Tag: zdravlje

31. МАЈ, СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА 2024.ГОДИНЕ  „ЗАШТИТА ДЕЦЕ ОД УТИЦАЈА ДУВАНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ“

Svetski dan bez duvanskog dima

31. мај је Светски дан без дувана (СДБД). И ове године ће се СЗО и установе и организације које предводе у области јавног здравља из целог света окупити да подигну свест о штетном утицају дуванске индустрије на младе.

Заштита деце од утицаја дуванске индустрије

Ова тема је усмерена на заговарање да се заустави дуванска индустрија у циљању на младе штетним дуванским производима. Овај дискурс пружа платформу за младе људе, креаторе политике и заговорнике контроле дувана на глобалном нивоу да разговарају о овом питању и да подстакну владе да усвоје политике које штите младе од манипулативних пракси дуванске и сродних индустрија. Иако се пушење цигарета смањило током година због изванредних напора заједнице за контролу дувана, мора се учинити више на заштити ових рањивих група.

Према подацима из 2022. године, широм света најмање 37 милиона младих људи старости 13–15 година користи неки облик дувана. У Европском региону СЗО, 11,5% дечака и 10,1% девојчица узраста 13–15 година су корисници дувана (4 милиона).

У Србији, 2022. године, према HBSC истраживању цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика, при чему учесталост пушења расте са узрастом. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првом разреду средње школе већа међу девојчицама.

· У поређењу са 2018. годином, међу ученицима петог и седмог разреда основне школе повећан је проценат оних који су пробали цигарете, док је међу ученицима првог разреда средње школе овај проценат смањен

Сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пуши (10,2%), са разликама у односу на узраст. У поређењу са 2018. годином, проценат пушача је повећан у млађим разредима, а смањен у првом разреду средње школе.

· Бар једном током живота електронске цигарете је пробао сваки пети ученик (20,8%) петог разреда основне школе и првог разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средње школе (30,6%).

· Сваки пети ученик првог разреда средње школе спада у кориснике електронских цигарета (19,9%) које су подједнако популарне међу дечацима и девојчицама.

· У Србији је 12,8% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пробало да пуши наргиле, а 7,1% их је користило и у 30 дана који су претходили истраживању. Загреване дуванске производе пробало је 6,4% ученика, а проценат ученика који су пробали и који их и даље користе расте са узрастом. Снус и/или никотинске врећице је у Србији пробало 4,9% ученика са већом учесталошћу међу дечацима.

Зашто дуванска индустрија циља на младе?

Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванска индустрија треба сваке године да замени милионе потрошача који умиру од последица употребе дуванских производа и оних који престану да пуше. Да би постигла овај циљ, дуванска индустрија ради на стварању окружења које промовише прихватање својих производа међу будућим генерацијама, укључујуц́и активно лобирање за слабу регулативу, како би се осигурало да су њени производи доступни и приступачни. Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања које су привлачне деци и адолесцентима, допирући до њих путем друштвених медија и платформи за „стриминг“.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске врећице постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета.

Индустрија намерно продаје смртоносну зависност младим људима, стога Светски дан без дувана 2024. г. позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуц́е генерације и да дуванску индустрију сматрају одговорном за штету коју узрокује.

О електронским цигаретама и „вејп“ уређајима

Е-цигарете са никотином изазивају велику зависност и штетне су по здравље. Глобално, тржиште брзо расте, са великом разноликошц́у производа и атрактивних укуса, који се агресивно пласирају деци и младима. Ово је довело до широке употребе ових производа међу млађом децом и адолесцентима са стопама које премашују употребу одраслих у многим земљама.

Е-цигарете се често промовишу као мање штетна алтернатива конвенционалним цигаретама; међутим, до данас, није доказано да је комерцијализација (продаја, увоз, дистрибуција или производња) е-цигарета као потрошачких производа имала нето-корист за јавно здравље. Уместо тога, све је више алармантних доказа о њиховим штетним утицајима на здравље становништва.

Неопходне су хитне мере за спречавање употребе е-цигарета и борбу против зависности од никотина, уз свеобухватан приступ контроли дувана, а у светлу националних околности.

Тамо где земље дозвољавају комерцијализацију е-цигарета као потрошачких производа, неопходна је јака регулација:

Регулисање е-цигарета како би се смањила њихова привлачност и штета за становништво:

– Забрана свих арома, укључујуц́и ментол и синтетичке аналоге ментола;

– Забрана атрактивних и/или промотивних карактеристика у вези са презентацијом и паковањем производа, као што су боје или својства боја, атрактивни дескриптори, укључујуц́и називе робних марки;

– Регулаторне функције које омогуц́авају кориснику да манипулише производом након продаје;

– Ограничавање концентрације и количине никотина, како би се смањио ризик од зависности;

– Подешавање максималне запремине за кертриџе за е-цигарете, како би се ограничила изложеност и употреба токсичних супстанци;

– Подешавање максималне снаге батерије, како би се ограничио утицај на ослобађање никотина и токсичних супстанци;

– Забрана функција уређаја које дозвољавају пренос информација трец́им странама и обрнуто (укључујући произвођаче), као што су везе са апликацијама за паметне телефоне, које се могу користити за прикупљање личних података, детаља топографије коришћења или за даљинско управљање производом;

– Забрана адитива који имају канцерогена, мутагена и репротоксична својства.

Заштита јавности од обмањујућих тврдњи, као што су лажне тврдње о безбедности или ефикасности престанка пушења цигарета.

Забрана продаје е-цигарета деци, контрола ланца снабдевања како би се смањио ризик да деца добију приступ и спровођење ових ограничења против одговорних субјеката.

Примена мера контроле дувана на е-цигарете, укључујуц́и мере смањења понуде и потражње, на основу Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО.

Јачање мониторинга и надзора – како би владе имале увид у реалном времену у вези са коришћењем е-цигарета и обрасцима употребе (укључујући двоструку и вишеструку употребу са цигаретама и другим дуванским производима) – корисног за усмеравање регулаторне акције.

Јачање спровођења свих мера, како би се осигурало да су наведене мере ефикасне.

Дељење информација о штетним ефектима употребе е-цигарета са јавношћу.

 Без обзира на то да ли земље забрањују продају е-цигарета или дозвољавају комерцијализацију као потрошачких производа, ове активности треба предузети заједно са мерама за мотивисање и помоћ постојећим корисницима дуванских производа да престану са употребом дувана, користећи проверене методе.

Одвикавање од пушења

Одвикавање од пушења се може спроводити на наколико начина:

1) Бихејвиоралне методе:

Самоодвикавање;

Саветовалишта (бихевиорални приступ):

– са индивидуалним приступом; 

– са групним приступом

– телефонски или интернет.

2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови ;

3) Комбиноване методе.

Никотински дувански производи нису фармацеутски производи и не могу се користити за помоћ у одвикавању!

Утицај пушења и дуванског дима на здравље

Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак , хроничним опструктивним болестима плућа и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље; здравље трудноће; здравље плода и новорођенчади ,здравље и развојне карактеристике деце.

Престати пушити је тежак, али изузетно користан корак за ваше здравље. Сваки дан без цигарета је корак ка дужем, срећнијем и здравијем животу. Ваша плућа дишу слободно, ваше срце куца јаче, а ваше тело се опоравља.

Svetski dan bez duvanskog dima

XXXIV НЕДЕЉА ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”

konkurs

У Републици Србији традиционално се од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, обележава Недеља здравља уста и зуба. Кампању спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом у Београду, а уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

У 2024. години Недеља здравља уста и зуба се обележава од 13. до 19. маја под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Слоган наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за основне функције као што су исхрана, дисање и говор, као и за осмех и самопоуздање.

Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Завод за јавно здравље „ТИМОК“ у Зајечару је у оквиру кампање расписао конкурс за избор најбоњих ликовних радова и литералних састава за цецу у предшколским установама и ученике у основним школама на територији зајечарског и борског округа. Радови се достављају Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком  »За конкурс XXXIV Недеља здравља уста и зуба«, најкасније до 20. маја 2024. године, лично или на адресу: Сремска 13., 19000 Зајечар. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Кључне чињенице о оралном здрављу

  • Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
  • Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
  • Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
  • Процењује се да на глобалном нивоу 3,5 милијарди људи има неко орално обољење.
  • Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће здравствено стање.

Показатељи у вези са оралним здрављем  у Републици Србији

Опште препоруке за очување оралног здравља

zubi 2024.

Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.

Препоруке за очување оралног здравља су:

  • брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
  • у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
  • одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
  • посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањања зубног каменца од стране стоматолога;
  • везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто-седишта;
  • избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
  • престанак пушења;
  • смањење или престанак конзумирања алкохола;
  • коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…). 

Међународни дан физичке активности 10. мај 2024. године

Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.

Светска здравствена организација дефинише физичку активност као било који телесни покрет услед рада скелетних мишића који доводи до потрошње енергије. То подразумева и активности које се предузимају у току рада, игре, обављања кућних послова, путовања и ангажовања за рекреативно бављење спортом. Само 30 минута умерене физичке активности сваког дана је довољно да унапредите здравље и спречите настанак болести! Ускладите то време са својим обавезама, подједнако је ефикасно одједном или подељено у 2-3 пута (2×15 или 3×10 минута).

Основне препоруке за физичку активност:

  • Будите физички активни читавог живота у свим приликама
  • Свакога дана пешачите бар 30 минута
  • Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности
  • Избегавајте седентарно понашање
  • Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду
  • Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно
  • Мала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета
  • Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи
  • Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно
  • Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже
  • Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту
  • Што више слободног времена проведите напољу (шетња, рад у башти или дворишту, вожња бицикла, брзо ходање,…
  • Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.

Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља.

Тестирање крпеља на присуство Borrelia burgdorferi

krpelj

Лајмска болест је инфективно, мултисистемско обољење које најчешће захвата кожу, зглобове, нервни и кардиоваскуларни систем, а његов изазивач је спирохета Borrelia burgdorferi са великим бројем врста међу којима су најпознатије: B. burgdorferi sensu stricto, B. afzelli, B. garinii, B. miyamotoi, B. hermsii, B. spielmannii, B. valaisiana и др. Захваљујући напретку и развоју молекуларне дијагностике, стално се откривају нове патогене врсте. Заражавање људи настаје убодом крпеља рода Ixodes који се хране крвљу животиња и човека и представљају природне резервоаре и преносиоце узрочника заразних болести, међу којима је и лајмска болест.Лајмску болест каректерише разноврсност симптома и знакова који се могу сврстати у три стадијума. Ране манифестације болести у првом стадијуму карактерише појава прстенастог црвенила – eritema migrans (EM), затим појава артритиса, радикуломенингитиса, кардитиса, док су касне манифестације везане за трећи стадијум болести и појаву хроничног атрофичног акродерматитиса, артритиса, прогресивног енцефаломијелитиса и других манифестација болести. Забележене су и асимптоматске инфекције, као и поновљене инфекције након новог убода зараженог крпеља.

Због могућности мултипле инфекције вектора различитим врстама борелије, као и коинфекција са другим микроорганизмима, изузетно је важно откривање заражених крпеља на присуство патогена. Дијагностика заражених крпеља на присуство Borrelia burgdorferi се обавља у Одељење за молекуларну дијагностику ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар применом RT PCR методе, што може бити од велике помоћи лекарима, јер се могу тестирати узорци крпеља скинути са коже након убодаОдстрањивањем крпеља у току привих 24 сата по његовом качењу за кожу, смањује се вероватноћа преноса иборелије на човека и настанак инфекције. Место убода се не сме третирати хемијским средствима попут етра, алкохола, бензина, ацетона, лака за нокте и др., јер ова средства изазивају повраћање цревног садржаја крпеља у којем се могу наћи узрочници лајмске болестиСкидање би требало да се обави стручно, у здравственој установи (амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести и др.), искључиво механички, чистом пинцетом (која је предходно дезинфикована алкохолом), тако што се крпељ ухвати што ближе кожи, без гњечења или кидања његовог тела. Након одстрањивања, потребно је дезинфиковати убодно место.Извађени крпељ се доставља у PCR лабораторију ЗЈЗ „ТИМОК“ Зајечар на водом навлаженом парчету вате, у стерилној посуди са поклопцем (урин чаша). Ако узорак није могуће послати у року од 24h, чувати га на температури фрижидера (4-8˚C) до 48 сати.


Aнализа се може урадити на упут изабраног лекара, а исто тако и платити уколико упут није доступан.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ „ТИМОК“ ЗАЈЕЧАР РАСПИСУЈE КОНКУРС за избор најбољег литерарног састава и ликовног  рада на тему:» ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ «

konkurs

У периоду од  13. до 19. маја 2024. године на територији Србије обележава се XXXIV Недеља здравља уста и зуба под слоганом „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ“.

Циљ овогодишње кампање је просвећивање опште популације о значају и начинима очувања оралног здравља. У оквиру Недеље здравља уста и зуба  наглашава се повезаност оралног и општег здравља, као и значај оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. 

У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.

Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад на тему овогодишње Кампање.  

Радови се достављају Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком  »За конкурс XXXIV Недеља здравља уста и зуба«, до 20. маја 2024. године, лично или на адресу: Сремска 13., 19000 Зајечар.

Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.

Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани награђени од стране Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.

Радови се неће враћати.

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 2024. ГОДИНЕ БОРИМО СЕ ПРОТИВ ЗАГАЂЕЊА ПЛАСТИКОМ!

Dan planete zemlje

Сваке године, 22. априла, Дан планете Земље нас подсећа на ургентну потребу за заштиту наше једине животне средине. Овај дан се фокусира на кључне еколошке изазове који угрожавају нашу планету.

Ове године, нагласак је на елиминацији пластичног загађења, које представља озбиљну претњу за наше океане, дивље биљне и животињске врсте и људско здравље. Овај дан није само прилика за сумирање досадашњих успеха у еколошкој заштити, већ и за предузимање конкретних корака у решавању тренутних еколошких проблема.

Дан планете Земље је основан 1970. године у Америци као одговор на растућу потребу за заштитом нашег окружења. Од тада, овај дан се развио у глобални покрет који окупља више од 50.000 партнера у преко 190 земаља широм света.

Тема овогодишње кампање „Планета против пластике“ истиче алармантне статистике: сваке године на планети произведемо преко 380 милиона тона пластике, од које је половина намењена једнократној употреби. Циљ нам је да до 2040. године смањимо производњу пластике за 60%, чиме би се знатно умањило њено негативно деловање на природу.

Додатно, процењује се да ће, уколико се тренутни трендови наставе, до 2050. године у океанима бити више пластике него риба по тежини. Истраживања показују да микропластика већ контаминира готово све изворе питке воде широм света, што представља озбиљан ризик за здравље људи.

Најновија истраживања показују да сваке године у природу доспе око 11 милиона тона пластике. То веома штети морском окружењу и угрожава различите врсте живота у мору.

Глобална акција против пластичног отпада

Глобално деловање против пластичног загађења је неопходно. Едукација јавности о здравственим ризицима које пластични отпад носи, укључујући болести код људи и смрт морских животиња, кључна је за промену. Поред тога, неопходан је заједнички напор и рад на томе да се земље широм света обавежу на елиминисање једнократне пластике до 2030. године.

УН декада за рестаурацију екосистема

Ове године, Дан планете Земље обележавамо у оквиру УН декаде за рестаурацију екосистема. Рестаурацијом оштећених екосистема могуће је ефикасно борити се против климатских промена, сиромаштва и масовног изумирања врста. Здрави екосистеми су темељ за здраву планету и здраве људе.

Економија у служби одрживости

Суочени са еколошким изазовима као што су климатске промене и губитак биодиверзитета, неопходно је усмерити се ка одрживијој економији. То подразумева усвајање стратегија које не само да смањују емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште, већ и омогућују адаптацију на већ постојеће климатске промене.

Иницијативе и иновације за смањење пластичног отпада

Да би се постигли постављени циљеви, кључно је вршити притисак на владе да усвоје политике које ће ограничити индустрију тзв. брзе моде, која често користи синтетичке материјале попут полиестера, једног од главних извора пластичног отпада.

Такође, важно је подстицати компаније да инвестирају у развој иновативних, одрживих материјала који би могли заменити употребу пластике у текстилној индустрији.

Позив на заједничку акцију

Иако се Дан планете Земље обележава једном годишње, изазови са којима се суочавамо захтевају сталну акцију. Неопходна је глобална сарадња како би се оствариле значајне промене у смањењу пластичног загађења и заштити нашег окружења. Светски лидери морају радити раме уз раме са грађанима света у борби против пластичног загађења које угрожава нашу планету.

Како појединци могу допринети смањењу пластике

Поред глобалних и политичких иницијатива усмерених на смањење пластичног загађења, лични избори и акције сваког појединца такође играју кључну улогу. Ево неколико једноставних, али веома ефикасних начина на које можете допринети:

  • Избегавање једнократне пластике: Одлучите се да не користите производе намењене за једнократну употребу, као што су пластичне чаше, тањири и сламчице. Уместо тога, бирајте алтернативе које се могу вишеструко користити, чиме директно смањујете потрошњу пластике.
  • Коришћење вишекратних боца за воду и торби: Замените пластичне боце и торбе за једнократну употребу са онима које се могу поново користити. Ова промена не само да умањује количину пластичног отпада,

већ и подстиче здравије и економичније животне навике.

Сваки дан нам пружа прилику да допринесемо здравијем и одрживијем окружењу. Дан планете Земље је више од годишњег догађаја; то је позив на обнову наше посвећености очувању Земље. Са заједничким напорима и одлучним акцијама, можемо створити бољу будућност за све генерације које долазе.

Dan planete zemlje

ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ 21-27. АПРИЛ 2024. ГОДИНЕ

nedelja imunizacije

Еврoпски рeгиoн СЗО oбeлeжава Еврoпску нeдeљу имунизациje (ЕНИ 2024) oд 21. дo 27. априла, какo би прoмoвисаo свeст o значаjу имунизациje у прeвeнциjи бoлeсти и заштити живoта. Овoгoдишња ЕНИ има пoсeбан значаj jeр сe пoклапа са 50. гoдишњицoм Прoширeнoг прoграма имунизациje (Еxпандeд Прoграммe oн Иммунизатиoн – ЕПИ). У знак сeћања на oву прeкрeтницу, кампања ћe прoславити изузeтна дoстигнућа Прoширeнoг прoграма имунизациje у пoслeдњих 5 дeцeниjа у заштити вишe гeнeрациjа oд oзбиљних бoлeсти кoje сe мoгу спрeчити вакцинoм.

Такoђe, нагласићe и хитну пoтрeбу да сe пoстигнe висoк и oдржив oбухват вакцинациjoм у свакoj заjeдници какo би сe, сада и у будућнoсти, спрeчилo избиjањe oвих бoлeсти.

Надoвeзуjући сe на нeдавна и успoстављeна партнeрства, oвoгoдишњe активнoсти ћe дoдатнo пoдстаћи инициjативe за сарадњу са младим прoфeсиoналцима и oмладинским oрганизациjама пoсвeћeним прoмoвисању имунизациje, улoгу шкoла и рoдитeља.    

 Кључнe пoрукe Европске недеље имунизације усмерене су на подсећање опште јавности на важнoст правoврeмeнe рутинскe, oбавeзнe вакцинациje и надoкнаду свих прoпуштeних или oдлoжeних вакцинациjа.

nedelja imunizacije

Пoрукe кoje СЗО шаљe тoкoм Еврoпскe нeдeљe имунизациje:

  • Разумeвањe значаjа вакцинациje мoжe спасити живoт нeкoмe кoга вoлитe. Разгoвараjтe са свojим лeкарoм.
  • Брoj случаjeва oбoлeлих oд мoрбила сe пoвeћава у Еврoпскoм рeгиoну СЗО. Вакцинациjа штити вас и oнe кoje вoлитe.
  • Мнoга дeца каснe са запoчињањeм вакцинациje, збoг чeга су пoдлoжна бoлeстима. Пратитe калeндар вакцинациje и надoкнадитe свe прoпуштeнe дoзe вакцина.
  • Калeндар вакцинациje je oдрeђeн прeма тoмe на кojи начин имунoлoшки систeм наjoптималниje рeагуje на апликoванe вакцинe у различитим узрастима и када смo пoд наjвeћим ризикoм да oбoлимo oд бoлeсти oд кojих нас вакцинe штитe.

У бoрби прoтив заразних бoлeсти, вакцинациjа je, пoрeд oбeзбeђивања хигиjeнски исправнe вoдe за пићe, у наjвeћoj мeри дoпринeла смањeњу oбoлeвања и умирања људи.

Иакo je глoбална примeна вакцина дoпринeла искoрeњивању вeликих бoгиња и дeчиje парализe типа 2 и значаjнoj рeдукциjи oбoлeвања oд других вакцинама спрeчивих бoлeсти, мoдeрна цивилизациjа сe данас сусрeћe са прoблeмoм oдрживoсти спрoвoђeња имунизациje.

Захваљуjући имунизациjи, мнoгe бoлeсти сe вишe нe видe (или сe рeткo видe).

ЗАТО СЕ КАЖЕ: „ВАКЦИНАЦИЈА ЈЕ ПОСТАЛА ЖРТВА СОПСТВЕНОГ УСПЕХА.“

 У нашoj зeмљи су у тoку интeнзивнe активнoсти дoпунскe имунизациje ММР вакцинoм свих прoпуштeних гoдишта, тe пoзивањe рoдитeља дeцe узраста 9-14 гoдина и младих узраста 15-19 гoдина да сe oдазoву на прeпoручeну вакцину прoтив HPV вируса, кojу je наша зeмља бeсплатнo oбeзбeдила oд 2022. гoдинe.

Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.

nedelja imunizacije

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ- 24. МАРТ 2024.

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze

Светски дан борбе против туберкулозе (ТБ) обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Мyцобацтериум туберцулосис), узрочника ове болести.

Република Србија се придружује овогодишњој међународној кампањи, под слоганом: „ЕЛИМИНАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ – Да ли је то достижна реалност?”.

Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, ова болест данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима.

ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести. И поред значајних потешкоћа током епидемије COVID-19, одржан је ниво дијагностике и лечења.

Према прелиминарним подацима у 2023. години у Републици Србији регистровано је 476 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 7,14/100.000 становника. У 2023. години број оболелих је за 2% већи у односу на 2022. годину. Већи број оболелих је забележен у узрастној групи од 60 и више година. Током 2023. године регистровано је нешто мање оболелих међу децом и адолесцентима у односу на 2022. годину, али и даље значајно више у односу на 2020. и 2021. годину. Више од две трећине оболеле деце и адолесцената (70%) су лица из контакта са одраслим оболелим особама. Од укупног броја деце и адолесцената дијагностикованих и лечених од туберкулозе у 2023. години, 13% нема података о спроведеној BCG вакцинацији. Међу оболелима је  знатно више особа мушког пола.

Концепт „елиминације туберкулозе” датира из 1990. године када су се стручњаци који се баве овом проблематиком окупили у у Холандији и подржали идеју о елиминацији ТБ у земљама западне Европе, Сједињеним Америчким Државама, Канади и Јапану које су у то време имале мањи број оболелих. Током 2014. године објављен је Оквирни документ за елиминацију туберкулозе који остаје и данас основни водич.У Оквирном документу, праг од мање од једног случаја туберкулозе на милион становника је дефинисан као праг за елиминацију и сматра се довољно ниским да омогући да се ТБ никада неће појавити као јавноздравствена претња у будућности.

Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:

-обезбедити финансирање, основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.

-обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.

-решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.

-спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.

-оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.

-обезбедити континуирани надзор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.

-подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.

Генерална скупштина Уједињених нација сазвала је половином прошле године свој други састанак на високом нивоу о борби против туберкулозе како би размотрила глобалне циљеве утврђене за период 2018–2022. и развила нове циљеве до 2027. године.

 Државе чланице су на састанку подржале Декларацију која реафирмише глобалну посвећеност окончању туберкулозе до 2030. године.  

НОВИ ГЛОБАЛНИ ЦИЉЕВИ ЗА ПЕРИОД 2023-2027. ГОДИНА:

90% пацијената којима је потребно, има приступ квалитетној дијагнози и лечењу;

90% појединаца у ризику од развоја болести имају приступ превенцији;

100% људи са ТБ има приступ здравственим и социјалним услугама и

прикупљање средстава за истраживање и развој нове вакцине против туберкулозе.

 Да би постигли глобалну контролу туберкулозе и на крају елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребна су улагања за:

-имплементацију нових имунолошких стратегија за развој ефикаснијих вакцина;

-развој нових терапијских режима;

-развој нових дијагностичких тестова;

-спровођење превенције кроз скрининг коришћењем стандардизованих старих и нових дијагностичких тестова за откривање инфекције и

-спровођење дијагностичких тестова узимањем спутума.

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze

Светски дан вода 2024.године

Svetski dan voda

Светски дан вода обележава се сваке године 22. марта. Иницијатива за обележавање Светског дана вода потекло је са Конференције Уједињених нација о животној средини и одрживом развоју, одржане 1992.године у РИО де Жанеиру. Већ од 1993. године овај дан је почео да се обележава са циљем скретања пажње на изузетну важност воде и водених ресурса.

Овим даном Уједињене нације желе да подсете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света.

Вода има непроцењив значај у еволуцији живог света. Она нама практично представља услов опстанка живота на Земљи. Први облик живота настао је у води. Вода у светском океану представља природни регулатор температуре на Земљи. Вода омогућава узгајање пољопривредних култура што је неопходан услов за производњу хране. Користи се и у осталим привредним активностима – водоснабдевању, индустрији, саобраћају и другим делатностима. Глобална потрошња воде се повећава сваке године. Вода обухвата 2/3 Земљине површине и са запремином од 1,6 милијарди km кубних представља најраспрострањенију животну средину. Копнене воде чине само 0,5% свих водених пространстава на Земљи и распоређене су као површинске и подземне воде.

Кампања за Светски дан вода, 22. март 2024, је сада активна. Овогодишња тема је „Вода за мир“, која се фокусира на кључну улогу коју вода игра у стабилности и просперитету света.

ВОДА ЗА МИР, са поруком да државе и народи морају да се уједине око воде и да искористе воду за мир и сарадњу, јер вода није природни ресурс око којег човечанство треба да се надмеће и сукобљава него представља основно људско право – вода је неопходна за живот и сви имају право приступа води.

 Сарадња држава, народа, различитих група и заједница око воде може да доведе до мира, хармоније и стабилности у свету, јер сарадња око воде може да изазове позитиван талас за мирољубиву сарадњу у свим секторима, стварајући тако основе за бољу будућност. Радећи заједно на очувању воде као најдрагоцјенијег ресурса и на балансирању потреба за водом свих народа и држава, човечанство може да обезбеди дугорочан мир и одрживи развој.

Више од 3 милијарде људи широм света зависи од воде која прелази државне границе. Ипак, од 153 земље које деле реке, језера и водоносни слој са својим суседима.

Како се утицај климатских промена повећава, а глобална популација расте, морамо се ујединити око заштите и очувања нашег најдрагоценијег ресурса.

Светски дан вода слави воду и подиже свест о 2,2 милијарде људи који живе без приступа безбедној води. Ради се о предузимању акција за решавање глобалне кризе воде. Основни фокус Светског дана вода је подршка постизању циља одрживог развоја 6: вода и канализација за све до 2030. године.

Својим делима покажимо да ценимо воду!

Чувајмо животну средину и водоизворишта!

СВЕТСКИ ДАН СПАВАЊА

svetski dan spavanja

На наше здравље утичу физичка активност, исхрана, али и добар сан.

Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући, а сваке године, у марту месецу, обележава се Светски дан спавања, намењен упознавању опште и стручне јавности широм света са утицајем спавања на наше здравље.

Квалитетан сан представља неизоставан фактор доброг здравља, али и привилегију која је у данашње време угрожена навикама и ритмом модерног живота.

Има дана када нам се чини да смо стално уморни. Главобоља, недостатак енергије, исцрпљеност често су последице лошег сна.

Проблеми са спавањем представљају глобалну епидемију која угрожава здравље и квалитет живота до 45 одсто светске популације.

Како сан утиче на наше здравље?

Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући. Спавање је основна људска потреба, биолошки услов за људски живот – поред хране, воде и ваздуха, здрав сан је јако битан за наше опште здравље и добробит.

Будући да је сан укључен у бројне физиолошке процесе, недовољно трајање и лош квалитет сна имају значајан негативан утицај на наше здравље, и краткорочно и дугорочно. Ефекти лошег квалитета сна следећег дана укључују негативан утицај на нашу пажњу, памћење и учење.

Дугорочни ефекти лошег квалитета или недостатка сна су повезани са бројним обољењима и штетним здравственим исходима – повећањем телесне тежине и гојазношћу, дијабетесом и другим метаболичким поремећајима, упалама, кардиоваскуларним болестима, ослабљеним имунитетом, поремећајима менталног здравља- попут депресије, анксиозности и психоза.

Три основна елемента здравог и квалитетног сна су:

  • Трајање: Дужина (број сати ) спавања у току ноћи – треба да буде довољна да особа буде одморна следећег дана и да неометано обавља своје активности.
  • Континуитет: Фазе (периоди) спавања треба да буду континуиране, без прекидања (фрагментације сна) .
  • Дубина: Сан би требало да буде довољно дубок да делује регенеративно (исцељујуће) на наш организам.

Разумевање начина на који недостатак сна утиче на здравље пружиће Вам могућност да донесете здравије одлуке и направите здравије изборе за Вас и Вашу породицу.

Кратко трајање сна је повезано са лошим менталним здрављем, узрокује оштећење радне меморије и наше извршне функције. Али, поред дужине спавања за свакодневно функционисање неопходно је да наш сан буде и квалитетан.

svetski dan spavanja

Квалитетан сан је одговоран за будност, боље функционисања следећег дана и бољи квалитет живота уопште.

Знаци лошег квалитета сна укључују присуство умора након буђења, чак и након што сте довољно спавали, стално буђење током ноћи и појављивање различитих симптома и знакова поремећаја сна (попут хркања или дахтања, немирног спавања и сл.).

Побољшању квалитета сна могу помоћи боље навике спавања или дијагноза и лечење неког од поремећаја спавања који можда имате (несаница, опструктивна апнеја- прекиди дисања- у току сна и сл.).

Већина поремећаја спавања се може спречити или лечити, али мање од једне трећине оболелих потражи стручну помоћ.

Зашто је битно да време одласка на спавање буде у исто или приближно време?

Особе које често мењају време одласка на спавање, а самим тим и образац изложености светлости/тами, могу доживети неусклађеност између циркадијалног система и циклуса спавања/будности, пошто је нашем унутрашњем циркадијалном сату потребно време да се прилагоди како би планирао промене. Таква неусклађеност може имати негативан ефекат на когнитивне функције (опажање, пажњу, учење, памћење и сл.), али и на укупно психофизичко функционисање и здравље нашег организма.

Како промене животне средине и стрес утичу на наш сан?

Док су спорадичне промене у сну и сањању нормалне, а сан природно реагује на промене животне средине, екстремни фактори и трауматска искуства могу довести до озбиљних промена у обрасцима спавања, укључујући измењен садржај снова или већи број ноћних мора.

Савети за бољи и квалитетнији сан

Наше понашање у току дана, а нарочито пре спавања, може имати велики утицај на наш сан. Оно нам може омогућити здрав и квалитетан сан или значајно допринети несаници и другим поремећајима спавања.

Наша дневна рутина – оно шта једемо и пијемо, лекови које узимамо, како планирамо дане и како бирамо да проведемо вечери – може значајно утицати на квалитет нашег сна. Чак и пар ситних промена може, у неким случајевима, направити разлику између чврстог сна и немирно проведене ноћи.

Ако имате потешкоћа са спавањем или желите да побољшате свој сан, покушајте да следите ове једноставне али веома ефикасне савете.

На квалитет сна може да се утиче. Стручњаци кажу да у свакодневну рутину треба да уведемо „хигијену спавања”.

  • Будите доследни. Идите у кревет у исто време сваке ноћи и устајте у исто време сваког јутра, укључујући и викенде или годишње одморе.
  • Одредите време за одлазак на спавање које ће вам омогућити најмање 7-8 сати сна у току ноћи.
  • Избегавајте обилне, калоричне и зачињене оброке у вечерњим сатима. Уколико сте гладни, поједите лагану, здраву ужину.
  • Избегавајте кофеин у вечерњим часовима. Ово укључује кафу, чај, газиране напитке, као и чоколаду.
  • Ограничите излагање јаком светлу у току вечери.
  • Избегавајте конзумирање алкохола пре спавања.
  • Смањите унос течности непосредно пре спавања.
  • Уверите се да је просторија у којој спавате тиха, мрачна, опуштајућа, угодне температуре и добро проветрена.
  • Уклоните електронске уређаје, као што су телевизори, рачунари и паметни телефони, из спаваће собе.
  • Уколико имате електронске уређаје у соби, искључите их најмање 30 минута пре спавања.
  • Уколико имате обичај да спавате у току дана, водите рачуна да вам дневни одмор не траје дуже од 45 минута.
  • Крећите се и вежбајте. Бити физички активан током дана може вам помоћи да лакше заспите ноћу, али немојте радити вежбе непосредно пре одласка на спавање.