Исхрана за време поста

Ishrana za vreme posta.

Пост је здрав и за вернике и за оне који то нису, али само у случају да је у исхрану укључен довољно велики број намирница адекватно припремљених. Требало би да постоји период прилагођавања, седам до десет дана, током којих треба смањити коришћење оних намирница које се не једу током поста (намирнице животињског порекла). Такође треба кориговати и начин припреме намирница, односно избегавати пржење и поховање намирница. Током овог периода у народу познатом као “Бели мрс” треба користити намирнице као што су: млади сир, кисело млеко, јогурт, пилетина и ћуретина (намирнице са мањим процентом масноће). Пре почетка поста требало би се консултовати са изабраним лекаром, као и урадити неопходне лабораторијске анализе крви и мокраће.

Због пораста случајева гојазности последњих година, бележимо  поражавајуће податке по којима смо водећа нација по стопи умирања од кардиоваскуларних болести, старијих од педесет година. Имамо  700 000 оболелих од шећерне болести, као и 2 500 000 становника са високим крвним притиском. Нашу данашњу исхрану карактеришу неправилни, нередовни и недовољно избалансирани оброци. Превише масноће, меса, хлеба а мало млечних производа, воћа и поврћа.

У јеловник у току поста треба укључити интегралне житарице, разноврсно воће, коштуњаво воће (бадем, орах, лешник..), махунарке као одличан извор протеина у овом периоду, као и неизоставну рибу. Оброке припремати на нерафинисаним уљима и бити умерен са скробном групом (кромпир, кукуруз).

И баш овакав начин исхране смањује ризик од појаве гојазности, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и одређених врсти рака. Тако да је пост више од препоруке.

Риба је неправедно запостављена у нашој исхрани а вишеструко је корисна за организам. Садржи витамине Б групе, вит Д, калцијум, омега 3 масне киселине као и преко 20% протеина. Што је све скупа чини готово савршеном намирницом.

Омега 3 масне киселине позитивно утичу на ниво лошег холестерола, тако да су одлична превенција за болести срца и крвних судова. Помажу мозгу да боље искористи серотонин, тако да са рибом долази и боље расположењe.

Пост се не препоручује деци, трудницама, дојиљама, старијим особама, болесним особама у зависности од врсте здравственог проблема, али и особама које обављају тешке физичке послове.

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Вршњачко насиље представља велики друштвени проблем са којим се удружено морају борити држава, образовне институције и родитељи.

Вршњачко насиље подразумева насилне радње које доводе до низа последица, како психичких тако и физичких па и последица са смртним исходом.

То је нежељено, агресивно понашање међу децом школског узраста које се временом понавља или има потенцијал да се понавља. Укључује  поступке попут претњи, оговарања, физичких или вербалних напада и намерног искључивања некога из групе.

Vršnjačko nasilje

Насиље представља намерно и неоправдано наношење штете другоме.

Постоје четири типа вешњачког насиља:

  • Вербално насиље- изговарање или писање окрутних изјава,
  • Социјално насиље- чињење штете нечијој репутацији или односима,
  • Физичко насиље- повеђивање тела или ствари особе,
  • Интернет насиље- насиље које се одвија уз коришћење електронске технологије путем друштвених мрежа, порука…

За насилни акт су карактеристичне две ствари: намера и повреда.

Насиље се врши са намером да се нанесе повреда или бол другоме.

Млада особа може бити злостављач, жртва или сведок насилне радње.

Злостављач или насилник може бити физички јачи и социјално вештији од жртве.

Vršnjačko nasilje

Кажемо да је ученик жртва када му:

  • Други ученик или група ученика говоре или раде нешто ружно и непријатно,
  • Потпуно игноришу и искључују из пријатељских група,
  • Говоре ружне и повредљиве ствари или га исмевају и дају ружна имена,
  • Ударају, гурају, гађају га, прете му…
  • Лажу и шире гласине о њему…

Типичне жртве насиља су она деца која сам а не узвраћају већ се повлаче.

По правилу, то су деца која су физички слабија, бојажљива, преосетљива и повучена.

Vršnjačko nasilje

Насиље оставља последице на оне који трпе насиље али и на оне који се насилно понашају. Оставља последице и на оне који посматрају насиље, јер могу да се навикну на насиље, да им оно постане нормално и да се сами нађу у ситуацији да трпе насиље или да насиљем решавају своје проблеме.

Деца која трпе насиље, често покушавају да то сакрију од других из страха да ситуација не буде гора. Често су физички повређена, постају плашљива, слабије уче, тужна су, нису расположена за дружење а понекад и она постану насилна.

Vršnjačko nasilje

И поред страха, веома је важно да насиље не остане сакривено.

Насиље можемо спречити уколико се поставе правила понашања у школи као и код куће. Такође се треба предочити деци да ће сносити последице за своје насилно понашање.

Превентива такође лежи у доброј комуникацији на релацији родитељ-дете-професор.

Родитељи треба да изграде отворн однос са својом децом, воде искрен разговор, дају деци до знања и да имају искуства да препознају проблем. Треба да створе осећај повезаности са својим дететом и буду упућени у све дечије активности.

Школа треба да одржава комуникацију са родитељима.

Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена комуникација између вршњака, ученика, породице и професора може допринети његовом спречавању.

Октобар – месец правилне исхране

Исхрана

Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране.

Шта свако од нас може да уради?

  • Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и биолошки вреднији током летњих месеци у сезони у којој успевају иако се могу набавити и током зиме,
  • Направите списак за куповину: купите само онолико хране колико вам је заиста потребно,
  • Купљену храну чувајте на одговарајући начин и водите рачуна о року трајања,
  • Када припремате храну искористите оно што имате у кући – будите креативни.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, расписао је, поводом Октобра- месеца правилне исхране, конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана = здравље” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама и подсећања у којој мери је правилна исхрана важна за нормалан раст и развој деце.

Пристигло је 56 литерарних и 460 ликовних радова, од којих је тим Одсека за промоцију здравља изабрао најбоље које је Завод и наградио.

Неки од пристиглих радова
Неки од пристиглих радова

Манифестацију и изложбу радова, коју је отворила директорка Завода, Слађана Ристић, одржана је 09.11.2022. године у Свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.

Отварање изложбе
Отварање изложбе
Учесници
Учесници

Нутрициониста Завода, Ненад Ђорђевић, говорио је деци, родитељима и просветним радницима, који су присуствовали обележавању овог дана, о значају правилне исхране.

Детаљно је образложио шта правилна исхрана значи, колико оброка деца треба да имају у току дана и посебно истакао да је правилан одабир намирница и начин на који ће родитељи припремити те намирнице и послужити деци од круцијалне важности.

Додела награда
„Умерена и разноврсна исхрана је кључ правилног раста и развоја деце“, истакао је Ненад