Вести - ЗЈЗ "Тимок"

СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА – 31. МАЈ 2026. ГОДИНЕ

Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије.

Слоган: „Разоткривање привлачности: супротстављање зависности од никотина и дувана.”

Кампања тежи да укаже на начине на које индустрија дувана и никотина наставља да изнова осмишљава и преобликује своје производе како би привукла нову генерацију корисника, посебно децу и адолесценте, истовремено избегавајући строже мере контроле дувана широм света.

Упркос деценијама напретка у смањењу употребе дувана, тактике дуванске индустрије остају неумољиве. Компаније агресивно промовишу нове и растуће никотинске производе, као што су електронске цигарете, никотинске врећице и уређаји са синтетичким никотином – често представљени као „иновације“ – како би одржале зависност и придобиле нове кориснике. Овакве стратегије прете да пониште тешко стечене резултате у контроли дувана и заштити јавног здравља.

Забрињавајући нови подаци откривају размере проблема: најмање 40 милиона деце узраста 13–15 година широм света наводи да тренутно користи најмање један дувански производ. Од тога, 20 милиона пуши цигарете, а 10 милиона користи бездимне (оралне/назалне) дуванске производе. Такође, најмање 15 милиона адолесцената узраста 13–15 година већ користи електронске цигарете, а у земљама за које постоје подаци, деца у просеку имају девет пута већу вероватноћу да користе електронске цигарете него одрасли.

Кампања за 2026. годину има за циљ да:

повећа свест о променљивим стратегијама индустрије дувана и никотина, укључујући употребу синтетичког никотина, никотинских соли и аналога ради повећања потенцијала за развој зависности, уз представљање производа као технолошки напредних;

заговара снажније мере јавних политика за заштиту младих кроз забрану арома, рекламирања и промоције (укључујући дигиталне и друштвене мреже), као и регулисање паковања и дизајна производа који повећавају њихову привлачност и

спречи развој зависности и смањи потражњу пружањем знања и алата јавности – посебно младима – како би могли да се одупру манипулацијама индустрије и добију приступ подршци за одвикавање заснованој на доказима.

Настављајући кампању из 2025. године, Светски дан без дувана 2026. године наглашава континуирану посвећеност СЗО разоткривању тактика индустрије и унапређењу политика које штите младе људе и заједнице од зависности од никотина. Кампања позива владе, партнере и организације цивилног друштва да ојачају регулативу, затворе постојеће празнине у политикама и заштите будуће генерације од штетних последица употребе дуванских и никотинских производа.

Кључне чињенице о штетности дуванских производа:

Дуван убија до половине својих корисника који не престану да га користе (3–5).

Дуван сваке године усмрти више од 7 милиона људи, укључујући процењених 1,6 милиона непушача изложених дуванском диму из окружења .

Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.

У циљу сузбијања епидемије дувана, државе чланице Светске здравствене организације усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана 2003. године. Тренутно су 183 државе потписнице овог споразума а међу њима и Србија од 2006. године.

Мере MPOWER Светске здравствене организације усклађене су са ОККД СЗО и показало се да спасавају животе и смањују трошкове здравствене заштите

Назив MPOWER представља акроним састављен од почетних слова шест кључних мера за контролу дувана које је препоручила СЗО ради спровођења ОККД СЗО: Monitor (праћење употребе дувана и политика превенције), Protect (заштита људи од дуванског дима), Offer (пружање помоћи за престанак пушења), Warn (упозоравање на штетност дувана), Enforce (спровођење забрана рекламирања, промоције и спонзорисања дувана) и Raise (повећање пореза на дуванске производе).

Епидемија дувана представља једну од највећих претњи по јавно здравље са којима се свет икада суочио и одговорна је за више од 7 милиона смртних случајева годишње, као и за инвалидитет и дуготрајну патњу услед болести повезаних са употребом дувана .

Сви облици употребе дувана су штетни и не постоји безбедан ниво изложености дувану. Пушење цигарета је најраспрострањенији облик употребе дувана у свету. Остали дувански производи укључују дуван за наргилу, цигаре, цигарилосе, загреване дуванске производе, дуван за ручно мотање цигарета, дуван за лулу, биди цигарете, кретеке и бездимне дуванске производе.

Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана широм света живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет болести и смртности повезаних са дуваном највећи. Употреба дувана доприноси сиромаштву јер усмерава трошкове домаћинства са основних потреба, као што су храна и становање, на дуванске производе. Овакво понашање је тешко променити због снажне зависности коју дуван изазива.

Економски трошкови употребе дувана су велики и укључују значајне трошкове лечења болести изазваних дуваном, као и губитак људског капитала услед оболевања и превремене смртности повезане са дуваном.

Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима

Познато је да у Србији свакодневно или повремено пуши око 1/3 одраслих становника, док е-цигарете користи све већи број одраслих становника (од 5 до 10%, зависно од истраживања и подручја).

Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕSPAD 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:

Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.

Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.

Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине земаља ЕSPAD, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.

Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕSPAD узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1%) и не разликује се по полу.

У просеку, 44% ученика у ЕSPAD земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.

Нови никотински и дувански производи

Загревани дувански производи стварају аеросол који садржи никотин и токсичне хемикалије загревањем дувана или активацијом уређаја који садржи дуван. Садрже никотин, супстанцу која изазива јаку зависност, додатке који нису дуван и често имају различите ароме.

Упркос тврдњама о „смањењу ризика“, нема доказа да су загревани дувански производи мање штетни од конвенционалних дуванских производа. Иако се неке токсичне супстанце налазе у мањим концентрацијама него у дуванском диму, аеросол загреваних производа садржи друге токсичне супстанце, понекад у већим количинама, попут глицидола, пиридина, диметил-трисулфида, ацетоина и метилглиоксала.

Поред тога, неке токсичне супстанце присутне у аеросолима ових производа не налазе се у диму конвенционалних цигарета и могу имати додатне штетне последице по здравље. Неке од супстанци које се ослобађају класификоване су као канцерогене

Електронске цигарете

СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА – 31. МАЈ 2026. ГОДИНЕ

Електронске цигарете представљају најчешћи облик електронских система за испоруку никотина и електронских система без никотина , али постоје и други производи попут електронских цигара и електронских лула. ЕНДС садрже различите количине никотина и штетних емисија. Употреба ових производа често се назива „вејпинг“, али то не значи да су безопасни или да ослобађају само водену пару.

Емисије електронских цигарета обично садрже никотин и друге токсичне супстанце штетне и за кориснике и за особе изложене аеросолу из окружења. Код појединих производа означених као производи без никотина утврђено је присуство никотина.

Докази указују да су ови производи штетни по здравље и да нису безбедни. Ипак, још је рано за коначне закључке о њиховим дугорочним последицама. Нека новија истраживања указују да употреба електронских цигарета може повећати ризик од срчаних и плућних болести. Изложеност никотину током трудноће може имати негативне последице по фетус, док никотин, као супстанца која изазива јаку зависност, штетно утиче на развој мозга.

Познат је ЕВАЛИ синдром и синдром „кокичастих плућа”. ЕВАЛИ синдром представља озбиљно оштећење плућа повезано са употребом електронских цигарета и „вејпинг“ производа. Први пут је широко препознат 2019. године у САД, када је забележен велики број младих особа са тешким респираторним симптомима након коришћења електронских цигарета, нарочито производа који су садржали ТХЦ и витамин Е ацетат. Симптоми могу бити: кашаљ, отежано дисање, бол у грудима, повишена температура, мучнина, повраћање и малаксалост. Код тежих случајева може доћи до акутне респираторне инсуфицијенције и потребе за интензивним лечењем. Сматра се да ЕВАЛИ није једна јединствена болест, већ скуп различитих типова оштећења плућа изазваних хемикалијама из аеросола електронских цигарета.

Синдром „кокичастих плућа“ је неформални назив за бронхиолитис облитеранс, ретку и озбиљну болест малих дисајних путева. Назив је настао након појаве болести код радника у фабрикама кокица за микроталасну пећницу који су били изложени хемикалији дијацетилу, ароми која даје укус путера. Код ове болести долази до: запаљења и ожиљавања ситних бронхија, трајног сужења дисајних путева, отежаног протока ваздуха кроз плућа. Симптоми укључују: хронични кашаљ, звиждање при дисању, прогресивно отежано дисање и умор. Нека пуњења за електронске цигарете садрже диацетил или сличне ароматичне супстанце, због чега дуготрајна употреба одређених производа за „вејпинг“ повећава ризик од развоја овог обољења.

Оба појма често се помињу у контексту ризика електронских цигарета и инхалације хемикалија које нису намењене за уношење у плућа.

Никотинске врећице

Никотинске врећице су унапред припремљене кесице које садрже никотин и по одређеним карактеристикама подсећају на традиционалне бездимне дуванске производе, попут снуса – по изгледу, садржају никотина и начину употребе (постављањем између усне и десни). Често се промовишу као „без дувана“, уз тврдње да се могу користити било где, а у неким земљама, попут САД, називају се и „беле врећице“.

Одговор Светске здравствене организације

Постоји суштински и непомирљив сукоб између интереса дуванске индустрије и интереса јавноздравствене политике. Дуванска индустрија производи и промовише производ за који је научно доказано да изазива зависност, узрокује болести и смрт и доприноси бројним друштвеним проблемима, укључујући повећање сиромаштва.

Размере људске и економске трагедије коју изазива дуван су алармантне, али и превентабилне. Дуванска индустрија настоји да прикрије опасности својих производа, али борба против тога се наставља.

Наша земља примењује све групе мера контроле дувана али постоје значајна подручја унапређења, нарочито када су у питању

повећање акциза на цигарете (више ефеката по смањење преваленције пушења има ако се спроводи ненајављено; повећање цене цигарета за 10% смањује преваленцију за 4-8%);
боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;
развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;
увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);
увођење безличних паковања цигарета (без робног знака);
боља контрола забране продаје малолетницима;
боља контрола забране пушења на јавним местима;
боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;
боље регулисање забране директног и индиректног рекламирања дуванских производа на друштвеним медијима и забране њихове промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;
обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења;
стратешко планирање мера контроле дувана.

Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар организује здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“.

Манифестација ће бити одржана у понедељак, 1. јуна 2026. године, у свечаној сали Завода, у периоду од 09.00 до 11.00 часова.

Током догађаја грађани ће имати прилику да:

• измере крвни притисак,

• провере ниво шећера у крви,

• добију здравствено-промотивни материјал и савете за очување здравља,

• ураде тест никотинске зависности,

• информишу се о начинима престанка пушења и очувања здравља.

СПРЕЧИМО – УМЕСТО ДА ЛЕЧИМО

ИЗВОРИ:

https://www.who.int/europe/news-room/events/item/2026/05/31/default-calendar/world-no-tobacco-day-2026–unmasking-the-appeal—countering-nicotine-and-tobacco-addiction

https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4604

ОБАВЕШТЕЊЕ – 31. Мај Светски дан без дуванског дима

Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, чији је овогодишњи слоган „Разоткривање привлачности – супротстављање зависности од никотина и дувана“, Одсек за промоцију здравља Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар организује здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“, која ће бити одржана у свечаној сали Завода, дана 01.06.2026. године, у периоду од 09.00 до 11.00 часова.

Током манифестације грађани ће имати прилику да:

измере крвни притисак,
провере ниво шећера у крви,
добију здравствено-промотивни материјал и корисне савете за очување здравља.

У оквиру догађаја биће представљено и Саветовалиште за одвикавање од пушења, а заинтересовани грађани моћи ће да ураде тест никотинске зависности и информишу се о начинима престанка пушења и очувања здравља.

Такође, у оквиру манифестације, сви заинтересовани суграђани имаће прилику да се кроз кратку едукацију и радионице упознају са ризицима употребе дувана и нових дуванских и никотинских производа, као и са бенефитима њиховог неконзумирања. Посебан акценат биће стављен на штетност употребе нових никотинских и дуванских производа који су све више присутни међу младима.

Позивамо све грађане да својим присуством подрже обележавање овог значајног датума и допринесу подизању свести о штетности дуванског дима и значају здравих стилова живота.

Организатори:

ЗЗЈЗ ”Тимок”’ Зајечар – Одсек за промоцију здравља

Здравсвени центар Књажевац

Здравсвени центар Бор-Патронажа

Здравствени центар Зајечар

Црвени крст Зајечар

ТОЦ Зајечар

Нова лабораторијска анализа – фекални Calprotectin

Завод за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару увео је нову лабораторијску анализу – фекални Calprotectin.

Анализа не иде на терет обавезног здравственог осигурања.

Препоруке пре давања узорка столице за анализу фекалног Calprotectina

Приликом узорковања избегавати контаминацију урином.
Узорак доставити у стерилној посуди за фецес.
Узорак узети са више места у мањој количини (око 5 g).
Узорак доставити истог дана. Уколико то није могуће, узорак чувати у фрижидеру на температури 2–8 °C до достављања (24–72 h). Узорак не замрзавати.
Код жена избегавати контаминацију менструалном крвљу.
У случају постојеће терапије потребна је консултација са лекаром. Употреба NSAID лекова (диклофенак, бруфен, аспирин у већим дозама и сл.) може утицати на резултат, па се уз сагласност лекара препоручује да се не користе неколико дана пре анализе.
Физичка стања која могу лажно повисити вредности калпротектина:
интензивна физичка активност пре анализе,
крварења у гастроинтестиналном тракту,
акутне инфекције црева.
Анализу не треба радити уколико је присутан пролив услед инфекције, осим у случајевима када постоји стручна дијагностичка оправданост.
Шта је фекални калпротектин?
Фекални калпротектин је маркер упале у цревима. Тест се ради методом ензимског имуноесеја и користи се у диференцијалној дијагностици за разликовање:
упалних болести црева (улцерозни колитис, Кронова болест),
од функционалних поремећаја црева (синдром иритабилног колона).
Тест је неинвазиван, безболан и примењује се и код деце и код одраслих.
На основу резултата теста, других релевантних анализа, комплетне клиничке слике и у консултацији са ординирајућим лекаром, усмерава се даља дијагностика и терапија.

XXXVI Недеља здравља уста и зуба „Здрави зуби за здрав осмех”

Недеља здравља уста и зуба у Републици Србији традиционално се обележава од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, са циљем указивања на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Обележавање спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Ове године, XXXVI Недеља здравља уста и зуба обележава се у периоду од 18. до 24. маја 2026. године под слоганом „Здрави зуби за здрав осмех”. Слоган кампање наглашава значај доброг оралног здравља као важног дела општег здравља и предуслова за правилно обављање основних функција као што су исхрана, дисање и говор, али и као једног од кључних фактора који доприносе самопоуздању и психосоцијалном благостању.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Оно се мења током животног века, од најранијег детињства до старости, неодвојиви је део општег здравља и омогућава појединцима активно учешће у друштву и остваривање сопствених потенцијала.

Када је орално здравље нарушено болешћу или повредом, последице се одражавају и на опште здравље. Бол и нелагодност повезани са оралним болестима отежавају концентрацију, доводе до изостајања из школе или са посла и могу изазвати социјалну изолацију.

Учесталост главних болести уста и зуба наставља да расте широм света услед урбанизације и промена животних услова. То је пре свега последица недовољне изложености флуору (у води за пиће и средствима за оралну хигијену као што су пасте за зубе), доступности, приступачности и коришћења хране са високим садржајем шећера, као и ограниченог приступа услугама стоматолошке здравствене заштите у заједници. Маркетинг хране и пића богатих шећером, као и дуванских и алкохолних производа, довео је до повећане потрошње производа који доприносе настанку болести уста и зуба као и многих других незаразних болести.

Обележавање Недеље здравља уста и зуба има за циљ да се мотивишу појединци, породице, заједнице и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар), пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), губитак зуба, рак усне дупље и урођене мане као што су расцеп усне и непца имају велики здравствени, социјални и економски значај и представљају јавноздравствени проблем на глобалном нивоу.

Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама у Републици Србији. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Кључне чињенице о оралном здрављу

Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.

Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.

Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.

Процењује се да на глобалном нивоу 3,7 милијарди људи има неко орално обољење.

Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће обољење уста и зуба.

Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.

Малигно обољење усне дупље обухвата рак усана, других делова усне дупље и орофаринкса и по учесталости представља 13. најчешће малигно обољење у свету.

Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ „ТИМОК“ ЗАЈЕЧАР РАСПИСУЈУ КОНКУРС за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему: » Здрави зуби за здрав осмех «

У периоду од 18. до 24. маја 2026. године на територији Србије обележава се XXXVI Недеља здравља уста и зуба под слоганом “Здрави зуби за здрав осмех“

Циљ обележавања Недеље здравља уста и зуба је информисање опште популације о важности очувања здравља уста и зуба, као и о утицају на свеукупно здравље. У оквиру обележавања овогодишње Недеље здравља уста и зуба посебно се истиче утицај оралног здравља на свакодневне активности као што су говор и смех.

Традиционално у оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба Институт за јавно здравље Србије заједно са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду расписују конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци предшколског узраста у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.

Вртићи и основне школе могу да доставе по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст одI-IV разред и V-VIII разреда основне школе. Радови се достављају окружном заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар ул.Сремска 13 -Одсек за промоцију здравља до 01. јуна 2026. године, са назнаком „За конкурс XXXVI Недеља здравља уста и зуба”. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.

Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 8. јуна 2026. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад.

Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији. Радови се неће враћати већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом (слањем радова школе и аутори се саглашавају са написаним начинима коришћења). Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде на окружном нивоу), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова.

15. мај – Међународни дан породице 2026. Године

Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је установљен, након што је 1993. године Генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.

Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.

Тема за 2026. годину: Породице, неједнакости и добробит деце

Тема обележавања за 2026. годину, „Породице, неједнакости и добробит деце“, указује на то како растуће неједнакости обликују породични живот и утичу на будућност деце. Ова тема позива на снажнија улагања у интегрисане политике усмерене на породицу, како би се смањиле разлике и подржао здрав развој деце.

Породице имају централну улогу у друштвеном и економском напретку, али се многе суочавају са несигурним приходима, ограниченом подршком у бризи о деци и неједнаким приступом основним услугама. Без адекватне подршке, породице са малом децом изложене су већем ризику од сиромаштва, што може имати дугорочне последице по здравље, образовање и укупну добробит деце. Нестабилни приходи, недовољна подршка породицама и ограничен приступ услугама могу негативно утицати на развој деце, посебно када су додатно присутне неједнакости засноване на полу, раси, мигрантском статусу или инвалидитету.

Како глобалне неједнакости расту, овогодишње обележавање има за циљ да скрене пажњу на разлике у приходима, образовању, здравственој заштити, дигиталној доступности и приступу основним услугама, које значајно утичу на животне могућности деце. Посебан акценат биће стављен на потребу развоја интегрисаних система социјалне заштите — укључујући дечије додатке, родитељско одсуство, доступну бригу о деци и рано образовање — како би се ојачала отпорност породица, смањило сиромаштво и промовисале једнаке могућности за сву децу.

Догађај ће такође подстаћи дијалог између држава чланица, тела Уједињених нација и организација цивилног друштва, представити примере добре праксе у креирању политика и најавити ново истраживање које анализира трендове неједнакости и могућа политичка решења у контексту Агенде 2030.

Из историјата Међународног дана породице

Током 1980-их година 20. века, Уједињене нације су почеле да усредсређују пажњу на питања у вези са породицом. На основу препорука из 1983. године, Економски и социјални савет, као и Комисија за социјални развој, у својој резолуцији о улози породице у развојном процесу (бр. 1983/23), затражили су од генералног секретара да утиче на повећање свести међу доносиоцима одлука и јавности о проблемима и потребама породице, као и о ефикасним начинима задовољења тих потреба.

У својој резолуцији бр. 1985/29, од 29. маја 1985. године, Савет је позвао Генералну скупштину УН да размотри могућност укључивања у привремени дневни ред свог 41. заседања тачке под називом „Породице у процесу развоја“, с циљем разматрања захтева Генералног секретара за покретање процеса развоја глобалне свести о овим питањима међу владама, међувладиним и невладиним организацијама и широм јавношћу.

Касније, на основу препорука Комисије за социјални развој формулисаних током њеног 30. заседања, Скупштина је позвала све државе да изнесу своје ставове у вези са могућим проглашењем Међународне године породице, као и своје коментаре и предлоге.

Савет је такође затражио од Генералног секретара да Генералној скупштини УН на њеном 43. заседању поднесе свеобухватан извештај заснован на коментарима и предлозима држава чланица о могућем проглашењу такве године и другим начинима за побољшање положаја и добробити породице, као и интензивирање међународне сарадње у оквиру глобалних напора за унапређење друштвеног напретка и развоја.

Генерална скупштина УН је у својој резолуцији бр. 44/82 од 9. децембра 1989. године прогласила Међународну годину породице.

Генерална скупштина УН је 1993. године, резолуцијом А/РЕС/47/237, одлучила да се 15. мај сваке године обележава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику за унапређење свести о питањима која се односе на породице и за повећање знања о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.

Да ли породице могу бити кључ за остваривање Циљева одрживог развоја (СДГ)?

Породичне политике представљају један од темеља националних јавних политика и најзначајнији су механизам путем којег владе могу утицати на животни стандард будућих генерација. У оквиру остваривања глобалних амбиција дефинисаних Циљевима одрживог развоја (СДГ), породичне политике имају важну улогу у достизању циљева у оквиру бројних области одрживог развоја.

Да ли сте знали?

Породична газдинства чине око 80% свих фарми широм света и имају кључну улогу у обезбеђивању прехрамбене сигурности, запошљавању у руралним подручјима и очувању екосистема — нарочито у земљама у развоју.

Породични пољопривредници у земљама у развоју суочавају се са смањеним приносима услед климатских промена, што доводи до пораста сиромаштва и несигурности у снабдевању храном, јер екстремни временски услови смањују и производњу хране и куповну моћ становништва.

Породице са ниским приходима у земљама у развоју најтеже су погођене климатским променама због своје зависности од природних ресурса и слабе инфраструктуре, што им отежава да се носе са последицама екстремних временских услова.

Породице могу смањити свој угљенични отисак усвајањем еколошки одговорнијих навика — попут штедње енергије, смањења отпада и мање конзумације меса и млечних производа — чиме се емисије повезане са исхраном могу смањити и до 73%.

10 начина за јачање породичних веза

Организација породичних окупљања

Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће. Дељење прича, уживање у међусобном друштву и присећање заједничких тренутака зближава и јача породичне односе.

Прављење породичног албума или споменара

Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као драгоцена успомена која осветљава породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин подстиче се сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.

Припрема породичних рецепата

Храна има посебну моћ да окупља људе. Неговање породичних традиција кроз припрему омиљених рецепата који се преносе кроз генерације може постати драгоцено заједничко искуство. Укључивање свих чланова породице у припрему хране може се претворити у забавну и повезујуц́у активност. Током оброка могу се делити успомене везане за одређена јела и породичне тренутке.

Заједничко волонтирање

Давање доприноса заједници одличан је начин да се породица зближи, док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и подстиче развој емпатије, солидарности и заједништва.

Започињање нове породичне традиције

Традиције чине породицу јединственом. Међународни дан породице може бити прилика за започињање нове традиције којој ће се чланови породице радовати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или неки мали породични ритуал. Нова традиција ствара осећај припадности и заједништва.

Писање искрених писама

У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може имати посебан значај. Важно је поделити осећања, изразити захвалност и показати љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важне.

Прављење породичног стабла

Истраживање породичне историје представља леп начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују породицу. Оваква активност може подстаћи занимљиве разговоре и нова сазнања о пореклу породице. Деца посебно воле да слушају приче о члановима породице које нису упознала, а овакве активности могу бити и веома едукативне.

Провођење квалитетног времена у природи

Природа има моћ да освежи дух и ојача везе међу људима. Окупљање породице за дан проведен на отвореном — кроз пешачење, веслање или пикник — може допринети стварању лепих успомена. Свеж ваздух и заједничка искуства пружају прилику за разговор, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.

Посвећивање дана породици

Овај дан може се претворити у породични дан посвећен активностима које сви воле. Могуће је направити распоред испуњен играма, филмовима или хобијима у којима уживају сви чланови породице. Такви тренуци омогућавају боље упознавање међусобних интересовања и могу допринети откривању нових заједничких активности.

Разговор о породичним вредностима

Важно је одвојити време за разговор о вредностима које породица негује — попут отворености, лојалности, љубави и међусобне подршке. Овакви разговори не само да јачају породичне везе, већ помажу млађим генерацијама да наставе да негују исте вредности.

Међународни дан породице је више од датума у календару — то је подсетник на значај међусобне подршке, блискости и неговања породичних односа.

ИЗВОРИ:

ОГЛАС ЗА ПРОДАЈУ

Оглашава се јавна продаја путничког возила марке DACIA LOGAN BASE 1.4 MPI, регистарске ознаке ZA 002 CJ.

Возило се продаје у виђеном стању.

Почетна цена за возило према процени сталног судског саобраћајног вештака износи: 90.727,00 динара.

Право учешћа на лицитацији имају домаћа и страна правна и физичка лица.

Заинтересована лица могу да разгледају возило у договору са овлашћеним лицима Завода радним данима у периоду од 15.05.2026. до 25.05.2026. године, у времену од 12-14 часова.

Лица заинтересована за куповину возила имају право учешћа на лицитацији ако су до почетка лицитације доставили доказ о уплати депозита.

Депозит се уплаћује у динарима у износу од 10% почетне цене возила на рачун Завода за јавно здравље “Тимок” Зајечар бр. 840-250667-71 или у готовини на благајни Завода.
Пријава за учешће на лицитацији садржи: доказ о уплаћеном депозиту; име и презиме физичког лица, односно назив фирме правног лица; адресу, матични број и потпис; број телефона; број рачуна за враћање депозита.

Пријаве за лицитацију достављају се закључно са 26.05.2026. године до 11 часова. Пријаве послате после овог рока сматраће се неблаговременим.

На повраћај депозита нема право учесник који не прихвати почетну цену и учесник који излицитира највећу цену, а не закључи уговор или не уплати излицитирану купопродајну цену.

Лицитација ће се одржати дана 26.05.2026. године са почетком у 12 часова у просторијама Завода за јавно здравље Тимок Зајечар, ул. Сремска бр. 13.

Регистрација учесника је 26.05.2026. године од 11 до 12 часова, на месту где се одржава лицитација.

ПДВ и остали трошкови купопродаје падају на терет купца.

2. Оглашава се јавна продаја теретног возила марке ISUZU D-MAX, регистарске ознаке ZA 042 GV.

Возило се продаје у виђеном стању.

Почетна цена за возило према процени сталног судског саобраћајног вештака износи: 1.697.522,00 динара.

Право учешћа на лицитацији имају домаћа и страна правна и физичка лица.

Регистрација учесника је 26.05.2026. године од 11 до 12 часова, на месту где се одржава лицитација.

ПДВ и остали трошкови купопродаје падају на терет купца.

3. Оглашава се јавна продаја радне машине Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар – распршивача и замагљивача марке IGEBA U-15 HD-M.

Предметна радна машина продаје се у виђеном стању.

Почетна цена за радну машину: распршивач и замагљивач марке IGEBA U-15 HD-M према процени сталног судског вештака износи: 656.997,00 динара.

Право учешћа на лицитацији имају домаћа и страна правна и физичка лица.

Заинтересована лица могу да разгледају предмет лицитације у договору са овлашћеним лицима Завода радним данима у периоду од 15.05.2026. до 25.05.2026. године, у времену од 12-14 часова.

Лица заинтересована за куповину радне машине марке IGEBA U-15 HD-M имају право учешћа на лицитацији ако су до почетка лицитације доставили доказ о уплати депозита.

Депозит се уплаћује у динарима у износу од 10% почетне цене радне машине на рачун Завода за јавно здравље “Тимок” Зајечар бр. 840-250667-71 или у готовини на благајни Завода.

Пријава за учешће на лицитацији садржи: доказ о уплаћеном депозиту; име и презиме физичког лица, односно назив фирме правног лица; адресу, матични број и потпис; број телефона; број рачуна за враћање депозита.

Пријаве за лицитацију достављају се закључно са 26.05.2026. године до 12 часова. Пријаве послате после овог рока сматраће се неблаговременим.

Лицитација ће се одржати дана 26.05.2026. године са почетком у 13 часова у просторијама Завода за јавно здравље Тимок Зајечар, ул. Сремска бр. 13.

Регистрација учесника је 26.05.2026. године од 12 до 13 часова, на месту где се одржава лицитација.

ПДВ и остали трошкови купопродаје падају на терет купца.

Међународни дан медицинских сестара – 12. maj 2026. год. „НАШЕ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ – НАША БУДУЋНОСТ ОСНАЖЕНЕ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ СПАШАВАЈУ ЖИВОТЕ“

12. мај обележава се широм света као Међународни дан медицинских сестара, на годишњицу рођења Флоренс Најтингел, британске медицинске сестре и зачетнице модерног сестринства као признате професије. Овај датум представља прилику да се истакне значај, посвећеност и снажан утицај медицинских сестара на здравље појединаца и заједнице.

Међународно веће медицинских сестара (ICN) сваке године препоручује тему којом се обележава овај дан. Овогодишњи слоган гласи: „Наше сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спашавају животе“ и усмерен је на важност стварања сигурног, праведног и подстицајног радног окружења у којем ће рад медицинских сестара бити препознат, цењен и подржан.

Председник ICN-а, José Luis Cobos Serrano, истиче да је ова тема изабрана јер медицинске сестре свакодневно, широм света, пружају изузетан допринос очувању и унапређењу здравља. Њихова улога је незаменљива, а њихов потенцијал још већи када су оснажене да делују пуним капацитетом. Оснаживање подразумева обезбеђивање адекватних услова рада, приступ ресурсима, могућности за професионални развој и простор да се њихов глас чује и уважи у обликовању будућности здравствене заштите.

Настављајући се на теме из претходних година – „Економска моћ бриге“ (2024) и „Брига о медицинским сестрама јача економију“ (2025) – фокус у 2026. години ставља се на снагу и утицај који медицинске сестре имају у креирању сигурнијег, ефикаснијег и доступнијег здравственог система за све. Њихова знања, вештине и посвећеност представљају темељ квалитетне здравствене неге и значајан ресурс за решавање савремених здравствених изазова.

ICN ће овим поводом објавити извештај заснован на доказима, који ће указати на значај улагања у медицинске сестре као кључни део здравственог система. Извештај ће нагласити потребу за обезбеђивањем сигурних радних услова, праведне надокнаде, као и могућности за образовање, лидерство и активно учешће у доношењу одлука. Оваква улагања не доприносе само професионалном задовољству, већ директно унапређују квалитет неге и здравствене исходе пацијената.

Писани материјали и стручна упутства доступни су на званичном сајту ICN-а.

https://www.icn.ch/news/icns-call-international-nurses-day-2026-empower-nurses-save-lives

10. mај – Међународни дан физичке активности 2026.

Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај датум део је глобалне иницијативе коју од 2002. године спроводе државе чланице Светске здравствене организације (СЗО), са циљем да се истакне значај редовне физичке активности као једног од кључних предуслова за очување и унапређење здравља и општег благостања.

Недовољна физичка активност, заједно са неправилном исхраном и употребом дувана, сврстава се међу најзначајније факторе ризика за настанак и развој бројних хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес, малигне и респираторне болести. Ове болести се у великој мери могу спречити или ублажити променом животних навика. Поред тога, физичка неактивност негативно утиче и на правилан раст и развој деце и може довести до појаве различитих деформитета. Ипак, доступни подаци, како на националном тако и на глобалном нивоу, показују да физичка неактивност последњих година поприма размере озбиљног јавноздравственог проблема у свим старосним групама.
На глобалном нивоу, више од четвртине одраслих не достиже препоручени ниво физичке активности. То значи да свака трећа одрасла жена и сваки четврти одрасли мушкарац, нису довољно физички активни. Ситуација је још неповољнија код младих, будући да преко 80% адолесцената не испуњава препоруке у погледу минималне физичке активности.

У Србији, према последњем Истраживању здравља становништва из 2019. године, око 41% одраслих је физички неактивно, при чему је неактивност израженија код жена него код мушкараца. Просечно време проведено у седећем положају код особа старијих од 15 година износи готово пет сати дневно, док становници Београда проводе још више времена седећи. Прекомерном седењу, односно седам и више сати дневно, изложена је скоро четвртина популације наше земље узраста 15 и више година. Редовно пешачење или вожњу бицикла у препорученом трајању практикује тек око 10% грађана, док се фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави приближно сваки једанаести становник.

У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75-150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.

ЗАШТО ТРЕБА БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?

Бављење физичком активношћу представља једну од најзначајнијих навика коју сваки појединац, без обзира на године, треба да усвоји ради очувања и унапређења здравља.

Добробити редовне физичке активности су вишеструке:

Физичка активност доприноси снижавању крвног притиска, смањењу количине масног ткива, унапређењу регулације шећера у крви и бољем функционисању органа за варење. Истовремено она побољшава циркулацију и снабдевање ткива кисеоником, чиме се значајно умањује ризик од настанка хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, мождани удар, дијабетес и различите врсте карцинома (посебно дебелог црева, дојке, плућа, простате, јетре и ендометријума).

Редовно кретање позитивно утиче на развој моторичких способности и здравље мишићно-скелетног система, помаже у одржавању оптималне телесне тежине и смањује ризик од остеопорозе, падова и повреда, нарочито код старијих особа.

Поред физичких користи, физичка активност има значајан утицај на ментално здравље – смањује стрес, напетост, анксиозност и симптоме депресије, који су често повезани са седентарним начином живота. Такође подстиче лучење мелатонина, што доприноси бољем квалитету и дужини сна.

Редовно вежбање побољшава самопоуздање, когнитивне функције и опште психичко благостање, а истовремено подстиче развој и одржавање социјалних вештина и доприноси бољој друштвеној интеграцији.

Код младих, физичка активност је повезана са бољом концентрацијом, памћењем и бољим успехом у школи, као и са мањом вероватноћом усвајања ризичних понашања, као што су употреба дувана, алкохола и других психоактивних супстанци.

Поред индивидуалних користи, значајни су и друштвени и економски ефекти – смањење трошкова здравствене заштите, повећање радне продуктивности и стварање здравијег окружења за живот.

АДЕКВАТАН НИВО ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ МОЖЕ СПРЕЧИТИ СКОРО 5 МИЛИОНА

ПРЕВРЕМЕНИХ СМРТНИХ ИСХОДА ГОДИШЊЕ ШИРОМ СВЕТА!

УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ГОЈАЗНОСТ

Физичка активност има кључну улогу у превенцији и контроли гојазности, јер доприноси успостављању енергетске равнотеже између уноса и потрошње калорија. Повећањем енергетске потрошње и убрзањем метаболизма, редовно кретање доприноси смањењу количине масног ткива и одржавању здраве телесне тежине. Истовремено, физичка активност може утицати на регулацију апетита и смањење уноса висококалоричне хране, чиме додатно доприноси одржавању здраве телесне тежине. Код деце и одраслих, довољан ниво физичке активности смањује ризик од настанка гојазности и њених компликација, као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес, док код особа које већ имају вишак килограма представља важан део свеобухватног приступа лечењу и унапређењу здрав

ПРЕПОРУКЕ ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ:
·        Будите физички активни током читавог живота – кад год можете и колико год можете.
·        Смањите време које проводите седећи – устајте, крећите се, правите паузе.
·        Нека ваша физичка активност буде разносврсна – мењајте темпо, трајање и врсту активности.
·        Одрасле особе треба да имају најмање 150 минута умерене активности недељно и радите вежбе за мишиће бар два пута недељно.
·        Радите вежбе истезања најмање два пута недељно.
·        Мала деца треба да буду физички активна најмање 3 сата дневно, кроз игру и кретање.
·        Школска деца и адолесценти треба да буду активни бар 60 минута сваког дана.
·        Ограничите време испред екрана код деце и младих на највише 2 сата дневно.
·        Ако имате преко 65 година, укључите вежбе за одржавање и побољшање равнотеже и координације.
·        Сваки додатни покрет се рачуна – и мало је боље него ништа.
·        Вежбајте безбедно – бирајте безбедно окружење и користите одговарајућу опрему.
·        Укључите кретање у свакодневне активности – користите степенице уместо лифта, идите пешке или бициклом кад год можете, паркирајте се мало даље од жељене дестинације. Ако користите превоз, сиђите бар две станице раније и прошетајте.
·        Физичка активност није само спорт – и рад у башти, кућни послови или игра са децом и кућним љубимцима се рачунају.

·        Покрените се заједно са другима – укључите породицу и пријатеље, биће лакше и занимљивије.
·        Поставите достижне циљеве и пратите свој напредак – водите белешке или користите апликације да останете мотивисани.

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ УЖИВАЊЕ, А НЕ ОБАВЕЗА!
ПОСЕБНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ГОЈАЗНЕ ОСОБЕ
·        Почните полако – крените са 10–15 минута активности дневно и постепено продужавајте време.
·        Бирајте умерене аеробне активности – брзо ходање, пливање, вожња бицикла или вежбе у води су добар избор.
·        Да бисте заштитили зглобове, дајте предност активностима са мањим оптерећењем – пливању, нордијском ходању или вежбању на елиптичном тренажеру.
·        Поставите циљ да временом достигнете око 300 минута активности недељно.
·        Комбинујте аеробне вежбе и вежбе снаге – јачање мишића помаже убрзању метаболизма.
·        Укључите вежбе истезања, равнотеже и флексибилности – као што су јога или пилатес – да бисте побољшали покретљивост и свакодневно функционисање.
·        Активност треба уводити постепено и прилагођавати је здравственом стању особе.
·        Било каква физичка активност је боља него никаква

Посаветујте се са здравственим радником или стручњаком за физичку активност како бисте изабрали праву врсту и меру активности за себе.
Информишите се из проверених извора и континуирано унапређујте своје знање о здравим животним навикама.

Уколико желите да проверите своје знање о физичкој активности, то можете учинити попуњавањем теста „Шта знате о физичкој активности“.

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdzLkPiam3yFxlSrggd5rAL6Z_2tb5aSQtMPGTyFIVZZHehkg/viewform

Европска недеља јавног здравља 2026: Улагање у одрживо здравље и благостање

Већ традиционално током маја се обележава Европска недеља јавног здравља, а ове године активности ће се спровести од 4. до 8. маја уз глобалну тему која се односи на значај улагања у здравље и благостање кроз одрживе приступе. Иницијатор кампање је Европско удружење за јавно здравље, а учествују бројне партнерске институције и организације широм континента кроз акције у локалним заједницама, али и кроз међусобно повезивање и синергију са циљем промоције кључних порука и што већег учешћа грађана.

Поред опште теме, сваки дан у оквиру Европске недеље јавног здравља се обележава под посебним слоганом који је усмерен на приоритетне области.

Први дан је посвећен политикама које дориносе здрављу указујући на значај и последице одлучивања на свим нивоима не само у здравственом систему, већ и другим секторима, са циљем да се истакне важна чињеница да улагања у здравље нису трошак друштва, већ инвестиција у хумани капитал и одрживу животну средину која се вишеструко враћају кроз смањење трошкова здравствене заштите, бољу продуктивност, иновације и конкурентност на тржишту, доприносећи одрживом економском расту. Такође, докази истраживања указују да велики број одредница здравља потиче ван здравственог система, попут услова становања, доступности образовања, адекватности транспорта, развијености система водоснадбевања и санитација, запошљавања, расположивости социјалних давања, наглашавајући значај интерсекторског деловања. И поред таквих сазнања, операционализација концепата који су познати као Здравље у свим политикама и Здравље за све кроз развој и усвајање интегрисаних политика и даље остаје изазов у многим земљама. Један од начина имплементације и потенцијалних решења јесте сарадња на локалном нивоу различитих актера у области јавног здравља кроз заједничке координисане акције засноване на партиципативним локалним политикама и стратегијама.

Тема другог дана је блиско повезана са претходном и односи се на приступе усмерене на смањење неједнакости у здрављу као императив у досезању социјалне кохезије, високог нивоа институционалног поверења и економске стабилности. Здравствене неједнакости су често удружене са другим неједнакостима у друштву, системски узроковане, доводећи до мање доступности и коршћења услуга, умножавања ризика у најосетљивијим социјалним групацијама, лошијих здравствених исхода и значајних економских последица за појединце и друштво у целини. Приступи усмерени на смањење неједнакости у друштву се односе на интензивнију подршку онима који се препознају као посебно рањиви, у складу са потребама, уз њихово укључивање у креирање потенцијалних решења, пре свега у локалним срединама. Иницијативе на локалном нивоу не треба да буду изоловане, већ засноване на свеобухватним системским променама које се баве друштвеним детерминантама, обезбеђујући правичан приступ услугама и оснажујући маргинализоване заједнице.

Трећи дан је посвећен значају менталног здравља као јавно-здравственог приоритета широм Европе. Време интензивних промена услед друштвених, економских, еколошких , технолошких тенденција и токова утичу на капацитете људи да се прилагођавају и одговоре све бројнијим и комплекснијим захтевима. Осећај хроничне неизвесности и несигурности, животне тешкоће праћене различитим губицима у великој мери утичу на емоционално здравље и појаву различитих стања пре свега анксиозности и депресије. Подаци указују да су поремећаји менталног здравља све чешћи и да се у европском региону просечно јављају код сваке шесте особе, односно да више од 140 милиона људи пати од поремећаја, а да економске последице изражене не само кроз директне трошкове услед лечења, већ и индиректне услед смањене продуктивности и последица на индивидуалном и друштвеном нивоу износе укупно око 4% БДП-а. Уочава се недовољност капацитета и фрагментираност система здравствене заштите у пружању адекватне мултидисциплинарне подршке особама са поремећајима менталног здравља. Такође, недовољна улагања у свеобухватне превентивне програме доприносе актуелном стању. Као императив се сагледава потреба за оснаживањем служби које се баве менталним здрављем пре свега на нивоу примарне здравствене заштите уз развој услуга у локалној заједници и њиховог међусобног повезивања у циљу што боље доступности и ефикасности у пружању подршке. Посебна пажња треба да се усмери на међусекторску сарадњу, изградњу потребне инфраструктуре у свим областима и адекватно финансирање делотворних програма заснованих на доказима и развијених у складу са адекватно сагледаним потребама, а у циљу досезања високог степена менталног благостања и развоја отпорности заједница на различите изазове.

Тема претпоследњег четвртог дана сагледава транспарентно и партиципативно одлучивање и доношење политика као важне одреднице здравља. Одговорно управљање у свим сегментима друштва, засновано на дијалогу и поверењу, уз висок степен учешћа грађана представља основну полугу за развој и одрживи напредак. Истиче се значај проверених, утемељених, доследних, лако доступних информација из поузданих извора, отворености институција према грађанима, као и сарадње различитих партнера како би поруке од значаја за јавно здравље и свеопште благостање биле адекватно перципиране и процесуиране. Потребно је да стручне службе и доносиоци одлука унапреде механизме комуникације са јавношћу, буду осетљиви на забринутости и да адекватно и благовремено пруже одговоре и предузму кораке који се од њих очекују. И ту, у отвореном, уважавајућем демократском дијалогу лежи простор за изградњу поверења, који уз проактивно деловање грађана и одговорност институција, доприноси успостављању тзв. приступа целог друштва.

Недеља јавног здравља се завршава петог дана снажном поруком о кадровској ситуацији у системима здравствене заштите и потребом за унапређење. У овом тренутку у Европи недостаје преко милион здравствених радника. Узроци су бројни, а неки од њих се односе на недовољност дугорочног планирања, недостатак интерсекторске координације, фрагментираност система, структурне недостатке, повећане потребе популације за здравственим услугама. Очекују се значајни реформски процеси праћени адекватним улагањима у систем образовања, запошљавање и подршку запосленима. Неопходно је заједничко стратешко кадровско планирање, развој капацитета кроз додипломско и последипломско образовање, запошљавање у складу са потребама, обезбеђење адекватних услова рада и накнада за рад, изградња вештина, подршка развоју стручних каријера, организационо унапређење, увођење иновативних модела рада и дигиталних алата као потпоре за одлучивање у клиничким окружењима. Предстоји свеобухватан дуготрајан процес са јасним циљем – подршка здравственим радницима!

Извор:https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1643-evropska-nedelja-javnog-zdravlja-2026-ulaganje-i-odrzivo-zdravstvo-blagostanje