Како да празнична трпеза не поремети правилне навике у исхрани

Novogodišnja trpeza

Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства, младости и одрастања. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини уживање у храни и пићу још пријатнијим, посебно кад су око нас чланови наших породица и нама драги и блиски људи.

За празнике се припрема укусна храна у обилним количинама и по рецептима наших бака. Призна ћете, ретко ко од нас током припреме хране води рачуна о калоријској вредности и количини исте.

Проводећи дивне тренутке са породицом и пријатељима, најчешће ни не приметимо да смо у наш организам унели непотребну количину хране и пића.

Преједање је социјално прихваћена норма, али веома ризична по наше здравствено стање, посебно ако су питању особе старије животне доби или оне које болују од неких хроничних болести. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.

Није лако одупрети се овим искушењима али не смемо заборавити на своје физичко здравље. Покушајмо се  придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и са прописаним размаком између оброка.

Нутрициониста ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар, на основу вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, преноси поруку да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.

Савети:

Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана доводи до повећаног осећаја глади у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.

Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније намирнице и потрудите се да у припремању истих користите што мање штетних масноћа.

Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.

Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).

Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.

Novogodišnja trpeza

Исхрана за време поста

Ishrana za vreme posta.

Пост је здрав и за вернике и за оне који то нису, али само у случају да је у исхрану укључен довољно велики број намирница адекватно припремљених. Требало би да постоји период прилагођавања, седам до десет дана, током којих треба смањити коришћење оних намирница које се не једу током поста (намирнице животињског порекла). Такође треба кориговати и начин припреме намирница, односно избегавати пржење и поховање намирница. Током овог периода у народу познатом као “Бели мрс” треба користити намирнице као што су: млади сир, кисело млеко, јогурт, пилетина и ћуретина (намирнице са мањим процентом масноће). Пре почетка поста требало би се консултовати са изабраним лекаром, као и урадити неопходне лабораторијске анализе крви и мокраће.

Због пораста случајева гојазности последњих година, бележимо  поражавајуће податке по којима смо водећа нација по стопи умирања од кардиоваскуларних болести, старијих од педесет година. Имамо  700 000 оболелих од шећерне болести, као и 2 500 000 становника са високим крвним притиском. Нашу данашњу исхрану карактеришу неправилни, нередовни и недовољно избалансирани оброци. Превише масноће, меса, хлеба а мало млечних производа, воћа и поврћа.

У јеловник у току поста треба укључити интегралне житарице, разноврсно воће, коштуњаво воће (бадем, орах, лешник..), махунарке као одличан извор протеина у овом периоду, као и неизоставну рибу. Оброке припремати на нерафинисаним уљима и бити умерен са скробном групом (кромпир, кукуруз).

И баш овакав начин исхране смањује ризик од појаве гојазности, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и одређених врсти рака. Тако да је пост више од препоруке.

Риба је неправедно запостављена у нашој исхрани а вишеструко је корисна за организам. Садржи витамине Б групе, вит Д, калцијум, омега 3 масне киселине као и преко 20% протеина. Што је све скупа чини готово савршеном намирницом.

Омега 3 масне киселине позитивно утичу на ниво лошег холестерола, тако да су одлична превенција за болести срца и крвних судова. Помажу мозгу да боље искористи серотонин, тако да са рибом долази и боље расположењe.

Пост се не препоручује деци, трудницама, дојиљама, старијим особама, болесним особама у зависности од врсте здравственог проблема, али и особама које обављају тешке физичке послове.

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.