nacionalni dan - ЗЈЗ "Тимок"

Национални дан без дуванског дима у Републици Србији традиционално се обележава сваког 31. јануара, ове 2026. године под слоганом „Сваког дана без дувана”.

Употреба дувана штетно делује на цео организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести. Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину.

Светска здравствена организација упозорава да не постоје безбедни дувански и никотински производи, безбедан начин и ниво коришћења дуванских и никотинских производа, као ни сигуран ниво излагања њиховом диму/аеросолу. Током обележавања Националног дана без дувана спроводе се активности које имају за циљ подизање свести јавности о штетним ефектима употребе дуванских и никотинских производа, изложености дуванском диму и аеросолима других производа који садрже никотин, као и о значају превенције отпочињања употребе дуванских и никотинских производа.

У претходној деценији, упоредо са смањењем учесталости пушења цигарета, у многим земљама света дошло је до пораста употребе дуванских и других производа који садрже никотин. Посебно забрињава пораст употребе електронских цигарета међу младима, као и истовремена употреба различитих дуванских производа, што представља нови изазов у глобалним напорима за заштиту становништва од последица употребе дувана и изложености дуванском диму.

Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима (новији подаци)

Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:

Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животупушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.

Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.

Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5%млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине ЕСПАД земаља, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.

Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1% и не разликује се по полу).

У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.

Ове године, у оквиру обележавања Националног дана без дувана посебно се наглашава важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе. Престанак пушења у било ком животном добу побољшава здравље, квалитет живота и продужава очекивани животни век. Код особа које су оболеле од рака, престанак пушења доприноси успешнијем лечењу и бржем опоравку.

С обзиром на то да је рак дојке водећи узрок обољевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света, један од значајнијих датума Календара јавног здравља је и 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. Циљ обележавања овог датума је да се подигне свест опште јавности о значају превенције, раног откривања блести и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, карцином дојке код жена представља најчешће малигно обољење, испред колоректалног карцинома, карцинома плућа и карцинома грлића материце. Када говоримо о водећим узроцима смрти од малигних болести код жена, карцином дојке се такође налази на првом месту, испред карцинома плућа, карцинома грлића материце и колоректалног карцинома.

Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, у свету је регистровано око 2.297.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Према последњим подацима истих извора, у Европи је регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке а умрло је око 144.000 жена.

Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

Каква је ситуација у Србији?

Србија, у овом погледу не заостаје за светским трендовима, па је тако и у нашој земљи рак дојке водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена. Ова малигна болест представља и један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и он је на трећем месту као узрок смрти код жена од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4489 новооболелих и 1646 умрлих жена од рака дојке.

Који су фактори ризика за настанак рака дојке?

Најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред свакако женског пола, су и: старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције, од кључног значаја заправо рано откривање рака дојке.Оно што је забрињавајуће је да се рак дојке код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2 цм и локализован је на ткиву дојке. Нажалост, студије су показале да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.

Шта је „организовани скрининг“?

Скрининг je прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). To je тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, у којима се мамографско снимање обавља у самим здравственим установама.

Зашто је важно и неопходно рано откривање рака дојке?

Кључне поруке:

– уколико сте здрави и имате најмање 50 година живота време је за вашу прву мамографију, јавите се на преглед – скрининг рака дојке мамографијом;

– уколико имате 50 и више година, урадите мамографију једном у две године;

– уколико имате осећај нелагодности, болове, исцедак из дојке или сличне субјективне тегобе, обратите се одмах лекару на преглед дојки и даље лечење;

– уколико у вашој породичној историји има жена које су боловале од рака дојке, посетите лекара гинеколога или лекара опште праксе већ са 30 година живота и обавите превентивни преглед дојки.

Захваљујући програмима раног откривања и напретку у примени адекватне терапије, данас карцином дојке није више ,,фатално обољење”. У посматраном периоду више од 85% новодијагностикованих карцинома су означени као рани карциноми. Ипак, 15% жена је са узнапредовалим метастатским карциномом дојке. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење – правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

Tag: nacionalni dan

31. ЈАНУАР, НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА: „СВАКОГА ДАНА БЕЗ ДУВАНА“

Национални дан борбе против рака дојке