Вести

Међународни дан старијих особа – 1. октобар 2024.

Međunarodni dan starijih osoba

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба.

Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што je 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју.

Kако становништво стари, потражња за свеобухватном здравственом заштитом, дугорочном негом и услугама социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањем као што је деменција.

У знак препознавања ових изазова и прилика, 34. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света.

Ове године догађај треба да окупи стручњаке како би разговарали о политикама, законима и праксама које јачају системе дуготрајне неге и социјалне подршке за старије особе. Биће истакнута хитна потреба за проширењем обука и образовних могућности у геријатрији и геронтологији, решавање глобалног недостатка радника у области дугорочне неге, као и за признавање доприноса неговатеља. Обележавање ће такође нагласити важност заштите људских права како неговатеља тако и оних којима се пружа нега, промовишући приступе усмерене на особу, при чему се поштују достојанство, уверења, потребе и приватност старијих особа, као и њихово право да доносе одлуке о својој нези и квалитету живота.       Тема „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“ фокусира се на обезбеђивање услова који омогућавају старијим људима да остану независни, здрави и поштовани у друштву. Како светско становништво стари, ово питање постаје све важније, јер се захтевају свеобухватнији и прилагођенији приступи здравственој и социјалној нези.

Стратегије за јачање система неге

Да би се обезбедило старење с достојанством, потребно је развијати снажне и одрживе системе подршке. Кључни аспекти ових стратегија укључују:

  1. Интегрисани систем здравствене и социјалне неге: Неопходно је да здравствена и социјална заштита буду блиско повезане како би старији људи могли да добију целовиту негу. Ово укључује здравствене услуге, помоћ у кући и социјалне програме.
  2. Подршка неговатељима: Брига о старијима често пада на чланове породице или професионалне неговатеље. Програме који подржавају неговатеље, укључујући обуку и финансијске олакшице, потребно је развијати.
  3. Доступност и приступачност услуга: Један од кључних циљева јесте омогућавање приступачне и приступне здравствене неге. То подразумева развој јавног система здравствене заштите који може да се носи са потребама старијих, укључујући олакшавање трошкова лечења и унапређење квалитета услуга.
  4. Промоција активног старења: Ово је концепт који наглашава важност физичке активности, друштвеног ангажовања и учења током старости. Активно старење помаже у спречавању болести и побољшању квалитета живота.
  5. Прилагођавање инфраструктуре: Градови и заједнице морају постати прилагођенији старијима, кроз развој јавних простора који су приступачни особама с ограниченом покретљивошћу и који подстичу друштвену интеракцију.

Светски дан контрацепције, 26. септембар 2024. године

Svetski dan kontracepcije

Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.

Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).

Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.

Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.

Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.

Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.

У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.

У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.

У Републици Србији, 26. септембар – Светски дан контрацепције обележиће се организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.

Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/

СВЕТСКИ ДАН СРЦА 2024. „Користи срце за акцију“

Svetski dan srca

Светски дан срца, који се обележава сваке године 29. септембра, је глобална иницијатива посвећена подизању свести о кардиоваскуларном здрављу. Предвођена од стране Светске федерације за срце, има за циљ да едукује појединце, заједнице и владе о важности здравља срца и превенцији кардиоваскуларних болести (КВБ). Како се приближавамо Светском дану срца 2024., разумевање утицаја срчаних болести и начина на који усвојимо здрав начин живота је важније него икад.

Глобални утицај кардиоваскуларних болести

Кардиоваскуларне болести остају водећи узрок смрти широм света, чинећи преко 17,9 милиона смртних случајева годишње, што представља скоро једну трећину свих глобалних смртних случајева (тврди Светска здравствена организација). Од тога, 85% је последица срчаног и можданог удара. Упркос напретку медицинске технологије, болести срца и даље представљају значајну претњу по здравље, посебно у земљама са ниским и средњим приходима, где се јавља преко 75% смртних случајева од КВБ.

КВБ могу утицати на људе свих узраста и социо-економског порекла, чинећи свест и превенцију критичним. Фактори као што су нездрава исхрана, недостатак физичке активности, пушење, прекомерна конзумација алкохола и загађење ваздуха значајно доприносе порасту срчаних обољења. Штавише, стања попут дијабетеса, хипертензије и високог холестерола повећавају ризик од развоја КВБ.

Тема Светског дана срца 2024

Тема Светског дана срца 2024. је „Користи срце за акцију“ , фокусирајући се на подстицање проактивних корака за побољшање здравља срца широм света. Овогодишња кампања има за циљ:

  • Оснажите појединце да се боље брину о здрављу свог срца.
  • Позовите лидере да дају приоритет кардиоваскуларном здрављу и да га схвате озбиљно.
  • Инспиришите нације да креирају или подрже националне планове за кардиоваскуларно здравље.
  • Укључите здравствене раднике, пацијенте и ширу јавност да покрену значајне промене.

Кључне поруке за Светски дан срца 2024

Превенција је боља од лечења

Превенција остаје камен темељац кардиоваскуларног здравља. Већина срчаних болести може се спречити једноставним променама начина живота, као што су одржавање уравнотежене исхране, бављење редовним физичким активностима, избегавање употребе дувана и ограничавање конзумирања алкохола. На Светски дан срца, појединци се подстичу да доносе одлуке које су здраве за срце и инспиришу друге да учине исто.

Уравнотежена исхрана: Дијета која је здрава за срце богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и немасним протеинима може значајно смањити ризик од КВБ. Такође је неопходно ограничити прерађену храну, слатке напитке и производе са високим садржајем масти.

Физичка активност: Редовна вежба јача срце, снижава ниво холестерола, смањује крвни притисак и помаже у одржавању здраве тежине. Светска здравствена организација (СЗО) препоручује најмање 150 минута вежбања умереног интензитета недељно.

Забрањено пушење: Пушење је водећи фактор ризика за срчана обољења. Престанак пушења може драматично смањити ризик од срчаног и можданог удара и побољшати укупну функцију срца.

Ограничите алкохол: Прекомерна конзумација алкохола повећава крвни притисак и доприноси срчаним обољењима. Умереност је кључна за одржавање здравог срца.

Важност редовних прегледа срца

Многи људи можда нису свесни да су у опасности од срчаних болести. Висок крвни притисак, висок холестерол и дијабетес често не показују симптоме док се не направи значајна штета. Редовни здравствени прегледи могу рано открити ова стања, омогућавајући боље управљање и превенцију даљих компликација.

Праћење крвног притиска: Висок крвни притисак је један од најзначајнијих фактора ризика за срчана обољења. Редовно праћење и управљање може спречити срчане и мождане ударе.

Ниво холестерола: Висок ниво лошег холестерола (ЛДЛ) може довести до накупљања плака у артеријама, повећавајући ризик од срчаног удара. Једноставни тестови крви могу пратити нивое холестерола и водити промене у исхрани и начину живота.

Ниво шећера у крви: Дијабетес је уско повезан са срчаним обољењима, при чему је код дијабетичара два до четири пута већа вероватноћа да ће развити срчана обољења. Одржавање нивоа шећера у крви је кључно за здравље срца.

Улога менталног здравља

Последњих година се све више признаје веза између менталног здравља и здравља срца. Хронични стрес, анксиозност и депресија могу негативно утицати на кардиоваскуларни систем. Управљање стресом кроз технике опуштања, физичку активност и тражење стручне помоћи када је то неопходно је од виталног значаја.

Управљање стресом: Вежбе као што су јога, медитација и вежбе дубоког дисања могу помоћи у ублажавању стреса и смањењу крвног притиска.

Равнотежа између посла и живота: Одржавање здраве равнотеже између посла, личног времена и опуштања кључно је за смањење стреса и превенцију срчаних болести.

Спавање: Лош квалитет сна и поремећаји спавања попут апнеје у сну повезани су са већим стопама срчаних болести. Тежња ка 7-8 сати квалитетног сна сваке ноћи подржава опште здравље срца.

Значај Светског дана срца

Промовисање кардиоваскуларног здравља:

Образовање и свест : Светски дан срца помаже у ширењу знања о узроцима, симптомима и стратегијама превенције КВБ.

Подстицање избора здравог начина живота: Промовише здраве навике попут уравнотежене исхране, редовног вежбања и избегавања пушења и прекомерне конзумације алкохола.

Залагање за рано откривање и лечење:

Подстицање редовних прегледа: Дан наглашава важност редовних медицинских прегледа за откривање раних знакова КВБ.

Истицање предности ране интервенције: Истиче позитивне резултате ране дијагнозе и лечења.

Рјешавање глобалних здравствених диспаритета:

Фокусирање на рањиве популације: Светски дан срца скреће пажњу на несразмеран утицај КВБ на земље са ниским и средњим приходима.

Промовисање правичности у здравственој заштити: Залаже се за једнак приступ здравственим услугама, посебно за оне под високим ризиком.

Инспиративне иновације и истраживање:

Покретање истраживачких напора: Догађај подстиче истраживање нових метода превенције, третмана и технологија.

Подстицање сарадње: Олакшава сарадњу између здравствених радника, истраживача и креатора политике.

Светски дан срца 2024. служи као подсетник да је здравље срца колективна одговорност. Од индивидуалних избора начина живота до владиних политика, свако има улогу у превенцији кардиоваскуларних болести. Удруживањем и подизањем свести, можемо смањити глобални терет срчаних болести и обезбедити здравију будућност за генерације које долазе.

Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ)2024

HPV

Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је једна од најчешћих полно преносивих инфекција. Већина (80%) сексуално активних особа бива инфицирана у неком тренутку током живота.
Хумани папилома вируси се преносе директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом сексуалним путем (контакт преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја. Инфекција се може добити у контакту са особом која нема знаке и симптоме инфекције.
Идентификовано је више од 200 типова ХПВ од којих 40 изазива промене у аногениталној регији. Највише инфицираних је у узрасту 20-25 година.
Код већине инфицираних особа (9 од 10) организам се ослободи вируса унутар 1-2 године сопственим имунолошким механизмима без третмана и последица.
У случају перзистенције вирусне инфекције изазване нискоризичним (неонкогеним) типовима 6 и 11 долази до појаве бенигних тумора (гениталне брадавице-кондиломи и папиломи ларингса) и абнормалности ћелија грлића материце ниског степена. Типови 6 и 11 проузрокују 90% свих гениталних брадавица.
У случају перзистенције вирусне инфекције изазване високоризичним (онкогеним) типовима 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58 и др. долази до појаве карцинома грлића материце и аногениталне регије (вагине, вулве, ануса, пениса), карцином корена језика, крајника, задњег зида ждрела.
Вакцина против ХПВ је у употреби од 2006. године. Исте године је регистрована у Србији.
Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима је према подацима Светске здравствене организације до новембра 2023. године уведена у 140 земаља света. Према наводима УНИЦЕФ-а вакцинација дечака је уведена у 47 земаља.
Вакцина је произведена рекомбинантном ДНК технологијом. Не може изазвати инфекцију и није онкогена. Састоји се од вирусу сличних честица које настају од копија Л1 антигена, који је адсорбован на алуминијумски адјуванс. Вакцина не садржи конзервансе и антибиотике.
ХПВ вакцине су високо имуногене и као такве подстичу стварање високог титра неутралишућих антитела, за разлику од природне инфекције након које је стварање титра антитела слабо. Више од 99% прималаца развија одговарајући ниво антитела на типове ХПВ укључене у вакцину месец дана после комплетне серије.
Вакцина је доступна у свим домовима здравља (школски диспанзер) на територији града и намењена је деци узраста 9-19 година, а првенствено деци 7. разреда основних школа. Вакцина има највећи ефекат уколико се прими пре ступања у сексуалне односе. Истраживања су такође показала да је титар антитела већи након имунизације деце у узрасту 9-15 година у односу на титар формиран након имунизација старијих девојака и младића (16-26 година).
Деци узраста од 9 до навршених 14 година живота вакцина се даје у 2 дозе са размаком од 6 месеци, а особама од навршених 15 година даје се у 3 дозе по шеми 0, 2, 6 месеци.
Серију треба комплетирати у року од годину дана.
Не препоручује се процена ХПВ статуса (ПАПА тестирање или скрининг на високо-ризичну ХПВ ДНК, тип-специфични ХПВ тестови, или ХПВ антитела) пре вакцинације.
Уколико је ХПВ вакцинација прекинута, нема потребе за понављањем доза. Уколико је изводљиво, исту ХПВ вакцину треба дати за комплетирање серије. Међутим, уколико није доступна вакцина којом је вакцинација започета, друга врста ХПВ вакцине се може дати да би се серија употпунила. Препоручена имунизација против ХПВ се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника. За лица узраста до 15 година образац сагласности треба да потпише родитељ/старатељ.
Уколико се вакцинација започне са непуних 19 година, серија од 3 дозе се комплетира такође на педијатрији Дома здравља, без обзира што вакцинисани тада може имати и навршених 19 година.
Вакцинација се не препоручује у трудноћи. Није неопходно тестирање на трудноћу пре вакцинације. Уколико жена затрудни након отпочињања серије вакцинације, следећу дозу треба одложити до завршетка трудноће. Никаква интервенција није индикована.
Жене које доје могу да приме вакцину.
Како је доказано да вакцина подстиче стварање имунолошке меморије (меморијски Б лимфоцити), нама разлога да се сумња да имунитет након комплетне имунизације траје дуже од 10 година, највероватније доживотно.

ЈАВНИ ОГЛАС

За пријем у радни однос на одређено време 2(два) извршиоца за обављање послова радног места: Перач лабораторијског посуђа, за рад са пуним радним временом због повећаног обима посла у Центру за хигијену и хуману екологију – Одељење за санитарну хемију и екотоксикологију, до повратка запослених са дужег одсуствовања услед отворених боловања.

Опис послова оглашеног радног места утврђен је Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова у Заводу за јавно здравље «Тимок» Зајечар бр. 3-380/18 од 15.03.2018. године и гласи:

„Врши послове прања, сушења и распоређивања по месту употребе, лабораторијског посуђа која се користи у Одељењу за санитарну хемију и екотоксикологију и амбалаже за узорковање која се доноси у Одељење за санитарну хемију и екотоксикологију. Због посебне природе процеса рада у за Одељењу санитарну хемију и екотоксикологију строго води рачуна о квалитету прања лабораторијског посуђа и амбалаже за узорковање. Стара се о материјалним средстима и прибору неопходном за извршење послова из домена свога рада. Одржава чистоћу у просторијама. Обавља и друге послове које захтева процес рада у Заводу по налогу руководиоца и њима одговара за свој рад. Дужан је да примењује процедуре и упутства система квалитета“.

Поред општих услова за заснивање радног односа утврђених законом, кандидати треба да испуњавају и следеће посебне услове: стечени одговарајући ниво стручне спреме (минимум ниво 3), спроведена обука за рад на одржавању лабораторијског посуђа и најмање 6 месеци рада на пословима перача лабораторијског посуђа.

Заинтересовани кандидати преко Одељења за правне и опште послове Завода, уз пријаву  прилажу доказе о испуњености услова огласа у неовереним фотокопијама: фотокопију дипломе о стеченом нивоу стручне спреме, изводе из матичне књиге рођених и матичне књиге држављана, кратку биографију (CV) са адресом, контакт телефоном и е-маил адресом.

Рок за подношење пријава је 8 (осам) дана од дана објављивања огласа код Националне службе за запошљавање.

Пријаве слати на адресу: Завод за јавно здравље «Тимок» Зајечар, ул. Сремска бр.13, 19000 Зајечар, са назнаком „за оглас“, или лично доставити Одељењу за правне и опште послове на адреси Завода.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.

Кандидати који испуњавају услове конкурса и уђу у ужи избор биће позвани на разговор и проверу стеченог знања пред комисијом.

Приликом заснивања радног односа, изабрани кандидат дужан је да достави лекарско уверење као доказ о здравственој способности за послове за које се прима.

Одлука о избору кандидата ће бити објављена на огласној табли Завода и на Wеб сајту Завода, а све потребне информације се могу добити у Одељењу за правне и опште послове.

Оглас објавити на Wеб сајту Завода.

Светски дан превенције самоубистава 2024. 10. септембар

dan sprečavanja samoubistva

Светски дан превенције самоубистава  је установљен 2003. године од стране Међународног удружења за превенцију самоубистава у сарадњи са Светском здравственом организацијом .

10. септембар сваке године има за циљ да усмери пажњу на ово питање, смањује стигму и подиже свест међу организацијама, владама и јавности, дајући јединствену поруку да се самоубиства могу спречити.

Самоубиство је велики изазов за јавно здравље, са више од 700 000 смртних случајева сваке године широм света. Свако самоубиство има далекосежне друштвене, емоционалне и економске последице и дубоко утиче на појединце и заједнице широм света. Самоубиство може утицати на сваког од нас. Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем активности заснованих на доказима, можемо смањити случајеве самоубистава широм света.

Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверене приступе који ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.

Самоубилачке мисли су сложене. Фактори и узроци који доводе до самоубиства су бројни и компликовани. Ниједан приступ не функционише подједнако за све. Оно што знамо је да постоје одређени фактори и животни догађаји који могу учинити некога сензитивнијим на самоубиство, а стања менталног здравља, попут анксиозности и депресије, такође могу допринети. Људи који имају самоубилачке мисли могу себе доживети као да су заробљени или као терет за своје пријатеље, породицу и оне око себе, па се стога осећају као да су сами и немају друге могућности. 

Тема Светског дана превенције самоубистава 2024-2026 је „Промена наратива о самоубиству“ са позивом на акцију „Започните разговор“. Ова тема има за циљ да подигне свест о важности смањења стигме и подстицања отворених разговора за спречавање самоубистава. Промена наратива о самоубиству се односи на трансформацију начина на који доживљавамо ово сложено питање и прелазак са културе ћутања и стигме на културу отворености, разумевања и подршке.

Позив на акцију подстиче све да започну разговор о самоубиству и превенцији самоубиства. Сваки разговор, ма колико мали, доприноси друштву подршке и разумевања. Покретањем ових виталних разговора можемо срушити баријере, подићи свест и створити боље окружење подршке.

Ова тема такође наглашава потребу да се превенцији самоубистава и менталном здрављу дају приоритет у креирању политике, позивајући на акцију владе. Промена наратива захтева заговарање политика које дају приоритет менталном здрављу, повећавају приступ нези и пружају подршку онима којима је потребна.

Превенција самоубиства је од изузетног значаја јер може спасити животе и смањити патњу појединаца, породица и заједнице у целини.  Кључни разлози зашто је превенција самоубиства важна:

  1.  Превенција самоубиства директно доприноси спречавању губитка људских живота. Правовремена интервенција и подршка могу помоћи особама које размишљају о самоубиству да пронађу алтернативна решења и превазиђу кризу.
  2. Људи који размишљају о самоубиству често се суочавају са великим емоционалним болом. Превентивне мере могу смањити њихову патњу и помоћи им да пронађу начине за управљање својим проблемима.
  3. Самоубиство има дубок утицај на породице и заједнице. Превенција може смањити трауму и бол кроз које пролазе најближи и спречити појаву додатних психолошких и социјалних проблема.
  4. Самоубиства и покушаји самоубиства могу довести до значајних економских трошкова, укључујући здравствену заштиту, губитак продуктивности и друге ресурсе. Превенција може помоћи у смањењу ових трошкова.
  5. Промовисање превенције самоубиства такође доприноси унапређењу менталног здравља у друштву. Образовање и свест о менталном здрављу могу помоћи у раном препознавању и лечењу менталних поремећаја који могу довести до самоубилачких мисли.

Превенција самоубиства захтева свеобухватан приступ који укључује подршку појединцима, едукацију, уклањање стигме везане за ментално здравље, и јачање мреже подршке у заједници.

Грозницa Западног Нила 2024.

Groznica zapadnog Nila

Грозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде.
Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције).
Резервоар заразе
Примарни резервоар заразе су  многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке и др.) код којих је инфекција најчешће асимптоматска (без симптома болести). У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица.

Вектор
Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Culex али и комарци других родова као што су:  Aedes, aegypti, Aedes albopictus, Anopheles подложни су заражавању. До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца.
Комарци се заразе приликом сисања крви зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника.
Начин преношења
Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења).
Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.
Период инкубације
Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.
Клиничка слика
Код око 80% заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20% инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима могу трајати и више недеља.
Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.
Осетљивост и отпорност
Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања имунитета.
Лабораторијска дијагностика
Дијагноза обољења лабараторијски се потврђује на основу присуства IgM антитела на вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности.
Лечење
Нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује.

М Е Р Е   П Р Е В Е Н Ц И Ј Е
Опште мере превенције

  • Најефикаснији начин превенције је спречити убод комарца.
  • Избегавати излагање комарцима у време њихове највеће активности, у сумрак и зору.
  • Избегавати подручја са великим бројем инсеката (шуме, мочваре и др.).
  • Приликом боравка у природи и на отвореном користити средства (репеленте) која одбијају инсекте, на откривеним деловима тела.
  • Носити одећу која покрива руке и ноге.
  • У циљу смањења броја комараца у затвореном простору користити заштитне мреже на прозорима и заштитна средства (препарате) у виду таблета, течности и слично.
  • Смањење броја комараца на отвореном, где се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде која је потребна за све фазе развоја комараца и елиминисањем места на која се склањају комарци (на тај начин смањује се број места на која комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из посуда за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради, лименки, украсних базена и др. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се накупља стајаћа вода.
  • Спровођење систематског сузбијања ларви и одраслих форми комараца од стране овлашћених стручних служби.

„Од ’кликова’ до напретка: Дигитални путеви младих за одрживи развој“

mladi

Међународни дан младих обележава се сваке године 12. августа, указујући међународној заједници на питања младих и истичући потенцијал младих као партнера у данашњем глобалном друштву.

Идеју за Међународни дан младих предложили су 1991. године млади људи који су се окупили у Бечу (Аустрија) на првој сесији Светског форума младих Уједињених нација. Форум је препоручио да се прогласи Међународни дан младих, посебно у сврхе прикупљања средстава и промоције, како би се подржао Омладински фонд Уједињених нација у партнерству са омладинским организацијама.

Генерална скупштина Уједињених нација је 1999. године подржала препоруку Светске конференције министара омладине (Лисабон, 8-12. август 1998.г) да 12. август буде проглашен Међународним даном младих (А/РЕС/54/120).

Током последње две деценије обележавања Међународног дана младих, велик број иновативних актуелних тема је обрађено, укључујући ментално здравље, међугенерацијску солидарност, безбедне просторе за младе и грађански ангажман.

Глобални извештај о старењу  УН из марта 2021. године наглашава да, упркос недостатку истраживања, млади људи и даље пријављују баријере везане за узраст у различитим сферама живота, као што су запошљавање, политичко учешће, здравље и правда. Извештај такође идентификује међугенерацијске интервенције, као једну од три кључне стратегије за борбу против „ејxизма“ („ageism“ – дискриминације на основу старосне доби). Међугенерацијске активности, такође, могу довести до већег осећаја друштвене повезаности и јачања међугенерацијске солидарности.

Тема за 2024. годину

Тема Међународног дана младих за 2024. годину је „Од ‘кликова’ до напретка: дигитални путеви младих за одрживи развој“. Тема наглашава кључну везу између дигитализације и убрзања достизања циљева одрживог развоја, наглашавајући кључну улогу младих у овом трансформативном процесу.

Конкретно, овогодишња тема има за циљ да:

-истражи инструменталну улогу технологија и података у убрзавању напора ка постизању Циљева одрживог развоја, укључујући улогу младих у унапређењу дигиталне транзиције;

-представи разноврсна и фокусирана дигитална решења и иновације које воде млади на глобалном и националном нивоу, а која доприносе одрживом развоју;

-обезбеди базу знања за заинтересоване стране, као што су млади, цивилно друштво и националне владе, као и релевантне агенције УН, да приступе подацима и увидима о овој теми.

Млади

Половина људи на нашој планети има 30 или мање година, а очекује се да ће до краја 2030. г. достицћи 57%. Анкета показује да 67% младих верује у бољу будућност, а највећи оптимисти по овом питању су млади узраста од 15 до 17 година.

Мреже младих

Према Агенди УН за младе, младима се мора дати одговорност да предводе иницијативе и повезују се са доносиоцима одлука.

Током 2022. године, основана је Мрежа младих за квалитет ваздуха и представља удружење омладинских организација, неформалних група, појединаца и институција, која подстиче и промовише активну и позитивну улогу учешћа младих у заштити животне средине. Мрежа окупља преко 25 актера и 40 појединаца са циљем залагања за креирање и спровођење иницијатива и волонтерских активности у вези са квалитетом ваздуха доступним свим младима у Србији.

У августу 2022. године, Мрежа је израдила нацрт прве Омладинске декларације о чистом ваздуху у Србији кроз заједнички рад преко 700 младих из различитих делова Србије. По први пут, Декларација на једном месту обједињује стратегије заговарања и препоруке за акционе планове заштите ваздуха у заједници.

Млади и УНИЦЕФ

Дечији фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ) је у Србији покренуо У-Репорт,  иновативну платформу креирану да прикупи мишљења младих и пружи им прилику да изразе своје идеје. Учешће младих значи да су млади укључени у доношење одлука за своје заједнице. Грађански ангажман је важан за развој грађанских вредности, друштвеног поверења и јачање демократских вредности, а нарочито укључивањем  најугроженијих група, као што су девојке, Роми и младе особе са инвалидитетом. Такође, неопходно је развијање дугорочне стратегије за подизање свести младих о њиховом праву да учествују у питањима од њиховог интереса, која би подстакла младе да  учествују и изразе свој глас на локалном и националном нивоу управљања, како би утицали на јавну политику.

Програм сарадње УНИЦЕФ-а са Србијом од 2021. до 2025. године, који је усклађен са националним развојним приоритетима и Оквиром сарадње Уједињених нација за одрживи развој, посебно скреће пажњу на адолесценте и младе. Морају се предузети кораци како би се осигурало да сви адолесценти и адолесценткиње у Србији, нарочито они најугроженији и најмаргинализованији, могу да остваре своја права и свој пуни потенцијал, буду оснажени да утичу на процесе доношења одлука на свим нивоима и учествују у креирању решења са циљем изградње мирних, инклузивних и одрживих заједница и друштва у којима се сви поштују.

Млади и Светска здравствена организација (СЗО)

Идеје, вештине, доприноси младих, као и њихов ангажман су кључни за успех политика и програма који имају за циљ унапређење здравља и благостања младих.

СЗО је посвећена ангажовању и партнерству са младим људима и проналажењу најбољих начина да их оснажи, подржи њихову акцију, промовише партнерства и обезбеди њихово признање и видљивост. Више него икад потребне су идеје, енергија и вођство младих да би се изградила здравија, сигурнија и праведнија будућност.

СЗО препознаје и укључује младе као партнере, актере и креаторе промена у свом раду и посвећена је ангажовању младих на много различитих начина кроз иницијативе као што су:

Омладински савет, који окупља мреже младих из здравствених и нездравствених средина из целог света како би пружио савете генералном директору СЗО о глобалном здрављу и другим здравственим и развојним питањима;

Омладински центар у оквиру Global Health Workforce Network, са циљем да се систематски укључују питања здравствене радне снаге младих која се односе на запошљавање, праксу и радно окружење у сектору здравствене и социјалне заштите;

Глобални модел СЗО, који организује Светска федерација удружења Уједињених нација, у сарадњи са СЗО, коју предводе студенти широм света;

Центар за брифинг СЗО пружа образовне услуге студентима и младим професионалцима из различитих дисциплина кроз интерактивне брифинге (лицем у лице или виртуелне) о темама јавног здравља.

Млади играју кључну улогу у области јавног здравља. Ова улога обухвата не само њихово индивидуално здравље, већ и њихов утицај на здравље заједнице кроз неколико аспеката:

  1. Едукација и превенција: Млади су често циљана група за едукативне програме о здрављу, који обухватају теме као што су сексуално и репродуктивно здравље, превенција болести, правилна исхрана и физичка активност. Рано усвајање ових знања може значајно смањити инциденцију болести у каснијем животу.
  1. Ментално здравље: Промоција менталног здравља међу младима је кључна за превенцију менталних поремећаја и проблема. Иницијативе које укључују школску подршку, савете и терапије могу помоћи младима да развију здрав емотивни живот и избегну озбиљне менталне болести.
  2. Превенција зависности: Програми усмерени на превенцију употребе дувана, алкохола и дрога међу младима су од суштинског значаја. Ове иницијативе могу укључивати едукацију, подршку вршњака и доступност ресурса за оне који траже помоћ.
  3. Физичко здравље: Подстицање физичке активности и здраве исхране међу младима може помоћи у борби против епидемије гојазности и повезаних болести попут дијабетеса типа 2, хипертензије и кардиоваскуларних болести.
  4. Јавно-здравствене кампање: Млади често играју активну улогу у јавно-здравственим кампањама, као волонтери или промотери здравља. Њихово укључивање може помоћи у ширењу свести и образовања у заједници.
  5. Приступ здравственим услугама: Млади треба да имају олакшан приступ здравственим услугама, укључујући превентивне прегледе, савете за здравље и третмане. Приступ овим услугама може значајно побољшати њихово опште здравље и благостање.
  6. Сексуално и репродуктивно здравље: Едукација о контрацепцији, заштити од сексуално преносивих болести и здравим сексуалним односима је кључна за младе. Приступ овим информацијама и услугама може смањити стопе тинејџерских трудноћа и преноса болести.

Подстицање здравих животних стилова и омогућавање приступа одговарајућим здравственим услугама може значајно унапредити здравље младих и допринети општем побољшању јавног здравља.

Preporuke za odevanje tokom vrelih letnjih dana

    Koža је spoljni omotač tela, a sluzokoža unutrašnji.

    Koža štiti životne organe od štetnih spoljnih uticaja: povreda, zagađivanja, toplote, hladnoće, jake svetlosti i škodljivih zračenja. Koža diše, znoji se i masti. Ona sadrži znojne i lojne žlezde. Znojem izlučuje otrovne sastojke iz organizma, a lojem održava elastičnost, mekoću i vlažnost. Ona pomaže održavanje stalne telesne toplote znojenjem, isparavanjem i masnim potkožnim zaštitnim tkivom.

     Zdrava koža je nepropustljiva za vazduh i gasove, za vodu i vlagu, kao i za sve vrste klica. Svojim lučevinama koža uspeva donekle da sprečava razvoj klica i da ih delimično uništava. Ona je spolja izložena klimatskim promenama: vetru, kiši, suši, toploti, dok je sa unutrašnje strane zaštićena stalnom, zamračenom i toplom sredinom.

    Odeća pomaže održavanje telesne toplote: leti od pregrejavanja, a zimi od rashlađivanja. Pored toga odeća i obuća štite čoveka od raznih mehaničkih, fizičkih, hemijskih i donekle i bioloških štetnih uticaja kao što su povrede, toplota, hladnoća, svetlost, zračenje, vlaga i druge nečistoće i zagađivanja. Odeća čini oko tela višestruki omotač, između čijih slojeva struji vazduh, što omogućava provetravanje, disanje i znojenje kože.

    Letnja garderoba treba da bude udobna, prozračna i prilagođena visokim temperaturama, izrađena od prirodnih materijala koji su prikladani za leto.

     Bilo da je u pitanju ženska odeća ili muška odeća, ona treba da bude izrađena od meterijala koji je dovoljno lagan kako bi koža nesmetano “disala”, ali istovremeno i dovoljno komforan za celodnevno nošenje.

Preporuka materijala za tople dane u higijenskom pogledu bi bila:

  • Pamuk – prirodan materijal koji ima visoku apsorpcionu moć i hipoalergena svojstva. Zahvaljujući tome, on je pogodan za ljude sa osetljivom kožom sklonoj alergijama, iritacijama, osipu i infekcijama.
  • Lan – obezbeđuje protok vazduha kroz tkaninu, što pomaže da se koža oslobodi viška nataloženog znoja. Ova prozračnost sprečava zadržavanje vlage na koži i pomaže u udobnosti tokom vrućih letnjih dana.
  • Svila – pomaže u regulisanju temperature tela i sprečava zadržavanje viška toplote i vlage na koži.

 Obuća je najbolja od kože koja slabo sprovodi toplotu, koja je donekle propustljiva za vazduh i gasove, a manje na vlagu. Obuća treba da odgovara obliku stopala, da je što laganija, da ne ometa krvotok noge, pokrete prstiju, njihov stav i položaj. Rđavo skrojena i tesna obuća može da prouzrokuje mnogobrojne poremećaje: naboje, žuljeve, rane, deformacije prstiju i nokata, ravne tabane i razne koščane i zglobne izrasline.

Plitke cipele su više higijenske od dubokih: lakše su, manje stežu i zamaraju nogu i omogućavaju bolje provetravanje noge. Leti treba nositi što lakše i što otvorenije plitke cipele – sandale.

Ne treba zaboraviti režim lične higijene – kupanje tokom cele godine a pogotovo za vreme vrelih letnjih dana!

Светски дан борбе против хепатитиса

svetski dan borbe protiv hepatitisa

Светски дан борбе против хепатитиса, болести јетре, обележава се 28. јула. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева,  покренут је глобални пројекат под називом “За свет без хепатитиса”, с циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус, који је 7. узрок смртности у свету.

Лекари подсећају да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.

Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и путем са мајке на дете . Отуда је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, пацијената који се припремају за различите хируршке интервенције, жена код припрема за порођај и интравенских уживаоца дрога.

Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је 45-180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични тј имати блаже симптоме или теже које се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (ХБс Аг) и више врста антитела (анти-ХБс, укупни анти-ХБц, анти ХБц ИгМ и анти ХБе). Осим овим путем данас је могуће доказивање квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ-ДНК из серума болесника. Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.

Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта је 4-6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти-ХЦВ антитела 7-8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање ПЦР методом која се  поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

У Заводу за јавно здравље “Тимок” Зајечар у Центру за контролу и превенцију болести могу се извршити консултације, саветовање и тестирaње.

svetski dan borbe protiv hepatitisa