Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних, вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације.
Ова двадесет прва по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „За сваку генерацију – вакцине делују” како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са акцентом на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, те да би се спречило епидемијско јављање болести сада, али и у будућности. Потребно је ширити информације о вакцинама и важности имунизације и подстицати напоре за унапређење јавног здравља, стварањем и унапређењем партнерстава и иницијатива са професионалцима и омладинским организацијама посвећеним промовисању имунизације. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавно-здравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су: дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао.
Позив на акцију: ваша одлука прави разлику. Вакцинишите се
Вакцине су већ дуго један од најмоћнијих алата у јавном здрављу.
Више од 200 година вакцине штите генерације људи. Толико су успешне да су многе болести које су некада изазивале страх данас ретке у многим деловима света.
Вакцине су спасиле више од 150 милиона живота у последњих 50 година – не случајно, већ зато што су људи доносили одлуку да заштите себе, своју децу и друге. То значи шест спасених живота сваког минута, сваког дана, током више од пет деценија.
Вакцине су доказано средство превенције тешких болести, које на безбедан начин сваке године штите стотине милиона људи. Развијају се кроз ригорозна научна истраживања, пажљиво се тестирају и континуирано прате у погледу безбедности и ефикасности.
Одлуке породица да вакцинишу своју децу, заједно са посвећеношћу здравствених радника да дођу до сваког детета, допринеле су повећању преживљавања одојчади за 40% у последњих 50 година и заштитиле десетине милиона деце од трајних инвалидитета.
Више деце него икад раније доживи први рођендан, иде у школу, ради, оснива породице и доживи старост.
Вакцине штите људе у сваком животном добу
Вакцине су кључни део очувања здравља у свим животним фазама. Данас вакцине штите људе током целог живота – од детињства до старости – од више од 30 инфекција и озбиљних болести.
У раном детињству имунски систем одојчади и мале деце још увек се развија, због чега су подложнији болестима. Зато се већина вакцина против болести као што су дифтерија, хепатитис Б, морбили, заушке, полиомијелитис, пертусис, ротавирус, рубела и тетанус даје током прве две године живота.
У адолесценцији су потребне вакцине (ревакцине) за одржавање имунитета против дифтерије, тетануса и пертусиса, а додатне вакцине штите од инфекција које представљају нове здравствене ризике, као што су хумани папилома вирус (HPV) и менингитис.
Током трудноће вакцинација има важну улогу у заштити и мајке и бебе. Примањем вакцина против респираторног синцицијелног вируса, грипа и COVID-19, труднице преносе заштитна антитела на бебу пре рођења и помажу да обе буду безбедне.
У одраслом добу имунски систем са годинама природно слаби, што повећава ризик од тешких инфекција. Вакцине штите одрасле и старије особе од болести као што су COVID-19, грип, пнеумонија и херпес зостер, смањујући ризик од тешких облика болести и хоспитализације и помажући им да дуже остану здрави.
Вакцине против болести присутних у одређеним регионима – као што су денга, маларија и жута грозница, као и вакцине развијене за сузбијање епидемија колере, еболе и мајмунских богиња – омогућавају данашњим генерацијама да користе предности научних достигнућа која раније нису била доступна.
Ваша одлука је од пресудног значаја. Вакцинишите се
Иза сваке бројке стоји човек. Подаци о вакцинацији нису само пука статистика. То су стварни људи и породице који свесно бирају да заштите себе, своју децу и заједницу, нарочито оне најрањивије који из здравствених разлога не могу да приме вакцину.
Право на здравље није доступно свима. Сваке године скоро 20 милиона одојчади пропусти бар једну вакцину, док више од 14 милиона деце не прими ниједну дозу, најчешће зато што им вакцине нису доступне. Због тога милиони деце остају незаштићени од опасних болести које се могу спречити вакцинацијом.
Систем почива на поверењу. Иза сваке вакцинисане особе стоји читав систем који то омогућава – лекари, научници, здравствени радници и здравствене установе, школе, државе. У самом средишту тог система су разговори засновани на стрпљењу и међусобном поверењу.
Традиција која чува живот. Постоје породичне вредности које вреди преносити: право је време да осигурамо да свака нова генерација расте заштићена вакцинама. Дељењем проверених информација и јачањем поверења у вакцине можемо помоћи породицама у доношењу најбоље одлуке за своје здравље.
Поглед у будућност. На половини смо пута до остварења циљева Европске агенде имунизације 2030. и Глобалне агенде имунизације 2030. (IA2030). Заједно можемо створити свет у коме деца не умиру од болести које се могу спречити, где су млади заштићени од болести које угрожавају њихову будућност, а старије генерације живе дуже и квалитетније.
Победа над болестима је могућа. Баш као што смо пре пола века искоренили велике богиње, данас смо на корак да исто учинимо и са дечијом парализом.
Током 2025. године у Европском региону СЗО регистровано је 33.998 случајева морбила, што је за 75% мање у односу на 2024. годину (највише у Киргистану, Русији, Румунији, Казахстану, Таџикистану). У том периоду су пријављена 23 смртна исхода узрокована морбилима (11 у Киргистану, по три у Румунији и Израелу, по два у Украјини и Француској и по један у Русији и Холандији). Према закључцима 14. састанка Регионалне верификационе комисије за елиминацију морбила и рубеле, закључно са септембром 2025. године на којем је разматрана документација из 52 земље за 2024. годину, у 32 земље у периоду од најмање 36 месеци је прекинута трансмисија морбила, а у 49 трансмисија рубеле у Европском региону СЗО, док је у 32 забележен прекид трансмисије обе болести. У Србији се одржава ендемско присуство морбила.
Током 2025. године на територији Републике Србије регистровано је 210 случајева морбила (стопа инциденције 3,2 на 100.000 становника). Највећи број случајева регистрован је на територији Рашког округа, у оквиру епидемија пријављених у претходној години у Новом Пазару (96 случајева), Тутину (70 случајева), граду Београду (39 случајева), два случаја у Бору и по један случај у Рашкој, Сјеници и Новом Саду. Највећи број случајева (36,2%), као и највиша узрасно-специфична стопа инциденције регистровани су у узрасној групи од једне до четири године. Највећи број случајева је био невакцинисан или са непознатим вакциналним статусом.
У 2025. години у Републици Србији пријављено је 18 случајева великог кашља, при чему је регистрована стопа инциденције од 0,27 на 100.000 становника. Број случајева знатно је нижи у односу на претходне две године, с обзиром на то да је 2023. године био пријављен 1421 случај (стопа инциденције 21,3 на 100.000), а 2024. године 1683 случаја великог кашља (стопа инциденције 25,4 на 100.000 становника). Током 2025. године није било пријављених смртних исхода узрокованих великим кашљем, за разлику од претходне две године када су пријављена по три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца.
Постигнути обухват примарном вакцинацијом и ревакцинацијом током 2025. године у Републици Србији нижи је од обухвата постигнутог током 2024. године, када је у питању већина вакцина које су предвиђене Календаром обавезне имунизације лица одређеног узраста, изузев обухвата другом ревакцинацијом комбинованом четворовалентном вакцином, трећом ревакцинацијом против дифтерије и тетануса, као и ревакцинацијом против малих богиња, заушака и рубеле који бележе сличне вредности као у претходној години.
Имајући у виду наведено неопходна је хитна реакција свих учесника у систему имунизације у циљу вакцинације невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, односно достизања циљних вредности обухвата свим вакцинама.
Вакцине су заштитиле здравље генерација у прошлости и штите здравље садашњих генерација.
Вакцинација је значајна у свим узрасним добима.
Национални календари имунизације треба да се заснивају на најадекватнијем имунском одговору на вакцине везаном за узраст односно заштити у узрасту када је највећи ризик од обољевања од тешких форми болести и компликација.
Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спасавају се животи.
Сваки родитељ има кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише.
Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
Вакцине штите од болести, спасавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.
Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавно-здравствене изазове, а обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система.
И не заборавимо да се успеси вакцинације другачије препознају: „Највећи успеси су они које не видимо… Сви они људи који нису патили или страдали од болести које су се могле спречити”.
Izvor:
