Међународни дан младих обележава се сваке године 12. августа, указујући међународној заједници на питања младих и истичући потенцијал младих као партнера у данашњем глобалном друштву.
Идеју за Међународни дан младих предложили су 1991. године млади људи који су се окупили у Бечу (Аустрија) на првој сесији Светског форума младих Уједињених нација. Форум је препоручио да се прогласи Међународни дан младих, посебно у сврхе прикупљања средстава и промоције, како би се подржао Омладински фонд Уједињених нација у партнерству са омладинским организацијама.
Генерална скупштина Уједињених нација је 1999. године подржала препоруку Светске конференције министара омладине (Лисабон, 8-12. август 1998.г) да 12. август буде проглашен Међународним даном младих (А/РЕС/54/120).
Током последње две деценије обележавања Међународног дана младих, велик број иновативних актуелних тема је обрађено, укључујући ментално здравље, међугенерацијску солидарност, безбедне просторе за младе и грађански ангажман.
Глобални извештај о старењу УН из марта 2021. године наглашава да, упркос недостатку истраживања, млади људи и даље пријављују баријере везане за узраст у различитим сферама живота, као што су запошљавање, политичко учешће, здравље и правда. Извештај такође идентификује међугенерацијске интервенције, као једну од три кључне стратегије за борбу против „ејxизма“ („ageism“ – дискриминације на основу старосне доби). Међугенерацијске активности, такође, могу довести до већег осећаја друштвене повезаности и јачања међугенерацијске солидарности.
Тема за 2024. годину
Тема Међународног дана младих за 2024. годину је „Од ‘кликова’ до напретка: дигитални путеви младих за одрживи развој“. Тема наглашава кључну везу између дигитализације и убрзања достизања циљева одрживог развоја, наглашавајући кључну улогу младих у овом трансформативном процесу.
Конкретно, овогодишња тема има за циљ да:
-истражи инструменталну улогу технологија и података у убрзавању напора ка постизању Циљева одрживог развоја, укључујући улогу младих у унапређењу дигиталне транзиције;
-представи разноврсна и фокусирана дигитална решења и иновације које воде млади на глобалном и националном нивоу, а која доприносе одрживом развоју;
-обезбеди базу знања за заинтересоване стране, као што су млади, цивилно друштво и националне владе, као и релевантне агенције УН, да приступе подацима и увидима о овој теми.
Млади
Половина људи на нашој планети има 30 или мање година, а очекује се да ће до краја 2030. г. достицћи 57%. Анкета показује да 67% младих верује у бољу будућност, а највећи оптимисти по овом питању су млади узраста од 15 до 17 година.
Мреже младих
Према Агенди УН за младе, младима се мора дати одговорност да предводе иницијативе и повезују се са доносиоцима одлука.
Током 2022. године, основана је Мрежа младих за квалитет ваздуха и представља удружење омладинских организација, неформалних група, појединаца и институција, која подстиче и промовише активну и позитивну улогу учешћа младих у заштити животне средине. Мрежа окупља преко 25 актера и 40 појединаца са циљем залагања за креирање и спровођење иницијатива и волонтерских активности у вези са квалитетом ваздуха доступним свим младима у Србији.
У августу 2022. године, Мрежа је израдила нацрт прве Омладинске декларације о чистом ваздуху у Србији кроз заједнички рад преко 700 младих из различитих делова Србије. По први пут, Декларација на једном месту обједињује стратегије заговарања и препоруке за акционе планове заштите ваздуха у заједници.
Млади и УНИЦЕФ
Дечији фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ) је у Србији покренуо У-Репорт, иновативну платформу креирану да прикупи мишљења младих и пружи им прилику да изразе своје идеје. Учешће младих значи да су млади укључени у доношење одлука за своје заједнице. Грађански ангажман је важан за развој грађанских вредности, друштвеног поверења и јачање демократских вредности, а нарочито укључивањем најугроженијих група, као што су девојке, Роми и младе особе са инвалидитетом. Такође, неопходно је развијање дугорочне стратегије за подизање свести младих о њиховом праву да учествују у питањима од њиховог интереса, која би подстакла младе да учествују и изразе свој глас на локалном и националном нивоу управљања, како би утицали на јавну политику.
Програм сарадње УНИЦЕФ-а са Србијом од 2021. до 2025. године, који је усклађен са националним развојним приоритетима и Оквиром сарадње Уједињених нација за одрживи развој, посебно скреће пажњу на адолесценте и младе. Морају се предузети кораци како би се осигурало да сви адолесценти и адолесценткиње у Србији, нарочито они најугроженији и најмаргинализованији, могу да остваре своја права и свој пуни потенцијал, буду оснажени да утичу на процесе доношења одлука на свим нивоима и учествују у креирању решења са циљем изградње мирних, инклузивних и одрживих заједница и друштва у којима се сви поштују.
Млади и Светска здравствена организација (СЗО)
Идеје, вештине, доприноси младих, као и њихов ангажман су кључни за успех политика и програма који имају за циљ унапређење здравља и благостања младих.
СЗО је посвећена ангажовању и партнерству са младим људима и проналажењу најбољих начина да их оснажи, подржи њихову акцију, промовише партнерства и обезбеди њихово признање и видљивост. Више него икад потребне су идеје, енергија и вођство младих да би се изградила здравија, сигурнија и праведнија будућност.
СЗО препознаје и укључује младе као партнере, актере и креаторе промена у свом раду и посвећена је ангажовању младих на много различитих начина кроз иницијативе као што су:
Омладински савет, који окупља мреже младих из здравствених и нездравствених средина из целог света како би пружио савете генералном директору СЗО о глобалном здрављу и другим здравственим и развојним питањима;
Омладински центар у оквиру Global Health Workforce Network, са циљем да се систематски укључују питања здравствене радне снаге младих која се односе на запошљавање, праксу и радно окружење у сектору здравствене и социјалне заштите;
Глобални модел СЗО, који организује Светска федерација удружења Уједињених нација, у сарадњи са СЗО, коју предводе студенти широм света;
Центар за брифинг СЗО пружа образовне услуге студентима и младим професионалцима из различитих дисциплина кроз интерактивне брифинге (лицем у лице или виртуелне) о темама јавног здравља.
Млади играју кључну улогу у области јавног здравља. Ова улога обухвата не само њихово индивидуално здравље, већ и њихов утицај на здравље заједнице кроз неколико аспеката:
- Едукација и превенција: Млади су често циљана група за едукативне програме о здрављу, који обухватају теме као што су сексуално и репродуктивно здравље, превенција болести, правилна исхрана и физичка активност. Рано усвајање ових знања може значајно смањити инциденцију болести у каснијем животу.
- Ментално здравље: Промоција менталног здравља међу младима је кључна за превенцију менталних поремећаја и проблема. Иницијативе које укључују школску подршку, савете и терапије могу помоћи младима да развију здрав емотивни живот и избегну озбиљне менталне болести.
- Превенција зависности: Програми усмерени на превенцију употребе дувана, алкохола и дрога међу младима су од суштинског значаја. Ове иницијативе могу укључивати едукацију, подршку вршњака и доступност ресурса за оне који траже помоћ.
- Физичко здравље: Подстицање физичке активности и здраве исхране међу младима може помоћи у борби против епидемије гојазности и повезаних болести попут дијабетеса типа 2, хипертензије и кардиоваскуларних болести.
- Јавно-здравствене кампање: Млади често играју активну улогу у јавно-здравственим кампањама, као волонтери или промотери здравља. Њихово укључивање може помоћи у ширењу свести и образовања у заједници.
- Приступ здравственим услугама: Млади треба да имају олакшан приступ здравственим услугама, укључујући превентивне прегледе, савете за здравље и третмане. Приступ овим услугама може значајно побољшати њихово опште здравље и благостање.
- Сексуално и репродуктивно здравље: Едукација о контрацепцији, заштити од сексуално преносивих болести и здравим сексуалним односима је кључна за младе. Приступ овим информацијама и услугама може смањити стопе тинејџерских трудноћа и преноса болести.
Подстицање здравих животних стилова и омогућавање приступа одговарајућим здравственим услугама може значајно унапредити здравље младих и допринети општем побољшању јавног здравља.
