10.ОКТОБАР-СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Mentalno zdravlje

Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.

Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.

Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.

Рад је друштвена одредница менталног здравља. Безбедно и подржавајуће радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље, пошто доприноси човековом осећају постигнућа, самопоуздању, а такође доприноси и опоравку и инклузији људи са психосоцијалним инвалидитетом. Међутим, лоша организација и услови рада, опасна радна средина, лоши радни односи, укључујући узнемиравање, стигму, дискриминацију, или незапосленост – и продужена изложеност овим негативним условима рада – могу значајно допринети погоршању менталног здравља или погоршати постојећа стања менталног здравља, и негативно утицати на укупан квалитет живота и последично на учешће или продуктивност.

Психосоцијални ризици по ментално здравље на послу
Десет најчешћих психосоцијалних фактора који представљају ризик за ментално здравље на послу:

▶Садржај рада/дизајн задатка: нпр. недостатак разноврсности или кратки циклуси рада, фрагментиран или бесмислен рад, недовољно коришћење вештина, велика неизвесност;

▶Обим посла и темпо рада: нпр. преоптерећеност послом или недостатак радних задатака, притисак и стално подвргавање роковима;

▶Распоред рада: нпр. рад у сменама, ноћне смене, нефлексибилан распоред рада, продужено радно време;

▶Контрола: нпр. мало учешће у доношењу одлука, недостатак контроле над начином и темпом рада;

▶Окружење и опрема: нпр. неадекватна доступност, прикладност или одржавање опреме; лоши услови радног окружења као што је недостатак простора, лоше осветљење, прекомерна бука;

▶Организациона култура и функција: нпр. лоша комуникација, низак ниво подршке за решавање проблема и лични развој, недостатак дефиниције или споразум о организационим циљевима, промене у организацији; велика конкуренција за оскудне ресурсе, превише сложена бирократија;

▶Међуљудски односи на послу: нпр. друштвена или физичка изолација, лоши односи са надређенима, међуљудски сукоби, недостатак (перципиране, стварне) друштвене подршке; малтретирање, узнемиравање, мобинг;

▶Улога у организацији:нпр. двосмисленост улога, конфликт улога и одговорност за друге људе;

▶Развој каријере: нпр. стагнација и неизвесност у каријери, недовољно или претерано напредовање, лоша плата, несигурност посла, ниска социјална вредност рада;

▶Однос посла и  приватног живота нпр. супротстављени захтеви посла и куће, недостатак подршке укућана, превелика удаљеност радног места од дома (честа пословна путовања, рад у другом месту и сл,) .

Стога је од суштинске важности да владе, послодавци, организације које представљају раднике и послодавце и друге заинтересоване стране одговорне за здравље и безбедност радника, раде заједно на побољшању менталног здравља на раду. Акције за решавање менталног здравља на послу треба да се предузимају уз значајно укључивање радника и њихових представника, као и особа са животним искуством са стањима менталног здравља. Улажући напоре и ресурсе у приступе и интервенције на послу засноване на доказима, можемо осигурати да свако има прилику да напредује на послу и у животу.

Више о Светском дану менталног здравља можете се информисати на:https://wmhdofficial.com/about-2024/ и https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024

Mentalno zdravlje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *