Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља обележава се под слоганом: „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”.
Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја.
Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света.
Кључне поруке:
Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље.
Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.
Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.
Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.
Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље те и они захтевају стручну помоћ и подршку.
Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења.
Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама.
У ванредним ситуацијама, као што су природне катастрофе, оружани сукоби или епидемије, психолошка прва помоћ има изузетно важну улогу у очувању менталног здравља појединаца и заједнице. Она представља први корак у процесу опоравка — помоћ која не захтева стручна знања, већ људскост, саосећање и разумевање. Правовремена и адекватна психолошка подршка може значајно умањити последице стреса, спречити развој тежих менталних поремећаја и ојачати капацитет појединца да се избори са кризом.
Пружањем психолошке прве помоћи не само да помажемо онима који су у невољи, већ градимо отпорнију и хуманију заједницу — заједницу која зна да подржи, разуме и не оставља никога самог у тренуцима највећег изазова.
Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд.
Овом обележавању прикључиће се и Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, који ће спровести здравствено-васпитни рад са основцима и средњошколцима Зајечарског и Борског округа на тему психолошке прве помоћи и промоције здравих стилова живота, уз поделу промотивног материјала намењеног подстицању бриге о менталном здрављу и општем благостању.
Поводом обележавања Светског дана срца, 29. септембра 2025. године, на Тргу ослобођења у Зајечару одржана је манифестација под слоганом: „Не пропусти ни један откуцај“.
Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар, у сарадњи са Црвеним крстом Зајечар, организовао је здравствено-промотивну активност посвећену очувању здравља срца.
Током догађаја, грађанима су подељени здравствено-промотивни материјали и пружени савети о значају редовних прегледа, усвајања здравих животних навика и очувања кардиоваскуларног здравља.
Посебан нагласак стављен је на подизање свести јавности о чињеници да се кардиоваскуларне болести у великој мери могу спречити контролом главних фактора ризика – пушења, неправилне исхране и физичке неактивности.
Овом приликом упућена је и заједничка порука свим грађанима: „Не пропустите ни један откуцај!“
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“.
Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Светски дан срца 2025. године
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај” са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Историјат Светског дана срца
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.
Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили КВБ, укључујући:
Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;
Увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;
Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;
Израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола;
Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.
Епидемиолошка ситуација у Србији 2023. Године
Од болести срца и крвних судова током 2023 године у Србији је умрло је 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У АКС спадају акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2023. години са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 80,5%, а нестабилна ангин пекторис код 19,5% оболелих. Инциденција АКС износила је 207,9 на 100.000 становника. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4255 особа. Стопа смртности од АКС износила је 36,7 на 100.000 становника.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести
Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).
Промењиви фактори ризика
Хипертензија (повишен крвни притисак)
Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 мм Хг.
На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 46,2% одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је у 26,7%, а код жена у 32,3% случајева. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.
Употреба дувана
Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у Европском региону (31%), а најнижа у Афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији свакодневно конзумира дуванске производе 29% мушкараца и 23% жена.
Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8,3%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.
Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих.
Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.
Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)
Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.
Године старости
КВБ постају све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.
Пол
Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.
Болести у породици
Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.
Знаци и симптоми срчаног удара:
Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
Отежано дисање праћено кратким дахом
Малаксалост, мука, повраћање
Узнемиреност.
Знаци и симптоми можданог удара:
Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор
Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације
Јака главобоља, без претходног узрока
Несвестица или потпуни губитак свести.
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Користите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците „не” пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Глобално, процењује се да 874 милиона жена у репродуктивном добу (15–49 година) користи савремене методе контрацепције, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције. Коришћење контрацепције са једне стране оснажује жене доприносећи њиховом бољем социјално-економском статусу и благостању, јер омогућава женама да наставе школовање и да се запосле, док са друге стране позитивно утиче на њихово целокупно здравље и благостање.
Савремене методе контрацепцијеобухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.
Према резултатима последњег истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користиле су неку савремену методу контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници, а које су користиле савремене методе контрацепције, био је мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Обележавање Међународног дана заштите озонског омотача има за циљ подизање опште свести о потреби заштите озонског омотача који чува свет на Земљи од штетног ултраљубичастог зрачења и опасности које му прете због људске активности.
Овогодишња тема обележавања Међународног дан заштите озонског омотача истиче важну улогу науке у упозоравању света на нове проблеме и носи назив „Од науке до глобалне акције“. Пре четрдесет година, Бечка конвенција је усвојена као резултат растуће забринутости научне заједнице због потенцијалног катастрофалног утицаја на озонски омотач услед ширења хлорофлуороугљеника. Усвојеним Монтреалским протоколом две године касније, свет се сложио о глобалној акцији за постепено укидање хлорофлуороугљеника који оштећују озонски омотач.
У знак сећања на потписивање Монтреалског протокола 16. септембра 1994. године, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 16. септембар Међународним даном заштите озонског омотача. Од тада се сваке године 16. септембар посвећује важности очувања заштитног озонског омотача.
Озонски омотач (озонски слој или озоносфера) је слој у Земљиној атмосфери који садржи релативно високе концентрације озона (O3) и налази се између 15 и 30 километара изнад Земљине површине (стратосфера), и који покрива целу планету. Апсорбујући штетно ултраљубичасто-Б (UV-B) зрачење Сунца, озонски омотач формира ефикасан штит од Сунца, штитећи живе организме на Земљи од прекомерног UV-B зрачења, за које постоје докази да изазивју рак, катаракту, генетска оштећења и имуног система.
Године 1987, представници 24 земље састали су се у Монтреалу како би се заједнички обавезали да заштите озонски омотач од даљег оштећења. Монтреалски протокол обавезује земље да постепено укину скоро 100 индустријских хемикалија познатих као супстанце које оштећују озонски омотач. То укључује хидрофлуороугљенике (HCFC), хлорофлуороугљенике (CFC), халоне, метил бромид, угљен-тетрахлорид и метил хлороформ, као и хидрофлуороугљенике (HFC), који су снажни гасови стаклене баште за које је утврђено да изазивају климатске промене. Монтреалски протокол је једини међународни уговор који је ратификовало свих 198 земаља чланица УН.
У складу са чланом 6. Монтреалског протокола, стање озонског омотача се преиспитује сваке три или четири године. Према Извештају о научној процени оштећења озонског омотача, последњи пут спроведеноj 2018. године, озонска рупа на Антарктику се опоравља и очекује се да ће се постепено затворити до 2060. достижући нивое концентрације озона у стратосфери пре 1980. године. Oвогодишњи Међународни дан заштите озонског омотача такође истиче успех који је постигнут у заштити озонског омотача као пример како међународна заједница може успешно да решава еколошке проблеме.
Поводом обележавања 28. јула – Светског дана борбе против хепатитиса
Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар подсећа све грађане да је током целe године у установи доступно:
БЕСПЛАТНО И АНОНИМНО САВЕТОВАЊЕ И ТЕСТИРАЊЕ на: • Хепатитис B • Хепатитис C • ХИВ • Сифилис
Саветовање и тестирање се обавља сваког радног дана, од 08:00 до 13:00 часова, у просторијама Завода за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар, Сремска бр. 13 (Центар за превенцију и контролу болести – Добровољно поверљиво саветовалиште – ДПСТ).
Тестирање је:
потпуно бесплатно
анонимно
без лекарског упута
без потребе за здравственом књижицом
Циљ ових активности је:
Повећање свести о значају правовременог тестирања
Рано откривање инфекција ради благовременог лечења
Указивање на значај лаке доступности тестирања, посебно за особе из рањивих и ризичних група
Светска здравствена организација (СЗО) је 2010. године установила 28. јул као дан обележавања борбе против хепатитиса. Обележава се сваке године са циљем да мобилише јавност у подизању свести о глобалном оптерећењу вирусним хепатитисом и могућностима његове превенције, а одабран је у част рођендана нобеловца проф. Blumberga, који је открио вирус хепатитиса B и развио прву вакцину против ове болести.
Хепатитис је вирусно запаљење јетре изазвано вирусима хепатитиса (тип А, Б, Ц, Д, Е, и други). Вируси хепатитиса Б и Ц се најчешће преносе путем крви, могу изазвати акутни и хронични облик, а нелечен хронични хепатитис временом може довести до цирозе или рака јетре. Међу главним су узрочницима карцинома јетре, узрокујући више од милион смртних случајева широм света годишње.
Који су симптоми хепатитиса?
Болест напредује потпуно без или са веома благим тегобама – код одређеног броја инфицираних може се јавити жутица, уз појаву тамне мокраће и светле столице, слабог апетита, главобоље, муке, гађења на масну храну, симптома сличних грипу, и друго.
Инфекција хепатитисом је тиха, а свест о здрављу јетре је ниска – јетра обавља преко 500 виталних функција сваког дана како би нас одржала у животу, зато је давање приоритета здрављу јетре и познавање нашег вирусолошког статуса на хепатитисе веома важно.
Овогодишњи слоган Светског дана борбе против хепатитиса “Хепатитис: разбијмо препреке” позива на хитну акцију како би се уклониле финансијске, друштвене и системске баријере – укључујуц́и стигму – које стоје на путу елиминације хепатитиса и превенције рака јетре.
Тема наглашава потребу за поједностављењем, повећањем и интеграцијом услуга за спречавање ширења хепатитиса – вакцинације, коришћење стерилних инструмената приликом медицинских интервенција, и посебно, тестирања и лечења – у националне здравствене системе широм света. Ова светска кампања је подсетник да морамо снажно деловати сада како бисмо окончали хепатитис као проблем јавног здравља и спречили 2,8 милиона смртних случајева до 2030. године.
Процене су да се дневно око 6000 људи у свету зарази вирусом хепатитиса Б или Ц. У свету је 2022. године живело 304 милиона људи са хроничним хепатитисом Б и Ц. Свега 45% беба је примило вакцину против хепатитиса Б у року од 24 сата од рођења у 2022. години. Око 1,3 милиона људи у свету је умрло од хроничног хепатитиса Б и Ц у 2022. години углавном од рака јетре и цирозе, то је око 3.500 смртних случајева сваког дана.
Позив на акцију има за циљ да се убрзају напори за елиминацију вирусног хепатитиса и укаже на хитну потребу за већим бројем тестирања и лечења особа којима је то потребно.
Симптоми болести се обично појављују тек када је болест узнапредовала, што доводи до великог броја недијагностикованих особа, а чак и када се дијагностикује, број особа које су на лечењу је низак. Већина инфицираних особа не зна да је инфицирана овим вирусом и открију да имају хепатитис Б или Ц инфекцију након много година тихе инфекције што повећава ризик од развоја тешке болести јетре и преношења вируса на друге. Рана дијагноза је први корак ка лечењу и спречавању настанка рака јетре.
Да би се елиминисао хепатитис Б и Ц и постигли циљеви СЗО до 2030. године, потребно је омогућити да:
све труднице које живе са хроничним хепатитисом Б имају приступ лечењу, а њихова деца имају приступ вакцинама против хепатитиса Б.
Преко 90% људи који живе са хепатитисом Б и/или хепатитисом Ц има дијагнозу.
Преко 80% дијагностикованих људи се излечи или лечи према најновијим критеријумима.
Уз доступност ефикасних вакцина и терапије за хепатитис Б и лека за хепатитис Ц, елиминација ових вирусних хепатитиса је остварива, али је неопходна већа свест и разумевање болести и ризика као и приступ јефтинијој дијагностици и лечењу. Вакцине и ефикасни третмани постоје, нудец́и тако наду за све. Вакцина против хепатитиса Б доступна је и за одрасле и за децу (чак и у комбинацији са вакцином против хепатитиса А), док савремена и безбедна антивирусна терапија може да излечи више од 95% особа са инфекцијом хепатитисом Ц. Тренутно не постоји вакцина против вируса хепатитиса Ц. Познавање вирусолошког статуса и приступ лечењу је од кључног значаја за труднице са хроничним вирусним хепатитисом Б (често без симптома) како би се спречило преношење на њихове бебе.
Како неко може добити хепатитис?
Вируси хепатитиса Б, Ц и Д се могу добити:
Незаштићеним сексуалним односом са инфицираном особом.
Употребом прибора при интравенском или интраназалном коришћењу дрога или убризгавању лекова, који је претходно користила особа инфицирана хепатитисом,
Коришћењем заједничког прибора за личну хигијену где повремено може остати (невидљивих) трагова крви – четкице за зубе, бријачи, машинице за шишање, маказице за нокте – са особом која је инфицирана неким од хепатитис.
Са инфициране мајке на новорођенче (пре, током и након порођаја).
Акцидентално – убодом на коришћену иглу или оштар инструмент или излагањем крви инфицираних особа (нпр. код здравствених радника).
Ако се користе нестерилни инструменти при медицинским, стоматолошким и другим интервенцијама (нпр. тетоважа, акупунктура, пирсинг, козметичке процедуре-педикир, маникир), као и инвазивним дијагностичким процедурама, којима се нарушава интегритет коже
Током хемодијализе (данас веома ретко).
Путем трансплантације органа са инфицираног донора, трансфузијама крви и крвних продуката, сперме, органа и ткива (данас веома ретко јер се од 1994. године у нашој земљи врши обавезно тестирање дарова даваоца).
Хепатитис А се преноси контактом са прљавим рукама, храном или водом.
Али, превенција је могућа!
Хепатитис може бити спречен, дијагностикован, третиран и излечен! Рано откривање и правовремено лечење је важно за смањење компликација које могу настати као последица хроничне инфекције, али и за превенцију даљег преношења инфекције вирусних хепатитиса у друштву.
Како се открива и потврђује инфекција вирусом хепатитиса?
Инфекција вирусом хепатитиса се открива лабораторијским испитивањем узорка крви.
Због тога позивамо све да подрже кампању и дају свој допринос подизању свести о важности превенције вирусних хепатитиса.
За особе инфициране вирусом хепатитиса Б, Ц и Д саветује се:
Када је реч о хепатитис Б вирусној инфекцији, најбоља превентивна мера је вакцинација и то свих особа из група са повећаним ризиком и све новорођене деце.
Сексуални партнери и особе које живе у домаћинству са особом инфицираном вирусом хепатитиса Б, Ц или Д треба да се вакцинишу вакцином против хепатитиса Б, уколико се претходно лабораторијским тестовима докаже да су серонегативни.
Ако користите дроге, пријавите се на лечење. Никада не користите заједничке игле, шприцеве и остали прибор за убризгавање дроге или лека нити заједничке цевчице за ушмркавање кокаина.
Увек користите сопствени и недељив прибор за личну хигијену (бријачи, четкице за зубе, пинцете, маказице, машинице). Посекотине на кожи покријте ханзапластом.
Ако имате стабилну дугогодишњу везу нема потребе да мењате своје сексуалне навике, а употребом кондома ризик од заражавања партнера се још више смањује. Партнеру предочите чињенице о свом здравственом стању и поразговарајте о евентуалном тестирању партнера.
Не можете бити добровољни даваоци крви, органа, ткива и сперме.
Важне су редовне контроле код инфектолога, здрава исхрана (без пуно масти, чешћи лагани оброци), апстиненција од алкохола и дроге.
СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВАСветски дан становништва обележава се 11. јула и то је дан установиљен од стране Уједињених нација, 1987. године, када је забележено да на планети Земљи живи пет милијарди људи. Основни циљ кампања које се покрећу тог датума јесте скретање пажње на горуће проблеме и изазове са којима се суочава глобална популација.
Од тада, овај дан је постао годишњи догађај који скрец́е пажњу на хитну потребу за политикама и програмима који се односе на становништво. Током година, теме су укључивале репродуктивно здравље, оснаживање младих и одрживи развој, одражавајуц́и еволуирајуц́е изазове света који се развија и мења.
Светски дан становништва 2025. године нас подсећа и упозорава на једно од најкритичнијих питања са којима се суочава наша планета: изазове и могуц́ности које ствара растуц́а глобална популација. Овај међународни догађај подизања свести подстиче све да размотре како популациони трендови утичу на здравље, развој и животну средину, истовремено инспиришуц́и позитивне акције за одрживију будуц́ност.
Шта је Светски дан становништва?
Светски дан становништва 2025. је глобално обележавање посвец́ено подизању свести о питањима становништва, укључујуц́и планирање породице, родну равноправност, сиромаштво, здравље мајки и људска права.
Светски дан становништва је установљен од стране Уједињених нација и овај дан служи као подсетник на важност улагања у људе и подржавање одрживог развоја.
Обележавањем Светског дана становништва у 2025. години истиче се потреба за решавањем демографских изазова са наставком развијања светске популације, наглашавајуц́и моц́ информисаних избора и једнаких могуц́ности за све:
Пројектовано је да ће 2025. године глобална популација бити преко 8,1 милијарде.
Више од половине светске популације је млађе од 30 година.
Приступ услугама планирања породице и репродуктивног здравља остаје изазов за милионе људи широм света.
Стопе раста становништва се значајно разликују по регионима, при чему се неке земље суочавају са брзим растом, а друге се баве старењем становништва.
Из последње публикације „Перспективе светске популације“ (World Population Prospects, 2024)
Светска популација је више од три пута вецћа него што је била средином XX века. Глобална људска популација достигла је 8,0 милијарди средином новембра 2022. г, демографски догађај познат и као „Дан осам милијарди“, што представља важну прекретницу у развоју човечанства. Наиме, са процењених 2,5 милијарди људи 1950. године, светска популација је порасла за 1 милијарду 2010. године и за 2 милијарде 1998. године. Очекује се да ц́е се светска популација повец́ати за скоро 2 милијарде људи у наредних 30 година, са садашњих 8 милијарди на 9,7 милијарди 2050. године и могла би достиц́и врхунац, са скоро 10,4 милијарде средином 2080-их. Док је глобалној популацији било потребно 12 година да порасте са 7 на 8 милијарди, процењује се да ће бити потребно око 15 година (до 2037. г) да достигне 9 милијарди, што је показатељ да се укупна стопа раста светске популације успорава. Ипак, стопе фертилитета и даље су високе у неким земљама. Земље са највишим стопама фертилитета обично су оне са најнижим приходима по глави становника. Због тога је раст светске популације током времена постао све више концентрисан у најсиромашнијим земљама света, од којих се већина налази у подсахарској Африци.
Након тог врхунца, предвиђа се да ће број становника постепено опадати на око 10,2 милијарде до краја века. Тренутно, једна од четири особе живи у земљи у којој је популација већ достигла свој максимум.
Стопе фертилитета опадају, при чему жене данас у просеку рађају једно дете мање него 1990. године, што је довело до глобалне стопе фертилитета од 2,3 живорођене деце по жени у 2024. години. Очекивани животни век поново расте након пандемије ЦОВИД-19 и износи 73,3 године у 2024, а предвиђа се да ће достићи 77,4 године до 2054. године. Значајно је да се очекује да ће до 2080. године број особа старијих од 65 година премашити број деце млађе од 18 година, а већ средином 2030-их број особа старијих од 80 година надмашиће број новорођенчади. Земље које се суочавају са демографским старењем вероватно ће морати да користе технологију за повећање продуктивности и стварање могућности за целоживотно учење, како би подржале вишегенерационе радне снаге и, по потреби, продужиле радни век.
До 2080. године, у свету, број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 18 година:
• До краја 2070-их, очекује се да ће број особа старости 65 година и више на глобалном нивоу достићи 2,2 милијарде, чиме ће премашити број деце (млађих од 18 година).
• До средине 2030-их, предвиђа се да ће бити око 265 милиона особа старијих од 80 година, што ће бити више од броја новорођенчади (деце до једне године старости).
• У земљама у којима је популација већ достигла свој максимум или се очекује да ће га достићи у наредним деценијама, ово преклапање (када број старијих премаши број деце) десиће се раније.
• Чак и у земљама чија популација и даље брзо расте и које имају релативно младо становништво, број особа старијих од 65 година очекује се да ће значајно порасти у наредних 30 година.
• Земље, нарочито оне у којима је популација већ достигла врхунац или ће га достићи у наредним деценијама, требало би да размотре коришћење технологије, укључујући аутоматизацију, ради повећања продуктивности у свим старосним групама. Такође би требало да развијају више прилика за целоживотно учење и преквалификације, да подрже вишегенерационе радне снаге и да обезбеде могућности запошљавања за старије особе које желе да наставе да раде.
• У земљама у којима популација и даље брзо расте, поред поменутих политика, биће потребна и визија и припрема за друштво чија ће старосна структура бити знатно другачија од садашње. То укључује јачање здравствених и система дугорочне неге, унапређење одрживости система социјалне заштите и улагање у нове технологије.
• Пошто жене у просеку живе дуже од мушкараца, у готово свим популацијама има више старијих жена него мушкараца. Политике би требало да узму у обзир дужи животни век жена кроз обезбеђивање равноправног приступа пензијским правима, приоритетно решавање здравствених потреба специфичних за жене и јачање система социјалне подршке ради ублажавања могућих ризика.
За неке популације, имиграција ће бити главни покретач будућег раста:
• У 50 земаља и територија, предвиђа се да ће имиграција ублажити смањење броја становника изазвано дуготрајно ниским стопама фертилитета и старијом старосном структуром.
• У земљама као што су Италија, Немачка и Руска Федерација, где је број становника већ достигао врхунац, тај би се врхунац десио раније да није било имиграције.
• Очекује се да ће имиграција бити главни покретач раста становништва у 52 земље и територије до 2054. године и у 62 земље и територије до 2100. године, укључујући Аустралију, Канаду и Сједињене Америчке Државе.
• Емиграција генерално нема велики утицај на величину популације неке земље, али у 14 земаља и територија које већ имају изузетно низак фертилитет, емиграција ће вероватно бити главни узрок губитка становништва у периоду до 2054. године.
• У земљама где су стопе фертилитета већ испод нивоа просте репродукције, емиграција особа у репродуктивном добу може додатно успорити раст популације. У таквим земљама, стварање више прилика за достојанствено запошљавање и подстицање повратне миграције могло би бити делотворније за успоравање пада броја становника на кратак рок него политике које су усмерене искључиво на повећање фертилитета.
Како се укључити?
Постоји много начина да учествујете у Светском дану становништва 2025. г:
Присуствујте локалним или виртуелним догађајима: Многе организације организују предавања, радионице и вебинаре који се баве питањима становништва и одрживим решењима.
Подигните свест: Делите чињенице, инфографике или личне приче на друштвеним мрежама користећи релевантне „хаштагове (#)“ како бисте појачали поруку.
Подржите добротворне организације и иницијативе: Размислите о донацији или волонтирању у групама које раде на репродуктивном здрављу, правима жена или еколошкој одрживости.
Образујте себе и друге: Сазнајте више о трендовима становништва и њиховом утицају, а затим разговарајте о овим темама са породицом, пријатељима или широм заједницом.
ОДАБРАНИ ИНДИКАТОРИ, СРБИЈА (https://www.unfpa.org/data/world-population/RS)
Србија, популација, 2025. г:
Укупна популација: 6,7 милиона
Становништво доби 0-14 година: 14%
Становништво доби 10-19 година: 10%
Становништво доби 10-24 године: 15%
Становништво доби 15-64 године: 63%
Становништво доби 65 и старији: 23%
Укупна стопа фертилитета: 1,5
Очекивано трајање живоа на рођењу мушкараца: 74 године
Очекивано трајање живоа на рођењу жена: 80 година
Сексуално и репродуктивно здравље
Порођаји уз присуство обученог здравственог особља, 2004-2020. г: 100%
Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама или Светски дан борбе против дрога, обележава се 26. јуна широм света.
Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (Резолуцијом 42/112), има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.
Тема и слоган кампање за 2025. годину је: „Прекините ланац. Зауставимо организовани криминал.”
Овогодишњом кампањом указује се на то да организовани криминал покреће илегалну трговину дрогом, са разорним последицама по људе и заједнице широм света, позивајући на улагање у превенцију, укључујући правду, образовање, здравствену заштиту и алтернативне изворе прихода, као темеље одрживе отпорности.
У регионима обележеним нестабилношћу, мреже организованог криминала проширују производњу и кријумчарење дрога у невиђеним размерама. У тзв. „златном троуглу” југоисточне Азије (Мијанмар/Бурма, Лаос Тајланд), метамфетамин сада доминира у односу на традиционалне дроге попут опијума и хероина, док се наоружане групе, такође, баве великим интернет преварама и финансијским криминалом. У Латинској Америци и на Карибима, рекордна производња и кријумчарење кокаина подстичу насиље и подривају државне институције. Како се потражња шири, тржиште кокаина брзо расте не само у Европи, већ и широм Африке и Азије.
Пораст синтетичких дрога, укључујући изузетно јаке опиоиде попут нитазена, представља нови и смртоносни изазов. Ове супстанце изазивају све више смртних случајева услед предозирања и додатно оптерећују већ крхке здравствене системе.
Илегална трговина дрогом дубоко је повезана са другим облицима криминала, укључујући трговину људима, нелегалну експлоатацију руда и уништавање животне средине. Заједно, ови повезани злочини чине зачарани круг који продубљује сиромаштво, експлоатацију, слабост институција и присуство проблема зависности у друштву.
Заустављање кријумчарења дрога захтева дугорочну, координисану акцију како би се обухватили и понуда и потражња, и спречило да организоване криминалне групе искоришћавају постојеће слабости.
Кључни налази из Светског извештаја о дрогама за 2024. годину:
Готово 292 милиона људи, односно 1 од 18 особа, користило је дрогу године — 20% више него пре десет година.
Након пандемије COVID-19 дошло је до значајног пораста употребе стимулативних дрога као што су кокаин и „екстази“.
Број нових психоактивних супстанци (НПС) на тржишту је стабилизован, док се појављује група синтетичких опиоида названа нитазени, који у неким земљама све више представљају озбиљан здравствени ризик (врсте НПС — супстанци које нису под међународном контролом, а које могу представљати претњу за јавно здравље — на глобалном тржишту остао је прилично стабилан од 2018. године, осим врхунца од 618 супстанци у 2021. години. У 2022. години на глобалном тржишту било је 566 различитих НПС, од којих је 44 те године први пут идентификовано).
Синтетичке дроге доносе нове изазове за безбедност и јавно здравље, представљајући посебан изазов јер се брзо и лако производе, нису везане за одређену локацију и не захтевају много простора ни радне снаге — довољне су јефтине хемикалије. Њихова производња се лако преноси и шири, чак и у земљама са јаким законима. Лабораторије за синтетичке дроге откривене су широм света — од Азије и Африке до Европе и Северне Америке.
Тржиште кетамина брзо се шири на нове географске области (у Европском регион СЗО – Велика Британија, Русија, Белгија, Холандија, Шпанија).
Мушкарци чине велику већину особа које користе дроге, али жене које користе дроге суочавају се са већим штетним последицама и већим препрекама за приступ лечењу.
Иако мушкарци чине знатно већи удео у кривичним делима повезаним са кријумчарењем и употребом дрога, жене су чешће укључене у синтетичке дроге него у оне биљног порекла, а када се укључе, трпе веће последице по здравље и добробит него мушкарци.
Употреба канабиса међу адолесцентима и даље представља разлог за забринутост у многим регионима, уз додатни изазов све раширеније употребе електронских цигарета (вејповања) у Северној Америци — у узрасту када употреба дрога може нанети трајну штету развоју мозга.
Поједине популационе групе, као што су бескућници, несразмерно су погођене употребом дрога и штетним обрасцима њихове употребе; иако им је потребна прилагођена терапија и нега, често се суочавају са стигматизацијом и дискриминацијом приликом приступа услугама за лечење од зависности.
Опиоиди и даље представљају најштетнију класу дрога у погледу смртних случајева повезаних са дрогом, али у половини земаља које извештавају, канабис је дрога која најчешће доводи до поремећаја везаних за употребу дрога.
Дуготрајан раст понуде и потражње за кокаином доноси насиље земљама дуж ланца снабдевања, као и све веће здравствене последице у земљама крајње дестинације, посебно у Западној и Централној Европи.
Синтетички катинони све више доминирају заједничким тржиштем дрога у Источној Европи, Централној Азији и Транскавказији, док је метадон почео да игра значајнију улогу у Украјини.
Око 1 од 11 особа са поремећајима везаним за употребу дрога на глобалном нивоу се лечи, уз велике разлике између региона и полова.
Посматрање употребе дрога кроз призму права на здравље подразумева одговорност да се обезбеде услуге, избегне дискриминација и омогући учешће у доношењу одлука о здрављу, не само за особе које користе дроге, већ и за оне које су погођене њиховом употребом.
Употреба дрога или поседовање за личну употребу представља врсту кривичног дела у вези са дрогом са највишим уделом особа које су ухапшене, гоњене и осуђене на глобалном нивоу.
Све већи број земаља уводи промене у политикама које омогућавају различите нивое регулисаног приступа канабису за немедицинску употребу.
Растући комерцијални интереси и популарни покрети стварају повољан амбијент који подржава приступ нерегулисаној, „квази-терапијској“ немедицинској употреби халуциногена, што може угрозити јавно здравље и повећати штету.
У тзв. “златном троуглу”, испреплетаност нарко-економије, других илегалних активности (кријумчарење дивљих животиња, нелегална експлоатација природних ресурса попут рударства и сече шума, финансијске преваре, трговина људима) и оружаних сукоба додатно погоршава људску несигурност, дестабилизује локалне заједнице и негативно утиче на већ крхке екосистеме.
Кључни налази Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD) за 2024. годину:
ESPAD истраживање, које је спроведено међу 113.882 ученика старости 15-16 година, у 37 европских земаља 2024. године, обележава 30 година праћења ризичних понашања адолесцената широм Европе, са 37 земаља учесница.
Канабис је и даље најчешће коришћена илегална дрога међу младима, иако је учесталост коришћења током живота опала на најнижи ниво од 1995. године. Док је употреба генерално чешћа међу дечацима, разлике између полова се смањују, са неким изузецима где је код девојчица употреба чешћа у поређењу са дечацима. Рано започињање и високо ризична употреба и даље забрињавају, иако је укупна тренутна употреба (дефинисана као употреба у последњих 30 дана) смањена и сада је 5%, што одражава дугорочни тренд смањења учесталости. Перципирана доступност варира, али канабис остаје најлакше доступна недозвољена психоактивна супстанца међу ученицима.
Учесталост употребе других илегалних дрога смањена је међу ученицима у оквиру ESPAD истраживања, при чему су се разлике између полова смањиле, иако дечаци и даље генерално пријављују већу учесталост употребе и перципирану доступност. У међувремену, учесталост употребе инхаланата је у порасту међу девојчицама, док се такође бележи пораст немедицинске употребе фармацеутских производа.
Према ESPAD истраживању из 2024. године, у Србији је икад у животу канабис користило 6,2% младих узраста 13-15 година (7,3% младића и 5,3% девојака), док је друге врсте нелегалних дрога осим канабиса користило 3,2% младих (7,3% младића и 5,3% девојака). Транквилизере или седативе је у току живота користило 8,5% младих узраста 13-15 година (5,4% младића и 11,1% девојака) у Србији.
Суочени са растућим изазовима у области злоупотребе психоактивних супстанци и последицама незаконите трговине дрогама по здравље појединаца, безбедност заједнице и стабилност друштва у целини, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар указује на хитну потребу за свеобухватним и одрживим приступом проблему злоупотребе дрога.
Неопходно је унапређивати сарадњу свих релевантних сектора – здравства, образовања, социјалне заштите, правосуђа, полиције и цивилног друштва – како би се спровеле ефикасне мере превенције, раног откривања, лечења и рехабилитације. Посебну пажњу потребно је посветити рањивим групама, нарочито деци и младима, као и елиминисању стигме и дискриминације која прати особе које користе дроге.
Овогодишњи слоган „Прекините ланац: Зауставимо организовани криминал“ подсећа да се проблем злоупотребе дрога не може посматрати изоловано – он је дубоко повезан са другим облицима криминала, насиља и друштвене нестабилности. Само улагањем у превенцију, јачањем система подршке и изградњом друштва једнаких могућности, можемо створити отпорне заједнице и смањити утицај нарко-трговине.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар апелује да се сви активно укључимо у промоцију здравих стилова живота, изградњу културе нулте толеранције према дрогама и подршку онима који се боре са зависношћу. Само заједничким снагама можемо прекинути ланац зависности и организованог криминала.
Светски дан заштите животне средине обележава се 5. јуна, а установиле су га 1973. године Уједињене нације. Овогодишња земља домаћин је Јужна Кореја, док је фокус на борби против загађења пластиком.
Овогодишња тема Светског дана животне средине позива на решавање проблема загађења пластиком, као део глобалне кампање Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), која има за циљ да мобилише заједнице широм света на спровођење решења. Ослања се на све бројније научне доказе о утицају пластичног загађења, и позива на смањење употребе пластике, њену поновну употребу, рециклажу и промену начина на који је користимо.
Пластика је део свакодневице и користи се готово у свему од посуђа до медицинских уређаја. Према проценама, од средине прошлог века до данас, човечанство је произвело око 9,2 милијарди тона пластичних материјала, а од тога је седам милијарди тона постало отпад. Поред тога, производња пластике је велик узрочник климатске кризе са којом се суочавамо. Једна је од енергетски најинтензивнијих индустријских процеса. У светској потрошњи нафте учествује са шест одсто.
Око 11 милиона тона пластичног отпада сваке године заврши у рекама, језерима, морима и на крају, у океану. Пластика се разграђује на микропластику. Њу чине фрагменти пластике ширине између једног нанометра и пет милиметара. Овако ситне честице пронађене су у најдубљем делу океана, Маријанском рову, али и на највишем врху света – Монт Евересту.
Појединац годишње унесе у организам преко 50.000 пластичних честица
Дисањем и гутањем, пластика доспева у тела људи и животиња. Процењује се да свака особа на планети конзумира више од 50.000 пластичних честица годишње, а много више ако се узме у обзир удисање. Нека истраживања сугеришу да нанопластика мања од једног микрометра може да прође кроз кожу.
Микропластика се акумулира у земљишту из канализације и депонија и услед употребе пластике у пољопривреди. Једна студија је показала да микропластика омета фотосинтезу, што може да угрози производњу хране.
Годишњи друштвени и еколошки трошкови загађења пластиком крећу се између 300 и 600 милијарди америчких долара .
Циркуларна економија као решење
Кључ за смањење количине пластичног отпада лежи у преласку на принципе циркуларне економије. То значи да је потребно преиспитати начин на који је се производи од пластике дизајнирају, производе и користе. Тренутне процене показују да је данас само 21 одсто пластике економски рециклабилно, што значи да је вредност рециклираног материјала довољно висока да покрије трошкове његовог сакупљања, сортирања и обраде. Заправо се рециклира врло мали удео, девет одсто произведене пластике.
Потребно је дизајнирати производе од пластике тако да буду погодни за вишекратну употребу, али и да могу да се рециклирају на крају њиховог животног века. Такође, компаније треба да престану са додавањем непотребне микропластике у своје производе.
Јачање система за прикупљање и рециклирање отпада помогло би у спречавању да пластични производи доспеју у животну средину, где се разграђују у микропластику.
У преко 100 држава, на Светски дан заштите животне средине, организују се акције које имају за циљ промену еколошке свести Влада, привреде и становништва у целини, у правцу одговорнијег понашања према свом окружењу. У оваквим акцијама, сваке године учествује више од пола милијарде људи. Циљ ових акција је да се скрене пажња на последице појединих људских активности које угрожавају живот на планети, као што су загађивање пластиком, загађивање ваздуха, воде, уништавање шума и сл. У Србији ће током Светског дана заштите животне средине бити организоване бројне активности и манифестације којима се скреће пажња најшире јавности на значај и потребу очувања здраве животне околине.
Ове године Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар спровeo je низ активности и едукација усмерених на подизање еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа .
Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, реализоване су едукативне активности под називом „Научи да заштитиш своју планету“, у виду предавања и радионица, са ученицима Медицинске школе у Зајечару.
Са сигурношћу можемо рећи да се животна средина најбоље брани науком и знањем. Увек треба бити за васпитање – а не за преваспитање.
