Светски дан превенције самоубистава је установљен 2003. године од стране Међународног удружења за превенцију самоубистава у сарадњи са Светском здравственом организацијом .
10. септембар сваке године има за циљ да усмери пажњу на ово питање, смањује стигму и подиже свест међу организацијама, владама и јавности, дајући јединствену поруку да се самоубиства могу спречити.
Самоубиство је велики изазов за јавно здравље, са више од 700 000 смртних случајева сваке године широм света. Свако самоубиство има далекосежне друштвене, емоционалне и економске последице и дубоко утиче на појединце и заједнице широм света. Самоубиство може утицати на сваког од нас. Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем активности заснованих на доказима, можемо смањити случајеве самоубистава широм света.
Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверене приступе који ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.
Самоубилачке мисли су сложене. Фактори и узроци који доводе до самоубиства су бројни и компликовани. Ниједан приступ не функционише подједнако за све. Оно што знамо је да постоје одређени фактори и животни догађаји који могу учинити некога сензитивнијим на самоубиство, а стања менталног здравља, попут анксиозности и депресије, такође могу допринети. Људи који имају самоубилачке мисли могу себе доживети као да су заробљени или као терет за своје пријатеље, породицу и оне око себе, па се стога осећају као да су сами и немају друге могућности.
Тема Светског дана превенције самоубистава 2024-2026 је „Промена наратива о самоубиству“ са позивом на акцију „Започните разговор“. Ова тема има за циљ да подигне свест о важности смањења стигме и подстицања отворених разговора за спречавање самоубистава. Промена наратива о самоубиству се односи на трансформацију начина на који доживљавамо ово сложено питање и прелазак са културе ћутања и стигме на културу отворености, разумевања и подршке.
Позив на акцију подстиче све да започну разговор о самоубиству и превенцији самоубиства. Сваки разговор, ма колико мали, доприноси друштву подршке и разумевања. Покретањем ових виталних разговора можемо срушити баријере, подићи свест и створити боље окружење подршке.
Ова тема такође наглашава потребу да се превенцији самоубистава и менталном здрављу дају приоритет у креирању политике, позивајући на акцију владе. Промена наратива захтева заговарање политика које дају приоритет менталном здрављу, повећавају приступ нези и пружају подршку онима којима је потребна.
Превенција самоубиства је од изузетног значаја јер може спасити животе и смањити патњу појединаца, породица и заједнице у целини. Кључни разлози зашто је превенција самоубиства важна:
Превенција самоубиства директно доприноси спречавању губитка људских живота. Правовремена интервенција и подршка могу помоћи особама које размишљају о самоубиству да пронађу алтернативна решења и превазиђу кризу.
Људи који размишљају о самоубиству често се суочавају са великим емоционалним болом. Превентивне мере могу смањити њихову патњу и помоћи им да пронађу начине за управљање својим проблемима.
Самоубиство има дубок утицај на породице и заједнице. Превенција може смањити трауму и бол кроз које пролазе најближи и спречити појаву додатних психолошких и социјалних проблема.
Самоубиства и покушаји самоубиства могу довести до значајних економских трошкова, укључујући здравствену заштиту, губитак продуктивности и друге ресурсе. Превенција може помоћи у смањењу ових трошкова.
Промовисање превенције самоубиства такође доприноси унапређењу менталног здравља у друштву. Образовање и свест о менталном здрављу могу помоћи у раном препознавању и лечењу менталних поремећаја који могу довести до самоубилачких мисли.
Превенција самоубиства захтева свеобухватан приступ који укључује подршку појединцима, едукацију, уклањање стигме везане за ментално здравље, и јачање мреже подршке у заједници.
Грозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде. Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције). Резервоар заразе Примарни резервоар заразе су многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке и др.) код којих је инфекција најчешће асимптоматска (без симптома болести). У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица.
Вектор Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Culex али и комарци других родова као што су: Aedes, aegypti, Aedes albopictus, Anopheles подложни су заражавању. До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца. Комарци се заразе приликом сисања крви зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника. Начин преношења Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења). Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта. Период инкубације Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца. Клиничка слика Код око 80% заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20% инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима могу трајати и више недеља. Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима. Осетљивост и отпорност Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања имунитета. Лабораторијска дијагностика Дијагноза обољења лабараторијски се потврђује на основу присуства IgM антитела на вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности. Лечење Нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује.
М Е Р Е П Р Е В Е Н Ц И Ј Е Опште мере превенције
Најефикаснији начин превенције је спречити убод комарца.
Избегавати излагање комарцима у време њихове највеће активности, у сумрак и зору.
Избегавати подручја са великим бројем инсеката (шуме, мочваре и др.).
Приликом боравка у природи и на отвореном користити средства (репеленте) која одбијају инсекте, на откривеним деловима тела.
Носити одећу која покрива руке и ноге.
У циљу смањења броја комараца у затвореном простору користити заштитне мреже на прозорима и заштитна средства (препарате) у виду таблета, течности и слично.
Смањење броја комараца на отвореном, где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде која је потребна за све фазе развоја комараца и елиминисањем места на која се склањају комарци (на тај начин смањује се број места на која комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из посуда за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради, лименки, украсних базена и др. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се накупља стајаћа вода.
Спровођење систематског сузбијања ларви и одраслих форми комараца од стране овлашћених стручних служби.
Међународни дан младих обележава се сваке године 12. августа, указујући међународној заједници на питања младих и истичући потенцијал младих као партнера у данашњем глобалном друштву.
Идеју за Међународни дан младих предложили су 1991. године млади људи који су се окупили у Бечу (Аустрија) на првој сесији Светског форума младих Уједињених нација. Форум је препоручио да се прогласи Међународни дан младих, посебно у сврхе прикупљања средстава и промоције, како би се подржао Омладински фонд Уједињених нација у партнерству са омладинским организацијама.
Генерална скупштина Уједињених нација је 1999. године подржала препоруку Светске конференције министара омладине (Лисабон, 8-12. август 1998.г) да 12. август буде проглашен Међународним даном младих (А/РЕС/54/120).
Током последње две деценије обележавања Међународног дана младих, велик број иновативних актуелних тема је обрађено, укључујући ментално здравље, међугенерацијску солидарност, безбедне просторе за младе и грађански ангажман.
Глобални извештај о старењу УН из марта 2021. године наглашава да, упркос недостатку истраживања, млади људи и даље пријављују баријере везане за узраст у различитим сферама живота, као што су запошљавање, политичко учешће, здравље и правда. Извештај такође идентификује међугенерацијске интервенције, као једну од три кључне стратегије за борбу против „ејxизма“ („ageism“ – дискриминације на основу старосне доби). Међугенерацијске активности, такође, могу довести до већег осећаја друштвене повезаности и јачања међугенерацијске солидарности.
Тема за 2024. годину
Тема Међународног дана младих за 2024. годину је „Од ‘кликова’ до напретка: дигитални путеви младих за одрживи развој“. Тема наглашава кључну везу између дигитализације и убрзања достизања циљева одрживог развоја, наглашавајући кључну улогу младих у овом трансформативном процесу.
Конкретно, овогодишња тема има за циљ да:
-истражи инструменталну улогу технологија и података у убрзавању напора ка постизању Циљева одрживог развоја, укључујући улогу младих у унапређењу дигиталне транзиције;
-представи разноврсна и фокусирана дигитална решења и иновације које воде млади на глобалном и националном нивоу, а која доприносе одрживом развоју;
-обезбеди базу знања за заинтересоване стране, као што су млади, цивилно друштво и националне владе, као и релевантне агенције УН, да приступе подацима и увидима о овој теми.
Млади
Половина људи на нашој планети има 30 или мање година, а очекује се да ће до краја 2030. г. достицћи 57%. Анкета показује да 67% младих верује у бољу будућност, а највећи оптимисти по овом питању су млади узраста од 15 до 17 година.
Мреже младих
Према Агенди УН за младе, младима се мора дати одговорност да предводе иницијативе и повезују се са доносиоцима одлука.
Током 2022. године, основана је Мрежа младих за квалитет ваздуха и представља удружење омладинских организација, неформалних група, појединаца и институција, која подстиче и промовише активну и позитивну улогу учешћа младих у заштити животне средине. Мрежа окупља преко 25 актера и 40 појединаца са циљем залагања за креирање и спровођење иницијатива и волонтерских активности у вези са квалитетом ваздуха доступним свим младима у Србији.
У августу 2022. године, Мрежа је израдила нацрт прве Омладинске декларације о чистом ваздуху у Србији кроз заједнички рад преко 700 младих из различитих делова Србије. По први пут, Декларација на једном месту обједињује стратегије заговарања и препоруке за акционе планове заштите ваздуха у заједници.
Млади и УНИЦЕФ
Дечији фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ) је у Србији покренуо У-Репорт, иновативну платформу креирану да прикупи мишљења младих и пружи им прилику да изразе своје идеје. Учешће младих значи да су млади укључени у доношење одлука за своје заједнице. Грађански ангажман је важан за развој грађанских вредности, друштвеног поверења и јачање демократских вредности, а нарочито укључивањем најугроженијих група, као што су девојке, Роми и младе особе са инвалидитетом. Такође, неопходно је развијање дугорочне стратегије за подизање свести младих о њиховом праву да учествују у питањима од њиховог интереса, која би подстакла младе да учествују и изразе свој глас на локалном и националном нивоу управљања, како би утицали на јавну политику.
Програм сарадње УНИЦЕФ-а са Србијом од 2021. до 2025. године, који је усклађен са националним развојним приоритетима и Оквиром сарадње Уједињених нација за одрживи развој, посебно скреће пажњу на адолесценте и младе. Морају се предузети кораци како би се осигурало да сви адолесценти и адолесценткиње у Србији, нарочито они најугроженији и најмаргинализованији, могу да остваре своја права и свој пуни потенцијал, буду оснажени да утичу на процесе доношења одлука на свим нивоима и учествују у креирању решења са циљем изградње мирних, инклузивних и одрживих заједница и друштва у којима се сви поштују.
Млади и Светска здравствена организација (СЗО)
Идеје, вештине, доприноси младих, као и њихов ангажман су кључни за успех политика и програма који имају за циљ унапређење здравља и благостања младих.
СЗО је посвећена ангажовању и партнерству са младим људима и проналажењу најбољих начина да их оснажи, подржи њихову акцију, промовише партнерства и обезбеди њихово признање и видљивост. Више него икад потребне су идеје, енергија и вођство младих да би се изградила здравија, сигурнија и праведнија будућност.
СЗО препознаје и укључује младе као партнере, актере и креаторе промена у свом раду и посвећена је ангажовању младих на много различитих начина кроз иницијативе као што су:
Омладински савет, који окупља мреже младих из здравствених и нездравствених средина из целог света како би пружио савете генералном директору СЗО о глобалном здрављу и другим здравственим и развојним питањима;
Омладински центар у оквиру Global Health Workforce Network, са циљем да се систематски укључују питања здравствене радне снаге младих која се односе на запошљавање, праксу и радно окружење у сектору здравствене и социјалне заштите;
Глобални модел СЗО, који организује Светска федерација удружења Уједињених нација, у сарадњи са СЗО, коју предводе студенти широм света;
Центар за брифинг СЗО пружа образовне услуге студентима и младим професионалцима из различитих дисциплина кроз интерактивне брифинге (лицем у лице или виртуелне) о темама јавног здравља.
Млади играју кључну улогу у области јавног здравља. Ова улога обухвата не само њихово индивидуално здравље, већ и њихов утицај на здравље заједнице кроз неколико аспеката:
Едукација и превенција: Млади су често циљана група за едукативне програме о здрављу, који обухватају теме као што су сексуално и репродуктивно здравље, превенција болести, правилна исхрана и физичка активност. Рано усвајање ових знања може значајно смањити инциденцију болести у каснијем животу.
Ментално здравље: Промоција менталног здравља међу младима је кључна за превенцију менталних поремећаја и проблема. Иницијативе које укључују школску подршку, савете и терапије могу помоћи младима да развију здрав емотивни живот и избегну озбиљне менталне болести.
Превенција зависности: Програми усмерени на превенцију употребе дувана, алкохола и дрога међу младима су од суштинског значаја. Ове иницијативе могу укључивати едукацију, подршку вршњака и доступност ресурса за оне који траже помоћ.
Физичко здравље: Подстицање физичке активности и здраве исхране међу младима може помоћи у борби против епидемије гојазности и повезаних болести попут дијабетеса типа 2, хипертензије и кардиоваскуларних болести.
Јавно-здравствене кампање: Млади често играју активну улогу у јавно-здравственим кампањама, као волонтери или промотери здравља. Њихово укључивање може помоћи у ширењу свести и образовања у заједници.
Приступ здравственим услугама: Млади треба да имају олакшан приступ здравственим услугама, укључујући превентивне прегледе, савете за здравље и третмане. Приступ овим услугама може значајно побољшати њихово опште здравље и благостање.
Сексуално и репродуктивно здравље: Едукација о контрацепцији, заштити од сексуално преносивих болести и здравим сексуалним односима је кључна за младе. Приступ овим информацијама и услугама може смањити стопе тинејџерских трудноћа и преноса болести.
Подстицање здравих животних стилова и омогућавање приступа одговарајућим здравственим услугама може значајно унапредити здравље младих и допринети општем побољшању јавног здравља.
Koža је spoljni omotač tela, a sluzokoža unutrašnji.
Koža štiti životne organe od štetnih spoljnih uticaja: povreda, zagađivanja, toplote, hladnoće, jake svetlosti i škodljivih zračenja. Koža diše, znoji se i masti. Ona sadrži znojne i lojne žlezde. Znojem izlučuje otrovne sastojke iz organizma, a lojem održava elastičnost, mekoću i vlažnost. Ona pomaže održavanje stalne telesne toplote znojenjem, isparavanjem i masnim potkožnim zaštitnim tkivom.
Zdrava koža je nepropustljiva za vazduh i gasove, za vodu i vlagu, kao i za sve vrste klica. Svojim lučevinama koža uspeva donekle da sprečava razvoj klica i da ih delimično uništava. Ona je spolja izložena klimatskim promenama: vetru, kiši, suši, toploti, dok je sa unutrašnje strane zaštićena stalnom, zamračenom i toplom sredinom.
Odeća pomaže održavanje telesne toplote: leti od pregrejavanja, a zimi od rashlađivanja. Pored toga odeća i obuća štite čoveka od raznih mehaničkih, fizičkih, hemijskih i donekle i bioloških štetnih uticaja kao što su povrede, toplota, hladnoća, svetlost, zračenje, vlaga i druge nečistoće i zagađivanja. Odeća čini oko tela višestruki omotač, između čijih slojeva struji vazduh, što omogućava provetravanje, disanje i znojenje kože.
Letnja garderoba treba da bude udobna, prozračna i prilagođena visokim temperaturama, izrađena od prirodnih materijala koji su prikladani za leto.
Bilo da je u pitanju ženska odeća ili muška odeća, ona treba da bude izrađena od meterijala koji je dovoljno lagan kako bi koža nesmetano “disala”, ali istovremeno i dovoljno komforan za celodnevno nošenje.
Preporuka materijala za tople dane u higijenskom pogledu bi bila:
Pamuk – prirodan materijal koji ima visoku apsorpcionu moć i hipoalergena svojstva. Zahvaljujući tome, on je pogodan za ljude sa osetljivom kožom sklonoj alergijama, iritacijama, osipu i infekcijama.
Lan – obezbeđuje protok vazduha kroz tkaninu, što pomaže da se koža oslobodi viška nataloženog znoja. Ova prozračnost sprečava zadržavanje vlage na koži i pomaže u udobnosti tokom vrućih letnjih dana.
Svila – pomaže u regulisanju temperature tela i sprečava zadržavanje viška toplote i vlage na koži.
Obuća je najbolja od kože koja slabo sprovodi toplotu, koja je donekle propustljiva za vazduh i gasove, a manje na vlagu. Obuća treba da odgovara obliku stopala, da je što laganija, da ne ometa krvotok noge, pokrete prstiju, njihov stav i položaj. Rđavo skrojena i tesna obuća može da prouzrokuje mnogobrojne poremećaje: naboje, žuljeve, rane, deformacije prstiju i nokata, ravne tabane i razne koščane i zglobne izrasline.
Plitke cipele su više higijenske od dubokih: lakše su, manje stežu i zamaraju nogu i omogućavaju bolje provetravanje noge. Leti treba nositi što lakše i što otvorenije plitke cipele – sandale.
Ne treba zaboraviti režim lične higijene – kupanje tokom cele godine a pogotovo za vreme vrelih letnjih dana!
Светски дан борбе против хепатитиса, болести јетре, обележава се 28. јула. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева, покренут је глобални пројекат под називом “За свет без хепатитиса”, с циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус, који је 7. узрок смртности у свету.
Лекари подсећају да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.
Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.
Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и путем са мајке на дете . Отуда је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, пацијената који се припремају за различите хируршке интервенције, жена код припрема за порођај и интравенских уживаоца дрога.
Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је 45-180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични тј имати блаже симптоме или теже које се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (ХБс Аг) и више врста антитела (анти-ХБс, укупни анти-ХБц, анти ХБц ИгМ и анти ХБе). Осим овим путем данас је могуће доказивање квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ-ДНК из серума болесника. Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.
Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта је 4-6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти-ХЦВ антитела 7-8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање ПЦР методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.
У Заводу за јавно здравље “Тимок” Зајечар у Центру за контролу и превенцију болести могу се извршити консултације, саветовање и тестирaње.
Резолуцијом Уједињених нација из 1987. године, установљено је да се 26. јун обележава као Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Ове године, овај важан датум обележава се под слоганом „Докази су јасни – инвестирајмо у превенцију!
Циљ обежежавања овог датума је континуирано, систематско покретање акције, јачање међународне и међусекторске сарадње, како би се свим овим удруженим напорима тежило креирању света који би био ослобођен злоупотребе дрога. Овогодишња кампања препознаје да ефикасне политике које се баве проблемом злоупотребе дрога морају бити укорењене у науци, базиране на релевантним истраживањима, али истовремено усаглашене и са принципима поштовања људских права, базиране на саосец́ању и дубоком разумевању друштвених, економских и здравствених импликација употребе дрога.
Канцеларија Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (UNODC) сваке године издаје Светски извештај о дрогама (World Drug Report). Последњи извештај, из 2023. године јасно упозорава на растуће кризе имајући у виду ширење тржишта недозвољених дрога. Глобална процена из овог извештаја је да је у 2021. години било чак 13,2 милиона људи који ињектирају дроге, 18% више него што се процењивало раније. Такође, процењује се да је преко 296 милиона људи користило дрогу током 2021. године, што представља повећање од чак 23% у односу на претходну посматрану деценију. Извештај такође указује да је број људи који пате од различитих поремећаја услед употребе дрога нагло порастао на 39,5 милиона, што је повећање од 45% у последњих 10 година.
Овогодишњи Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама је позив да се:
Подигне свест о ефикасности и исплативости стратегија превенције заснованих на доказима, наглашавајући њихов утицај на ублажавање штетности употребе дрога;
Заговара за улагања у превенцију од стране влада, креатора политике и стручњака за спровођење закона, уз наглашавање дугорочних предности ране интервенције и превенције;
Ангажују и оснаже заједнице да креирају и спроводе иницијативе и ефикасне програме превенције, засноване на доказима, појачавајући тако континуирано отпорност друштва на употребу дрога;
Олакша дијалог и сарадња између заинтересованих страна како би се побољшале праксе и политике превенције засноване на доказима, уз неговање подршке за размену знања и иновације;
Промовише креирање политике засноване на доказима, како на националном тако и на међународном нивоу, утемељене на научним истраживањима и најбољим праксама;
Оснаже млади тако што ће им се дати знање, вештине и ресурси да постану релевантни покретачи промена у својим заједницама;
Промовише међународна сарадња у циљу развоја и имплементације стратегија заснованих на доказима за борбу против трговине дрогом и организованог криминала.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар може да се похвали да има дугогодишње искуство у реализацији и праћењу едукативних програма базираних управо на принципима примарне превенције, чији циљеви, активности, али и резултати илуструју у пракси неке од кључних смерница овогодишње глобалне кампање посвећене Међународном дану борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама.
Континуирани рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци има за циљ развој животних вештина важних за контролу понашања и оснаживање деце да граде самопоуздање, самопоштовање, али и да, паралелно са тим, кроз активно учење, истраживачки и креативни рад, граде ставове који се односе конкретно на проблем злоупотребе дрога, али и на друга ризична понашања карактеристична за овај узраст.
У складу са овогодишњом глобалном кампањом, важно је још једном истаћи потребу да се, заједничким снагама, појачају напори свих сегмената друштва у борби за свет без дрога. Ови напори морају бити вођени принципима науке, али истовремено и саосецћања и свеопште солидарности. Једино кроз колективну акцију и посвецћеност решењима која су заснована на доказима, може се створити свет у коме је свим појединцима омогућено да воде здрав и испуњен живот.
Коliко mоžеtе, izbеgаvајtе nаpоrnе fizičке акtivnоsti. Ако mоrаtе dа ih оbаvljаtе, činitе tо u tокu nајhlаdniјеg dеlа dаnа, štо је оbičnо izmеđu 4:00 i 7:00 čаsоvа uјutru.Bоrаvitе u hlаdu.Nе оstаvljајtе dеcu, као ni živоtinjе, u pаrкirаnim vоzilimа.
III. Rаshlаđuјtе tеlо i hidrirајtе svој оrgаnizаm,
Tuširајtе sе ili кupајtе u rаshlаđеnој vоdi. Mоžеtе dа primеnjuјеtе i hlаdnе оblоgе, pеšкirе, sunđеrе, кupке zа stоpаlа, itd.
Nоsitе lаgаnu, коmоtnu оdеću оd prirоdnih mаtеriјаlа, svеtlih bоја. Ако izlаzitе nаpоljе, nоsitе šеšir ili каpu sа širокim оbоdоm i nаоčаrе zа suncе.Коristitе pаmučnu pоstеljinu.
Rеdоvnо unоsitе tеčnоst, prе svеgа vоdu. Isкljučitе аlкоhоl i smаnjitе unоs каfе i gаzirаnih bеzаlкоhоlnih pićа. Uzimајtе mаnjе, а čеšćе оbrоке. Izbеgаvајtе hrаnu sа visокim sаdržајеm prоtеinа.
IV. Pоmоzitе drugimа!
Rеdоvnо prоvеrаvајtе како su vаm člаnоvi pоrоdicе, priјаtеlji i susеdi, којi živе sаmi. Оsоbаmа које su pоd zdrаvstvеnim riziкоm (dеcа, trudnicе i оsоbе stаriје оd 65 gоdinа) mоglа bi dа zаtrеbа pоmоć tокоm vrеlih dаnа.
(Preuzeto sa sajta IZJ Srbije „Batut“, www.batut.org.rs, link KLIMA I ZDRAVLJE.)
Почев од 1991 године, Национална недеља здравља уста и зуба се широм наше земље традиционално обелажава у трећој недељи маја. Као и сваке године , Одсек за промоцију здравља Завода за јавно здравље „Тимок” Зајечар је и у овој години на изузетно занимљив и креативан начин обележио и XXXIV недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе,поносим се осмехом“.
Расписан је конкурс на исту тему, за децу предшколског и школског узраста са намером да се подстакну креативност, покаже умеће писменог и ликовног стваралаштва деце, као и да се сви заједно још једном подсете колико је редовна орална хигијена важна за целокупно здравље нашег организма.
На адресу ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар, пристигло је 320 ликовних и 130 литерарних радова,( 15 основна школа и 15 предшколских установа) тако да је жири и ове године имао тежак задатак да прогласи најлепше и најкреативније радове који су награђени књигама, прибором за цртање и дипломама.
У петак , 7. јуна текуће године, у свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару, окупили су се, не само награђени учесници конкурса него и родитељи, васпитачи, учитељи и наставници свих предшколских установа и основних школа Тимочке крајине.
Након доделе награда, сви присутни имали су прилику да се друже, засладе трешњама и уживају у пријатној атмосфери и друштву својих вршњака као и запослених у Заводу за јавно здравље, који су им, уз срдачну захвалност на одвојеном времену, ангажовању и креативности пожелели пуно успеха у даљем школовању и што више оваквих сусрета и дружења.
Ментално здравље је део општег здравља и дефинише се као “стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може да се носи са нормалним животним стресом, може да ради продуктивно и плодно и способан је да доприноси заједници” (Брлас С и Гулин М, 2010; СЗО).
СЗО глобално истиче да „нема здравља без менталног здравља“.
Ментално здравље је, стога, и један од приоритета јавног здравља, с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу, а у нашој земљи се од 2022. године месец јун обележава као Национални месец менталног здравља.
Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених Нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.
Промоција менталног здравља укључује „акције за јачање политичког окружења и коришћење стратешке комуникације за изградњу мрежа, ангажовање заинтересованих страна, повећану писменост о менталном здрављу и промену понашања“.
Очување менталног здравља кључно је за укупну добробит и квалитет живота.
Препоруке које могу помоћи:
Редовна физичка активност: Вежбање помаже у смањењу стреса, побољшава расположење и повећава енергију. Покушајте да вежбате најмање 30 минута дневно, пет пута недељно.
Здрава исхрана: Уравнотежена исхрана богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и здравим мастима може позитивно утицати на ментално здравље..
Довољан сан: Квалитетан сан је од суштинске важности за ментално здравље. Трудите се да спавате 7-9 сати сваке ноћи и створите рутину која вам омогућава добар сан.
Смањење стреса: Пронађите технике које вам помажу у смањењу стреса, као што су медитација, јога, дубоко дисање или хобији који вас опуштају.
Одржавање друштвених веза: Друштвена подршка је кључна за ментално здравље. Проведите време са пријатељима и породицом, и не устручавајте се да потражите подршку када вам је потребна.
Постављање реалних циљева: Постављање достижних циљева може повећати осећај успеха и задовољства. Поделите велике задатке на мање кораке и наградите се за сваки постигнути циљ.
Позитивно размишљање: Радите на развијању позитивног начина размишљања. Покушајте да идентификујете и промените негативне мисли и фокусирајте се на позитивне аспекте живота.
Ограничавање времена на екранима: Превише времена проведеног испред екрана може негативно утицати на ментално здравље. Поставите границе за употребу телефона, рачунара и других уређаја, посебно пре спавања.
Тражење стручне помоћи: Ако осећате да се не можете носити са својим проблемима, обратите се стручњаку за ментално здравље. Психотерапеути, психијатри и саветници могу пружити подршку и стратегије за превазилажење изазова.
Укључивање у заједницу: Волонтирање и учествовање у друштвеним активностима може побољшати осећај припадности и задовољства. Помагање другима такође може повећати осећај сврхе и испуњености.
Примена ових препорука може значајно допринети очувању менталног здравља и побољшању квалитета живота.
Светски дан заштите животне средине, који се обележава 5. јуна од 1974. године, представља глобалну прилику за подизање свести и акцију у вези са кључним еколошким питањима.
Како је све угрожена животна средина?
Животна средина је угрожена на много начина, а разумевање тих претњи кључно је за предузимање ефикасних мера.
Дефорестација (претерана сеча шума) доводи до губитка станишта, смањења биодиверзитета (биодиверзитет – разноликост живих бића на Земљи) и повећања емисије угљен-диоксида, што додатно утиче на климатске промене.
Загађење воде индустријским отпадом и пестицидима угрожава квалитет воде и здравље водених екосистема.
Загађење ваздуха штетним материјама из саобраћаја и индустрије узрокује респираторне болести људи и животиња.
Глобално загревање настаје услед емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште, што утиче на климу и јављају се екстремни климатски услови.
Деградација земљишта кроз неконтролисану пољопривреду смањује плодност тла и води ка дезертификацији (дезертификација – процес претварања Земље у пустињу).
Ове године тема Светског дана заштите животне средине усмерена је на обнављање земљишта, борбу против дезертификације и отпорност на сушу, а домаћин догађаја је Саудијска Арабија.
Зашто је ова тема важна?
Земљиште је темељ нашег екосистема. Квалитетно управљање земљиштем може помоћи у смањењу утицаја климатских промена, заштити биодиверзитета и побољшању отпорности на екстремне временске прилике као што су суше и поплаве.
Према подацима Уједињених нација, деградација земљишта утиче на готово половину светске популације и представља претњу за 50% глобалног БДП-а. Ове године се наглашава важност обнављања земљишта како би се супротставило дезертификацији и побољшала отпорност на сушу.
Како можете допринети?
Постоји више начина на које можете помоћи да се животна средина заштити:
Укључите се у локалне иницијативе: Учествујте у пројектима обнове земљишта у својој заједници. То може укључивати садњу дрвећа, заштиту локалних водотокова и промовисање одрживих пољопривредних пракси.
Образујте се и ширите свест: Информишите се о проблемима деградације земљишта и дезертификације. Користите друштвене мреже и друге платформе за ширење свести о важности ових питања.
Подржите одрживе производе и праксе: Бирајте производе који подржавају одрживу производњу и користе еколошки прихватљиве методе. Одржива пољопривреда и употреба локалних ресурса могу значајно смањити негативан утицај на животну средину.
Светски дан заштите животне средине представља прилику за све нас да се укључимо у акције које ће помоћи у очувању наше планете. Обнова земљишта и борба против дезертификације нису само еколошка питања већ су кључна за одрживост наших заједница и будућих генерација. Заједничким напорима можемо остварити значајне промене и осигурати здраву будућност за све.
Планета Земља је једино место које имамо, те морамо водити рачуна о њој како бисмо обезбедили сигуран и просперитетан свет за будуће генерације.
