ЛЕПА РЕЧ – СТОП ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ

Vršnjačko nasilje

Моћ говора, способност размене мишљења поседује једино људско биће.  То је уједно и један од највећих дарова који је природа подарила човеку!

Способност комуницирања са осталим људима може да се се употреби на позитиван или на негативан начин. Позната је изрека “Лепа реч и гвоздена врата отвара“, али познато је и то да реч може бити оштрија и од најоштријег  мача. Шта то значи? Значи то да речима треба врло пажљиво баратати. Увек треба пазити да изговорена реч неког не увреди, не узнемири, не нанесе бол или увреду што као за последицу може изазвати сукоб који лако може ескалирати у насиље. Тако је са одраслима, а тако је и са децом. Речи су моћно оружје у рукама и великих и малих људи.

Премало разговарамо, не само са младима, већ генерално недовољно негујемо културу разговора у нашем друштву, а разговор је оно што је младима, нарочито адолесцентима потребно да би пребродили бурно раздобље у свом животу, праћено многим дилемама, изазовима, па и трауматичним искуствима као што је вршњачко насиље.

Насиље генерално дефинишемо као намерно наношење штете и изазивање бола код друге особе. Под вршњачким насиљем подразумевамо агресивно понашање међу децом школског узраста, које се понавља у континуираном временском периоду или даје назнаке да би могло да буде учестало.

Постоје различите стратегије за спречавање вршњачког насиља, али је првенствено важно препознати факторе ризика, па тек онда применити неке од стратегија сузбијања вршњачког насиља. Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена и здрава комуникација између ученика, породице и наставника, може допринети његовом спречавању.

Vršnjačko nasilje

Једино дугорочно решење за смањење вршњачког насиља је ЕДУКАЦИЈА. Основа едукације  се огледала на усвајању здраве комуникације која представља основу превенције настанка вршњачког насиља, промовисање толеранције, емпатије, поштовања различитости, развијање сарадње и оснаживање за ненасилно решавање конфликата деце и младих у основним и средњим школама. Према томе, вршњачко насиље може да се превенира отклањањем онога што га подстиче и мењањем мотива који га изазивају, што би за резултат имало стварање безбедног, здравог и подстицајног школског окружења.

Децу треба учити да могу остварити своја права, а да не угрожавају  права других,  да поштују себе без понижавања других, да настоје открити шта је добро, а не ко је у праву, да науче затражити помоћ. Хвала, молим, извини, изволи су четири чаробне речи које би наша деца у најранијем узрасту требало да усвоје као моћно оружје против сваког вида насиља.

ЉУБАВ

Dan zaljubljenih

Ако вас питам која је за вас најлепша емоција, шта бисте ми рекли?

Ако бисте ви мени поставили исто питање, мој одговор би био ЉУБАВ. Иза сваке емоције која чини да полетите стоји љубав. Захвални сте јер имате нешто што волите, срећни сте јер је срећан онај кога волите. Све је то у суштини љубав.

Шта је љубав?

Пре него што кажемо шта љубав није, односно шта је илузија о љубави треба рећи шта љубав заиста јесте.

  • Љубав није ни мисао ни осећање, ни стање, ни понашање. Мисли, осећања, понашања и стања су само израз, манифестација љубави.
  • Љубав је присутност, прихватање, јединство са собом, другима и универзумом, потпуна преданост без зависности.
  • Љубав је када дајемо а не тражимо ништа заузврат.
  • Љубав је слободни чин давања у којем уживамо и који нам не представља никакав напор, већ нас напротив испуњава. Право испуњење може доћи само из љубави.

Љубав је смисао живота. Љубав је оно што нас покреће да радимо, стварамо, правимо децу, помажемо другима и себи, учимо, развијамо се и будемо, здрави и срећни.

Dan zaljubljenih

 

Љубав није уско везана за љубав према породици, вољеној особи (партнеру), пријатељима или другим особама. Љубав постоји у свему што нас окружује, љубав према самом себи, према стварању и раду, Богу / универзуму и према животу уопште. Када тако сагледамо љубав онда нам је јасно зашто је љубав смисао живота, постојања, здравља и среће. Људи који су пуни љубави они су здрави, развијају се, доносе добро себи и својој околини.

Dan zaljubljenih

На пример, ако радите са љубављу, рад за вас представља испуњење, свака ваша активност вас испуњава, даје вам смисао, снагу и мотивацију.

Људи не раде само због новца. Новац је потребан за живот у друштвеном систему који су људи смислили и у том смислу је важан али новац није сам себи сврха већ само средство. Људи који воле они раде с љубављу и то их чини срећнима. На пример, постоје људи који имају толико новца да уопште не морају да раде у смислу обезбеђивања егзистенције. Већина њих ради, баве се оним што воле, а они који не раде брзо падају у депресију, бесмисао, ропство. Љубав кроз рад даје смисао постојању.

С друге стране љубав је наш однос према другима, породици, пријатељима, клијентима, Богу/универзуму. Љубав је нераскидиво повезана са слободом. Љубав је слобода, љубав се не може изразити без слободе. Свака зависност блокира љубав. Љубав је бити једно са свим а уједно бити слободан од свега, јер љубав је постојање, кретање, а не учауреност.

Dan zaljubljenih

Март – месец борбе против рака у Србији

Rak 2023.

Савремени начин живота је донео многа ризична понашања: пушење дувана, неправилну исхрану, гојазност, физичку неактивност, злоупотребу алкохола, а одговоран је и за повећану изложеност све већем утицају стреса на здравље, као и  штетних утицаја из околине као што су сунчево зрачење, штетне супстанце на радном месту и у окружењу.

Превентивним прегледима се откривају ризици по здравље, промовишу здрави стилови живота и промене понашања, али и откривају обољења и стања у раној фази када их је могуће лечити. На овај начин се штити и унапређује здравље, смањује стопа разболевања и умирања од болести које се могу спречити, али и лечити и излечити ако се открију у раној фази настанка. Ово се између осталог, а и пре свега односи на малигне болести.

Превентивне мере у области примарне здравствене заштите дефинисане су садржајем и обимом здравствене заштите у редовном раду здравствених радника у домовима здравља, кроз промотивне активности и превентивне прегледе.

Важно је да:

  • сваки мушкарац или жена, узраста од 19 до 35 година има право на систематски преглед једном у пет година, уз допуну прегледа по потреби код свог изабраног лекара;
  • сваки мушкарац или жена, старији од 35 година има право на систематски преглед једном у две године, уз допуну прегледа по потреби код свог изабраног лекара;
  • сваки мушкарац и свака жена, који су старији од 50 година треба да ураде тест на скривено крварење у столици код свог изабраног лекара;
  • свака жена старости између 25 и 69 година обавезно треба да посети гинеколога најмање једном годишње;
  • свака жене старија од 30 година треба да уради клинички преглед дојки;
  • свака жена старија од 45 година треба да уради мамографски преглед.

Поред редовних превентивних прегледа, уколико уочите следеће симптоме треба да се одмах  јавите своме изабраном лекару:  – кашаљ који дуго траје,  – задебљање, чворић било где на телу, – промене у пражњењу црева,  – необјашњив губитак у телесној маси,  – неуобичајено крварење,  – промуклост која дуже траје.

У откривању малигних обољења користи се и метода скрининга што подразумева редовну примену прегледа (теста) код здравих особа у циљу откривања болести у раној фази.

Данас је опште прихваћен и препоручен скрининг за рак грлића материце, рак дојке и рак дебелог црева. Раним откривањем наведених малигних тумора повећава се могућност потпуног излечења, квалитата живота, као и продужење живота оболеле особе.    Током целе године, а посебно у месецу марту који је у Календару јавног здравља означен као „Март – месец борбе против рака” желимо да интензивирамо акивности на промоцији, заштити и унапређењу здравља у вези малигних обољења кроз:

– стручне састанке, едукације, округле столове и трибине за стручну и ширу јавност, – информисање путем медија, – превентивне прегледе становништва и – покретање активности шире друштвене заједнице.

У ове активности поред здравствених установа и здравствених радника (мреже института и завода за јавно здравље, домова здравља, болничких установа) биће укључни сарадници из образовних институција, владиних организација, локалне заједнице, удружења грађана и угледни појединци.

Европска недеља превенције рака грлића материце

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 23. до 29. јануара 2023. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити: „РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ”.

То је слоган 17. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести:

скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). ПАП тест је једноставан и неинвазиван тест за жене који утврђује да ли постоје (абнормалне) промене у ћелијама грлића материце. Користи се за скрининг и рано откривање рака премалигних и малигних промена рака грлића материце. Преглед се никада не ради током менструације. Два дана пре прегледа не би требало да имате сексуални однос и да користите вагиналне таблете.

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ

У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан, мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце.

Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити ПАП тест.

Позитивно размишљање

Pozitivno razmišljanje

Позитивно размишљање значи гледање на животне изазове са позитивним ставом. То не мора да значи игнорисање лоших ствари већ покушавање да се види најбоље у другима и посматрање себе у позитивном светлу. Људи који мисле позитивно имају јако велики утицај на своје ментално и физичко здравље. Живе здравије, више вежбају, правилно се хране и избегавају нездрав начин живота.

Постоје начини да научите како да размишљате позитивно и како да идентификујете негативне мисли и замените их позитивним.

Начин посматрања одређеног догађаја чини вас оптимистом или песимистом. Оптимисти , лоше догађаје виде као нешто што се догађа ван њихове контроле самим тим и не криве себе за то. Док песимисти криве себе за такав исход догађаја.

Позитивно размишљање може понекад да представља напор у одређеним ситуацијама. Битно је да се не предајете чим наиђу негативне мисли већ и тада да негујете оптимизам. Када почнете да се бавите негативним размишљањима позовите свог психолога или евентуално блиску особу, јер је у тим ситуацијама неопходно да имате неког на кога можете рачунати да вас позитивно охрабри.

Улагање енергије у ствари које вас чине срећнима и у којима уживате, само су неки од начина да подстакнете позитивно размишљање у вашем животу.

Pozitivno razmišljanje

Важно је напоменути , пре него што ставите своје „ружичасте наочаре“, да је позитивно размишљање заправо веровање у своје способности, позитиван приступ изазовима, покушај да се нађе начин да се избегну или реше лоше ситуације. Лоше ситуације ће се понекад и десити али то не значи да ваш свет пропада. Сагледајте ситуацију реално и тражите најбољи начин да је побољшате и решите.

Ако схватимо да је наша садашњост резултат наших мисли и да ће се будућност одвијати сходно нашим тренутним мислима, отворићемо многа врата према позитивним животним ситуацијама.

Како да празнична трпеза не поремети правилне навике у исхрани

Novogodišnja trpeza

Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства, младости и одрастања. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини уживање у храни и пићу још пријатнијим, посебно кад су око нас чланови наших породица и нама драги и блиски људи.

За празнике се припрема укусна храна у обилним количинама и по рецептима наших бака. Призна ћете, ретко ко од нас током припреме хране води рачуна о калоријској вредности и количини исте.

Проводећи дивне тренутке са породицом и пријатељима, најчешће ни не приметимо да смо у наш организам унели непотребну количину хране и пића.

Преједање је социјално прихваћена норма, али веома ризична по наше здравствено стање, посебно ако су питању особе старије животне доби или оне које болују од неких хроничних болести. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.

Није лако одупрети се овим искушењима али не смемо заборавити на своје физичко здравље. Покушајмо се  придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и са прописаним размаком између оброка.

Нутрициониста ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар, на основу вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, преноси поруку да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.

Савети:

Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана доводи до повећаног осећаја глади у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.

Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније намирнице и потрудите се да у припремању истих користите што мање штетних масноћа.

Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.

Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).

Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.

Novogodišnja trpeza

Новогодишњи и божићни празници

Nova godina 2023

Увелико је почело празнично расположење. Градови су већ окићени, људи масовно купују, полако престају да раде и у народу почиње период популарно звани „то ћемо после празника“. У овом периоду, људи су се уморили од свакодневних активности и желе да одморе пре новог почетка. Овај период социолошки и културолошки свакако обележава славље, храна, дружење и други догађаји који усмеравају човека на породицу. Историјски гледано, зиму је некада било теже презимети него данас, па није чудо што су ови празници настали како би приближили људе у периоду када је најтеже. Ствари се знатно мењају развојем технологије. Више није тешко, бар у већини развијеног дела планете, преживети хладноћу и обезбедити храну. Али, психолошки аспект новог почетка и даље је присутан, на мало измењен начин.

Празнике, а посебно новогодишње, очекујемо као време за одмор, провод или остваривање дуго одлаганих сусрета. Требало би да то буде време опуштања и прикупљања снаге за енергицан почетак новог годишњег периода. За неке су празници време уживања, а за друге период разочарања, туге и изневерених очекивања. Како показују бројне психолошке студије, све су чешће и за све више људи извор стреса и окидач депресивних осећања, а све мање дани испуњени задовољством, радошћу и опуштањем.

Празник у којем је породица на првом месту, многе суочава са истином да су се топлина дома и породична блискост негде изгубили. Није на одмет подсетити да већина породица дневно проводи на окупу само по неколико сати, због посла, школе или рекреативних активности које сваки члан планира за себе. У време празника, упућеност чланова једних на друге по цео дан може деловати веома иритирајуће. Упркос томе, одвијају се празнични ритуали и припрема се празнична трпеза. Отуђеност а можда и сукоби који су се читаве године гурали под тепих, прекривају се прекомерним конзумирањем алкохола и калоричне хране. То не оптерећује само стомак, већ и психу.

Шта можете урадити како бисте умањили празнични стрес?

  • сведите своја очекивања од празника на реалну меру. Не трудите се да промените оно на шта не можете да утичете
  • ако сте домаћин или одете у туђи дом као гост, избегавајте приче о текућим проблемима. Унесите хумор у разговор, чак и непријатне ситуације и догађаји могу се сагледати и описати са дозом шале
  • не јадикујте над ,,старим, добрим данима”, фокусирајте се на оно што је данас и са оптимизмом гледајте у будућност
  • отпутујте негде за време празника, чак и ако вам се то у први мах не чини тако да ће вам то значајно помоћи да превазиђете нерасположење
  • поклоните сами себи нешто – заиста сте заслужили
  • избегавајте алкохол. Уколико вам се чини да вас чашица пића опушта, сетите се да следећа може провоцирати лавину лоших осећања
  • активирајте своје тело – пасивно седење у кући само појачава апатију. И најмања физичка активност – лагана шетња на пример, стимулисаће производњу хормона који утичу на добро расположење.

У време зимских празника неки могу одвојити за себе и више недеља предаха, али већини људи следује само неколико испланираних слободних дана у које треба сместити све: време за завршавање недовршених послова, сусрете са пријатељима, активни и пасивни одмор, породичне светковине, скраћене варијанте путовања…

Превелика очекивања од периода који нису као сваки обичан дан, потреба да се доживи и организује ”савршен” или бар што бољи празнични провод, да све буде на свом месту и да треба да буде период посебног уживања, представљају једну од замки која нам може покварити уживање. То подједнако важи и за оне који их проводе у кругу породице и пријатеља као и за оне који празничне дане проводе сами. Превладавање стреса помаже да се осећамо и изгледамо боље, спавамо квалитетније и више уживамо у сваком тренутку.

Нека следећа година не буде ваша нова, већ боља година. Желимо вам да радом на себи сами остварите успех, срећу, љубав, здравље и све оно што сматрате важним.

Nova godina 2023

Исхрана за време поста

Ishrana za vreme posta.

Пост је здрав и за вернике и за оне који то нису, али само у случају да је у исхрану укључен довољно велики број намирница адекватно припремљених. Требало би да постоји период прилагођавања, седам до десет дана, током којих треба смањити коришћење оних намирница које се не једу током поста (намирнице животињског порекла). Такође треба кориговати и начин припреме намирница, односно избегавати пржење и поховање намирница. Током овог периода у народу познатом као “Бели мрс” треба користити намирнице као што су: млади сир, кисело млеко, јогурт, пилетина и ћуретина (намирнице са мањим процентом масноће). Пре почетка поста требало би се консултовати са изабраним лекаром, као и урадити неопходне лабораторијске анализе крви и мокраће.

Због пораста случајева гојазности последњих година, бележимо  поражавајуће податке по којима смо водећа нација по стопи умирања од кардиоваскуларних болести, старијих од педесет година. Имамо  700 000 оболелих од шећерне болести, као и 2 500 000 становника са високим крвним притиском. Нашу данашњу исхрану карактеришу неправилни, нередовни и недовољно избалансирани оброци. Превише масноће, меса, хлеба а мало млечних производа, воћа и поврћа.

У јеловник у току поста треба укључити интегралне житарице, разноврсно воће, коштуњаво воће (бадем, орах, лешник..), махунарке као одличан извор протеина у овом периоду, као и неизоставну рибу. Оброке припремати на нерафинисаним уљима и бити умерен са скробном групом (кромпир, кукуруз).

И баш овакав начин исхране смањује ризик од појаве гојазности, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и одређених врсти рака. Тако да је пост више од препоруке.

Риба је неправедно запостављена у нашој исхрани а вишеструко је корисна за организам. Садржи витамине Б групе, вит Д, калцијум, омега 3 масне киселине као и преко 20% протеина. Што је све скупа чини готово савршеном намирницом.

Омега 3 масне киселине позитивно утичу на ниво лошег холестерола, тако да су одлична превенција за болести срца и крвних судова. Помажу мозгу да боље искористи серотонин, тако да са рибом долази и боље расположењe.

Пост се не препоручује деци, трудницама, дојиљама, старијим особама, болесним особама у зависности од врсте здравственог проблема, али и особама које обављају тешке физичке послове.

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.

Родно засновано насиље

Rodno zasnovano nasilje

Родно засновано насиље обухвата широк спектар различитих форми понашања, базирано на основи родног обележја, усмерено према женама и девојчицама у различитим периодима њихових живота. Родно засновано насиље произилази из неравнотеже моћи између жена и мушкараца што доводи до дискриминације жена, како унутар породице тако и у оквиру друштва.

Родно засновано насиље условљено је друштвеним контекстом на више начина. Пре свега оно је детерминисано структурним и културним чиниоцима који обликују родне односе у породици, заједници и друштву. Карактер родних односа, степен и природа родних неједнакости, представљају контекст у коме се успостављају интимни породични и партнерски односи, утемељени на одговарајућим односима моћи и родним улогама. Насиље над женама у значајној мери  нарушава и онемогућава жене да уживају своја људска права, посебно права на: живот, безбедност, слободу, здравље, достојанство и физички и психички интегритет.

Врсте родно заснованог насиља

Поред физичког и сексуалног насиља који проузрокују повреде, па их је тако, реалтивно лако препознати, искуство жена које су изложене родном насиљу, говоре да психолошко и економско, такође имају веома велике, негативне, последице по здравље жена. Поред тога у облике родног насиља такође спада и читав низ штетних обичаја и пракси као што су рано ступање у брак, присилни брак или селекција пола још пре рођења.

Родно засновано насиље готово никада се не јавља, изоловано, у једном облику већ је карактерисано истоврменом појавом/преклапањем више облика насиља, истовремено.  Испитивање  повезаности више врста насиља показало је да највећа повезаност постоји између претњи физичким насиљем и самог чина насиља, затим психичког насиља и претњи физичким насиљем, као и физичког насиља.

Зашто жена остаје у насилним односима?

Rodno zasnovano nasilje

Чињеница је да многе жене остају у насилним везама. Породица, пријатељи, суседи па чак и стручњаци, често, не разумеју зашто жене трпе насиље. Истраживања и искуство су показали да жене као најчешће разлоге прихватања живота у насилном односу наводе оне који се уклапају у опште друштвено прихваћене предрасуде о насиљу.

Најчешћи разлози:

  1. страх од насилника,
  2. деца,
  3. осећање стида и кривице,
  4. недостатак самопоуздања,
  5. изолованост и исцрпљеност,
  6. економска зависност,
  7. недовољна информисаност о процедурама и правима,
  8. искуство насиља у примарној породици.

Здравствени сектор је често прва и једина инстанца којој се жене изложене родно заснованом насиљу обраћају, због чега су здравствени радници/це, у оквиру своје професионалне делатности, у обавези да допринесу превенцији, раном откривању, документовању и пријављивању насиља над женама.

Родно засновано насиље не угрожава само жене већ представља претњу друштву као целини, тако да захтева одговарајући одговор, целовиту, континуирану и благовремену интервенцију релевантних актера на свим нивоима (институција, заједница, држава).

Родна равноправност није „женско“ већ друштвено питање!

ДЕЦЕМБАР – СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ-А

HIV 2022

Светски дан борбе против АИДС-а се сваке године обележава са циљем да се  скрене пажња јавности на значај превенције и раног откривања инфекције узроковане ХИВ-ом.

Још увек је мало оних који знају да се са ХИВ-ом данас живи и да рано откривање инфекције узроковане ХИВ-ом омогућава квалитетнији и дужи живот.

ХИВ је и даље велики проблем за јавно здравље.

HIV 2022

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Светски дан борбе против ХИВ-а, обележава 1. и 2. децембра 2022. године, бесплатним и анонимним тестирањем у просторијама Завода као и здравствено-едукативним предавањем у средњој школи „Никола Тесла“ у Бољевцу, 1.12.2022. године.

Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ.

HIV 2022

Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања ХИВ-ом у будућности.

С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи.

Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.

И да се подсетимо како се ХИВ преноси, односно на који начин се не може инфицирати ХИВ-ом.