Светски дан заштите животне средине обележава се 5. јуна, а установиле су га 1973. године Уједињене нације. Овогодишња земља домаћин је Јужна Кореја, док је фокус на борби против загађења пластиком.
Овогодишња тема Светског дана животне средине позива на решавање проблема загађења пластиком, као део глобалне кампање Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), која има за циљ да мобилише заједнице широм света на спровођење решења. Ослања се на све бројније научне доказе о утицају пластичног загађења, и позива на смањење употребе пластике, њену поновну употребу, рециклажу и промену начина на који је користимо.
Пластика је део свакодневице и користи се готово у свему од посуђа до медицинских уређаја. Према проценама, од средине прошлог века до данас, човечанство је произвело око 9,2 милијарди тона пластичних материјала, а од тога је седам милијарди тона постало отпад. Поред тога, производња пластике је велик узрочник климатске кризе са којом се суочавамо. Једна је од енергетски најинтензивнијих индустријских процеса. У светској потрошњи нафте учествује са шест одсто.
Око 11 милиона тона пластичног отпада сваке године заврши у рекама, језерима, морима и на крају, у океану. Пластика се разграђује на микропластику. Њу чине фрагменти пластике ширине између једног нанометра и пет милиметара. Овако ситне честице пронађене су у најдубљем делу океана, Маријанском рову, али и на највишем врху света – Монт Евересту.
Појединац годишње унесе у организам преко 50.000 пластичних честица
Дисањем и гутањем, пластика доспева у тела људи и животиња. Процењује се да свака особа на планети конзумира више од 50.000 пластичних честица годишње, а много више ако се узме у обзир удисање. Нека истраживања сугеришу да нанопластика мања од једног микрометра може да прође кроз кожу.
Микропластика се акумулира у земљишту из канализације и депонија и услед употребе пластике у пољопривреди. Једна студија је показала да микропластика омета фотосинтезу, што може да угрози производњу хране.
Годишњи друштвени и еколошки трошкови загађења пластиком крећу се између 300 и 600 милијарди америчких долара .
Циркуларна економија као решење
Кључ за смањење количине пластичног отпада лежи у преласку на принципе циркуларне економије. То значи да је потребно преиспитати начин на који је се производи од пластике дизајнирају, производе и користе. Тренутне процене показују да је данас само 21 одсто пластике економски рециклабилно, што значи да је вредност рециклираног материјала довољно висока да покрије трошкове његовог сакупљања, сортирања и обраде. Заправо се рециклира врло мали удео, девет одсто произведене пластике.
Потребно је дизајнирати производе од пластике тако да буду погодни за вишекратну употребу, али и да могу да се рециклирају на крају њиховог животног века. Такође, компаније треба да престану са додавањем непотребне микропластике у своје производе.
Јачање система за прикупљање и рециклирање отпада помогло би у спречавању да пластични производи доспеју у животну средину, где се разграђују у микропластику.
У преко 100 држава, на Светски дан заштите животне средине, организују се акције које имају за циљ промену еколошке свести Влада, привреде и становништва у целини, у правцу одговорнијег понашања према свом окружењу. У оваквим акцијама, сваке године учествује више од пола милијарде људи. Циљ ових акција је да се скрене пажња на последице појединих људских активности које угрожавају живот на планети, као што су загађивање пластиком, загађивање ваздуха, воде, уништавање шума и сл. У Србији ће током Светског дана заштите животне средине бити организоване бројне активности и манифестације којима се скреће пажња најшире јавности на значај и потребу очувања здраве животне околине.
Ове године Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар спровeo je низ активности и едукација усмерених на подизање еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа .
Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, реализоване су едукативне активности под називом „Научи да заштитиш своју планету“, у виду предавања и радионица, са ученицима Медицинске школе у Зајечару.
Са сигурношћу можемо рећи да се животна средина најбоље брани науком и знањем. Увек треба бити за васпитање – а не за преваспитање.
