Tag: bubreg

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 13. марта 2025. године под слоганом „Да ли су Ваши бубрези здрави? Откријте на време, сачувајте здравље бубрега“.

Хронична болест бубрега (ХББ) је веома честа, 1 од 10 одраслих људи у светуболује од ХББ, а уколико се не лечи може бити смртоносна. Рано откривање болести бубрега омогућава правовремену негу и лечење како би се спречили напредовање болести и умирање, а побљшала исплативост лечења и одрживост. Смртност повезана са болестима бубрега наставља да расте из године у годину и предвиђа се да ће бити 5. водећи узрок смрти до 2040. године у свету.

Премостите раскорак у знању за бољу негу бубрега

Када је реч о хроничној болести бубрега (ХББ), постоји јаз у знању који је видљив на свим нивоима здравствене заштите.

Заједница – Препреке ка бољем разумевању значаја здравља бубрега укључују сложену природу информација о болести бубрега, ниску основну свест, ограничену здравствену писменост као и ограничену доступност информација о ХББ и недостатак спремности за учење.

Здравствени радник –Препрека коју треба превазићи како би се обезбедила већа свест о значају здравља бубрега је фокусирање на едукацију лекара, пошто су они задужени за здравље пацијената. Креатори политике у области јавног здравља представљају ХББ као глобалну претњу по јавно здравље, али обично није приоритет с обзиром да се акценат програма борбе против незаразних болести претежно концентрише на четири врсте најчешћих хроничних незаразних болести (ХНБ) – кардиоваскуларне болести, рак, дијабетес и хроничне респираторне болести. Овај раскорак у приоритетима лечења ХНБ отежава борбу против болести бубрега и повећава смртност од ове болести.

Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавно-здравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.

У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега (N00-N19 према МКБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Особе код којих је постављена дијагноза болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањеном способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.

Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.

Кључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:

– Оснаживање пацијената са хроничним болестима бубрега и чланова њихових породица, који су најчешће и њихови неговатељи, како би се остварили жељени здравствени исходи и постигли постављени животни циљеви који су за њих значајни и важни. Неопходно је да пацијенти разумеју своју улогу у процесу лечења, поседују неопходно знање како би могли да учествују са лекарима у заједничком доношењу одлука, као и да развију вештине за ефикасно управљање својом хроничном болешћу.

– Залагање за ојачано партнерство са пацијентима при креирању, примени и евалуацији програма управљања хроничним бубрежним болестима, што захтева квалитетну и ефикасну комуникацију.

– Залагање за приступ који обухвата стратегије за: пружање подршке пацијентима у циљу повећања њихове адаптације на епизоде погоршања болести, одржавање социјалних контаката, подизање свести и унапређење знања пацијента, олакшавање приступа подршци и успостављање поверења и контроле у управљању хроничном бубрежном болести.

– Залагање за приступ усмерен на уважавање права и потреба пацијента у спровођењу истраживања, лечења и креирања законске регулативе.

– Оснаживање пацијента, партнерство и ефикасна комуникација, заједно са променом парадигме ка приступу заснованом на оснаживању пацијента и његове околине, могу улити поверење и наду пацијентима да могу квалитетно живети са хроничним болестима бубрега. Залагање за ефикасан, мултидисциплинарни, интегрисани и холистички приступ управљања симптомима као што су контрола бола, проблеми са спавањем, анксиозност, депресија, стрес, отежана покретљивост, слабост и др, са циљем ублажавања ових симптома и побољшања квалитета живота како пацијената тако и њихових неговатеља.