Светски дан без дувана се сваке године обележава како на глобалном, тако и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима СЗО на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.
Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету, а у Србији најмање 15 000 људи годишње. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Светска здравствена организација (СЗО) и бројне институције и организације широм света 2023. године обележавају Светски дан без дувана под слоганом „Гајимо храну, а не дуван“.
Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање. У свету се 3,2 милиона хектара земље користи за узгајање дувана. Процес узгајања дувана је интензиван процес који захтева велику употребу пестицида и ђубрива, који доприносе деградацији земљишта. Земљиште које се користи за узгој дувана има мањи капацитет за узгој других биљних култура, као што је храна, јер дуван исцрпљује плодност земљишта.
Кључне поруке кампање су:
Дуван се узгаја у најмање 124 земље у свету, заузимајући земљиште које би се могло користити за узгој усева који хране милионе људи
Дуван није високо профитабилна култура за фармере и владе, упркос тврдњама дуванске индустрије у свету
Прелазак са гајења дувана на гајење пољопривредних култура које се користе у исхрани има потенцијал да обезбеди храну милионима породица и унапреди живот пољопривредних произвођача широм света
Владе широм света би требало да подрже произвођаче дувана да пређу на алтернативне усеве укидањем субвенција за узгој дувана и прерасподелом ресурса за подршку алтернативама за узгој дувана.
Недеље здравља уста и зуба се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.
Ове године, као и претходне, Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” који наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за свакодневне активности као што су говор и смех. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.
Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).
Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.
Показатељи оралног здравља у свету и Србији
На глобалном нивоу неко орално обољење има 3,5 милијарди људи;
Европски регион Светске здравствене организације има највећу учесталост водећих оралних обољења (50.1% одрасле популације);
Нелечени каријес сталних зуба у свету је најчешће орално обољење које има 2 милијарде људи;
Каријес млечних зуба има 514 милиона деце у свету;
Од узнапредовале пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба) у свету болује скоро петина светске популације
Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:
55.3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и уста као добро;
57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
16.5% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.
Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:
13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.
Препоруке за очување оралног здравља су:
брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором;
посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
престанак пушења;
смањење или престанак конзумирања алкохола;
коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).
У периоду од 15. до 21. маја 2023. године на територији Србије обележава се Кампања »XXXIII Недеља здравља уста и зуба«.
Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.
Слоган кампање „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење…
У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци у вртићима и ученицима основних школа зајечарског и борског округа. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава. Радови се достављају Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком »За конкурс XXXIII Недеља здравља уста и зуба«, до 29. маја 2023. године, лично или на адресу: Сремска 13., 19000 Зајечар.
Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани награђени од стране Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.
Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.
Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години 46,3% становника бавило се седентерним типом посла, у 2013. години 43,6% становника, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (45,6%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).
Становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 75+ године (6,1 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,5 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено, 23% становништва Србије и 35,1% старијих од 75 година.
На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviourin School-aged Children Survey, HBSC) из 2018. годинетрећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%).
У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе). И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.
Шта је физичка активност?
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност.
Зашто је важна физичка активност?
Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Kолико кретања је довољно?
Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.
Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе…), њена учесталост и трајање.
Значај здравствено-васпитних активности
Здравствено васпитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље. Посебна пажња била је усмерена на децу и младе. У 2022. години здравствено васпитне активности реализоване у 217 предшколских установа, 575 основних и 213 средњих школа у Србији са обухватом од 36000 деце предшколског узраста, 100013 ученика у основним, односно 47411 ученика у средњим школама.
Сарадња у изради и реализацији едукативних и промотивних садржаја са Министарством просвете, Заводом за унапређење вапитања и образовања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице.
– Повећати броја часова физичког и здравственог васпитања у школама
– Дозволити приступ школском дворишту пре и после школе, викендом и за време распуста
– Формирати и подржати рад спортских секција у школи у циљу повећања партиципације ученика
– Мотивисати ученике за активан транспорт до школе – Мотивисати наставнике физичког и здравственог васпитања да организују активности током великог одмора: млађи узраст – школице, између две ватре, шуге; старији узраст фудбал, одбојка, кошарка…
Познајући чињеницу да обољења изазвана хуманим папилома вирусом представљају значајан јавноздравствени проблем у Републици Србији, обзиром да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце као и кључну улогу у смањењу броја инфицираних имају интегрисане мере превенције, међу које спада и примарна превенција имунизацијом циљане популације, Институт за јавно здравље Србије, заједно са Заводом за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, одржао је у просторијама ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар у четвртак, 27.04.2023.године, са поћетком у 12:30часова курс под називом „Значај имунизације против хуманог папилома вируса“. Састанку су присуствовали педијатри, педијатријске сестре као и лекари других специјалности и медицинске сестре општег смера, из свих општина зајечарског и борског округа.
Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је једна од најчешћих полно преносив инфекција. Хумани папилома вируси се преносе директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом сексуалним путем (контакт преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја. Инфекција се може добити у контакту са особом која нема знаке и симптоме инфекције.
Вакцина против обољења изазваних ХПВ је уведена у 111 земаља света. Произведена је рекомбинантном ДНК технологијом. Не може изазвати инфекцију и није онкогена. Вакцина не садржи конзервансе и антибиотике. ХПВ вакцине су високо имуногене и као такве подстичу стварање високог титра неутралишућих антитела, за разлику од природне инфекције након које је стварање титра антитела слабо.Више од 99% прималаца развија одговарајућа антитела на типове ХПВ укључене у вакцину месец дана после комплетне серије.
Деветовалентна вакцина Гардасил 9 обезбеђена је о трошку државе јуна 2022, а доступна је на територији Републике Србије од 08.06.2022. године. Вакцина је доступна у свим домовима здравља (школски диспанзер) на територији града, како Зајечара, тако и свих осталих градова борског и зајечарског округа. Намењена је деци узраста 9-19 година, а првенствено деци 7. разреда основних школа. Вакцина има највећи ефекат уколико се прими пре ступања у сексуалне односе. Истраживања су такође показала да је титар антитела већи након имунизације деце у узрасту 9-15 година у односу на титар формиран након имунизација старијих девојака и младића (16-26 година).
Деци узраста од 9 до навршених 14 година живота вакцина се даје у 2 дозе са размаком од 6 месеци, а особама од навршених 15 година даје се у 3 дозе по шеми 0,2,6 месеци. Како је доказано да вакцина подстиче стварање имунолошке меморије ( меморијски Б лимфоцити 9), нема разлога да се сумња да имунитет након комплетне имунизације траје дуже од 10 година, највероватније доживотно.
Дан планете Земље један је од најважнијих датума у календару глобалних догађаја, а у 2023. години обележава се већ 53. пут.
Овај дан се прославља сваке године 22. априла, а његов циљ је подизање свести о важности очувања наше планете и њених природних ресурса.
Овај дан је важан не само ради промовисања еколошке свести већ и ради подизања свести о климатским променама и загађењу ваздуха и воде. Његов циљ је да подстакне сваког појединца, организацију, компанију и владу да предузме кораке ка одрживијој будућности.
У последњих неколико година Дан планете Земље постао је платформа за покретање нових иницијатива и пројеката који промовишу одрживи развој и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Многе компаније и организације сада користе овај дан као прилику да промовишу своје одрживе праксе и производе.
Сваке године бира се специфична тема Дана планете Земље помоћу које се промовишу овај дан и сви догађаји који се организују тим поводом. Теме су обично уско повезане са актуелним дешавањима у свету и тренутним трендовима.
Овогодишња тема Дана планете Земље је осмишљена да убеди компаније, владе и грађане широм света да улажу у нашу планету како би побољшали животну средину и омогуц́или нашим потомцима бољу и сигурнију будућност.
Појединци свих узраста такође могу направити велику разлику уз мале промене у свакодневном начину живота.
-Искључите светла и уређаје када их не користите.
-Више се шетајте и користите бицикл или градски превоз уместо аутомобила.
-Смањите пластични отпад коришћењем флаша за воду за вишекратну употребу и платнених цегера.
-Сами правите своје оброке које ћете носити на посао или у школу и тако смањите коришћење пластичне амбалаже и непотребно бацање хране.
Ово је дан који слави нашу планету и подсећа нас на нашу обавезу да је чувамо и одржавамо. Кроз историју овај дан је постао глобални покрет који промовише еколошку свест и подстиче нас на акцију ка одрживијој будућности.
Обележавање Дана планете Земље у 2023. години прилика је да се поново ангажујемо у овом важном глобалном покрету и предузмемо кораке ка одрживијем животу.
Исто тако, ово је прилика да схватимо да се не исплати да будемо себични и да смо ми одговорни за то какву ћемо планету оставити својим потомцима. Будућност је у нашим рукама.
Светски дан здравља је један од најзначајнијих у календару здравља. У циљу подизања свести јавности о значају одржавања здравља, у целом свету се посебно обележава дан посвећен здрављу – 7. април. Ове године је посвећен обележавању 75 година унапређења јавног здравља под слоганом „Здравље за све”.
Здравље за све је концепт који тежи остварењу права на здравље као основног људског права. Предност универзалне здравствене заштите огледа се и у економији. Илустрације ради, када су људи здрави и финансијски стабилни економије њихових држава су снажније и просперитетније.
Овогодишња кампања је пружила веома широк оквир за активности, јер подразумева и здраве стилове живота. С обзиром на то да постоји низ обољења која се променом лоших навика могу предупредити, нашој установи један од основних задатака је превентива, односно едукација грађана на који начин могу да избегну поједина обољења.
Завод за јавно здравље “Тимок“ у Зајечару је на традиционалан начин као и свих предходних година обележио овај дан промоцијом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика по људско здравље као једних од основних чиниоца очувања и унапређења здравља.
У сарадњи са својим партнерима Завод је на подручју зајечарског и борског округа низом активности обележио овогодишњи Светски дан здравља.
Имајући у виду да се здраве навике стичу од најранијег узраста, а да се и током живота корекцијом, превасходно исхране, могу остварити добри резултати, радницима фабрике „АПТИВ“ у Зајечају Завод је одржано здравствено едукативно предавање на тему “Правилне исхране“.
Да је добро здравље сваког појединца уско повезано и са здравом животном средином, ученицима ОШ „9.Српске бригаде“ и СШ „Никола Тесла“ Завод је у сарадњи са Црвеним крстом у Бољевцу одржао предавање и радионицу на тему „Здравље и животна средина“.
У Дому здравља Бор као организатора овогодишњег „Фестивала здравља“, Завод је своје учешће узео у виду информисања, пружања савета и поделе здравствено промотивног материјала, са циљем указивања на значај превенције и здравих стилова живота. Број учесника 300.
Светски дан здравља, 7. април, ове године је посвећен обележавању 75 година унапређења јавног здравља под слоганом „Здравље за све”.
Здравље за све је концепт који тежи остварењу права на здравље као основног људског права.
-Правo на здрављe je oснoвнo људскo правo. Сваки чoвeк мoра имати приступ нeoпхoдним здравствeним услугама, на врeмe и на мeсту када су нам пoтрeбнe, бeз финансиjских пoтeшкoћа (штo сe назива унивeрзалнoм пoкривeнoшћу здравствeнoм заштитoм. На жалост, 30% светске популације није у могућности да приступи основним здравственим услугама, а скоро две милијарде људи суочава се са катастрофално малим могућностима издвајања за здравствене услуге и здравље, са значајним неједнакостима које утичу на оне у најугроженијим окружењима.
-Универзална покривеност здравственом заштитом обезбеђује приступ основним здравственим услугама и пружа финансијску заштиту. Да би здравље за све постало стварност потребан је приступ висококвалитетним здравственим услугама како би појединци и заједнице могли да брину о свом здрављу и здрављу својих породица, довољан број квалификованих здравствених радника за пружање здравствених услуга и доносиоци одлука посвећени улагању у универзалну покривеност здравственом заштитом.
-Развијање и унапређење примарне здравствене заштите је најефикаснији начин да се обезбеди и унапреди доступност здравствених услуга.
-Ванредне околности које утичу на здравље и доступност здравственим услугама, укључујући климатске промене, миграције, хуманитарне и ратне кризе, наглашавају значај доступности услуга здравствене заштите за све.
Зашто је важна универзална доступност здравственој заштити?
Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва чији је основни циљ остварење највишег могућег нивоа очувања здравља грађана. Здравствена заштита обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.
У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита која обухвата:
1) очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота;
2) спречавање, сузбијање и рано откривање болести;
3) правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и повређених;
4) информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и за остваривање права на здравље.
Јако је битно усвојити став о важности превентивних активности које су од огромног значаја за рад и функционисање целокупног здравственог система. Велики сегмент нашег здравља зависи од нас самих од наших схватања важности здравља до усвајања здравих стилова живота и превентивног деловања на одређене факторе ризика који могу довести до низа обољења. Превентивна здравствена заштита мора бити стратешки приоритет, заједнички циљ и највећа вредност једне земље. Уз јачање области јавног здравља побољшаће се здравље становништва, а тиме и квалитет живота.
Шта свако од нас може да уради за своје здравље?
Правилно се храните! Не прескачите оброке, водите рачуна о избору намирница, количини и начину њихове припреме. Одржавајте пожељну телесну тежину.
Будите физички активни сваког дана!
Реците НЕ дувану! Будите заговорник окружења без дуванског дима.
Ограничите унос алкохолних пића!
Дружите се!
Редовно контролишите своје здравље код свог изабраног лекара.
Анорексија спада у поремећаје исхране. Она је синдром који се најчешће јавља са појавом пубертета, или код млађих адолесценткиња (14-18 година), али није искључиво ни у каснијем узрасту. О озбиљности проблема довољно говори податак да су анорексија и булимија у САД-у трећа незаразна болест код адолесцената. Оно што је карактеристично за анорексију јесте:
*Губитак телесне тежине који доводи до одржавања телесне тежине која је неких 15% нижа од очеикване за узраст, што подразумева да свесно одбија да одржава тежину минимално изнад нормале;
*Интезивни страх од добијања у тежини, чак и кад је тежина испод нормале;
*Поремећај у начину на који особа доживљава своју телесну тежину или сопствено тело;
*Одсуство менструације најмање три месеца за редом када би се иначе и циклус очекивао.
Анорексија се лако препознаје. Симптоми код девојчице се могу препознати као интезивни страх од добијања на тежини који се претвара у фобију према храни (избегавање оброка праћено израженом напетошћу и акцијама у сврху неуношења хране, коришћење медикамента у циљу смањења апетита, злоупотребе лаксатива и сл.). Поред избацивања, по њиховом систему, нездраве хране, паралелно се развија и анксиозност праћена размишљањем “шта ако се угојим?”, “шта ако од ове хране постанем дебела?”. Тада, најчешће почиње претрага на интернету, памте се калорије јела, нутритивни садржај скоро сваке хране која је детету доступна. Листа нездраве хране расте како се број калорија хране коју стално конзумирају смањује. Ако поједу нешто више од планираног, осећају изражену кривицу и страх од могућег гојења што додатно отежава опоравак младе особе. Измењена је и телесна слика. Доста девојчица пате од опсесивно-компулзивног поремећаја, често перу руке, упадљиво је понашање које води перфекционизму. Постоји лоша сексуална и социјална прилагођеност. У школи су углавном одлични ђаци а често могу имати и одлична постигнућа у спорту, која су могућа захваљујући перфкеционизму који их карактерише. Код особа са анорексијом могу постојати и понашања као што је скривање хране, изазивање повраћања, ношење хране са собом или пак опсесивно спремања хране за друге.
Знаци који споља могу указати на овај проблем су веома измршавели физички изглед као и напор да се то прекрије путем одеће и шминке, бледо – жута, сува кожа, често прекривена дугим длачицама на рукама и на леђима (ради се о лануго длачицама, финим и меканим и најчешће непигментираним), коса може бити исто мекана и паперијаста. Стопала и шаке су хладне, крвни притисак је снижен, успорен је пулс, вртоглавице и сл.
Анорексична особа најчешће не жели да се суочи са проблемом. Обично се лекару прво обрати забринути родитељ или пријатељ. Лекар процењује степен губитка тежине, И искључује друге могућности мршављења. На основу резултата анализе крви утврдиће да ли је дошло до хемијског дисбаланса. Потребно је открити основни узрок анорексије.
Индекс телесне масе БМИ,се користи за одређивање тренутног телесног статуса код одраслих.
Нормална ухрањеност је кад је БМИ између 19 – 25 . БМИ скорови који одговарају различитим нивоима анорексије:
Блага: БМИ > 17
Умерена: БМИ 16 – 16.99
Озбиљна: БМИ 15 – 15.99
Екстремна: БМИ < 15
Лечење
Зависно од више фактора, лечење се може третирати хоспитализацијом, диспанзерски, медикаментом и психотерапијом као и породичним саветовањем.
Друштвена одговорност
Многи програми који желе да едукују о ризицима преједања и гојазности могу бити контраефикасни ако подстичу страх од јела „нездраве“ хране и / или пропусте прилику да се позову на компоненте живљења здравог, уравнотеженог начина живота. За дете које би могло имати предиспозицију за развој поремећаја у исхрани, као што је анорексија, представљање ових информација може бити окидач сам по себи. Особа која то ради неопходно је да буде едукована и о анорексији, јер је анорексија та која много више утиче на скраћивање животног века младе особе него, рецимо, компулзивно преједање.
Жене су у прошлости биле везане за дом, пазиле су децу и чувале своје мужеве. Данас је ситуација много другачија. Поред својих основних обавеза и дужности жене, мајке, домаћице имају и каријеру, неретко су успешније од својих мужева што изискује много пословних и друштвених обавеза. Жене данас имају право да раде, да поседују имовину, да се образују и да саме доносе одлуке о свом животу, оне се баве политиком, новинарством, медицином, економијом, правима … Оне и даље кувају, чисте и рађају децу, али по сопственој жељи.
Што се тиче физичког изгледа данас, жене су много свесније своје спољашности, оне су у прилици да воде рачуна о свом физичком изгледу. Жена данас има много више слободе на подручју сексуалности и мање је осуђивана од стране околине, за разлику од ранијег периода.
Када је у питању женска еманципација, жене данас имају много више слободе. Међутим, на нашим просторима још увек постоји нека врста патријархалности. Жена у неким случајевима још увек “служи” мужа и породицу, заробљена је у приватности свог дома. Али и жене које нису под притиском мужа су потиснуте у економској сфери.
Ако жена жели да постигне више, супруг треба да јој буде подршка, јер у супротном ако се мушкарац развија, а жена не, жена неће бити задовољна, колико год новца он зарађивао, јер новац не може да надомести осећај испуњености и среће, који је кључ здраве породице.
Жене, мајке су те које у већини случајева одлучују о стварима које чине породичну свакодневицу као што су организација слободног времена, организују ваншколске активностима своје деце, воде рачуна о културном и социјалном животу породице. Жена је та која држи „диригентску палицу“ када је у питању организација свакодневног живота. Она је главни кривац за креацију атмосфере у дому и то кроз однос с децом и са супругом.
Тиме што смо жене, супруге, маме, дате су нам две-три улоге у животу, које покушавамо да избалансирамо, ускладимо и одрадимо, и зато сматрам да су маме, без премца, јачи пол и јачи стуб сваке породице!
Само она жена која је испуњена и срећна може бити стуб здраве породице. Здрава жена једнако је здрава породица, а здрава породица је основа здравог друштва.
И на крају, а и почетку да напоменемо, да ако је данас ДАН ЖЕНА када се посебно истиче значај и успех жена, онда је највеће достигнуће једног друштва и породице видети задовољну, насмејану и самоуверену жену.
„Ништа значајније не може учинити отац за своју децу, од тога да воли њихову мајку”, Жан-Жак Русо.
