Вести - ЗЈЗ "Тимок"

ОКТОБАР МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ И 16. ОКТОБАР СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ 2025. ГОДИНЕ

Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар и ове године обележава Октобар, месец правилне исхране и 16. октобар, Светски дан хране.

Кампања Октобар – месец правилне исхране је усмерена на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ активности у оквиру кампање је информисање најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Остваривање предвиђених активности могуће је комплементарним ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија (штампе, телевизије, радија) друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења.

И ове године Завод за јавно здравље “Тимок“ у Зајечару обележава Октобар, месец правилне исхране низом активности:

Расписан је конкурс за ликовне и литерарне радове на тему „Право на храну да има свако – покажи како”.

Додела награда деци за најуспешније радове на конкурсу планирана је у задњој недељи октобра 2025. године.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар током октобра месеца на територији зајечарског и борског округа спровешће низ здравствено васпитних активности уз поделу едукативног материјал (агитка и плакат на тему „Физичка активност и правилна исхрана“)

Организација за храну и пољопривреду сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Рука у руци за бољу храну и бољу будућност”.

Храна је трећа најосновнија људска потреба после ваздуха и воде – свако треба да има право на адекватну храну. Људска права као што су право на храну, живот и слободу, рад и образовање призната су Универзалном декларацијом о људским правима и два правно обавезујућа међународна пакта.

„Храна“ је симбол за разноликост, исхрану, приступачност, доступност и безбедност. На нашим трпезама, пољима, пијацама, у рибарским мрежама треба да буде доступна већа разноврсност хране, за добробит свих нас.

У 2025. години свет се суочава са озбиљном несигурности у снабдевању храном. Процењује се да око 673 милиона људи у свету гладује док са друге стране у порасту је број гојазних и широко распрострањено бацање хране, што указује на систем изван равнотеже.

Преко 2,8 милијарди људи у свету не може да приушти здраву исхрану. Нездрава исхрана је водећи узрок свих облика потхрањености – потхрањености, недостатака микронутријената као и гојазности, који сада постоје у већини земаља, пресецајући социо-економске класе. Ипак, данас превише људи пати од глади и не може себи да приушти здраву исхрану. Рањивији људи су често приморани да се ослањају на основне намирнице или јефтиније намирнице које могу бити нездраве, док други пате од недоступности свеже или разноврсне хране, немају информације које су им потребне да изаберу здраву исхрану или се једноставно одлучују за практичност.

Глад и неухрањеност додатно погоршавају дуготрајне или продужене кризе које су вођене комбинацијом сукоба, екстремних временских прилика и економских шокова. Пољопривредно-прехрамбени системи, као целина, подложни су катастрофама и кризама, посебно утицајима климатских промена, али у исто време стварају загађење, деградирају земљиште, воду и ваздух и доприносе емисији гасова стаклене баште и губитку биодиверзитета. Трансформацијом пољопривредно-прехрамбених система, постоји велики потенцијал за ублажавање климатских промена и подржавање мирних, отпорних и инклузивних средстава за живот за све.

Кључне чињенице и изазови

Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.

Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.

Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.

Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.

Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.

На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.

Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.

Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

Подржите билошку разноврсност

Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите

Одржавајте хигијену

Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.

Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.

Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.

Заштитите намирнице од инсеката и глодара.

Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

Одвојте свеже од куваног

Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.

За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.

Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

Кувајте довољно дуго

Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.

Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °Ц. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.

Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.

Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 70 °Ц чини храну безбеднијом за употребу.

Чувајте храну на безбедним температурама

Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.

Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °Ц).

Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.

Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °Ц или преко 60 °Ц размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

Користите исправну воду и свеже намирнице

Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.

Бирајте свеже намирнице.

Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.

Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на едукацију најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Овом приликом подсећамо да је и ове године поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе.

Светски дан менталног здравља – 10. октобар 2025.

Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља обележава се под слоганом: „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”.

Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја.

Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света.

Кључне поруке:

Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље.
Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.
Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.
Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.
Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље те и они захтевају стручну помоћ и подршку.

Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења.

Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама.

У ванредним ситуацијама, као што су природне катастрофе, оружани сукоби или епидемије, психолошка прва помоћ има изузетно важну улогу у очувању менталног здравља појединаца и заједнице. Она представља први корак у процесу опоравка — помоћ која не захтева стручна знања, већ људскост, саосећање и разумевање. Правовремена и адекватна психолошка подршка може значајно умањити последице стреса, спречити развој тежих менталних поремећаја и ојачати капацитет појединца да се избори са кризом.

Пружањем психолошке прве помоћи не само да помажемо онима који су у невољи, већ градимо отпорнију и хуманију заједницу — заједницу која зна да подржи, разуме и не оставља никога самог у тренуцима највећег изазова.

Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд.

Овом обележавању прикључиће се и Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, који ће спровести здравствено-васпитни рад са основцима и средњошколцима Зајечарског и Борског округа на тему психолошке прве помоћи и промоције здравих стилова живота, уз поделу промотивног материјала намењеног подстицању бриге о менталном здрављу и општем благостању.

Извор:

https://wmhdofficial.com/wp-content/uploads/wmhd-2025-document_v01.pdf

https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2025

ИСХРАНА ТОКОМ ЈЕСЕНИ

Јесен је годишње доба које нас полако уводи у зимски период када смо мање физички активни, када често поподнева и вечери проводимо код куће. Мањи избор свежих намирница зими, калоричнији оброци и мања физичка активност, доприносе осећају смањене енергије, често долази до пада имунитета и повећања телесне масе.

Са завршетком летњег периода постављамо себи питање како се можемо припремити за зиму да бисмо очували енергију, имунитет и спречили повећање телесне масе.

Иако је лето годишње доба које обилује воћем и поврћем, не можемо занемарити обиље разнобојне хране коју јесен доноси са собом. Од бундеве, преко прокеља и кеља, спанаћа, цвекле до грожђа и јабука, јесен нуди доста разноврсног воћа и поврћа које може допринети правилној и уравнотеженој исхрани. Богати витаминима, минералима, влакнима и антиоксидансима, ове намирнице нам помажу да очувамо здравље.

Комбинацијом поврћа или поврћа и воћа можемо да добијемо разноврсне салате које би требало да нам буду саставни део оброка. Поред салата, за један оброк могу да се уведу супе и чорбе од сезонског поврћа, са или без додатог меса. Бундева, као незаобилазно јесење поврће, може да буде састојак салата али и супа и чорбица. Ово поврће богато витаминима, минералима, садржи и пектин и зато делује добро на процес варења. Хранљиву вредност имају и чорбице од карфиола и броколија затим комбинације карфиола, шаргарепе, блитве…

У јесењем периоду не смемо заборавити на физичку активност. Краћим и хладнијим данима можемо прилагодити нашу активност тако што ћемо се прикључити групним умереним вежбама или ћемо сами наћи време за шетње.

Највећи изазов у погледу исхране јавља се током поподнева и вечери које проводимо код куће. У тим тренуцима често пожелимо нешто слатко или грицкалице – топао заслађен напитак (као што су какао или чоколадно млеко), колач, чоколаду или слане грицкалице. Уместо тога, можемо одабрати здравије алтернативе: топао чај без шећера, какао са мање шећера, свеже воће или орашасте плодове (бадеми, ораси, лешници…).

Уравнотежена исхрана и умерена физичка активност не само да ће нам помоћи да очувамо енергију већ ћемо, водећи рачуна о распореду оброка и о ономе што чини те оброке, допринети очувању имунитета.

Прелазна годишња доба носе са собом одређене изазове у погледу начина исхране и физичке активности. Није лако прећи са начина исхране који је карактеристичан за лето на начин исхране који диктира јесен. За очување здравља и прилагођавање начину исхране које се везује за одређено годишње доба савети се могу добити у Саветовалишту за правилну исхрану Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.

Октобар – Међународни месец борбе против рака дојке 2025.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, у свету је регистровано око 2.297.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Према последњим подацима истих извора, у Европи је регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке а умрло је око 144.000 жена.

Управо због тога се октобар, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције ове болести. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке.

Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

Каква је ситуација у Србији?

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4489 новооболелих и 1646 умрлих жена од рака дојке.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар подсећа да брига о здрављу почиње превенцијом – редовни самопрегледи, лекарски прегледи и одзив на скрининг спасавају животе. Подсетимо се да је правовремено откривен рак дојке у великом броју случајева излечив.

Национална недеља промоције дојења 29. септембра–6. октобра 2025. године

„Дојење има предност – креирајмо одрживи систем подршке” Сваке године кампања је усмерена на различите теме везане за дојење као што су: здравствени системи, жене и рад, међународни кодекс о маркетингу замена за мајчино млеко, подршка заједнице, екологија, економија, наука, образовање и људска права. Oве године обележава се под слоганом: „Да дојење има предност – креирајмо одрживи систем подршке” и усмерена је на животну средину и климатске промене.

Мајчино млеко је природна храна, еколошки безбедна – не доводи до загађења животне средине и представља дугорочно одрживо решење за планету. Са друге стране, производња и потрошња комерцијалних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште који изазивају глобално загревање и климатске промене. Давање приоритета и пружање подршке дојењу може да смањи растући утицај ланаца снабдевања комерцијалним формулама на климу. Зато је важно да се створи окружење које омогућава дојење свуда и у свакој прилици.

Национална недеља промоције дојења у Србији традиционално се под истим слоганом обележава 40. календарске недеље (ове године од 29. септембра до 6. октобра) и симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење.

Циљеви Националне недеље промоције дојења су:

· информисати становништво о њиховој улози у креирању подржавајућег и одрживог окружења за дојење

· обезбедити континуирану подршку дојењу

· створити партнерства са појединцима и организацијама ради унапређења сарадње и обезбеђења подршке дојењу

· подстаћи ангажовање што већег броја појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

Дојење је најприроднији и најздравији избор за дете, мајку и заједницу, али и одговор према животној средини. Креирањем система подршке омогућавамо да дојење постане нормалан и доступан избор за сваку мајку.

Наставак активности за Међународни дан старијих особа

Поводом обележавања Међународног дана старијих особа, који се по Календару здравља обележава 1. октобра, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар – Одсек за промоцију здравља, у сарадњи са Црвеним крстом Зајечар, данас, 2. октобра 2025. године, спровео је још једну акцију поводом обележавања овог значајног датума у просторијама Црвеног крста у Зајечару .

Том приликом наши старији суграђани могли су да добију све потребне информације и савете, да преузму здравствено-промотивни материјал, као и да обаве проверу крвног притиска.

Ова активност представља део континуираног рада Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару.

Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама (IPA пројекат „ЕУ за здравствени систем Србије”)

Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово 100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP).

Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести, геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње.

Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”. У изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина.

За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика употребом стратешког алата СЗО – STAR (Startegic Tools for Assessing Risks) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда. У области јавног здравља проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор.

Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института и завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.

Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном нивоу.

Међународни дан старијих особа, 1. Октобар

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба.

Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што је 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју.

Ове демографске промене показују да старије особе представљају значајан и растући сегмент друштва и чине их кључним актерима за допринос економском и друштвеном развоју, као и за иновативна политичка решења која оснажују старије особе и обезбеђују равноправан приступ здравственој и социјалној заштити и елиминишу дискриминацију, што је од суштинског значаја за одрживи развој у свету који стари.

У знак препознавања ових изазова и прилика, 35. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старије особе – покретачка снага локалних и глобалних акција: наше тежње, наш напредак, наша права”. Овогодишњи догађај се фокусира на препознавање и подршку трансформативној улози коју старије особе играју у покретању акције на локалном и глобалном нивоу. Ослањајући се на своју стручност у областима као што су здравствена једнакост, финансијско благостање, отпорност заједнице и заговарање људских права, старије особе настављају да воде напоре који јачају друштва и промовишу праведност кроз генерације.

Међународни дан старијих особа, 1. октобар 2025. године заснован је на Политичкој декларацији и Мадридском међународном акционом плану о старењу, усвојеним на Другој светској скупштини о старењу 2002. године, који заједно обликују глобалну визију друштва за све узрасте. Мадридски међународни акциони план преводи ову визију у акцију кроз три приоритетна правца: старије особе и развој; унапређење здравља и благостања у старости; и обезбеђивање подржавајућег окружења.

Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар поручује да је овај дан прилика да се подсетимо на неопходност унапређења квалитета живота старијих људи, развоја социјалних и здравствених услуга, као и подстицања међусобне солидарности и поштовања.Више информација на: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day

ОБЕЛЕЖЕН СРЕТСКИ ДАН СРЦА 2025

Поводом обележавања Светског дана срца, 29. септембра 2025. године, на Тргу ослобођења у Зајечару одржана је манифестација под слоганом:
„Не пропусти ни један откуцај“.

Завод за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар, у сарадњи са Црвеним крстом Зајечар, организовао је здравствено-промотивну активност посвећену очувању здравља срца.

Током догађаја, грађанима су подељени здравствено-промотивни материјали и пружени савети о значају редовних прегледа, усвајања здравих животних навика и очувања кардиоваскуларног здравља.

Посебан нагласак стављен је на подизање свести јавности о чињеници да се кардиоваскуларне болести у великој мери могу спречити контролом главних фактора ризика – пушења, неправилне исхране и физичке неактивности.

Овом приликом упућена је и заједничка порука свим грађанима:
„Не пропустите ни један откуцај!“

СВЕТСКИ ДАН СРЦА, 29. СЕПТЕМБАР 2025. ГОДИНЕ „Не пропусти ни један откуцај“

Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“.

Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.

Светски дан срца 2025. године

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај” са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Историјат Светског дана срца

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.

Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.

Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили КВБ, укључујући:

Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;

Увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;

Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;

Израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола;

Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.

Епидемиолошка ситуација у Србији 2023. Године

Од болести срца и крвних судова током 2023 године у Србији је умрло је 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У АКС спадају акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2023. години са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 80,5%, а нестабилна ангин пекторис код 19,5% оболелих. Инциденција АКС износила је 207,9 на 100.000 становника. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4255 особа. Стопа смртности од АКС износила је 36,7 на 100.000 становника.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

Промењиви фактори ризика

Хипертензија (повишен крвни притисак)

Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 мм Хг.

На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 46,2% одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је у 26,7%, а код жена у 32,3% случајева. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.

Употреба дувана

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у Европском региону (31%), а најнижа у Афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији свакодневно конзумира дуванске производе 29% мушкараца и 23% жена.

Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест

Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8,3%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

Физичка неактивност

Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих.

Неправилна исхрана

Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола/липида у крви

Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Прекомерна ухрањеност и гојазност

Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).

Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)

Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

Године старости

КВБ постају све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.

Пол

Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.

Болести у породици

Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.

Знаци и симптоми срчаног удара:

Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)

Отежано дисање праћено кратким дахом

Малаксалост, мука, повраћање

Узнемиреност.

Знаци и симптоми можданог удара:

Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела

Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор

Тешкоће са видом (једнострано или обострано)

Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације

Јака главобоља, без претходног узрока

Несвестица или потпуни губитак свести.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ

Будите мудри у избору хране и пића

Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.

Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.

Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.

Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.

Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.

Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.

Прошетајте до посла или продавнице.

Користите степенице уместо лифта.

Укључите се у неки спорт или плес.

Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).

Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.

На посао идите бициклом, ако је то могуће.

Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).

Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

Реците „не” пушењу

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.

У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.

После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.

Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.

Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

World Heart Day 2025