31. ЈАНУАР, НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА: „ОСТАВИ ПУШЕЊЕ“

dan bez duvanskog dima

У Србији се већ дуже од 25 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања овог датума из „календара здравља” упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дуванских производа и излагања дуванском диму, указују на бројне мере контроле дувана и новине. Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом: „Остави пушење“.

Кључне чињенице:

•          Дуван превремено усмрти до половине својих корисника.

•          Дуван сваке године убије више од 8 милиона људи али одвикавање у доби 30, 40, 50 или 60 година доводи до продужења живота за 10, 9, 6 или 3 године.

•          Више од 7 милиона тих смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смрти последица изложених непушача пасивном пушењу.

•          Преко 80% од 1,3 милијарде корисника дувана на свету живи у земљама са ниским и средњим приходима

•          Дуван је водећи узрок смрти, болести и осиромашења.

•          2020. године 22,3% светске популације је користило дуван: 36,7% мушкараца и 7,8% жена.

•          Да би ограничили епидемију употребе дувана, државе чланице Светске здравствене организацију (СЗО) усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана (OKKD SZO; engl. WHO FCTC) 2003. године. Тренутно су 182 земље потписнице овог споразума, а Република Србија га је ратификовала 2006. године.

•          MPOWER  мере контроле дувана су у складу са OKKD SZO и показало се да спасавају животе и смањују трошкове због спречених издатака за здравствену заштиту.

 О дуванским производима

Цигарете су најчешће коришћени дувански производ у великом броју земаља у свету. Последице  пушења цигарета резултат су излагања организма бројним штетним материјама путем употребе дувана и изложености дуванском диму из окружења. Дувански дим из цигарета садржи преко 7000 различитих хемијских једињења међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље као што су цијановодоник, угљен-моноксид или амонијак, а више од 70 хемијских супстанци је канцерогено.

Последњих година су стекли су се научни докази о томе да аеросоли електронских цигарета и „вејп” уређаја садрже токсична једињења, а осим тога садрже у много већој концентрацији запремине удахнутог ваздуха и честице мале молекулске масе (мање од 10μм). Аеросоли електронских цигарета могу олакшати зависност од никотина, а један од проблема повезан са употребом ових производа је и то што млади који користе електронске цигарете имају већу вероватноћу да почну да пуше цигарете. Ови производи се не могу сматрати “здравијом” заменом за конвенционалне цигарете, нити методом којом се одвикава од конвенционалног пушења.

 Последице пушења по здравље

Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви – акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчеда – SIDS и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).

У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана MPOWER , при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења  за 30%.

Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег “Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.

 Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању HBSC Serbia  (Health Behaviour in School-Aged Children)), међу ученицима V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе у Србији у 2022. години:

– Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6%  девојчица) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе;

– Сваки десети ученик V и VII разреда основне школе и И разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.

– Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)

– Сваки 5. ученик I разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.

 Одвикавање од пушења

Одвикавање од пушења се може спроводити на неколико начина:

1) Бихејвиоралне методе:

•          Самоодвикавање;

•          Саветовалишта (бихевиорални приступ):

– са индивидуалним приступом; 

– са групним приступом                        

– телефонски или интернет.

2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион и цитизин);

3) Комбиноване методе.

О мерама контроле дувана

СЗО је након покретања Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО и првих резултата евалуација мера које она предлаже, 2008. године развила и предложила земљама потписницама конвенције пакет мера сврстаних у 6 стратегија, чији акроним је познат под називом „емпауер“ (MPOWER ):

–   Monitor – Праћење учесталости пушења и превентивних политика;

–   Protect – Заштита људи од дуванског дима на јавним местима;

–   Offer – Обезбеђење помоћи за одвикавање од пушења

–   Warn  – Упозоравања на опасности од дувана (путем сликовних упозорења на паковањима дуванских производа и мас-медијских камања);

–   Enforce – Оснаживање забране рекламирања и промоције дуванских производа и спонзористава од стране дуванске индустрије;

–   Raise  – Повећање пореза на дуванске производе.

Наша земља примењује све групе мера контроле дувана али постоје значајна подручја унапређења, нарочито када су у питању:

– повећање акциза на цигарете;

– боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;

– развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;

– увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);

– увођење безличних паковања цигарета (без робног знака);

– боља контрола забране продаје малолетницима;

– боља контрола забране пушења на јавним местима;

– боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;

– боље регулисање директног и индиректног рекламирања на друштвеним медијима и промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;

– обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења.

dan bez duvanskog dima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *