Shane - ЗЈЗ "Тимок"

Међународни дан физичке активности 10. мај 2023. године „Kретањем до здравља“

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.

Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години 46,3% становника бавило се седентерним типом посла, у 2013. години 43,6% становника, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (45,6%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).

Становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 75+ године (6,1 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,5 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено, 23% становништва Србије и 35,1% старијих од 75 година.

На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) из 2018. годинетрећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%).

У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе). И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.

Шта је физичка активност?

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност?

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Kолико кретања је довољно?

Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.

Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе…), њена учесталост и трајање.

Значај здравствено-васпитних активности

Здравствено васпитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље. Посебна пажња била је усмерена на децу и младе. У 2022. години здравствено васпитне активности реализоване у 217 предшколских установа, 575 основних и 213 средњих школа у Србији са обухватом од 36000 деце предшколског узраста, 100013 ученика у основним, односно 47411 ученика у средњим школама.

Сарадња у изради и реализацији едукативних и промотивних садржаја са Министарством просвете, Заводом за унапређење вапитања и образовања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице.

– Повећати броја часова физичког и здравственог васпитања у школама

– Дозволити приступ школском дворишту пре и после школе, викендом и за време распуста

– Формирати и подржати рад спортских секција у школи у циљу повећања партиципације ученика

– Мотивисати ученике за активан транспорт до школе – Мотивисати наставнике физичког и здравственог васпитања да организују активности током великог одмора: млађи узраст – школице, између две ватре, шуге; старији узраст фудбал, одбојка, кошарка…

ЗНАЧАЈ ИМУНИЗАЦИЈЕ ПРОТИВ ХУМАНОГ ПАПИЛОМА ВИРУСА

Познајући чињеницу да обољења изазвана хуманим папилома вирусом представљају значајан јавноздравствени проблем у Републици Србији, обзиром да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце као и кључну улогу у смањењу броја инфицираних имају интегрисане мере превенције, међу које спада и примарна превенција имунизацијом циљане популације, Институт за јавно здравље Србије, заједно са Заводом за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, одржао је у просторијама ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар у четвртак, 27.04.2023.године, са поћетком у 12:30часова курс под називом „Значај имунизације против хуманог папилома вируса“. Састанку су присуствовали педијатри, педијатријске сестре као и лекари других специјалности и медицинске сестре општег смера, из свих општина зајечарског и борског округа.

Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је једна од најчешћих полно преносив инфекција. Хумани папилома вируси се преносе директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом сексуалним путем (контакт преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја. Инфекција се може добити у контакту са особом која нема знаке и симптоме инфекције.

Вакцина против обољења изазваних ХПВ је уведена у 111 земаља света. Произведена је рекомбинантном ДНК технологијом. Не може изазвати инфекцију и није онкогена. Вакцина не садржи конзервансе и антибиотике. ХПВ вакцине су високо имуногене и као такве подстичу стварање високог титра неутралишућих антитела, за разлику од природне инфекције након које је стварање титра антитела слабо.Више од 99% прималаца развија одговарајућа антитела на типове ХПВ укључене у вакцину месец дана после комплетне серије.

Деветовалентна вакцина Гардасил 9 обезбеђена је о трошку државе јуна 2022, а доступна је на територији Републике Србије од 08.06.2022. године. Вакцина је доступна у свим домовима здравља (школски диспанзер) на територији града, како Зајечара, тако и свих осталих градова борског и зајечарског округа. Намењена је деци узраста 9-19 година, а првенствено деци 7. разреда основних школа. Вакцина има највећи ефекат уколико се прими пре ступања у сексуалне односе. Истраживања су такође показала да је титар антитела већи након имунизације деце у узрасту 9-15 година у односу на титар формиран након имунизација старијих девојака и младића (16-26 година).

Деци узраста од 9 до навршених 14 година живота вакцина се даје у 2 дозе са размаком од 6 месеци, а особама од навршених 15 година даје се у 3 дозе по шеми 0,2,6 месеци. Како је доказано да вакцина подстиче стварање имунолошке меморије ( меморијски Б лимфоцити 9), нема разлога да се сумња да имунитет након комплетне имунизације траје дуже од 10 година, највероватније доживотно.

Дан планете Земље 2023 „Уложимо у своју планету”

Дан планете Земље један је од најважнијих датума у календару глобалних догађаја, а у 2023. години обележава се већ 53. пут.

Овај дан се прославља сваке године 22. априла, а његов циљ је подизање свести о важности очувања наше планете и њених природних ресурса.

Овај дан је важан не само ради промовисања еколошке свести већ и ради подизања свести о климатским променама и загађењу ваздуха и воде. Његов циљ је да подстакне сваког појединца, организацију, компанију и владу да предузме кораке ка одрживијој будућности.

У последњих неколико година Дан планете Земље постао је платформа за покретање нових иницијатива и пројеката који промовишу одрживи развој и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Многе компаније и организације сада користе овај дан као прилику да промовишу своје одрживе праксе и производе.

Сваке године бира се специфична тема Дана планете Земље помоћу које се промовишу овај дан и сви догађаји који се организују тим поводом. Теме су обично уско повезане са актуелним дешавањима у свету и тренутним трендовима.

Овогодишња тема Дана планете Земље је осмишљена да убеди компаније, владе и грађане широм света да улажу у нашу планету како би побољшали животну средину и омогуц́или нашим потомцима бољу и сигурнију будућност.

Појединци свих узраста такође могу направити велику разлику уз мале промене у свакодневном начину живота.

-Искључите светла и уређаје када их не користите.

-Више се шетајте и користите бицикл или градски превоз уместо аутомобила.

-Смањите пластични отпад коришћењем флаша за воду за вишекратну употребу и платнених цегера.

-Сами правите своје оброке које ћете носити на посао или у школу и тако смањите коришћење пластичне амбалаже и непотребно бацање хране.

Ово је дан који слави нашу планету и подсећа нас на нашу обавезу да је чувамо и одржавамо. Кроз историју овај дан је постао глобални покрет који промовише еколошку свест и подстиче нас на акцију ка одрживијој будућности.

Обележавање Дана планете Земље у 2023. години прилика је да се поново ангажујемо у овом важном глобалном покрету и предузмемо кораке ка одрживијем животу.

Исто тако, ово је прилика да схватимо да се не исплати да будемо себични и да смо ми одговорни за то какву ћемо планету оставити својим потомцима. Будућност је у нашим рукама.

НИЗОМ ПРЕВЕНТИВНИХ АКТИВНОСТИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ“ТИМОК“ У ЗАЈЕЧАРУ ОБЕЛЕЖИО СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА „ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ“

Светски дан здравља је један од најзначајнијих у календару здравља. У циљу подизања свести јавности о значају одржавања здравља, у целом свету се посебно обележава дан посвећен здрављу – 7. април. Ове године је посвећен обележавању 75 година унапређења јавног здравља под слоганом „Здравље за све”.

Здравље за све је концепт који тежи остварењу права на здравље као основног људског права. Предност универзалне здравствене заштите огледа се и у економији. Илустрације ради, када су људи здрави и финансијски стабилни економије њихових држава су снажније и просперитетније.

Овогодишња кампања је пружила веома широк оквир за активности, јер подразумева и здраве стилове живота. С обзиром на то да постоји низ обољења која се променом лоших навика могу предупредити, нашој установи један од основних задатака је превентива, односно едукација грађана на који начин могу да избегну поједина обољења.

Завод за јавно здравље “Тимок“ у Зајечару је на традиционалан начин као и свих предходних година обележио овај дан промоцијом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика по људско здравље као једних од основних чиниоца очувања и унапређења здравља.

У сарадњи са својим партнерима Завод је на подручју зајечарског и борског округа низом активности обележио овогодишњи Светски дан здравља.

Имајући у виду да се здраве навике стичу од најранијег узраста, а да се и током живота корекцијом, превасходно исхране, могу остварити добри резултати, радницима фабрике „АПТИВ“ у Зајечају Завод је одржано здравствено едукативно предавање на тему “Правилне исхране“.

Да је добро здравље сваког појединца уско повезано и са здравом животном средином, ученицима ОШ „9.Српске бригаде“ и СШ „Никола Тесла“ Завод је у сарадњи са Црвеним крстом у Бољевцу одржао предавање и радионицу на тему „Здравље и животна средина“.

У Дому здравља Бор као организатора овогодишњег „Фестивала здравља“, Завод је своје учешће узео у виду информисања, пружања савета и поделе здравствено промотивног материјала, са циљем указивања на значај превенције и здравих стилова живота. Број учесника 300.

Једнакост у здрављу -здравље за све

Светски дан здравља, 7. април, ове године је посвећен обележавању 75 година унапређења јавног здравља под слоганом „Здравље за све”.

Здравље за све је концепт који тежи остварењу права на здравље као основног људског права.

-Правo на здрављe je oснoвнo људскo правo. Сваки чoвeк мoра имати приступ нeoпхoдним здравствeним услугама, на врeмe и на мeсту када су нам пoтрeбнe, бeз финансиjских пoтeшкoћа (штo сe назива унивeрзалнoм пoкривeнoшћу здравствeнoм заштитoм. На жалост, 30% светске популације није у могућности да приступи основним здравственим услугама, а скоро две милијарде људи суочава се са катастрофално малим могућностима издвајања за здравствене услуге и здравље, са значајним неједнакостима које утичу на оне у најугроженијим окружењима.

-Универзална покривеност здравственом заштитом обезбеђује приступ основним здравственим услугама и пружа финансијску заштиту. Да би здравље за све постало стварност потребан је приступ висококвалитетним здравственим услугама како би појединци и заједнице могли да брину о свом здрављу и здрављу својих породица, довољан број квалификованих здравствених радника за пружање здравствених услуга и доносиоци одлука посвећени улагању у универзалну покривеност здравственом заштитом.

-Развијање и унапређење примарне здравствене заштите је најефикаснији начин да се обезбеди и унапреди доступност здравствених услуга.

-Ванредне околности које утичу на здравље и доступност здравственим услугама, укључујући климатске промене, миграције, хуманитарне и ратне кризе, наглашавају значај доступности услуга здравствене заштите за све.

Зашто је важна универзална доступност здравственој заштити?

Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва чији је основни циљ остварење највишег могућег нивоа очувања здравља грађана. Здравствена заштита обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.

У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита која обухвата:

1) очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота;

2) спречавање, сузбијање и рано откривање болести;

3) правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и повређених;

4) информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и за остваривање права на здравље.

Јако је битно усвојити став о важности превентивних активности које су од огромног значаја за рад и функционисање целокупног здравственог система. Велики сегмент нашег здравља зависи од нас самих од наших схватања важности здравља до усвајања здравих стилова живота и превентивног деловања на одређене факторе ризика који могу довести до низа обољења. Превентивна здравствена заштита мора бити стратешки приоритет, заједнички циљ и највећа вредност једне земље. Уз јачање области јавног здравља побољшаће се здравље становништва, а тиме и квалитет живота.

Шта свако од нас може да уради за своје здравље?

Правилно се храните! Не прескачите оброке, водите рачуна о избору намирница, количини и начину њихове припреме. Одржавајте пожељну телесну тежину.

Будите физички активни сваког дана!

Реците НЕ дувану! Будите заговорник окружења без дуванског дима.

Ограничите унос алкохолних пића!

Дружите се!

Редовно контролишите своје здравље код свог изабраног лекара.

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља

„у здравом телу здрав дух – шта је јавно здравље”

Јавно здравље је наука и уметност превенције болести, продужавања живота и унапређења здравља кроз организоване напоре заједнице за санацију животне средине, контроле инфекција у заједници, едукације појединца о принципима личне хигијене, организовања здравствених служби за рану дијагнозу и превентиву болести, a ради развоја друштвених механизама који ће омогућити сваком појединцу у заједници стандард живота адекватан за одржавање здравља.

Да ли постоји већи изазов од овог?

Шта све треба да се зна о овој природној појави која је подложна великом варирању?

За сада ево само кратког прегледа сложеног мултидимезиналног аспеката здравља.

Табела бр. 1 Основне одреднице здравља

Већина истраживања последњих 20 година су показала да је утицај на здравље непромењен. На то да ли ћемо бити здрави или не, у мањој мери утиче систем здравствене заштите (10%); следе наслеђе (18%) и животна средина (19%). Највећи утицај на наше здравље имају фактори који се односе на понашање према здрављу, односно стил живота (53%).

Ипак, треба нагласити да је могућност за прихватање и примену здравих стилова живота у великој мери одређена положајем појединца на социјалној лествици, његовим образовањем и припадношћу одређеној социјалној групи.

Разматрајући међузависност свих одредница здравља, можемо боље разумети зашто средине у којима смо рођени, где одрастамо, учимо, радимо и где проводимо слободно време утичу на наше здравствено понашање, на наш начин живота, на изборе које правимо и, самим тим, на наше опште здравље, дужину и квалитет такозваних. здравих година живота. Одреднице здравља су свуда присутне, имају велики утицај на здравље и делују сложено.

Закон о Јавном здрављу Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 15/2016) обухвата шест великих димензија здравља од којих ћемо само овде споменути прву димезију, а у наредним чланцима и остале.

Јавно здравље у области физичког, менталног и социјалног здравља обухвата: праћење и анализу здравља и здравствене заштите становништва у свим животним добима, а посебно здравља осетљивих друштвених група и утврђивање приоритета за промоцију здравља и превенцију болести. Ова активност подразумева анализу узрока оболевања и умирања становништва, радне неспособности и инвалидитета, на основу биостатичких показатеља. Такође се спроводе истраживања и анализе о факторима који утичу на здравље становништва и осетљивих друштвених група (жене, деца, млади, старији, особе са инвалидитетом, сиромашни, старачка сеоска домаћинства итд.). Прате се и анализирају рад, организација, ресурси и коришћење здравствене заштите у здравственим установама на сва три нивоа: примарном (домови здравља, апотеке, заводи), секундарном (болнице) и терцијарном (клиничко-болнички центри), као и процена доступности и приступачности здравствене заштите на свим нивоима. Ради се процена ризика здравља, који могу бити: ризици из животне средине и радне околине, неправилна исхрана, физичка неактивност, ризично сексуално понашање, небезбедно понашање у саобраћају, употреба дувана, алкохола и психоактивних супстанци, коцкање, игре на срећу, стрес, насиље, злостављање, друштвена искљученост. Наведене анализе и истраживања раде надлежни заводи/институти за јавно здравље. Када се добију процене ризика, спроводи се анализа и предлажу програми превенције болести и унапређења здравља, на националном и локалном нивоу, који се прате и оцењује се њихова успешност, делотворност и економска исплативост. У циљу заштите здравља становништва од заразних болести ради се санитарно-хигијенски надзор. За потребе аналитике, врло је значајно развијање здравствено-информационог система који омогућава прикупљање, анализу, тумачење и праћење података. Све ове активности су у надлежности завода/института за јавно здравље, који су основани по територијалном принципу. За сваки град/општину постоје подаци о свим наведеним анализама и факторима ризика, као и предлог адекватних програма који би превенирали болести и унапредили здравље становника наведеног града/општине. Зато су заводи/институти вредан носилац активности сваког савета за здравље. Добра сарадња надлежног завода/института и савета за здравље јесте основ успешне локалне јавноздравствене политике.

И рецимо још и то да су друштвено-економске одреднице здравља бројне, на пример: образовање, запосленост, доходак, становање, услови рада, социјална сигурност, друштвена укљученост, као и доступна и квалитетна храна, исправна и контролисана вода, ваздух, безбедније одлагање отпада, здрава животна средина, вакцинација и успешнија контрола заразних болести, доступна и квалитетна здравствена заштита, степен знања по питању здравог и нездравог понашања и многе друге. Од набројаних одредница у значајној мери зависи и квалитет живота и здравље појединца и заједнице.

Извор: ПРИРУЧНИК ЗА СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ

Значај воде

Voda

„Буди промена коју желиш видети у свету“ овогодишња је тема за Светски дан вода. Обележава се сваке године 22. Марта како би се скренула пажња људи широм свиета на важност очувања воде. Симбол обележавања ове године је колибри. Посебан акценат се ставља на кризу доступности пијаће воде и санитарно-хигијенских услова за популацију широм планете.„Није важно колико је промена мала или велика, свака је добродошла“, каже се у промоцији овогодишњег слогана.

Процењује се да око две милијарде људи односно сваки четврти становник планете, нема приступ безбедној води за пиће. Скоро половина светске популације, око 3,6 милијарди људи, нема исправне санитарне услове, док 44 процента отпадних вода из домаћинстава није безбедно пречишћено.

Како је у води могућ живот, развој, размножавање и опстанак разних биолошких чинилаца, онда је могућ и развој разних болести које преносе бактерије, вируси и паразити.

Због болести које су повезане са неисправном водом, санитарним условима и хигијеном, годишње умире 1,4 милиона људи, док код 74 милиона људи то узрокује скрац́ење животног века.

Поред микроорганизама који оптерећују воду и чине је неисправном за пиће и припрему хране, она може бити неисправна због присуства неких хемијских супстанци ( повећани нитрати и нитрити који доводе до развоја метхемоглобинемије, повећан магнезијум који доводи до дијареје и поремећаја ГИТ-а , затим присуство трихалометана (настају када се додаје хлор у воду која је оптерећена органском материјом) који су канцерогени, могуће је и присуство разних тешких метала који се природно налазе у земљи (Арсен, Kaдмијум, Жива…)

Из свих ових разлога, вода се стално контролише и прати исправност вода у микробиолошкој и хемиској лабораторији Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару,

Поводом Светског дана вода, ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар обележио је едукацијом младих са 2 здравствена предавања у медицинској школи у Зајечару, учешће је имало 120 ученика и наставника ове школе. Предавачи Завода указали су на велики значај очувања воде и водних ресурса кроз предавање и интерактивну радионицу под називом „Ослушнимо причу природе“ 20. марта 2023.

Свака кап воде је на бескрајном путовању кроз небо, тло и потоке … кроз наше животе … и назад у природу. На многим местима, наша околина је оштећена, остављајући нас са загађеном водом или без воде.

Природа је зелена лабораторија. Систем који нас снабдева водом. Вода нам омогућава да живимо, растемо, успевамо и трајемо.

Анорексија

anoreksija

Анорексија спада у поремећаје исхране. Она је синдром који се најчешће јавља са појавом пубертета, или код млађих адолесценткиња (14-18 година), али није искључиво ни у каснијем узрасту. О озбиљности проблема довољно говори податак да су анорексија и булимија у САД-у трећа незаразна болест код адолесцената. Оно што је карактеристично за анорексију јесте:

*Губитак телесне тежине који доводи до одржавања телесне тежине која је неких 15% нижа од очеикване за узраст, што подразумева да свесно одбија да одржава тежину минимално изнад нормале;

*Интезивни страх од добијања у тежини, чак и кад је тежина испод нормале;

*Поремећај у начину на који особа доживљава своју телесну тежину или сопствено тело;

*Одсуство менструације најмање три месеца за редом када би се иначе и циклус очекивао.

Анорексија се лако препознаје. Симптоми код девојчице се могу препознати као интезивни страх од добијања на тежини који се претвара у фобију према храни (избегавање оброка праћено израженом напетошћу и акцијама у сврху неуношења хране, коришћење медикамента у циљу смањења апетита, злоупотребе лаксатива и сл.). Поред избацивања, по њиховом систему, нездраве хране, паралелно се развија и анксиозност праћена размишљањем “шта ако се угојим?”, “шта ако од ове хране постанем дебела?”. Тада, најчешће почиње претрага на интернету, памте се калорије јела, нутритивни садржај скоро сваке хране која је детету доступна. Листа нездраве хране расте како се број калорија хране коју стално конзумирају смањује. Ако поједу нешто више од планираног, осећају изражену кривицу и страх од могућег гојења што додатно отежава опоравак младе особе. Измењена је и телесна слика. Доста девојчица пате од опсесивно-компулзивног поремећаја, често перу руке, упадљиво је понашање које води перфекционизму. Постоји лоша сексуална и социјална прилагођеност. У школи су углавном одлични ђаци а често могу имати и одлична постигнућа у спорту, која су могућа захваљујући перфкеционизму који их карактерише. Код особа са анорексијом могу постојати и понашања као што је скривање хране, изазивање повраћања, ношење хране са собом или пак опсесивно спремања хране за друге.

anoreksija

Знаци који споља могу указати на овај проблем су веома измршавели физички изглед као и напор да се то прекрије путем одеће и шминке, бледо – жута, сува кожа, често прекривена дугим длачицама на рукама и на леђима (ради се о лануго длачицама, финим и меканим и најчешће непигментираним), коса може бити исто мекана и паперијаста. Стопала и шаке су хладне, крвни притисак је снижен, успорен је пулс, вртоглавице и сл.

Анорексична особа најчешће не жели да се суочи са проблемом. Обично се лекару прво обрати забринути родитељ или пријатељ. Лекар процењује степен губитка тежине, И искључује друге могућности мршављења. На основу резултата анализе крви утврдиће да ли је дошло до хемијског дисбаланса. Потребно је открити основни узрок анорексије.

Индекс телесне масе БМИ,се користи за одређивање тренутног телесног статуса код одраслих.

Нормална ухрањеност је кад је БМИ између 19 – 25 . БМИ скорови који одговарају различитим нивоима анорексије:

Блага: БМИ > 17

Умерена: БМИ 16 – 16.99

Озбиљна: БМИ 15 – 15.99

Екстремна: БМИ < 15

Лечење

Зависно од више фактора, лечење се може третирати хоспитализацијом, диспанзерски, медикаментом и психотерапијом као и породичним саветовањем.

Друштвена одговорност

Многи програми који желе да едукују о ризицима преједања и гојазности могу бити контраефикасни ако подстичу страх од јела „нездраве“ хране и / или пропусте прилику да се позову на компоненте живљења здравог, уравнотеженог начина живота. За дете које би могло имати предиспозицију за развој поремећаја у исхрани, као што је анорексија, представљање ових информација може бити окидач сам по себи. Особа која то ради неопходно је да буде едукована и о анорексији, јер је анорексија та која много више утиче на скраћивање животног века младе особе него, рецимо, компулзивно преједање.

Психијатрија развојног доба (2012)

ЖЕНА ДАНАС

Osmi mart

Жене су у прошлости биле везане за дом, пазиле су децу и чувале своје мужеве. Данас је ситуација много другачија. Поред својих основних обавеза и дужности жене, мајке, домаћице имају и каријеру, неретко су успешније од својих мужева што изискује много пословних и друштвених обавеза. Жене данас имају право да раде, да поседују имовину, да се образују и да саме доносе одлуке о свом животу, оне се баве политиком, новинарством, медицином, економијом, правима … Оне и даље кувају, чисте и рађају децу, али по сопственој жељи.

Што се тиче физичког изгледа данас, жене су много свесније своје спољашности, оне су у прилици да воде рачуна о свом физичком изгледу. Жена данас има много више слободе на подручју сексуалности и мање је осуђивана од стране околине, за разлику од ранијег периода.

Када је у питању женска еманципација, жене данас имају много више слободе. Међутим, на нашим просторима још увек постоји нека врста патријархалности. Жена у неким случајевима још увек “служи” мужа и породицу, заробљена је у приватности свог дома. Али и жене које нису под притиском мужа су потиснуте у економској сфери.

Ако жена жели да постигне више, супруг треба да јој буде подршка, јер у супротном ако се мушкарац развија, а жена не, жена неће бити задовољна, колико год новца он зарађивао, јер новац не може да надомести осећај испуњености и среће, који је кључ здраве породице.

Osmi mart

Жене, мајке су те које у већини случајева одлучују о стварима које чине породичну свакодневицу као што су организација слободног времена, организују ваншколске активностима своје деце, воде рачуна о културном и социјалном животу породице. Жена је та која држи „диригентску палицу“ када је у питању организација свакодневног живота. Она је главни кривац за креацију атмосфере у дому и то кроз однос с децом и са супругом.

Тиме што смо жене, супруге, маме, дате су нам две-три улоге у животу, које покушавамо да избалансирамо, ускладимо и одрадимо, и зато сматрам да су маме, без премца, јачи пол и јачи стуб сваке породице!

Само она жена која је испуњена и срећна може бити стуб здраве породице. Здрава жена једнако је здрава породица, а здрава породица је основа здравог друштва.

И на крају, а и почетку да напоменемо, да ако је данас ДАН ЖЕНА када се посебно истиче значај и успех жена, онда је највеће достигнуће једног друштва и породице видети задовољну, насмејану и самоуверену жену.

„Ништа значајније не може учинити отац за своју децу, од тога да воли њихову мајку”, Жан-Жак Русо.

Osmi mart

ЛЕПА РЕЧ – СТОП ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ

Vršnjačko nasilje

Моћ говора, способност размене мишљења поседује једино људско биће. То је уједно и један од највећих дарова који је природа подарила човеку!

Способност комуницирања са осталим људима може да се се употреби на позитиван или на негативан начин. Позната је изрека “Лепа реч и гвоздена врата отвара“, али познато је и то да реч може бити оштрија и од најоштријег мача. Шта то значи? Значи то да речима треба врло пажљиво баратати. Увек треба пазити да изговорена реч неког не увреди, не узнемири, не нанесе бол или увреду што као за последицу може изазвати сукоб који лако може ескалирати у насиље. Тако је са одраслима, а тако је и са децом. Речи су моћно оружје у рукама и великих и малих људи.

Премало разговарамо, не само са младима, већ генерално недовољно негујемо културу разговора у нашем друштву, а разговор је оно што је младима, нарочито адолесцентима потребно да би пребродили бурно раздобље у свом животу, праћено многим дилемама, изазовима, па и трауматичним искуствима као што је вршњачко насиље.

Насиље генерално дефинишемо као намерно наношење штете и изазивање бола код друге особе. Под вршњачким насиљем подразумевамо агресивно понашање међу децом школског узраста, које се понавља у континуираном временском периоду или даје назнаке да би могло да буде учестало.

Постоје различите стратегије за спречавање вршњачког насиља, али је првенствено важно препознати факторе ризика, па тек онда применити неке од стратегија сузбијања вршњачког насиља. Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена и здрава комуникација између ученика, породице и наставника, може допринети његовом спречавању.

Vršnjačko nasilje

Једино дугорочно решење за смањење вршњачког насиља је ЕДУКАЦИЈА. Основа едукације се огледала на усвајању здраве комуникације која представља основу превенције настанка вршњачког насиља, промовисање толеранције, емпатије, поштовања различитости, развијање сарадње и оснаживање за ненасилно решавање конфликата деце и младих у основним и средњим школама. Према томе, вршњачко насиље може да се превенира отклањањем онога што га подстиче и мењањем мотива који га изазивају, што би за резултат имало стварање безбедног, здравог и подстицајног школског окружења.

Децу треба учити да могу остварити своја права, а да не угрожавају права других, да поштују себе без понижавања других, да настоје открити шта је добро, а не ко је у праву, да науче затражити помоћ. Хвала, молим, извини, изволи су четири чаробне речи које би наша деца у најранијем узрасту требало да усвоје као моћно оружје против сваког вида насиља.