25. НОВЕМБАР, МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА И   „16 ДАНА АКТИВИЗМА ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА”, 25.11-10.12.2025.

protiv nasilja nad ženama

Међународни дан борбе против насиља над женама, познат и као „Дан окончања насиља над женама“, глобални је догађај који се обележава сваке године 25. новембра.

Овај датум служи као оштар подсетник на универзалне узроке, последице и мере спречавања насиља са којима се суочавају жене широм света.

Према последњим подацима, скоро 1 од 3 жене, око 736 милиона широм света, доживела је физичко и/или сексуално насиље од стране неке блиске особе. Када је реч о смртоносном насиљу, у просеку, сваког сата више од пет жена или девојака настрада од стране некога из њихове породице. Широм света, 16-58% жена доживљава родно засновано насиље изазвано технологијом а генерација Z и миленијалци су највише погођени.

Међународни дан борбе против насиља над женама делује као катализатор промена и оснажује појединце и заједнице да се боре против свих облика насиља, укључујући:

Насиље у породици

Сексуално насиље

Трговину људима

Друге праксе које су штетне за жене.

„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање.

Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору.

Облици дигиталног насиља могу да обухвате:

• неовлашћено дељење интимних садржаја

• сексуално узнемиравање на интернету

• претње, троловање и говор мржње

• „деепфаке“ порнографију

• злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање

За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.

 Како је почео да се обележава Међународни дан борбе против насиља над женама?

Формално увођење обележавања овог дана датира из 1991. године, као иницијатива “1. Глобалног женског лидерског института”.Током овог догађаја, активисти су покренули кампању „16 дана активизма против родно заснованог насеља“, која почиње 25. новембра и завршава се 10. децембра, на Дан људских права.

Овај период симболизује суштинску везу између родно заснованог насиља и људских права. Кампања има циљ да мобилише појединце и организације да се активно ангажују у чиновима за окончање насиља над женама.

Уједињене нације су званично установиле Међународни дан борбе против насиља над женама 2000. године, резолуцијом коју је усвојила Генерална скупштина УН.

Овом резолуцијом упућен је позив владама, међународним организацијама и цивилном друштву да 25. новембар обележавају као дан посвећен подизању свести и предузимању мера против родно заснованог насиља.

Учешће УН-а укључује обележавање овог дана, уз активан ангажман на промоцији политикâ и програма усмерених на отклањање основних узрока насиља над женама и остваривање родне равноправности.

Такође се наглашава важност свеобухватних услуга за жртве родно заснованог насиља, укључујући приступ правди, здравственој заштити и системима подршке.

Међународни дан борбе против насиља над женама служи као платформа за УН да подигне глобалну свест, заговара промене политике и мобилише појединце, заједнице и владе да предузму акцију.

Како се може обележити Међународни дан борбе против насиља над женама?

  • Подижите свест

Образовање је моћно средство у борби против насиља над женама. Делите информативни садржај на друштвеним медијима, започните разговоре са пријатељима и породицом или организујте догађаје за подизање свести у својој заједници.

Повећањем разумевања и емпатије можемо да спречимо штетне ставове и понашања.

  • Подржите локалне иницијативе

Повежите се са организацијама у вашој заједници које су посвећене окончању насиља над женама и девојкама. Волонтирајте, пружите финансијску подршку или учествујте у њиховим догађајима и акцијама прикупљања средстава. Заједно можемо појачати утицај и створити сигурнија места за све.

  • Заговарајте промене

Будите глас за родну равноправност и женска права. Ангажујте се са локалним и националним креаторима политика како бисте промовисали законе и политике које штите жене од насиља.

Подржите кампање које позивају на снажније мере против сексуалног узнемиравања и напада. Борите се да осигурате женама приступ адекватној здравственој заштити. Заједно можемо створити окружење у којем жене могу живети без страха.

  • Појачајте гласове оних који су претрпели насиље

Пружите особама које су преживеле насиље платформу да поделе своје приче и искуства. Слушајте са емпатијом, потврдите њихова искуства и подржите их на путу њиховог оздрављења.

У нашој земљи Насиље у породици, у смислу Закона о спречавању насиља у породици (“Сл. гласник РС”, бр. 94/2016 и 10/2023 – др. закон), “јесте акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.”

Насиље у породици се може пријавити позивом на број 192 (полиција) или 0800 100 600 (СОС линија за насиље у породици). Уколико је насиље хитно, саветује се да се прво ослободите из опасне зоне, позовете полицију са безбедног места, а тек онда контактирате друге службе. Насиље се може пријавити и путем Центра за социјални рад на територији општине где се насиље догодило.

Важни савети

  • Безбедност је на првом месту: Уколико се насиље дешава, склоните се на безбедно пре позива.
  • Анонимност: Пријаву је могуће поднети и анонимно.
  • Доставите што више детаља: Пружите што више информација о ситуацији како би институције могле ефикасније да поступају.
  • Сарадња институција: Све пријаве насиља разматрају се кроз мултисекторску сарадњу полиције, тужилаштва и Центра за социјални рад.

Октобар – Међународни месец борбе против рака дојке 2025.

međunarodni dan borbe protiv raka dojke

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, у свету је регистровано око 2.297.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Према последњим подацима истих извора, у Европи је регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке а умрло је око 144.000 жена.

Управо због тога се октобар, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције ове болести. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке.

Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

Каква је ситуација у Србији?

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4489 новооболелих и 1646 умрлих жена од рака дојке.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар подсећа да брига о здрављу почиње превенцијом – редовни самопрегледи, лекарски прегледи и одзив на скрининг спасавају животе. Подсетимо се да је правовремено откривен рак дојке у великом броју случајева излечив.

Наставак активности за Међународни дан старијих особа

međunarodni dan starijih osoba

Поводом обележавања Међународног дана старијих особа, који се по Календару здравља обележава 1. октобра, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар – Одсек за промоцију здравља, у сарадњи са Црвеним крстом Зајечар, данас, 2. октобра 2025. године, спровео је још једну акцију поводом обележавања овог значајног датума у просторијама Црвеног крста у Зајечару .

Том приликом наши старији суграђани могли су да добију све потребне информације и савете, да преузму здравствено-промотивни материјал, као и да обаве проверу крвног притиска.

Ова активност представља део континуираног рада Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару.

međunarodni dan starijih osoba
međunarodni dan starijih osoba

Међународни дан старијих особа, 1. Октобар

međunarodni dan starijih osoba

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба.

Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што је 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју.

Ове демографске промене показују да старије особе представљају значајан и растући сегмент друштва и чине их кључним актерима за допринос економском и друштвеном развоју, као и за иновативна политичка решења која оснажују старије особе и обезбеђују равноправан приступ здравственој и социјалној заштити и елиминишу дискриминацију, што је од суштинског значаја за одрживи развој у свету који стари.

У знак препознавања ових изазова и прилика, 35. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старије особе – покретачка снага локалних и глобалних акција: наше тежње, наш напредак, наша права”. Овогодишњи догађај се фокусира на препознавање и подршку трансформативној улози коју старије особе играју у покретању акције на локалном и глобалном нивоу. Ослањајући се на своју стручност у областима као што су здравствена једнакост, финансијско благостање, отпорност заједнице и заговарање људских права, старије особе настављају да воде напоре који јачају друштва и промовишу праведност кроз генерације.

Међународни дан старијих особа, 1. октобар 2025. године заснован је на Политичкој декларацији и Мадридском међународном акционом плану о старењу, усвојеним на Другој светској скупштини о старењу 2002. године, који заједно обликују глобалну визију друштва за све узрасте. Мадридски међународни акциони план преводи ову визију у акцију кроз три приоритетна правца: старије особе и развој; унапређење здравља и благостања у старости; и обезбеђивање подржавајућег окружења.

Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар поручује да је овај дан  прилика да се подсетимо на неопходност унапређења квалитета живота старијих људи, развоја социјалних и здравствених услуга, као и подстицања међусобне солидарности и поштовања.Више информација на: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day

Међународни дана младих – 12. август

Međunarodni dan mladih

Међународни дан младих обележава се сваке године 12. августа како би се истакли изазови са којима се млади људи суочавају, прославио њихов допринос друштву и промовисало њихово значајно ангажовање у изградњи боље будућности.

Тема за 2025. годину гласи: „Локалне акције младих за циљеве одрживог развоја и даље“, са нагласком на трансформативну улогу младих у претварању глобалних циљева одрживог развоја у локалну реалност. Она истиче снагу младих људи да својим идејама и деловањем мењају заједнице, истовремено доприносећи глобалним циљевима.

Завод за јавно здравље има кључну улогу у очувању и унапређењу здравља младих кроз едукацију, превенцију и подршку здравим стиловима живота.

Битан сегмент здравља младих је и очување сексуалног и репродуктивног здравља младих, које је основ здравља појединца, стабилности породице и добробити будућих нараштаја. Здраве одлуке и превентивне мере у овом домену утичу на смањење ризика од инфекција и болести.

У Заводу је могуће обавити на упут лекара анализе за детекцију полно преносивих болести – STD, чији су узрочници:

  • Хумани папилома вирус (HPV)
  • Chlamydia trachomatis
  • Neisseria gonorrhoeae
  • Mycoplasma spp
  • Trichomonas spp
  • Ureaplasma spp

Анализе се раде најсавременијом RT-PCR методом на молекуларном нивоу. То значи да ће неки од узрочника бити детектовани иако се налазе у изузетно малом броју.

Веома је важно нагласити значај HPV вакцинације пре првог ступања у сексуалне односе, како за девојчице, тако и за дечаке, јер је то најбољи начин заштите од инфекције и смањења ризика од одређених карцинома.

Поред тога, млади и остало становништво са територије Зајечарског и Борског округа могу користити услуге Саветовалишта за правилну исхрану, доступнe на упут лекара и на лични захтев, где стручњаци пружају савете за унапређење општег здравља и функционалне способности организма кроз усвајање здравих навика у исхрани које доприносе бољем квалитету живота и већем самопоуздању.

Позивамо младе да се информишу, брину о свом здрављу и искористе све доступне превентивне услуге. Здравље је најбоља инвестиција у будућност – јер здрави млади значе здраву заједницу.

15. мај, Међународни дан породице 2025. године  „Породично оријентисане политике за одрживи развој“

Овогодишња тема наглашава важност интеграције породичних политика у националне развојне стратегије да би се постигао одржив друштвени развој.

Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је први пут установљен након што је 1993. године генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију А/РЕС/47/237. Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.

Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва.

Породица је место где се стичу основне вредности, где се пружа подршка и негује међусобно разумевање. У времену голобалних изазова, јачање породичних политика значи улагање у будућност – у образовање, једнакост, здравље и социјалну стабилност.

Циљеви обележавања Светско дана породице 2025. године:

Истицање значаја породичних политика: наглашавање улоге породичних политика у оквиру предстојећег Другог светског самита за друштвени развој

Анализа постојећих политика: Преглед породичних политика и изазова кроз Националне добровољне извештаје за период 2020-2024. године

Преглед иницијатива: Разматрање главних иницијатива спрведених поводом тридесетогодишњице Међународне године породице

Промоција добрих пракси: Презентација добрих пракси у креирању породичних политика на регионалном и националном нивоу

Препоруке за будућност: Препоручивање породично оријентисаних политика за имплементацију Агенде 2030. године за одрживи развој.

Светски дан породице 2025. године пружа прилику да се рефлектује на постигнућа и изазове у области породичних политика, те да се промовишу стратегије које подржавају важност породице у друштву и њен утицај на развој појединца.

ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ВЕЗИ ПОРОДИЦЕ

Пораст индивидуализма

Људи све чешће приоритизују лични развој, образовање и каријеру, што одлаже брак и родитељство.

Пад наталитета

Већина развијених земаља бележи пад стопе рађања. Разлози укључују економску несигурност, високе трошкове живота и промене вредности.

Дигитализација и технологија у породици

Технологија мења начин комуникације унутар породице, али и може допринети отуђењу и зависности од екрана, нарочито код деце.

Повећана укљученост очева у одгој

У многим друштвима бележи се већа партиципација мушкараца у бризи о деци, што мења традиционалну родну поделу улога.

Миграције и транснационалне породице

Све више породица живи раздвојено (нпр. један родитељ у дијаспори), одржавајући везе путем дигиталних средстава.

НАЦИОНАЛНИ ТРЕНДОВИ (Србија и регион Западног Балкана)

Старење становништва и низак наталитет

Србија има једну од најнижих стопа наталитета у Европи. Повећан је број старијих у односу на младе, што врши притисак на породичну и социјалну структуру.

Одлагање брака и родитељства

Млади се све ређе одлучују за брак у раним годинама – најчешће после тридесете, а број самаца и неформалних заједница расте.

Економска несигурност

Тежак приступ стамбеном простору, незапосленост и ниске плате отежавају формирање и очување породица.

Традиционалне вредности и патријархална култура

Иако се бележе промене, многе породице и даље негују традиционалне подељене улоге, што успорава родну равноправност.

Одлив становништва и „породице на даљину“

Многи млади напуштају земљу због бољих услова живота, остављајући родитеље и чланове породице код куће – што ствара емоционалне и функционалне изазове.

Повећана стопа развода

И у Србији је, као и глобално, приметан пораст развода, што указује на промену у перцепцији породичних обавеза и права на личну срећу.

Ови трендови указују на трансформацију породичних структура и вредности, како глобално, тако и у Србији. Фокус се све више помера ка емоционалној повезаности, квалитетном заједничком времену и адаптацији на савремене изазове.

10 ЗНАЧАЈНИХ ПРЕПОРУКА ЗА КОЈЕ МОГУ ПОМОЋИ У ЈАЧАЊУ ПОРОДИЧНИХ ВЕЗА:

Организација породичих окупљања

Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст својој породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће.  Делити приче, уживање у међусобном друштву и присећање на  заједничкеих тренутке, зближава и јача породичне односе.

Прављење породичног албума или споменара

Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као прелепа успомена која осветљава једну породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин се подстиче сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.

Припрема породичних рецепта

Храна има чаробну моћ да окупља људе. Подсетити се традиција своје породице тако што ће се  припремати омиљени рецепт који се преноси кроз генерације. Укључивање чланова породице у припрему, може се претворити у забавну, заједничку активност. Током оброка, разговорати о успоменама које везују за то  јело и зашто је оно посебно за једну породицу.

Заједничко волонтирање

Давање заједници је одличан начин да се породица зближи док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и учи вредностима емпатије и заједништва.

Започети нову породичну традицију

Традиције чине породицу јединственом. Искористити Међународни дан породице да се започне нова традиција коју ће сви ишчекивати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или једноставан ритуал. Нова традиција ствара узбуђење и јача осећај припадности.

Писати искрена писма

У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може бити веома значајно. Треба делити своја осећања, захвалити се и изразити љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важни.

Направити породично стабло

Истраживање породичне историје је дубок начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују. Ова активност може довести до занимљивих разговора и личних открића о пореклу. Деца воле да чују приче о члановима породице које нису упознала, а и едукативно је.

Проводити квалитетно време у природи

Природа има моћ да освежи дух и ојача везе. Окупити породицу за дан на отвореном – пешачење, веслање или пикник. Свеж ваздух и заједничка искуства стварају незаборавне успомене. Искористити то време за разговоре, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.

Посветити дан породици

Претворити овај дан у породични дан посвећен активностима које сви воле. Направити распоред са играма, филмовима или хобијима. Нека то буде дан када сви деле оно што их испуњава, како би боље упознали интересе других. Можда се на овај начин открију нови заједнички хобији који се  могу неговати заједно!

Размислити о породичним вредностима

Одвојити време за разговор о вредностима које једна породица поштује. Вредности могу укључивати отвореност, лојалност, љубав и подршку. Ова активност не само да јача породичне везе већ помаже млађим генерацијама да наставе неговати те вредности.

Међународни дан породице је више од датума у календару – то је подсетник да ценимо односе које имамо и негујемо љубав унутар породице.

Породица је наша прва школа живота, место где учимо да волимо, верујемо, праштамо и подржавамо.

Она је уточиште у тренуцима када све око нас делује несигурно, и снага која нас покреће када мислимо да више не можемо.

Без обзира на то где смо, шта радимо или колико смо далеко, породица је увек та тачка повратка – корен из ког црпимо идентитет и вредности.

Зато је важно да негујемо породичне односе, да разговарамо, праштамо и чувамо једни друге.

ОБАВЕШТЕЊЕ О ОБЕЛЕЖЕНОМ МЕЂУНАРОДНОМ ДАНУ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ КРЕТАЊЕМ ДО ЗДРАВЉА

Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Поводом Међународног дана физичке активности, који се сваке године обележава 10. маја, Завод за јавно здравље “Тимок” ЗајечарОдсек за промоцију здравља, организовао је јавну манифестацију на Тргу ослобођења у Зајечару.

Циљ догађаја био је подизање свести грађана о значају редовне физичке активности као кључног фактора у очувању физичког и менталног здравља.

Током догађаја, запослени Завода су разговарали са суграђанима о утицају физичке активности на превенцију хроничних незаразних болести, делили здравствено-васпитни материјал са саветима и препорукама за активан стил живота, мотивисали грађане свих узраста да се више крећу уз поруку: „Свако кретање се рачуна!“

Такође смо указали на важност и других здравих навика као што су: здрава и уравнотежена исхрана, редован сан, избегавање пушења, алкохола и других штетних супстанци, управљање стресом, редовне здравствене контроле, одржавање добрих социјалних односа и менталног благостања.

Посебну пажњу изазвала је интеракција са децом која су кроз игру и дружење научили више о значају здравих навика. Позитивна енергија, осмеси и подршка грађана јасно су показали да је овакав вид превенције потребан и добро прихваћен.

Mанифестацију су својим присуством подржали и Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, директорка Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, и др ветеринарске медицине Владимир Виденовић, заменик градоначелника Зајечара. Они су обишли штанд, разговарали са грађанима и запосленима Завода, и истакли значај оваквих активности у јачању здравствене културе становништва.

Захваљујемо се свим учесницима и позивамо све грађане да и даље воде рачуна о свом здрављу, уз редовну физичку активност, здраву исхрану и позитиван став.

Будимо активни – живимо здравије!

Međunarodni dan fizičke aktivnosti
Međunarodni dan fizičke aktivnosti
Međunarodni dan fizičke aktivnosti
Međunarodni dan fizičke aktivnosti