Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Центар за промоцију здравља и мрежа института/завода за јавно здравље у Републици Србији расписују конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на тему:
„ПРАВИЛНА ИСХРАНА ЧУВА ТВОЈЕ ЗДРАВЉЕ”
Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему правилне исхране.
По три најбоља ликовна рада у категорији предшколског узраста, као и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категоријама ученика I–IV и V–VIII разреда основне школе, предшколске установе и основне школе са територије Зајечарског и Борског округа могу доставити Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Сремска бр. 13, 19000 Зајечар, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком: „За конкурс – Октобар, месец правилне исхране“, најкасније до 16. октобра 2026. године.
Ликовни радови треба да буду урађени ликовном техником по избору, на папиру формата блока број 5. Други формати и технике (на пример макете и слично) неће бити разматрани. Радови се не враћају.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим их окружни заводи/институти за јавно здравље достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 30. октобра 2026. године.
Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати њихову израду.
Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и коришћени за израду здравственоваспитних материјала.
Током летњих месеци повећан је ризик од кварења хране и болести које се преносе храном. У наставку текста су препоруке које могу смањити ризик од тровања храном током летњих месеци:
Опште препоруке:
Избегавати конзумирање лако кварљивих намирница које су дуже време стајале на собној температури. Током лета храну не треба остављати ван фрижидера дуже од два сата, а када је спољашња температура изнад 32 °Ц, не дуже од једног сата.
Избегавајте конзумирање ризичних намирница као што су: сирово или недовољно термички обрађено месо, риба, морски плодови и јаја, неопрано воће и поврће, исечено воће (посебно диња и лубеница) које је дуже време стајало на собној температури или није било чувано у фрижидеру, непастеризовано млеко, сокови и мекани сиреви од непастеризованог млека.
Избегавати храну која садржи сирова или недовољно термички обрађена јаја (домаћи мајонез, домаће кремове и филове, мусове, тирамису, сладолед припремљен од сирових јаја и сличне посластице).
Кувати сирово или непастеризовано млеко! Брзо га охладити и ставити у фрижидер! Не конзумирати сир и друге млечне производе од непастеризованог млека.
Не конзумирати сирову, маринирану или недовољно термички обрађену рибу и друге плодове мора.
Након термичке обраде спречити контакт готове хране са сировим намирницама како би се избегла унакрсна контаминација.
Приликом припреме меса спречити унакрсну контаминацију, користити одвојене даске за сечење и прибор за сирово месо, а након употребе опрати руке, радне површине и прибор топлом водом и детерџентом.
Темељно прати воће и поврће под млазом текуће здравствено исправне воде. Бацити оштећене и плесниве производе. Лиснато поврцће, као на пример, зелену салату, потребно је детаљно прати и чистити, уклањањем спољњих листова, а затим прати сваки лист посебно.
Отворену конзервирану храну не чувати у оригиналној амбалажи, већ је пребацити у чисту посуду и чувати у фрижидеру ради спречавања контаминације и оксидације.
Куповина намирница
Купујте храну само код проверених достављача, чије су просторије чисте и уредне.
Проверите рок трајања и декларацију производа – УВЕК (као и услове чувања).
При куповини бирајте свеже и здравствено исправне намирнице. Расхлађене и замрзнуте производе купујте на крају куповине и транспортујте их до куће што је брже могуће, по могућству у расхладној торби или ручном фрижидеру током веома топлих дана.
Одвојите сирово месо од осталих намирница већ током куповине.
Ако купујете на пијацама млеко и млечне производе, јаја, месо, посластице, купујте искључиво од продаваца који своје производе чувају у расхладним витринама, а не на тезгама.
Избегавајте куповину намирница у оштећеним, нагњеченим, надуваним или напуклим конзервама, кутијама или другим врстама амбалаже.
Не купујте храну која делује као да је покварена, као што су плесниви производи или производи који су променили изглед, боју или имају чудан укус и мирис.
Проверите да ли особље које послужује готову храну, има чисту униформу и да ли користи посебне хватаљке за сваку врсту хране.
Купујте само свежа јаја у амбалажи на којој се види име произвођача, класа и рок употребљивости и избегавајте напукла или прљава јаја.
Избегавајте охлађену и смрзнуту, лако кварљиву храну, која стоји ван фрижидера и замрзивача, као и храну из замрзивача за коју по изгледу претпостављате да је већ одмрзавана.
Избегавајте готову храну која стоји у откривеним посудама на пулту.
Правилно чување намирница
Кварљиве намирнице, пре свега намирнице животињског порекла, су идеална подлога за раст бактерија, а најосетљивије су месо и прерађевине, млеко и млечни производи, риба и јаја, па их обавезно треба чувати у фрижидеру.
Храну чувајте у температурном опсегу испод 5°Ц и изнад 60 °Ц.
У фрижидеру се могу чувати намирнице неколико дана, а за дуже чување користите замрзивач. Увек означите датум замрзавања и пазите да храна предуго не стоји у замрзивачу. Температура у фрижидеру би требало да буде од 0 до + 5°Ц, а у замрзивачу -18°Ц.
Не претрпавати фрижидер како би хладан ваздух могао слободно да циркулише.
Сирово месо чувати на најнижој полици у добро затвореној посуди како би се избегло цурење сокова.
Замрзнуту храну одмрзавајте у фрижидеру, у микроталасној пећници или под млазом хладне текуће воде. Никада не одмрзавајте храну на собној температури.
Остатке хране поделити у мање посуде, охладити и одложити у фрижидер, најкасније у року од два сата након припреме, односно у року од једног сата када је спољашња температура изнад 32 °Ц.
Приликом подгревања храну загрејати до најмање 74 °Ц.
Конзервирану и суву храну треба држати на хладном, прозрачном и сувом месту.
Житарице се чувају на сувом хладном и тамном месту, најбоље у стакленим теглама са поклопцем који се добро затвара.
Хлеб је најбоље чувати у памучној (платненој) или папирнатој врећи јер тако чува влажност, а никако у пластичним кесама.
У случају да храну носите на излет, увек користите расхладне фрижидере или расхладне торбе.
Сирово млевено и живинско месо чувати у фрижидеру 1–2 дана, а веће комаде црвеног меса (котлети, шницле, стеак) 3–5 дана. Након тога месо треба замрзнути или термички обрадити.
Воће и поврће прати непосредно пре употребе под млазом текуће воде.
Једном одмрзнуто месо, воће, поврће, сладолед не замрзавајте поново.
Савети за одржавање хигијене руку и радних површина
Пре припреме хране темељно оперите руке сапуном и топлом водом у трајању од минимум 20 секунди, и то: пре, током и након завршетка манипулације храном, пре конзумирања хране, након употребе тоалета, манипулације прљавом амбалажом, након кашљања и кијања и након контакта са животињама.
Користити посебне даске за сечење сировог меса, рибе и готове хране.Након контакта са сировим месом опрати радне површине топлом водом и детерџентом.
Користити чисте крпе или једнократне папирне убрусе за брисање радних површина.
Прибор за чишћење ( крпе, сунђери) држите одвојено од места припреме хране.
Одржавајте кухињске површине чистим и сувим.
Сунђере и трулекс крпе за прање суђа мењајте редовно, чешће их дезинфикујте, а у међувремену држите сувим.
Судопере редовно чистите и одмашћујте.
Редовно проветравајте кухињу (најмање пола сата дневно) јер испаравање воде и уља ствара аеросол погодан за развој микроорганизама.
Редовно чистите филтер аспиратора и вентилационе отворе.
Редовно празните канту за смеће, а повремено је оперите и дезинфикујте.
Јесен је годишње доба које нас полако уводи у зимски период када смо мање физички активни, када често поподнева и вечери проводимо код куће. Мањи избор свежих намирница зими, калоричнији оброци и мања физичка активност, доприносе осећају смањене енергије, често долази до пада имунитета и повећања телесне масе.
Са завршетком летњег периода постављамо себи питање како се можемо припремити за зиму да бисмо очували енергију, имунитет и спречили повећање телесне масе.
Иако је лето годишње доба које обилује воћем и поврћем, не можемо занемарити обиље разнобојне хране коју јесен доноси са собом. Од бундеве, преко прокеља и кеља, спанаћа, цвекле до грожђа и јабука, јесен нуди доста разноврсног воћа и поврћа које може допринети правилној и уравнотеженој исхрани. Богати витаминима, минералима, влакнима и антиоксидансима, ове намирнице нам помажу да очувамо здравље.
Комбинацијом поврћа или поврћа и воћа можемо да добијемо разноврсне салате које би требало да нам буду саставни део оброка. Поред салата, за један оброк могу да се уведу супе и чорбе од сезонског поврћа, са или без додатог меса. Бундева, као незаобилазно јесење поврће, може да буде састојак салата али и супа и чорбица. Ово поврће богато витаминима, минералима, садржи и пектин и зато делује добро на процес варења. Хранљиву вредност имају и чорбице од карфиола и броколија затим комбинације карфиола, шаргарепе, блитве…
У јесењем периоду не смемо заборавити на физичку активност. Краћим и хладнијим данима можемо прилагодити нашу активност тако што ћемо се прикључити групним умереним вежбама или ћемо сами наћи време за шетње.
Највећи изазов у погледу исхране јавља се током поподнева и вечери које проводимо код куће. У тим тренуцима често пожелимо нешто слатко или грицкалице – топао заслађен напитак (као што су какао или чоколадно млеко), колач, чоколаду или слане грицкалице. Уместо тога, можемо одабрати здравије алтернативе: топао чај без шећера, какао са мање шећера, свеже воће или орашасте плодове (бадеми, ораси, лешници…).
Уравнотежена исхрана и умерена физичка активност не само да ће нам помоћи да очувамо енергију већ ћемо, водећи рачуна о распореду оброка и о ономе што чини те оброке, допринети очувању имунитета.
Прелазна годишња доба носе са собом одређене изазове у погледу начина исхране и физичке активности. Није лако прећи са начина исхране који је карактеристичан за лето на начин исхране који диктира јесен. За очување здравља и прилагођавање начину исхране које се везује за одређено годишње доба савети се могу добити у Саветовалишту за правилну исхрану Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.
Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини конзумирање хране још пријатнијим, јер нас таква трпеза храни и физички и емотивно. Зато треба не само за празнике већ и у животу уопште развити вештину – умереност.
Развија се у најранијем детињству учењем тј. моделом понашања да ништа није забрањено док год се конзумира у разумним количинама. Преједање је социјално прихваћена норма, али ако одступите мало од ње то вас неће чинити мање чланом породичне заједнице. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.
Није лако “преживети” период од Аранђеловдана до Св. Јована када се у великим количинама спремају различита јела. Тада се треба придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и разноврсна.
Али из вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, знамо да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.
Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана резултује већом глађу у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.
Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније.
Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.
Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).
Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.
Почетком нове школске године, у вечитој гунгули око набавке нових уџбеника, свесака и перница, пред родитеље се поставља још један задатак – исхрана школараца, или изазов обезбеђивања хранљивих оброка који ће бити енергетски и нутритивно довољни током дугих сати у школској клупи, а притом прихватљиви у погледу укуса и осталих ђачких критеријума.
Улога исхране у развоју децу је позната. Квалитетни нутритивни избори доприносе правилном расту и развоју деце, одсуству дефицита у исхрани, те стања повезаних са њима. Са друге стране, учестала конзумација енергетски богате а нутритивно сиромашне хране доприноси прекомерној тежини, гојазности, појави одређених болести повезаних са исхраном, као што је нпр. дијабетес мелитус тип 2, учесталије и у млађој узрасној доби од очекиване за дату болест. Истовремено, усвајање правилних навика у исхрани од најраније животне доби доприноси дугорочном здрављу.
Поласком у школу, када дете „излази“ из контролисаних и уређених услова исхране у породичном дому и/или предшколским установама, утицаји и навике постепено се мењају. Стога је веома значајно стварати и амбијент у школама у којем ће деца бити упућена на здравије изборе хране, у чему им наставници и друго окружење могу дати позитиван пример, понудом квалитетније хране, едукацијом у погледу правилне/здраве исхране, као и личним примерима.
Један од начина је организовање исхране на нивоу школа у складу са релевантним препорукама и одговарајућим условима. Обезбеђивање исхране деце у школама, због препознатог значаја регулисано је прописом, Правилником о ближим условима за организовање, остваривање и праћење исхране ученика у основној школи („Сл. гласник РС“, бр. 68/18), који су школе дужне да примењују. Ипак, реалност је да се „институција“ школског оброка временом изгубила и да већина школа нема обезбеђену исхрану за своје ђаке, а тамо где се организује обезбеђена је махом за ученике нижих разреда.
Када опција организоване исхране током боравка у школи не постоји, како се снаћи да исхрана буде што здравија, укусна и примамљива за ђака. Указујемо на неколико смерница:
Нека дете доручкује код куће пре поласка у школу. Иако се у ужурбаности и недостатку времена, између спремања за школу и посао, доручак неретко пропусти, требало би настојати да се доручкује с обзиром на доказане бенефите у смањењу импулсивних и непланираних „грицкања“ висококалоријских нездравих намирница у школи. Такође, истраживања показују и да прескакање доручка утиче на смањену концентрацију код деце.
Базирајте оброк на 4 групе намирница
хлеб и житарице
воће и поврће
месо/риба и други извори протеина (јаја и др.)
млеко и млечни производи
Свеже воће и/или поврће планирајте у саставу школског оброка, пожељно би било свакоднено. Стицање навике свакодневног уноса свежег воћа и поврћа, посебно је значајно имајући у виду да је према Истраживању здравља становништва из 2019. године, нпр. воће (свеже, смрзнуто, конзервирано, сушено, изузимајући свеже цеђене сокове) свакодневно конзумирало тек 39,4% одраслих становника Србије.
воће се може планирати као нпр. воћна салата која укључује више врста свежег, као и другог воћа (суво воће и сл.), али и у комбинацији са намирницама из других група (нпр. млечни напитак)
воће и поврће пре паковања/конзумације темељно опрати и по потреби ољуштити
Не заборавите да се на тај начин смањује присуство и изложеност контаминентима и ризици од болести повезаних са храном!
Месне прерађевине, због препознатих ризика, избегавати у исхрани деце односно, њихову конзумацију смањити на најмању могућу меру. Месне производе код којих је структура хомогена због млевења меса тј. производе нижег квалитета (паштете, виршле, месни наресци и сл.) не укључивати у исхрану деце.
Здраве „грицкалице“, као што је орашасто воће и суво воће – без додатих соли, шећера и/ли масти и сл., засићују уз вредан нутритивни допринос
o Суво воће је богат извор влакана, витамина и минерала, али уједно и концентрисан извор шећера, тако да је унос потребно ограничити на максимално 30 г/дан.
Искористите јела направљена код куће – пите, проје, сендвиче, слане мафине и сл.
Микс оброци типа гранола, комбинације интегралних житарица, млечног напитка, свежег и језграстог воћа могу бити добар избор за један од оброка.
индустријски обрађене житарице, представљају додатне изворе простих шећера и соли у исхрани
Напици – водити рачуна о избору, али и о могућностима чувања у школском амбијенту.
Добри избори су млечни напици. Бирати напитке који су постојани на амбијенталној температури, или их конзумирати убрзо након доласка у школу, уколико нису (млечни напици који захтевају фрижидерску температуру чувања)
Избегавати заслађене млечне напитке.
Воћне сокове, цеђене или друге сокове који се праве од воћа (воћне каше или пулпе) повремено укључити у школски оброк (у максималној количини до 150 мл/дан). Не заборавите да нису замена за свакоднени унос свежег воћа!
Освежавајућа безалкохолна пића, газирана и негазирана, не планирати у исхрани деце, јер представљају неквалитетније производе, који су извор празних калорија и додатог шећера, адитива и сл…
Вода је свакако најбољи напитак за утољавање жеђи и освежење!
Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства, младости и одрастања. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини уживање у храни и пићу још пријатнијим, посебно кад су око нас чланови наших породица и нама драги и блиски људи.
За празнике се припрема укусна храна у обилним количинама и по рецептима наших бака. Призна ћете, ретко ко од нас током припреме хране води рачуна о калоријској вредности и количини исте.
Проводећи дивне тренутке са породицом и пријатељима, најчешће ни не приметимо да смо у наш организам унели непотребну количину хране и пића.
Преједање је социјално прихваћена норма, али веома ризична по наше здравствено стање, посебно ако су питању особе старије животне доби или оне које болују од неких хроничних болести. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.
Није лако одупрети се овим искушењима али не смемо заборавити на своје физичко здравље. Покушајмо се придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и са прописаним размаком између оброка.
Нутрициониста ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар, на основу вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, преноси поруку да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.
Савети:
Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана доводи до повећаног осећаја глади у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.
Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније намирнице и потрудите се да у припремању истих користите што мање штетних масноћа.
Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.
Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).
Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.
Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране.
Шта свако од нас може да уради?
Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и биолошки вреднији током летњих месеци у сезони у којој успевају иако се могу набавити и током зиме,
Направите списак за куповину: купите само онолико хране колико вам је заиста потребно,
Купљену храну чувајте на одговарајући начин и водите рачуна о року трајања,
Када припремате храну искористите оно што имате у кући – будите креативни.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, расписао је, поводом Октобра- месеца правилне исхране, конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана = здравље” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама и подсећања у којој мери је правилна исхрана важна за нормалан раст и развој деце.
Пристигло је 56 литерарних и 460 ликовних радова, од којих је тим Одсека за промоцију здравља изабрао најбоље које је Завод и наградио.
Неки од пристиглих радова
Манифестацију и изложбу радова, коју је отворила директорка Завода, Слађана Ристић, одржана је 09.11.2022. године у Свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.
Отварање изложбе
Учесници
Нутрициониста Завода, Ненад Ђорђевић, говорио је деци, родитељима и просветним радницима, који су присуствовали обележавању овог дана, о значају правилне исхране.
Детаљно је образложио шта правилна исхрана значи, колико оброка деца треба да имају у току дана и посебно истакао да је правилан одабир намирница и начин на који ће родитељи припремити те намирнице и послужити деци од круцијалне важности.
„Умерена и разноврсна исхрана је кључ правилног раста и развоја деце“, истакао је Ненад
