко здравље: Активност побољшава осетљивост на инсулин, што може помоћи у контроли нивоа шећера у крви и смањењу ризика од дијабетеса типа 2.
– Превенцију хроничних болести: Редовно вежбање може смањити ризик од низа хроничних болести, укључујући дијабетес, срчане болести, нека обољења црева, и одређене врсте рака.
– Побољшање сна: Активност може побољшати квалитет сна, помажући особи да лакше заспи и боље се одмори током ноћи.
– Побољшање енергетског нивоа: Физичка активност може повећати ниво енергије, смањити осећај умора и повећати општу виталност.
– Побољшање варења: Умерни нивои вежбања могу побољшати функцију дигестивног система и олакшати варење.
– Социјални аспект: Групне активности или вежбање са партнером или пријатељима могу побољшати социјалне везе и допринети општем осећају среће.
Важно је напоменути да је кључна константа и постепеност. Претерано напрезање и недостатак одмора такође могу негативно утицати на здравље. Пре него што започнете нови програм вежбања, препоручује се да се консултујете са стручњаком како бисте прилагодили програм својим индивидуалним потребама и физичком стању.
Физичка активност препоруке:
Деца и адолесценти:
Сваки дан би требало да се баве најмање 1 сатом умереног до интензивног аеробног вежбања, као што су трчање, бициклизам или игре напољу.
Укључивање у активности попут пливања, вожње ролера, вожње скејта или плеса такође може бити забавно и корисно за физички развој.
Одрасли:
Препоручује се најмање 150 минута умереног аеробног вежбања или 75 минута интензивног аеробног вежбања сваке недеље, уз додатак јачања мишића два пута недељно.
Аеробне активности укључују ходање, трчање, вожњу бицикла, пливање, плес и аеробик.
Јачање мишића може укључивати вежбе са сопственом тежином, подизање тегова или коришћење справа за вежбање.
Старији одрасли:
И даље је важно остати активна особа са годинама. Активности као што су шетње, вожња бицикла, јога и пливање могу помоћи одржавању флексибилности и равнотеже.
Јачање мишића и вежбе за одржавање коштане густине су такође корисни.
Особе са хроничним стањима или ограничењима:
Увек се препоручује да се консултујете са здравственим стручњаком пре него што започнете нови програм вежбања, посебно ако имате хроничне болести или здравствена ограничења.
Физичка активност може бити прилагођена индивидуалним потребама и способностима. Ходање, лагане јоге вежбе, пливање или вожња собног бицикла могу бити добре опције.
Важно је да физичку активност прилагодите својим способностима, интересовањима и здравственом стању. Циљ је постепено повећавати ниво активности како бисте постигли здравствене користи уз минимални ризик од повреда.
