Вести - ЗЈЗ "Тимок"

Падови на залеђеним површинама – како се заштитити?

Падови на залеђеним површинама – како се заштитити?

Поред идиличних призора и дивних снежних пејзажа, зима са собом доноси и бројне и скривене опасности које леже испод нежног белог покривача. Падови на леду један су од главних изазова са којима се сусрећемо током хладних месеци, и представљају озбиљан ризик од повреда. Без обзира да ли сте у градском окружењу, на селу или на радном месту- клизави тротоари, стазе и улице постају подлога на којој се свакодневно суочавамо с потенцијалним опасностима.

Свако може бити изложен ризику од падова на леду, али одређене категорије становништва имају додатне факторе који их чине рањивијима.

• Старије особе: Старије особе често имају смањену равнотежу и мобилност, чиме су изложеније ризику од падова.

• Деца: Деца су склонија неопрезном кретању, а клизаве површине повећавају опасност од падова.

• Особе с инвалидитетом: Особе с одређеним инвалидитетом могу имати потешкоћа у одржавању равнотеже, што их чини осетљивима на клизаве површине.

• Труднице: Труднице, због промена у равнотежи и повећане осетљивости на повреде, могу бити подложније падовима.

• Особе с одређеним здравственим стањима: Особе с одређеним здравственим стањима попут остеопорозе, артритиса или других проблема с костима и зглобовима могу бити подложније повредама након пада на леду.

• Радници на отвореном: Особе које раде на отвореном, попут грађевинских радника или достављача, изложене су повећаном ризику од падова на леду у току радног времена.

• Спортисти и рекреативци: Особе које се баве зимским спортовима или рекреацијом на отвореном, као што су клизање или скијање, такође су подложне падовима на леду.

Повреде узроковане падовима могу бити различитог степена тежине, у зависности од физичког стања особе која је пала и фактора околине. Најчешће последице падова су модрице и истегнућа тетива и лигамената, али су честе и озбиљне повреде попут уганућа и ишчашења зглобова, руптура мишића, повреда леђа, прелома руку и ногу, потреса мозга и других повреда главе, а у најтежим случајевима може доћи до повреде кичмене мождине.

Придржавање одређених савета може помоћи у смањењу вероватноће настанка пада и спречавању озбиљнијих последица.

ИЗБЕГАВАЈТЕ НЕПОТРЕБНЕ ИЗЛАСКЕ!

Трудите се да без преке потребе не излазите напоље током неповољних временских услова, нарочито док површине за ходање нису адекватно очишћене.

ОБУЦИТЕ СЕ ПРАВИЛНО!

Носите топлу одећу- капут или јакну која вам прекрива највећи део тела, јер вам може ублажити пад. На рукама обавезно имајте одговарајуће рукавице, пошто оне могу спречити повреде прстију и шака.

ОБУЋА МОРА БИТИ ПРИЛАГОЂЕНА ЗИМСКИМ УСЛОВИМА!

Правилан избор обуће кључан је фактор у превенцији падова на леду.

Избегавајте обућу са глатким ђоном и штиклама. Уместо тога носите непромочине чизме или дубоке ципеле које покривају скочни зглоб и које имају неклизајућу подлогу, попут гумене, са дубоким шарама.

ОБАВЕЗНО ПОНЕСИТЕ НАПУЊЕН МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН!

Мобилни телефон ће вам бити драгоцена помоћ уколико треба да позовете некога да вам помогне, или хитну медицинску помоћ.

ИСПЛАНИРАЈТЕ ВАШЕ ВРЕМЕ!

На заказане обавезе и састанке крените раније како бисте избегли журбу и брзо ходање по леду.

ОЧИСТИТЕ СТАЗЕ И СТЕПЕНИЦЕ!

Редовно чистите снег и лед са прилаза, стаза и степеница. Користите со, песак или средства за отапање леда, како бисте спречили стварање клизавих површина. Адекватно државање стаза по којима се крећете смањиће ризик од настанка незгоде.

ИЗБЕГАВАЈТЕ НЕОЧИШЋЕНЕ ПОВРШИНЕ!

Ходајте по осветљеним површинама, пре свега оним које су очишћеме од леда. Међутим, имајте у виду да чак и на овим површинама може бити делова са снегом и ледом који се није отопио, и сходно томе увек будите на опрезу и ходајте полако – ситним корацима, како бисте избегли неочекивани пад. Избегавајте неравне површине колико год је могуће. Избегавајте степенице или ивичњаке са ледом. Обратите пажњу на постојање тзв. црног леда!

ПРАВИЛНО ХОДАЈТЕ ПО СНЕГУ И ЗАЛЕЂЕНИМ ПОВРШИНАМА!

Уколико немате другог избора и морате да пређете преко залеђене површине придржавајте се следећег:

• Ходајте полако и правите мање кораке.

• Останите сконцентрисани и гледајте испред себе. Немојте разговарати мобилним телефоном, нити куцати поруке док ходате.

• Немојте носити велики терет како не бисте изгубили равнотежу.

• Руке треба да буду слободне како би вам помогле у одржавању равнотеже- немојте их држати у џеповима!

• Избегните искушење да потрчите како бисте стигли на превоз и не претрчавајте преко пешачког прелаза (посебан опрез када ходате преко белих површина на зебри).

ХОД ПИНГВИНА

Приликом нормалног хода центар наше равнотеже је у средини тела и наша телесна тежина се подједнако распоређује на обе ноге. Овакав начин хода по леду приморава наше ноге да носе телесну тежину под оштрим углом у односу на подлогу, што може резултовати веома незгодним падовима и повредама. Променом начина хода можете избећи овакве падове. Стручњаци за безбедност широм света препоручују ходање попут пингвина, пошто је њихов начин хода најстабилнији.

Како ходати као пингвин? Раширите стопала мало више него што је уобичајено и лагано се нагните унапред, како би центар равнотеже био на предњој нози, са тежиштем преко предњег стопала. Како бисте додатно побољшали равнотежу испружите руке у страну.

КОРИСТИТЕ ПОМОЋНА СРЕДСТВА!

Уколико се крећете по врло клизавим површинама, размислите о коришћењу штапова за ходање. Ова помоћна средства пружају додатну стабилност и подршку, смањујући ризик од пада.

ПОСЕБАН ОПРЕЗ ПРИЛИКОМ УЛАСКА И ИЗЛАСКА ИЗ ВОЗИЛА!

Улазак и излазак из возила у зимским условима такође се повезује са већим ризиком од настанка падова. Будите посебно опрезни и користите врата или рам свог аутомобила као подршку приликом уласка или изласка из возила. Немојте држати предмете — попут ранчева или торбица — док излазите. Пре него што узмете било који предмет, изађите из возила у потпуности .

САВЕТ ВИШЕ…

РАДИТЕ НА СВОЈОЈ РАВНОТЕЖИ И ФЛЕКСИБИЛНОСТИ!

Што су ваша равнотежа и флексибилност боље, лакше ћете избећи пад или ће последице пада бити блаже. Покушајте да редовно практикујете вежбе које ће побољшати вашу равнотежу и координацију покрета.

ЧУВАЈТЕ ЗДРАВЉЕ СВОЈИХ КОСТИЈУ!

Уношење довољних количина калцијума и витамина Д, пре свега правилном исхраном и излагањем сунцу, су веома важни за здравље костију и могу смањити вероватноћу настанка падова и ублажити њихове последице.

ИЗБЕГАВАЈТЕ УПОТРЕБУ АЛКОХОЛА И ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ!

Злоупотреба алкохола може да изазове оклизнуће и падове. С обзиром да алкохол нарушава равнотежу, моторичке вештине и правилно расуђивање, вероватноћа пада на леду након конзумације алкохолних пића се драстично повећава.

Одређени лекови такође делују на стабилност и равнотежу. Сваки лек који утиче на психофизичке способности (антидепресиви, седативи, антиконвулзиви и др.) , као и поједини лекови за побољшање кардиоваскуларне функцију, могу повећати ризик од пада. Обавезно разговарајте са изабраним лекаром како бисте сазнали да ли ваши лекови могу утицати на вашу равнотежу.

Сви ови кораци заједно могу значајно смањити ризик од падова на поледици и леду и обезбедити да зимски месеци буду безбедни за све чланове заједнице.

Запамтите, превентивне мере су кључне, и сходно томе уложите време и труд како бисте осигурали своју и безбедност других током хладних дана.

КОЛИКО ДО ПАДА ДОЂЕ…

ПОКУШАЈТЕ ДА ПАДНЕТЕ БЕЗБЕДНО!

Ако осетите да почињете да падате, трудите се да избегнете пад на колена, зглобове или леђа. Покушајте да паднете на меснати део тела- бок, задњицу или рамена. Немојте испружити руке како бисте прекинули пад јер на тај начин повећавате ризик од прелома шаке и ручног зглоба. Уколико је могуће нека вам лактови буду савијени, а тело опуштено. Опуштени мишићи помажу да се ударац након пада равномерније распореди по телу, и самим тим смањује шансе за повреду. Ако је ваше тело укочено, то може повећати ризик од прелома кости.

КАКО ТРЕТИРАТИ ПОВРЕДЕ НАСТАЛЕ УСЛЕД ПАДОВА НА ЛЕДУ

Чак и ако нисте озбиљно повређени, пад може да вам проузрокује модрице и болове данима. Ако имате велике модрице или болове у мишићима, користите RICE методу: одмор, лед, компресија и елевација. Повређени део тела треба хладити (постављањем хладне облоге или леда увијеног у тканину или кесу) и држати у повишеном положају како би се смањио оток и бол. Лекови против болова такође могу помоћи.

Имајте на уму да опоравак може трајати од неколико дана до неколико недеља. Такође запамтите да код неких повреда од падова можда нећете одмах осетити симптоме. Уколико вам се стање не побољша у року од неколико дана, обратите се вашем лекару.

Додатни савети за збрињавање повреда приликом пада:

• Одмах примените лед или хладне облоге да бисте спречили или смањили оток.

• Користите лед или хладно паковање три пута дневно најмање 10 до 20 минута.

• Почните са топлим облогама, три или четири дана након нестанка отока . Топлота помаже да се повећа проток крви, што може смањити модрице. • Имајте у виду да је за сваки опоравак потребно време!

Акредитована лабораторија ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар- сигуран партнер за сигурну будућност

Акредитационо тело Србије поново је доделило сертификат о акредитацији, чиме се наставља у континуитету 16 година одржавања акредитације лабораторије ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар. Овим сертификатом о акредитацији потврђује се да тело за оцењивање усаглашености Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар задовољава тачке стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17025:2017 те да је компетентно за обављање послова испитивања. Сертификат је додељен у четвртак, 21. децембра 2023. године у амфитеатру Народне банке Србије. Директор АТС-а, мр Драган Пушара, поздравио је све присутне и дао кратак осврт на активности које су обележиле ову годину. Представници лабораторије ЗЈЗ Тимок“ Зајечар препознати су и похваљени за свој труд и рад, што је резултирало потврдом о компетентности послова којима се баве.

Зашто је важно акредитовати услуге данас, као једини валидан начин пословања? Акредитација је начин за успостављање поверења на тржишту производа и услуга ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар са својим корисницима. Заправо, акредитација представља независну и непристрасну оцену наше компетентности као тела која обављају послове испитивања. То је поступак којим национално тело за акредитацију утврђује да ли тело за оцењивање усаглашености ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар испуњава захтеве за обављање одређених послова оцењивања усаглашености, који су утврђени у одговарајућим српским, односно међународним и европским хармонизованим стандардима. Акредитационо тело Србије (АТС), као важна институција система инфраструктуре квалитета у Републици Србији, додељивањем компетентности телу за оцењивање усаглашености доприноси обезбеђењу квалитета и безбедности производа и услуга у нашој земљи и иностранству.

Бенефити акредитоване лабораторије као сигурног партнера за будућност:

акредитација гарантује подизање нивоа организацијске и техничке оспособљености лабораторија за испитивање и медицинских лабораторија;
са аспекта државе, акредитација је међународно признато средство за осигурање поверења у рад институција, које је држава овластила за послове оцењивања усаглашености (испитивања, еталонирања, контролисања и сертификације), у циљу заштите јавних интереса и повећања поузданости у доношењу одговарајућих одлука. Акредитација је мера за успостављање поверења на тржишту производа и услуга и елемент инфраструктуре квалитета једне земље, која повезана са европском и међународном заједницом, осигурава препознатљивост, прихваћеност и признање оцене усаглашености захтева за производе изван граница земље;
са аспекта привреде, акредитација обезбеђује поуздана испитивања и мерења, повећава поузданост доношења одлука на основу тих испитивања и мерења, смањује трошкове, недостатке на производима и помаже при одлучивању и процењивању ризика. Производи, сертификовани од стране акредитованих сертификационих тела, повећавају поверење потрошача, корисника производа, као и конкурентност на тржишту. Системи менаџмента, сертификовани од стране акредитованих сертификационих тела, повећавају поверење у пословање и конкурентност организације и олакшавају приступ новим тржиштимa;
са аспекта потрошача и корисника, акредитација пружа поверење у безбедност производа и услуга, ако су исти испитани, потврђени или под надзором компетентних организација које задовољавају међународно прихваћене критеријуме. Корисници данас траже безбедне и квалитетне производе па се произвођачи и добављачи труде да испуне специфичне захтеве. То често значи да се производи шаљу у акредитовану лабораторију, контролно или сертификационо тело ради потврђивања и провере карактеристика производа у односу на стандард или одговарајућу спецификацију.

Акредитација лабораторије Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар још једном је потврдила њену сталну бригу на унапређењу јавног здравља кроз спречавање и сузбијање водећих ризика по здравље, унапређења животне и радне околине, јачање партнерства за здравље на локалном нивоу уз све веће задовољство корисника пружањем јавно здравствених услуга, јачање здравствених система „усмерених на људе“ уз праћење међународних и европских трендова и стандарда.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар

– МИ БРИНЕМО О ВАШЕМ ЗДРАВЉУ –

Како преживети празнике а не додати килограме

Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини конзумирање хране још пријатнијим, јер нас таква трпеза храни и физички и емотивно. Зато треба не само за празнике већ и у животу уопште развити вештину – умереност.

Развија се у најранијем детињству учењем тј. моделом понашања да ништа није забрањено док год се конзумира у разумним количинама. Преједање је социјално прихваћена норма, али ако одступите мало од ње то вас неће чинити мање чланом породичне заједнице. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.

Није лако “преживети” период од Аранђеловдана до Св. Јована када се у великим количинама спремају различита јела. Тада се треба придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и разноврсна.

Али из вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, знамо да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.

Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана резултује већом глађу у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.

Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније.

Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.

Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).

Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.

Међународни дан особа са посебним потребама

Годишње обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 3. децембра проглашено је 1992. године Резолуцијом 47/3 Генералне скупштине Уједињених нација. Обележавање Дана има за циљ да промовише разумевање питања инвалидитета и мобилише подршку за достојанство, права и добробит особа са инвалидитетом.

Након одржане седамдесет седме седнице Генералне скупштине Уједињених нација са темом „Преломни тренутак: трансформативна решења за међусобно повезане изазове“, уз признање да се свет налази у критичном тренутку у историји Уједињених нација, констатовано је да је време да се предузму акције и пронађу заједничка решења у изградњи одрживијег и отпорнијег света за све и за генерације које долазе.

Најчешће су у тренуцима кризе, припадници рањивих група као што су особе са инвалидитетом највише искључени и препуштени сами себи. У складу са централном одредницом Агенде за одрживи развој до 2030. да „не оставимо никога иза себе“, кључно је да се кроз сарадњу влада и јавног и приватног сектора пронађу иновативна решења и за особе са инвалидитетом како би свет учинили доступнијим и праведнијим местом.Глобално обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом ове године обухвата различите теме о којима ће се говорити а које се односе на развој инклузије особа са инвалидитетом у области запошљавања, у смањењу неједнакости и инклузије у области спорта као примера добре праксе.Иновације у области запошљавања укључују знања и вештине потребне за запослење у иновативном, брзопроменљивом технолошком пејзажу и помоћне технологије које могу повећати доступност запошљавању и бити укључене у радно место. Иновације, практични алати и добре праксе за смањење неједнакости у јавном и приватном сектору укључују особе са инвалидитетом и промовисање различитости на радном месту. Област спорта је препозната као место за иновације, запошљавање и правичност. Чињеница је да је промоција здравља особа са инвалидитетом дуги низ година била занемарена област интересовања друштва у целини и опште здравствене заједнице, те је у великој мери неопходно да се истраживачи, финансијери и пружаоци здравствених услуга покрену у циљу успостављања квалитетније здравствене заштите за особе са инвалидитетом.

Циљеви програма промоције здравља за особе са инвалидитетом обухватају:

– смањење секундарних стања као што су гојазност, хипертензија, декубитус итд. одржавање функционалне независности

– пружање могућности за разоноду и уживање

– побољшање укупног квалитета живота кроз смањење еколошких баријера за добро здравље.

Како би се постигли ови циљеви, потребне су иницијативе за промоцију здравља у заједници за особе са инвалидитетом, колективни напори који би могли да обогате животе особа са инвалидитетом, као што су нпр. проширење услуга у центрима за рекреацију, промоција добре здравствене праксе за особе са инвалидитетом, оснаживање особа са инвалидитетом да преузму контролу над сопственим здрављем.

У Републици Србији, Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом за период од 2020. до 2024. године је предвиђен низ мера и активности чија би реализација допринела остварењу три посебно истакнута циља: повећаној друштвеној инклузији особа са инвалидитетом, обезбеђењу уживањa права особа са инвалидитетом на пословну способност и породични живот на равноправној основи са другима и ефикасној заштити од дискриминације, насиља и злостављања, и системском увођењу перспективе инвалидитета у доношење, спровођење и праћење јавних политика.

На основу процена Европске агенције за реконструкцију из 2006. године, у Републици Србији живи између 700.000 и 800.000 особа са инвалидитетом, што је и просечан број особа са инвалидитетом у земљама ЕУ (између 8 – 12% од укупног броја становника). „У друштву су широко раширене предрасуде и стереотипи о особама са инвалидитетом, чему значајно доприносе медији, а запослени у институцијама система свој рад још увек заснивају на медицинском моделу инвалидитета. Теме о значењу, природи и последицама инвалидитета нису заступљене у образовним програмима. На универзитетима друштвено-хуманистичких наука не постоје студије инвалидитета (eng. disability studies), које се као посебна академска дисциплина изучавају на многим универзитетима у свету, што за последицу има низак ниво знања будућих професионалаца о социјалном конструкту инвалидитета. Жене са инвалидитетом су у ризику од вишеструке дискриминације, невидљиве су у јавној сфери, не учествују у довољној мери у јавном и политичком животу, суочавају се са тешкоћама у остваривању својих права и изложене су родно заснованом насиљу“, Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.

Глобална солидарност, заједничка одговорност

ШТА je ХИВ?

Вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) је ретровирус који узрокује стечени синдром имунодефицијенције – АИДС, који карактерише опадање способности имунског система организма. ХИВ спада у лентивирусе. Припада фамилији вируса Ретровирида, одфамилији Лентивирида – једна од три субфамилије ретровируса, за које је карактеристично да су то спори вируси, што значи да се дуго задржавају у домаћину и доводе до споре прогресије болести. Ван домаћина, овај вирус може да преживи свега неколико секунди и посебно је осетљив на топлоту.

ХИВ инфицира имунски систем, узрокујући прогресивно оштећење и на крају га чини неспособним да се бори против инфекција. Вирус се везује за ћелије имунског система и ћелије централног нервног система. Главне ћелије нашег имунског (одбрамбеног) система које ХИВ инфицира зову се “Т помоћнички” лимфоцити. Како оне координишу све друге имунске ћелије свако оштећење или губитак Т помоћничких лимфоцита озбиљно нарушава целокупан имунски систем.

Начини преношења ХИВ инфекције

Човек је једини резервоар ХИВ инфекције. ХИВ не може да преживи дуго изван људског тела (на површини тела, предмета и слично), и не може да се умножава изван људског организма. Од овог вируса не могу да оболе животиње, нити се са њих вирус може да пренесе на било који начин.

Извор инфекције за човека су различите људске излучевине, јер се вирус може наћи у свим телесним течностима људског организма. Међутим, иако се ХИВ може наћи у скоро свим телесним течностима, он се не може пренети уколико оне немају ту минималну количину вируса која може изазвати инфекцију. Најмања количина вируса која је потреба да би се нека инфекција пренела назива се “минимална инфективна доза”.

Количина вируса које се могу наћи у појединим телесним течностима зависе од:

Стадијума болести (у асимптоматској ХИВ инфекцији количина слободних вируса у телесним течностима је мања него код манифестне болести – АИДС-а) и врсте телесне течности.

Концентрације вируса који се налазе у различитим телесним течностима која је представљена је следећим редом: Крв > сперма > вагинални секрет > мајчино млеко > пљувачка > плодова вода > мождана течност > зглобна течност > сузе > зној. Извор инфекције за човека најчешће су ипак крв и крвни деривати, вагинални секрет, сперма (и перејакулаторна течност) и мајчино млеко. У осталим телесним течностима концентрација вируса је толико мала, да је заражавање преко њих занемарљиво.

ХИВ се обично не налази у мокраћи због њеног изузетно киселог ph

Вируса нема у ноктима и длакама.

Најчешћи начин преношења ХИВ инфекције је сексуални контакт. У сперми ХИВ позитивног мушкарца, као и у вагиналном секрету жена које су инфициране, налази се довољан број ћелија инфицираних ХИВ-ом да се и чак сексуалним контактом пренесе инфекција. ХИВ инфекција се може пренети и крвљу (најчешће употребом истог шприца за интравенско уношење психоактивних супстанци) и са мајке на дете (током трудноће, порођаја и дојења новорођенчади, уколико је мајка ХИВ позитивна). Преношење ХИВ инфекције преко трансфузије крви или крвних деривата изузетно је ретко, јер се и крв, као и ткива и органи за трансплантацију узимају само од особа које нису инфициране ХИВ-ом, поготово од 1987. године када је у нашој земљи законски регулисана контрола свих продуката крви, ткива и органа на ХИВ.

ХИВ се НЕ преноси:

Преко ваздуха и воде

Руковањем, грљењем, љубљењем

Дељењем прибора за јело, посуда и постељине

Пљувањем, кијањем и кашљањем

Преко уједа инсеката (комараца, крпеља) или животиња

Коришћењем заједничког тоалета, базена или сауне

ХИВ се не може пренети кроз здраву, неоштећену кожу

Разлика између ХИВ инфекције и АИДС-а

Битно је нагласити да ХИВ и АИДС нису исто. ХИВ је вирус који може да изазове инфекцију, док је АИДС стање. Такође, док се АИДС не може пренети са једне особе на другу, вирус ХИВ-а може. Зараза ХИВ-ом може да доведе до развоја АИДС-а, али исто тако особа која има ХИВ, не мора да има и АИДС. Са друге стране,особа која има АИДС, тј. сиду, има и ХИВ.

Особа која има ХИВ инфекцију (ХИВ позитивна особа) може и десетак година бити само инфицирана вирусом, а да при томе нема никакве симптоме болести и осећа се сасвим добро. Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година од инфекције (најчешће 7 до 10, па и више година) и тек када се појаве клиничке манифестације (број ЦД4 лимфоцита падне испод 200, или ако особа већ има, или ће скоро испољити знаке неке секундарне инфекције или тумора) кажемо да је особа оболела од АИДС-а, или сиде.

АИДС је најтежа и терминална клиничка манифестација хроничне инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ). То је последњи стадијум ХИВ инфекције која се јавља када је имунски систем тела тешко оштећен због вируса. Ови називи/дефиниција болести дате су како од Светске здравствене organizacije (WHO) тако и од стране Центра за контролу болести у САД (ЦДЦ – Центер оф Дисеасе Цонтрол) да би се потпуно одвојила ХИВ инфекција од АИДС-а.

Фактори ризика за добијање ХИВ инфекције

Статистике показују да је у односу на општу популацију ризик од инфицирања ХИВ-ом 35 пута већи међу особама које убризгавају дроге путем ин‌јекције, 30 пута већи за жене које се баве проституцијом, 28 пута већи међу хомосексуалним особама и 14 пута већи међу трансродним особама.

Људи који су у већем ризику да се заразе ХИВ-ом укључују:

особе са тренутним или претходним партнером са ХИВ-ом
особе са садашњим или претходним партнером који је из области са високом стопом ХИВ-а
људе који су из области са високом стопом ХИВ-а
људе који се баве хемисексуалним сексом (користе дрогу да помогну или побољшају секс)
мушкарце који имају незаштићени секс са мушкарцима
жене које имају незаштићени секс са мушкарцима који имају секс са мушкарцима
људе који убризгавају дрогу и деле опрему за дрогирање
особе које имају незаштићени секс са неким ко је убризгао дрогу и делио опрему за дрогирање
особе које деле сексуалне играчке са неким ко је заражен ХИВ-ом
особе са историјом полно преносивих инфекција, хепатитисом Б или хепатитисом Ц
особе које су имале више сексуалних партнера
људе који су примили трансфузију крви, трансплантацију органа или ткива, или друге процедуре склоне ризику у земљама које немају јак скрининг за ХИВ
здравствене раднике који би се случајно уболи инфицираном иглом – али је овај ризик изузетно низак
бебе рођене од родитеља са нелеченим ХИВ-ом

Да бисте смањили ризик од преношења ХИВ-а и других инфекција потребно је да:

редовно и на прописан начин узимате АРВ терапију – јер терапија је најбоља превенција ХИВ-а
редовно проверавате виремију (на шест месеци)
се тестирате на друге полно преносиве болести (то можете чинити приликом редовних прегледа и чешће ако сте били у ризику)
користите кондоме (уз лубрикант) правилно и сваки пут када имате сексуални однос
избегавате прекомерну употребу алкохола или дрога приликом секса
пажљиво бирате сексуалне партнере који схватају ризик од полно преносивих инфекција и користе заштиту
подстичите своје партнере да се тестирају на полно преносиве инфекције
уколико убризгавате дроге никада не делите игле или прибор са било ким.

ХИВ симптоми и стадијуми/фазе болести

Нездрав начин живота, неспавање, нередовна и неадекватна исхрана, стресови, постојање других инфекција или болести (пре свега полно преносивих инфекција) могу да веома убрзају појаву клиничких симптома ХИВ инфекције.

Како имунски систем губи борбу са вирусом јављају се и први симптоми болести. У почетку, симптоми су благи а како имунски систем више пропада и симптоми се погоршавају и постају све тежи.

ХИВ инфекција пролази кроз више стадијума/фаза које се генерално могу рашчланити на четири засебне фазе: акутна (примарна) ХИВ инфекција; затим следи дуг латентни период без готово икаквих симптома (клинички асимптоматска фаза), симптоматска фаза ХИВ инфекције, и на крају долази до слома имунског система и појаве различитих „опортунистичких“ инфекција и тумора – фаза прогресије из ХИВ позитивности у АИДС.

Дијагноза ХИВ/АИДСа

ХИВ је први пут дијагностикован 05. јуна 1981. године у Центру за контролу болести (ЦДЦ) у Атланти, у САД, који је дефинисао појаву новог, до тада непознатог обољења (касније названог) АИДС. Почетак епидемије ХИВ/АИДС-а везује се за овај датум. У Србији се подаци о оболелима од ХИВ инфекције воде од 1984. године. Ове податке редовно прати и на свом сајту објављује Институт за јавно здравје Републике Србије “Милан Јовановић – Батут”.

ХИВ инфекција се може дијагностиковати једноставним тестом. Приликом преношења ХИВ-а, имунски систем производи антитела против вируса. Тест крви може да открије та антитела како би се утврдило да ли је вирус присутан. Може проћи неколико недеља након преноса да тест на ХИВ антитела буде позитиван.

Шта је период прозора?

Период прозора је временски период од момента када се догодила инфекција до тренутка када се стандардним тестовима могу открити антигени и антитела на ХИВ.

У овом периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за ХИВ. Данас се користе савремени тестови 4. генерације (тзв. Цомбо Аг-Ат тестови) за које је период прозора између 4 и 8 недеља. У овом периоду ХИВ инфекција протиче незапажено, тако да особа која је инфицирана, најчешће, не зна да је вирус у њој. Важно је истаћи да у овом “периоду прозора”, постоји инфекција и да уобичајено тестирање не открива присуство антитела, па је због тога инфицирана особа не само способна да пренесе вирус другој особи, већ се период прозора сматра „најинфективнијим периодом“ у смислу лакоће преношења вируса. Инфицирана особа је заразна од самог почетка. Прецизније, особа је најзаразнија на самом почетку инфекције и у крајњем стадијуму ХИВ инфекције, односно када добије АИДС.

У периоду прозора количина антитела све време постепено расте, тако да 6 месеци од инфекције количина им је довољна да би се стандардним тестовима доказала. У периоду прозора ова антитела су углавном везана за поједине делове вируса тако да и поред тога што постоје не могу се доказати. Период прозора траје различито у зависности од тзв. имунолошке реактивности одређене особе, односно од способности те особе да брзо и адекватно реагује на присуство вируса тј. да створи антитела. Значи, колико брзо и у којој количини ће одређена особа да створи антитела на ХИВ потпуно је индивидуално. То зависи од многих познатих и непознатих биолошких фактора и домаћина и вируса, а између осталог од животног доба, општег стања организма и исхрањености. Према томе, једна млада, до заражавања здрава особа може да створи брже антитела од једне старе особе, које је већ и пре тога била слаба и изнемогла, болешљива, лоше ухрањена.

ХИВ/АИДС и инфекције

Већина стања која погађају особе са АИДС-ом су опортунистичке инфекције које генерално не погађају здраве људе. Опортунистичке инфекције су инфекције које се јављају као последица пада отпорности организма, најчешће изазване “најбаналнијим” микроорганизмима.

Четири главне врсте опортунистичких инфекција су:

бактеријске инфекције, као што су пнеумонија или туберкулоза (ТБ)

гљивичне инфекције, као што су орални дрозд и пнеумоцистична пнеумонија (ПЦП)

паразитске инфекције, као што је токсоплазмоза

вирусне инфекције, као што је шиндра, тешки и болни осип коже (узрочник је херпес зостер)

Људи са узнапредовалим ХИВ-ом такође имају већи ризик од развоја неких облика рака, као што је рак лимфног система (лимфом).

Лечење ХИВ-а је важно за смањење ризика од рака и дуготрајних стања, као што су кардиоваскуларне и респираторне болести. Ако пушите, престанак је такође важан за смањење ових ризика

Прогноза, терапија и лечење ХИВ инфекције

Већина људи са ХИВ-ом не развије АИДС јер узимање лекова против ХИВ-а на прописан начин зауставља напредовање болести.

Без лекова против ХИВ-а, 80-90% оболелих од АИДС-а обично преживи око 3 – 5 година. Међутим, када неко има опасну опортунистичку инекцију, очекивани животни век без лечења пада на око годину дана. Лек за ХИВ и даље може да помогне људима у овој фази ХИВ инфекције, а може чак бити и спасоносан. Особе који започну лечење против ХИВ-а убрзо након што добију ХИВ имају више користи – зато је тестирање на ХИВ изузетно важно.

Терапија ХИВ инфекције

Нажалост, тренутно не постоји лек за ХИВ/АИДС, али постоје лекови који могу контролисати инфекцију и спречити напредовање болести.Једном када добијете инфекцију ваше тело не може да је се реши. Међутим, постоји много лекова који могу да контролишу ХИВ и спрече компликације.

Ови лекови се називају антиретровирусна терапија (АРТ). Антивирусни третмани за ХИВ су смањили смртност од АИДС-а широм света, а међународне организације раде на повећању доступности нових мера.

ХИВ превенција и заштита

Постоји много лаких и ефикасних начина за спречавање ХИВ-а. Важно је да пронађете праву методу превенције, или комбинацију метода, која ће бити одговарајућа за вас и ваше сексуалне партнере. Како бисте умањили ризик да се заразите ХИВ вирусом, обавезно користите кондоме приликом сексуалног односа, не мењате често сексуалне партнере, уколико желите да се тетовирате или ставите пирсинг, пажљиво одаберите место где ћете то урадити јер је важно да опрема буде стерилна.

Кондоми

Традиционално, „сигуран“ или „заштићени секс“ је изједначен са употребом кондома. Коришћење кондома је и даље најјефтинији, најприступачнији, сигурнији и практичнији начин за спречавање сексуалног преноса ХИВ-а и неких других сексуално преносивих инфекција (СПИ). Кондоми су широко доступни у већини апотека, супермаркетима или у неким невладиним организацијама. Када се правилно користе током сваког сексуалног односа, кондоми спречавају пренос ХИВ-а, као и већину других СПИ (као што су гонореја, кламидија и сифилис), код жена и мушкараца. Кондоме треба користити са средством за подмазивање (лубрикант) на бази воде или силикона, јер то смањује шансе да кондом пукне и може повећати задовољство за сексуалне партнере. Женски кондом или унутрашњи кондом, такође је одличан начин да се спречи ХИВ и СПИ. Унутрашњи кондоми се могу користити за вагинални или анални секс.

Избегавање коришћења дрога

Редовно тестирање

Редовно тестирање на ХИВ и друге полно преносиве инфекције може помоћи да се раније пронађу инфекције и да се спречи њихово преношење другима.

Када се ради тестирање на ХИВ?

Тестирање на ХИВ, које се назива и “ХИВ скрининг”, једини је начин да сазнате да ли имате вирус. Према препоруци Центра за контролу болести требало би да се тестирате чешће – најмање једном годишње – ако сте у већем ризику да добијете ХИВ, уколико:

сте имали неколико сексуалних партнера од вашег последњег тестирања на ХИВ
сте имали незаштићен интимни однос са неким ко је или, ко би могао бити ХИВ позитиван, укључујући некога чију сексуалну историју не знате
убризгавате дрогу помоћу игле, шприца или другог уређаја који је неко други први употребио
сте имали или се тестирате на туберкулозу, хепатитис или било коју полно преносиву болест, укључујући сифилис, гонореју, хламидију или херпес

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ

Поводом обележавања 16. oктобра „Светског дана хране“ и Месеца правилне исхране 2023 године, на тему:

„Правилна исхрана чува твоје здравље“

Предшколски узраст

I награда– припремна група- вртић ,, Маслачак,, Зајечар

II награда – Калина Стојановић – вртић ,,Љиљан ,, Зајечар

III награда – Огњен Гергић- вртић ,,Бамби ,, Бор

Специјална награда (продужени боравак) ОШ ,,Јеремија Илић Јегор,, Рготина

Ликовни радови (од I- IV разреда)

I награда– Видак Миленковић III3 ОШ ,,Митрополит Михајло ,, Сокобања

II награда– Нада Живковић IV3- ОШ ,,Димитрије Тодоровић Каплар ,, Књажевац

III награда– Милош Јовановић I1 – ОШ ,,Хајдук Вељко ,, Зајечар

Ликовни радови (од V- VIII разреда)

I награда– Вук Велимировић V2- 0Ш ,, Хајдук Вељко,, Зајечaр

II награда – Јана Милошевић VII1- ОШ ,,9. Српска Бригада ,, Бољевац

III награда – Стефан Манић V2 -ОШ ,,Десанка Максимовић ,, Зајечар

Литерарни радови (од I- IV разреда)

I награда– Наталија Јовановић III2- ОШ ,,Вук Караџић ,, Књажевац

II награда -Лара Катић III – ОШ ,,Доситеј Обрадовић,, Вражогрнац

III награда- Вукашин Крстић IV3- ОШ ,,Ђура Јакшић,, Зајечар

20. Новембар – Међународни дан детета

Светски дан деце први пут је установљен 1954. године и обележава се 20. новембра сваке године са циљем промоције међународног заједништва, и ширења свести о важности напора који се улажу у добробит деце.

20.Новембра 1959. године Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета. Тг истог датума 1989. године је и Генерална скупштина УН усвојила Конвенцију о правима детета.

Од 1990. године, Светски дан детета такође обележава годишњицу датума када је Генерална скупштина УН усвојила и Декларацију и Конвенцију о дечијим правима.

Мајке и очеви, наставници, медицинске сестре и лекари, представници владиних тела и активисти цивилног друштва, верске старешине и старешине заједница, професионалци у медијима, као и сами људи и деца, могу играти важну улогу у томе да Светски дан детета буде релевантан за њиховo друштвo, заједницу и читаву нацију.

Светски дан детета нуди сваком од нас инспиративно полазиште за заговарање, промоцију и прославу дечјих права.

Овим поводом, из године у годину, УНИЦЕФ и партнери позивају владе земаља чланица да усвоје план од шест тачака за заштиту наше деце:

Обезбеђивање могућности свој деци да уче, што укључује и затварање дигиталног јаза.
Гарантовање приступа здравственим и прехрамбеним услугама, као и вакцинама.
Подршка и заштита менталног здравља деце и младих и искорењивање злостављања, родно заснованог насиља и занемаривање деце.
Повећање приступа чистој води, санитарним условима и хигијени.
Осигуравање инклузивног опоравка за сву децу.
Додатни напори да се подрже деца и њихове породице које живе у регионима погођенима ратом и оружаним сукобима, катастрофама и расељавањем.

Доста тога се чини на унапређењу положаја деце, али далек је пут до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву, искључена су из образовног система и друштва.

Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање равноправних услова за живот, здравствену заштиту, социјално благостање, доступно квалитетно образовање, додатну подршку, игру и дружење задатак су сваког од нас а не само родитеља и запослених у институцијама.

Време је да се генерације окупе и да поново замисле тип света који желимо да створимо.

20. новембра деца ће замислити бољи свет.

Шта ћеш ти урадити?

Важност толеранције у друштву

У данашњем свету, у којем се суочавамо с различитостима у многим аспектима живота, толеранција постаје кључна врлина која обликује наше међуљудске односе, културу и друштво као целину. Толеранција је способност да прихватимо различитости и поштујемо мишљења, веровања и начин живота других људи, без обзира на то колико се разликују од наших властитих. Овај чланак ће истражити важност толеранције у данашњем свету и како она доприноси бољем, мирнијем и просперитетнијем друштву.

Промоција разноликости: Толеранција промовише разноликост у друштву. Када људи различитих култура, раса, религија и мишљења живе заједно у хармонији, то доводи до богатства у размени идеја, искустава и перспектива. Ова разноликост може допринети бољем разумевању света око нас и обогаћивању наших властитих погледа.

Превенција конфликата: Толеранција игра кључну улогу у спречавању конфликата и насиља. Када људи имају способност да прихвате разлике и решавају несугласице на миран начин, мања је вероватноћа да ће доћи до сукоба. Толеранција помаже изградњи мостова између различитих заједница и смањује тензије које могу довести до неспоразума и непријатељстава.

Развој емпатије: Толеранција подстиче развој емпатије према другима. Када се трудимо да разумемо перспективе других људи, то нам помаже да се повежемо с њима на дубљи ниво. Емпатија нам омогућава да се осећамо ближе другима, чак и ако се не слажемо са њима, што доприноси бољем међуљудском разумевању.

Слобода и правда: Толеранција је основна врлина у друштвима која теже слободи и правди. Кроз толеранцију, осигуравамо да сваки појединац има право на своје мишљење, веровања и начин живота. То подржава основне људске слободе и права, чиме се гради правичније друштво.

Економски просперитет: Толерантна друштва често привлаче веће инвестиције, туризам и иновације. Када људи из различитих позадина раде заједно и деле своје идеје, то може довести до економске користи. Разноликост ствара богатство и отвара врата новим приликама.

Иако је толеранција од суштинског значаја за друштво, важно је напоменути да она не значи сагласност са свим мишљењима или поступцима. Она подразумева поштовање других људи као индивидуа, чак и ако се не слажемо с њима. Такође, важно је да промовишемо толеранцију у школама, медијима и политичком дискурсу како бисмо је укоренили у друштву.

Tолеранција је кључна врлина која има позитиван утицај на друштво и људе у њему. Она промовише разноликост, спречава конфликте, развија емпатију, подржава слободу и правду, те доприноси економском просперитету. Како бисмо изградили боље и хармоничније друштво, важно је да негујемо и практикујемо толеранцију у свим аспектима наших живота.

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ

Шећерна болест (дијабетес мелитус) једна је од најчешћих незаразних болести. Број оболелих од шећерне болести већ дужи низ година расте и поприма размере глобалне епидемије. Иако се највише инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст оболелих очекује се у земљама у развоју. Дијабетес је у свету пети, а у Србији трећи водећи узрок умирања од свих узрока смрти и пети узрок оптерећења болешћу.

Дијабетес мелитус је хронична болест из групе метаболичких болести коју карактерише хипергликемија – односно повећање нивоа шећера у крви, која је резултат поремећаја у секрецији инсулина, деловању инсулина или комбинације наведених поремећаја. Хронична хипергликемија повезана је са дуготрајним оштећењем, дисфункцијом и затајењем различитих органа – посебно ока, бубрега, нерава, срца и крвних судова.

Људи које живе са дијабетесом захтевају стално праћење здравственог стања и подршку како би контролисали своје здравствено стање и избегли компликације болести. Милиони људи са дијабетесом широм света немају приступ адекватној здравственој заштити када је ова болест у питању. Из тих разлога, неопходно је да владе повећају улагања у лечење и превенцију дијабетеса.

Ризик за дијабетес тип 2 можемо смањити здравим животним навикама од којих су најважније:

Редовна физичка активност – важна је за одржавање оптималне телесне тежине, повећава осетљивост на инсулин, доприноси регулисању крвног притиска, побољшава физички изглед и психичко благостање.
Правилна исхрана – подразумева избор здравих намирница, адекватну количину хране, одговарајући број и увремењеност оброка. Недовољан унос воћа и поврћа, висок унос енергетски богате хране, чести оброци „ван куће“, висок унос заслађених напитака и велике порције погодују развоју гојазности и дијабетеса.
Избегавање дуванског дима – доказано је да је пушење независан фактор ризика за дијабетес, а код оболелих повећава ризик од компликација дијабетеса – болести срца, можданог удара и проблема са циркулацијом.
Здраво спавање – истраживања показују да хронични недостатак сна или спавање лошег квалитета повећава ризик од различитих хроничних болести као што су дијабетес, гојазност, висок крвни притисак и кардиоваскуларне болести.

За рано откривање дијабетеса типа 2 препоручује се одлазак изабраном лекару где ће се након процене фактора ризика одредити ниво шећера у крви наште, и уколико је потребно урадити и додатне анализе крви. Препоручује се чешће тестирање особа које имају предијабетес и оних који имају више придружених фактора ризика.

Новембар-месец борбе против болести зависности

Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Болести зависности представљају веома велики здравствени и друштвени проблем. Поред последица по здравље корисника психоактивних супстанци, ове болести доводе и до бројних социјалних проблема, као и до економских губитака, ширења илегалних токова новца и др.

Бурне социјалне промене у друштву које се дешавају и у нашој земљи довеле су са једне стране до осиромашења грађана, пораста криминала, кризе морала, промена унутар породице, осећаја безперспективности, разградње постојећих институција, и са друге стране, до велике доступности психоактивних супстанци. Због свега овога велики број деце и младих је био у ситуацији да проба неку психоактивну супстанцу . Под психоактивним супстанцама подразумевамо све супстанце које мењају стање свести, однос према телу, опажање, мишљења, расположење и понашање. Млади људи који почну да користе ове супстанце у раном узрасту, било да се ради о дувану, алкохолу, таблетама или илегалним дрогама, у ризику су да постану хронични корисници, односно зависници.

Зависност је стање када особа више није у стању да контролише своје понашање у односу на употребу психоактивне супстанце. Јавља се принуда и потреба за даљим уносом и поред очигледности штетних последица и супротно здравом разуму, логици и својој свесној жељи. Употреба психоактивних супстанци – дувана, алкохола, таблета и илегалних дрога доводи до физичке и психичке зависности, као и развоја толеранције. Физичка зависност подразумева прилагођавање организма на стално присуство психоактивне супстанце. Ускраћивање или недостатак психоактивне супстанце доводи до бурне реакције организма, са симптомима и знацима који се зову апстиненцијална криза. Код корисника «тешких илегалних дрога» апстиненцијална криза је изузетно непријатна и тешка и једном доживљена оставља страх од поновног јављања, што је и разлог да су они спремни на све да не доживе поново ту кризу. Психичка зависност подразумева психолошко прилагођавање на коришћење неке од психоактивних супстанци. Испољава се као жудња која постаје основни покретач понашања. Зависник временом све више почиње да се ослања на психоактивне супатанце и оне постају нека врста «психичке штаке» и главно средство за решавање свих проблема. Помоћу психоактивних супстанци зависник бежи од непријатних осећања и тешкоћа. Зависник од психоактивних супстанци не доживљава као проблем већ као решење проблема, али је ово почетак зачараног круга у којем се губе способности које је стекао јер је управо решавање проблема и превазилажење потешкоћа оно што нас јача и за живот оспособљава. Толеранција постоји када иста доза ПАС изазива све слабије дејство, односно када је потребно уносити је у све већој количини да би се постигао првобитни ефекат.

КАДА СЕ ПОЧИЊЕ СА ЗЛОУПОТРЕБОМ ДРОГА? Млади најчешће стичу своја прва искуства са дрогом у периоду адолесценције. Адолесценција је развојна фаза младе особе на прелазу из детињства у одрасло доба. Ово је период бурних телесних и психолошких промена када се пред младу особу стављају и одређени развојни задаци (треба да одлучи о будућем занимању и професији, стварању основа за економску независност, да оформи идентите, да се прилагоди телесним променама и сексуалности, да се оспособи за блискост и одговорност са другима…). Бунт против родитеља и других ауторитета је својствено управо овом периоду у развоју младих. У адолесценцији су млади заокупљени својим изгледом, квалитетима и способностима и то стално преиспитују, па је често присутан мањи или већи пад самопоуздања и самоцењења. То је период када млади пате дубље и интензивније него што су икада патили и што ће икада патити. У покушају да савладају тешкоће у постизању ових развојних задатака адолесценти почињу да користе дуван, алкохол и друге дроге .

Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци (кафа/кофеин, дуван/никотин, алкохол, дрога), и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија. Породице у којима се стварају услови за развој здраве деце су: оба родитеља негују и дају љубав деци, мала је разлика у очекивањима родитеља од деце, родитељи имају већи утицај на децу него вршњаци, родитељи се добро слажу са вршњацима, чврсти ставови и прави ауторитет родитеља, неговање породичне традиције, јасна и отворена комуникација у породици.