Promocija - ЗЈЗ "Тимок"

Позитивно размишљање

Pozitivno razmišljanje

Позитивно размишљање значи гледање на животне изазове са позитивним ставом. То не мора да значи игнорисање лоших ствари већ покушавање да се види најбоље у другима и посматрање себе у позитивном светлу. Људи који мисле позитивно имају јако велики утицај на своје ментално и физичко здравље. Живе здравије, више вежбају, правилно се хране и избегавају нездрав начин живота.

Постоје начини да научите како да размишљате позитивно и како да идентификујете негативне мисли и замените их позитивним.

Начин посматрања одређеног догађаја чини вас оптимистом или песимистом. Оптимисти , лоше догађаје виде као нешто што се догађа ван њихове контроле самим тим и не криве себе за то. Док песимисти криве себе за такав исход догађаја.

Позитивно размишљање може понекад да представља напор у одређеним ситуацијама. Битно је да се не предајете чим наиђу негативне мисли већ и тада да негујете оптимизам. Када почнете да се бавите негативним размишљањима позовите свог психолога или евентуално блиску особу, јер је у тим ситуацијама неопходно да имате неког на кога можете рачунати да вас позитивно охрабри.

Улагање енергије у ствари које вас чине срећнима и у којима уживате, само су неки од начина да подстакнете позитивно размишљање у вашем животу.

Pozitivno razmišljanje

Важно је напоменути , пре него што ставите своје „ружичасте наочаре“, да је позитивно размишљање заправо веровање у своје способности, позитиван приступ изазовима, покушај да се нађе начин да се избегну или реше лоше ситуације. Лоше ситуације ће се понекад и десити али то не значи да ваш свет пропада. Сагледајте ситуацију реално и тражите најбољи начин да је побољшате и решите.

Ако схватимо да је наша садашњост резултат наших мисли и да ће се будућност одвијати сходно нашим тренутним мислима, отворићемо многа врата према позитивним животним ситуацијама.

Како да празнична трпеза не поремети правилне навике у исхрани

Novogodišnja trpeza

Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства, младости и одрастања. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини уживање у храни и пићу још пријатнијим, посебно кад су око нас чланови наших породица и нама драги и блиски људи.

За празнике се припрема укусна храна у обилним количинама и по рецептима наших бака. Призна ћете, ретко ко од нас током припреме хране води рачуна о калоријској вредности и количини исте.

Проводећи дивне тренутке са породицом и пријатељима, најчешће ни не приметимо да смо у наш организам унели непотребну количину хране и пића.

Преједање је социјално прихваћена норма, али веома ризична по наше здравствено стање, посебно ако су питању особе старије животне доби или оне које болују од неких хроничних болести. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.

Није лако одупрети се овим искушењима али не смемо заборавити на своје физичко здравље. Покушајмо се придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и са прописаним размаком између оброка.

Нутрициониста ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар, на основу вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, преноси поруку да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.

Савети:

Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана доводи до повећаног осећаја глади у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.

Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније намирнице и потрудите се да у припремању истих користите што мање штетних масноћа.

Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.

Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).

Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.

Novogodišnja trpeza

Новогодишњи и божићни празници

Nova godina 2023

Увелико је почело празнично расположење. Градови су већ окићени, људи масовно купују, полако престају да раде и у народу почиње период популарно звани „то ћемо после празника“. У овом периоду, људи су се уморили од свакодневних активности и желе да одморе пре новог почетка. Овај период социолошки и културолошки свакако обележава славље, храна, дружење и други догађаји који усмеравају човека на породицу. Историјски гледано, зиму је некада било теже презимети него данас, па није чудо што су ови празници настали како би приближили људе у периоду када је најтеже. Ствари се знатно мењају развојем технологије. Више није тешко, бар у већини развијеног дела планете, преживети хладноћу и обезбедити храну. Али, психолошки аспект новог почетка и даље је присутан, на мало измењен начин.

Празнике, а посебно новогодишње, очекујемо као време за одмор, провод или остваривање дуго одлаганих сусрета. Требало би да то буде време опуштања и прикупљања снаге за енергицан почетак новог годишњег периода. За неке су празници време уживања, а за друге период разочарања, туге и изневерених очекивања. Како показују бројне психолошке студије, све су чешће и за све више људи извор стреса и окидач депресивних осећања, а све мање дани испуњени задовољством, радошћу и опуштањем.

Празник у којем је породица на првом месту, многе суочава са истином да су се топлина дома и породична блискост негде изгубили. Није на одмет подсетити да већина породица дневно проводи на окупу само по неколико сати, због посла, школе или рекреативних активности које сваки члан планира за себе. У време празника, упућеност чланова једних на друге по цео дан може деловати веома иритирајуће. Упркос томе, одвијају се празнични ритуали и припрема се празнична трпеза. Отуђеност а можда и сукоби који су се читаве године гурали под тепих, прекривају се прекомерним конзумирањем алкохола и калоричне хране. То не оптерећује само стомак, већ и психу.

Шта можете урадити како бисте умањили празнични стрес?

сведите своја очекивања од празника на реалну меру. Не трудите се да промените оно на шта не можете да утичете
ако сте домаћин или одете у туђи дом као гост, избегавајте приче о текућим проблемима. Унесите хумор у разговор, чак и непријатне ситуације и догађаји могу се сагледати и описати са дозом шале
не јадикујте над ,,старим, добрим данима”, фокусирајте се на оно што је данас и са оптимизмом гледајте у будућност
отпутујте негде за време празника, чак и ако вам се то у први мах не чини тако да ће вам то значајно помоћи да превазиђете нерасположење
поклоните сами себи нешто – заиста сте заслужили
избегавајте алкохол. Уколико вам се чини да вас чашица пића опушта, сетите се да следећа може провоцирати лавину лоших осећања
активирајте своје тело – пасивно седење у кући само појачава апатију. И најмања физичка активност – лагана шетња на пример, стимулисаће производњу хормона који утичу на добро расположење.

У време зимских празника неки могу одвојити за себе и више недеља предаха, али већини људи следује само неколико испланираних слободних дана у које треба сместити све: време за завршавање недовршених послова, сусрете са пријатељима, активни и пасивни одмор, породичне светковине, скраћене варијанте путовања…

Превелика очекивања од периода који нису као сваки обичан дан, потреба да се доживи и организује ”савршен” или бар што бољи празнични провод, да све буде на свом месту и да треба да буде период посебног уживања, представљају једну од замки која нам може покварити уживање. То подједнако важи и за оне који их проводе у кругу породице и пријатеља као и за оне који празничне дане проводе сами. Превладавање стреса помаже да се осећамо и изгледамо боље, спавамо квалитетније и више уживамо у сваком тренутку.

Нека следећа година не буде ваша нова, већ боља година. Желимо вам да радом на себи сами остварите успех, срећу, љубав, здравље и све оно што сматрате важним.

Nova godina 2023

Исхрана за време поста

Ishrana za vreme posta.

Пост је здрав и за вернике и за оне који то нису, али само у случају да је у исхрану укључен довољно велики број намирница адекватно припремљених. Требало би да постоји период прилагођавања, седам до десет дана, током којих треба смањити коришћење оних намирница које се не једу током поста (намирнице животињског порекла). Такође треба кориговати и начин припреме намирница, односно избегавати пржење и поховање намирница. Током овог периода у народу познатом као “Бели мрс” треба користити намирнице као што су: млади сир, кисело млеко, јогурт, пилетина и ћуретина (намирнице са мањим процентом масноће). Пре почетка поста требало би се консултовати са изабраним лекаром, као и урадити неопходне лабораторијске анализе крви и мокраће.

Због пораста случајева гојазности последњих година, бележимо поражавајуће податке по којима смо водећа нација по стопи умирања од кардиоваскуларних болести, старијих од педесет година. Имамо 700 000 оболелих од шећерне болести, као и 2 500 000 становника са високим крвним притиском. Нашу данашњу исхрану карактеришу неправилни, нередовни и недовољно избалансирани оброци. Превише масноће, меса, хлеба а мало млечних производа, воћа и поврћа.

У јеловник у току поста треба укључити интегралне житарице, разноврсно воће, коштуњаво воће (бадем, орах, лешник..), махунарке као одличан извор протеина у овом периоду, као и неизоставну рибу. Оброке припремати на нерафинисаним уљима и бити умерен са скробном групом (кромпир, кукуруз).

И баш овакав начин исхране смањује ризик од појаве гојазности, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и одређених врсти рака. Тако да је пост више од препоруке.

Риба је неправедно запостављена у нашој исхрани а вишеструко је корисна за организам. Садржи витамине Б групе, вит Д, калцијум, омега 3 масне киселине као и преко 20% протеина. Што је све скупа чини готово савршеном намирницом.

Омега 3 масне киселине позитивно утичу на ниво лошег холестерола, тако да су одлична превенција за болести срца и крвних судова. Помажу мозгу да боље искористи серотонин, тако да са рибом долази и боље расположењe.

Пост се не препоручује деци, трудницама, дојиљама, старијим особама, болесним особама у зависности од врсте здравственог проблема, али и особама које обављају тешке физичке послове.

“Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.”

Родно засновано насиље

Rodno zasnovano nasilje

Родно засновано насиље условљено је друштвеним контекстом на више начина. Пре свега оно је детерминисано структурним и културним чиниоцима који обликују родне односе у породици, заједници и друштву. Карактер родних односа, степен и природа родних неједнакости, представљају контекст у коме се успостављају интимни породични и партнерски односи, утемељени на одговарајућим односима моћи и родним улогама. Насиље над женама у значајној мери нарушава и онемогућава жене да уживају своја људска права, посебно права на: живот, безбедност, слободу, здравље, достојанство и физички и психички интегритет.

Врсте родно заснованог насиља

Поред физичког и сексуалног насиља који проузрокују повреде, па их је тако, реалтивно лако препознати, искуство жена које су изложене родном насиљу, говоре да психолошко и економско, такође имају веома велике, негативне, последице по здравље жена. Поред тога у облике родног насиља такође спада и читав низ штетних обичаја и пракси као што су рано ступање у брак, присилни брак или селекција пола још пре рођења.

Родно засновано насиље готово никада се не јавља, изоловано, у једном облику већ је карактерисано истоврменом појавом/преклапањем више облика насиља, истовремено. Испитивање повезаности више врста насиља показало је да највећа повезаност постоји између претњи физичким насиљем и самог чина насиља, затим психичког насиља и претњи физичким насиљем, као и физичког насиља.

Зашто жена остаје у насилним односима?

Rodno zasnovano nasilje

Чињеница је да многе жене остају у насилним везама. Породица, пријатељи, суседи па чак и стручњаци, често, не разумеју зашто жене трпе насиље. Истраживања и искуство су показали да жене као најчешће разлоге прихватања живота у насилном односу наводе оне који се уклапају у опште друштвено прихваћене предрасуде о насиљу.

Најчешћи разлози:

страх од насилника,
деца,
осећање стида и кривице,
недостатак самопоуздања,
изолованост и исцрпљеност,
економска зависност,
недовољна информисаност о процедурама и правима,
искуство насиља у примарној породици.

Здравствени сектор је често прва и једина инстанца којој се жене изложене родно заснованом насиљу обраћају, због чега су здравствени радници/це, у оквиру своје професионалне делатности, у обавези да допринесу превенцији, раном откривању, документовању и пријављивању насиља над женама.

Родна равноправност није „женско“ већ друштвено питање!

ДЕЦЕМБАР – СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ-А

HIV 2022

Светски дан борбе против АИДС-а се сваке године обележава са циљем да се скрене пажња јавности на значај превенције и раног откривања инфекције узроковане ХИВ-ом.

Још увек је мало оних који знају да се са ХИВ-ом данас живи и да рано откривање инфекције узроковане ХИВ-ом омогућава квалитетнији и дужи живот.

ХИВ је и даље велики проблем за јавно здравље.

HIV 2022

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Светски дан борбе против ХИВ-а, обележава 1. и 2. децембра 2022. године, бесплатним и анонимним тестирањем у просторијама Завода као и здравствено-едукативним предавањем у средњој школи „Никола Тесла“ у Бољевцу, 1.12.2022. године.

Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ.

HIV 2022

Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања ХИВ-ом у будућности.

С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи.

Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.

И да се подсетимо како се ХИВ преноси, односно на који начин се не може инфицирати ХИВ-ом.

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Вршњачко насиље представља велики друштвени проблем са којим се удружено морају борити држава, образовне институције и родитељи.

Вршњачко насиље подразумева насилне радње које доводе до низа последица, како психичких тако и физичких па и последица са смртним исходом.

То је нежељено, агресивно понашање међу децом школског узраста које се временом понавља или има потенцијал да се понавља. Укључује поступке попут претњи, оговарања, физичких или вербалних напада и намерног искључивања некога из групе.

Vršnjačko nasilje

Насиље представља намерно и неоправдано наношење штете другоме.

Постоје четири типа вешњачког насиља:

Вербално насиље- изговарање или писање окрутних изјава,
Социјално насиље- чињење штете нечијој репутацији или односима,
Физичко насиље- повеђивање тела или ствари особе,
Интернет насиље- насиље које се одвија уз коришћење електронске технологије путем друштвених мрежа, порука…

За насилни акт су карактеристичне две ствари: намера и повреда.

Насиље се врши са намером да се нанесе повреда или бол другоме.

Млада особа може бити злостављач, жртва или сведок насилне радње.

Злостављач или насилник може бити физички јачи и социјално вештији од жртве.

Vršnjačko nasilje

Кажемо да је ученик жртва када му:

Други ученик или група ученика говоре или раде нешто ружно и непријатно,
Потпуно игноришу и искључују из пријатељских група,
Говоре ружне и повредљиве ствари или га исмевају и дају ружна имена,
Ударају, гурају, гађају га, прете му…
Лажу и шире гласине о њему…

Типичне жртве насиља су она деца која сам а не узвраћају већ се повлаче.

По правилу, то су деца која су физички слабија, бојажљива, преосетљива и повучена.

Vršnjačko nasilje

Насиље оставља последице на оне који трпе насиље али и на оне који се насилно понашају. Оставља последице и на оне који посматрају насиље, јер могу да се навикну на насиље, да им оно постане нормално и да се сами нађу у ситуацији да трпе насиље или да насиљем решавају своје проблеме.

Деца која трпе насиље, често покушавају да то сакрију од других из страха да ситуација не буде гора. Често су физички повређена, постају плашљива, слабије уче, тужна су, нису расположена за дружење а понекад и она постану насилна.

Vršnjačko nasilje

И поред страха, веома је важно да насиље не остане сакривено.

Насиље можемо спречити уколико се поставе правила понашања у школи као и код куће. Такође се треба предочити деци да ће сносити последице за своје насилно понашање.

Превентива такође лежи у доброј комуникацији на релацији родитељ-дете-професор.

Родитељи треба да изграде отворн однос са својом децом, воде искрен разговор, дају деци до знања и да имају искуства да препознају проблем. Треба да створе осећај повезаности са својим дететом и буду упућени у све дечије активности.

Школа треба да одржава комуникацију са родитељима.

Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена комуникација између вршњака, ученика, породице и професора може допринети његовом спречавању.

Октобар – месец правилне исхране

Исхрана

Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране.

Шта свако од нас може да уради?

Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и биолошки вреднији током летњих месеци у сезони у којој успевају иако се могу набавити и током зиме,
Направите списак за куповину: купите само онолико хране колико вам је заиста потребно,
Купљену храну чувајте на одговарајући начин и водите рачуна о року трајања,
Када припремате храну искористите оно што имате у кући – будите креативни.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, расписао је, поводом Октобра- месеца правилне исхране, конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана = здравље” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама и подсећања у којој мери је правилна исхрана важна за нормалан раст и развој деце.

Пристигло је 56 литерарних и 460 ликовних радова, од којих је тим Одсека за промоцију здравља изабрао најбоље које је Завод и наградио.

Манифестацију и изложбу радова, коју је отворила директорка Завода, Слађана Ристић, одржана је 09.11.2022. године у Свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.

Нутрициониста Завода, Ненад Ђорђевић, говорио је деци, родитељима и просветним радницима, који су присуствовали обележавању овог дана, о значају правилне исхране.

Детаљно је образложио шта правилна исхрана значи, колико оброка деца треба да имају у току дана и посебно истакао да је правилан одабир намирница и начин на који ће родитељи припремити те намирнице и послужити деци од круцијалне важности.

Додела награда — „Умерена и разноврсна исхрана је кључ правилног раста и развоја деце“, истакао је Ненад

Родно засновано насиље

Родно засновано насиље обухвата широк спектар различитих форми понашања, базирано на основи родног обележја, усмерено према женама и девојчицама у различитим периодима њихових живота. Родно засновано насиље произилази из неравнотеже моћи између жена и мушкараца што доводи до дискриминације жена, како унутар породице тако и у оквиру друштва. Родно засновано насиље условљено је друштвеним контекстом на више начина. Пре свега оно је детерминисано структурним и културним чиниоцима који обликују родне односе у породици, заједници и друштву. Карактер родних односа, степен и природа родних неједнакости, представљају контекст у коме се успостављају интимни породични и партнерски односи, утемељени на одговарајућим односима моћи и родним улогама. Насиље над женама у значајној мери нарушава и онемогућава жене да уживају своја људска права, посебно права на: живот, безбедност, слободу, здравље, достојанство и физички и психички интегритет.

јачање капацитета установа и институција које се баве родно заснованим насиљем,
установљавање и примењивање механизама који ће обезбедити поступање у складу са међународним докуметима и обавезама везаним за људска права и родно засновано насиље,
подизање свести јавности и грађана о неприхватљивости насиља као модела понашања.

Врсте родно заснованог насиља

Поред физичког и сексуалног насиља који призрокују повреде, па их је тако, реалтивно лако препознати, искуство жена које су изложене родном насиљу, говоре да психолошко и економско, такође имају веома велике, негативне, последице по здравље жена. Поред тога у облике родног насиља такође спада и читав низ штетних обичаја и пракси као што су рано ступање у брак, присилни брак или селекција пола још пре рођења.

Зашто жена остаје у насилним односима?

страх од насилника,
деца,
осећање стида и кривице,
недостатак самопоуздања,
изолованост и исцрпљеност,
економска зависност,
недовољна информисаност о процедурама и правима,
искуство насиља у примарној породици.

Родно засновано насиље не угрожава само жене већ представља претњу друштву као целини, тако да захтева одговарајући одговор, целовиту, континуирану и благовремену интервенцију релевантних актера на свим нивоима (институција, заједница, држава). Mинистарство здравља Републике Србије и канцеларија Популационог фонда УН у Србији у сарадњи са центром за промоцију здравља жена (CPZŽ) су одржали тренинге на тему превенције и одговора на родно засновано насиље у Нишу и Београду. Оба тренинга почетни и напредни под називом “Изградња капацитета здравствених радника/ца за планирање, организацију и едукацију у области родно заснованог насиља у здравственом сектору” омогућила су здравственим радницима, учесницима оба тренинга, знања и вештине да буду организатори, предавачи и тренери колегама у својим радним срединама, како би се родно засновано насиље смањило, превенирало и санкционисало. Завод за јавно здравље Тимок је узео учешће у програму и као регионална превентивна установа даје веома важан допринос за развој, успостављање и имплементацију стандардизованих процедура у сузбијању и превенцији родно заснованог насиља на зајечарском и борском округу.

Кретањем до здравља

Физичка активност представља свако кретање тела помоћу снаге мишића који доводе до потрошње енергије (сагоревање калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал…све ово је физичка активност.

Многи људи верују да се довољно крећу. Истраживања показују да тек сваки други становник Србије свакодневно пешачи 30 минута и то приликом одласка и до повратка са неког места.

Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије, гојазности…

Умерена физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић и плућа. Физичка активност јача наше кости и цели скелет. Смањује стрес и анксиозност, помаже нам да се опустимо и боље спавамо. Унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.

За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане део Ваших дневних обавеза. Уколико до сада нисте били активни крените постепено. Сваког дана шетајте најмање пола сата. Уместо лифта користите степенице. Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм. Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…)