Овогодишње обележавање Међународног дана деце оболеле од рака – 15. фебруара, наслања се на континуитет активности остварених у контексту текуће глобалне кампање, отпочете 2024. године. Претходна година кампање била је посвећена расветљавању изазова и детаљнијем дефинисању проблема и смерова акције релевантних за тему малигних болести код деце, уз оснаживање пацијената и породица за изношење личног аспекта борбе са малигним болестима. Настављајући се на остварене резултате из претходне године, овогодишња глобална кампања под слоганом „Inspiring action / Подстицај на акцију“, има за циљ предузимање конкретних корака у потрази за решењима уочених проблема, а у облику широког заједничког деловања свих заинтересованих чинилаца – здравствених радника, пацијената, породица и заједница у целини.
Један од кључних циљева овогодишњих активности је и достизање колективне посвећености заједница ка отклањању свих препрека и неједнакости у овом пољу, пружајући на тај начин пацијентима и њиховим породицама подршку која им је неопходна.
Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту јавноздравствених напора ка унапређењу друштвеног одговора на проблем малигних болести код деце, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.
Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор.
Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести. Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији.
Деца имају право на највише могуће стандарде везано за третман и лечење од рака.
КАМПАЊА 2024-2026
Током наредне 3 године, ова кампања има за циљ да одговори на изазове са којима се суочавају пацијенти са раком у детињству, неговатељи, преживели и здравствени радници широм света.
2024. година – откривање изазова:
Прва година кампање ће се фокусирати на разоткривање различитих изазова и неједнакости са којима се сусрећу они који се крећу кроз сложени пејзаж рака у детињству. Путем глобалног позива на акцију, позваћемо све да поделе своја искуства слањем дигиталних разгледница у којима се наводе препреке са којима се суочавају.
2025. година – инспиративна акција:
Надовезујући се на искуства прикупљена у првој години, друга фаза кампање помера свој фокус на решења која се могу применити. Удубићемо се у заједничке напоре и иницијативе које се појављују у различитим регионима да бисмо превазишли изазове идентификоване у првој години. Ова година има за циљ да истакне и размени иновативне мере.
2026. година – демонстрирање утицаја:
У последњој години, кампања ће се бавити утицајем глобалне заједнице да превазиђе изазове и смањи неједнакости. Представљањем резултата опипљивих исхода, прича о успеху и позитивним променама које су подељене у другој години, циљ нам је да покажемо потенцијал за унапређење неге и инспиришемо колективну посвећеност искорењивању препрека и неједнакости у области неге и истраживања рака код деце.
У Србији се већ дуже од 25 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања овог датума из „календара здравља” упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дуванских производа и излагања дуванском диму, указују на бројне мере контроле дувана и новине. Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом: „Остави пушење“.
Кључне чињенице:
• Дуван превремено усмрти до половине својих корисника.
• Дуван сваке године убије више од 8 милиона људи али одвикавање у доби 30, 40, 50 или 60 година доводи до продужења живота за 10, 9, 6 или 3 године.
• Више од 7 милиона тих смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смрти последица изложених непушача пасивном пушењу.
• Преко 80% од 1,3 милијарде корисника дувана на свету живи у земљама са ниским и средњим приходима
• Дуван је водећи узрок смрти, болести и осиромашења.
• 2020. године 22,3% светске популације је користило дуван: 36,7% мушкараца и 7,8% жена.
• Да би ограничили епидемију употребе дувана, државе чланице Светске здравствене организацију (СЗО) усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана (OKKD SZO; engl. WHO FCTC) 2003. године. Тренутно су 182 земље потписнице овог споразума, а Република Србија га је ратификовала 2006. године.
• MPOWER мере контроле дувана су у складу са OKKD SZO и показало се да спасавају животе и смањују трошкове због спречених издатака за здравствену заштиту.
О дуванским производима
Цигарете су најчешће коришћени дувански производ у великом броју земаља у свету. Последице пушења цигарета резултат су излагања организма бројним штетним материјама путем употребе дувана и изложености дуванском диму из окружења. Дувански дим из цигарета садржи преко 7000 различитих хемијских једињења међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље као што су цијановодоник, угљен-моноксид или амонијак, а више од 70 хемијских супстанци је канцерогено.
Последњих година су стекли су се научни докази о томе да аеросоли електронских цигарета и „вејп” уређаја садрже токсична једињења, а осим тога садрже у много већој концентрацији запремине удахнутог ваздуха и честице мале молекулске масе (мање од 10μм). Аеросоли електронских цигарета могу олакшати зависност од никотина, а један од проблема повезан са употребом ових производа је и то што млади који користе електронске цигарете имају већу вероватноћу да почну да пуше цигарете. Ови производи се не могу сматрати “здравијом” заменом за конвенционалне цигарете, нити методом којом се одвикава од конвенционалног пушења.
Последице пушења по здравље
Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви – акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчеда – SIDS и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).
У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана MPOWER , при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења за 30%.
Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег “Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.
Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children)), међу ученицима V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе у Србији у 2022. години:
– Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе;
– Сваки десети ученик V и VII разреда основне школе и И разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.
– Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)
– Сваки 5. ученик I разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.
Одвикавање од пушења
Одвикавање од пушења се може спроводити на неколико начина:
1) Бихејвиоралне методе:
• Самоодвикавање;
• Саветовалишта (бихевиорални приступ):
– са индивидуалним приступом;
– са групним приступом
– телефонски или интернет.
2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион и цитизин);
3) Комбиноване методе.
О мерама контроле дувана
СЗО је након покретања Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО и првих резултата евалуација мера које она предлаже, 2008. године развила и предложила земљама потписницама конвенције пакет мера сврстаних у 6 стратегија, чији акроним је познат под називом „емпауер“ (MPOWER ):
– Monitor – Праћење учесталости пушења и превентивних политика;
– Protect – Заштита људи од дуванског дима на јавним местима;
– Offer – Обезбеђење помоћи за одвикавање од пушења
– Warn – Упозоравања на опасности од дувана (путем сликовних упозорења на паковањима дуванских производа и мас-медијских камања);
– Enforce – Оснаживање забране рекламирања и промоције дуванских производа и спонзористава од стране дуванске индустрије;
– Raise – Повећање пореза на дуванске производе.
Наша земља примењује све групе мера контроле дувана али постоје значајна подручја унапређења, нарочито када су у питању:
– повећање акциза на цигарете;
– боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;
– развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;
– увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);
– боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;
– боље регулисање директног и индиректног рекламирања на друштвеним медијима и промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;
– обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења.
Свакога дана у Србији, најмање једна жена умре а четири оболе од рака грлића материце…
Од 2007. године, се у јануару сваке године, обележава Европска недеља превенције рака грлића материце. Иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске недеље превенције рака грлића материце. У нашој земљи ће овај значајан датум, деветнаести пут заредом бити обележен у периоду од 20-26. јануара 2025. године. За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава превенцију карцинома грлића на више нивоа – мерама којима се спречава појава овог обољења, као и оним које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.
Овогодишња кампања има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају превенције рака грлића материце, да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.
Дуги низ година, и поред доказаних мера превенције, рак грлића материце наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. С обзиром да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном трећем месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.
Један од значајних фактора у нашој популацији који доприноси великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест узнапредовала. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.
Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!
Редовни гинеколошки прегледи, спровођење програма организованог скрининга и вакцинација против ХПВ, имају највећи значај у превенцији ове болести! ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.
ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?
Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.
ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ
· крварење у току и након сексуалног односа · крварење између две менструације · продужено менструално крварење · крварење након менопаузе · појачани вагинални секрет и поред примењене терапије · поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића · бол у крстима или нози, отицање ногу
Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!
КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).
Постоји преко 200 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.
У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!
Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.
Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД-а, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа је појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.
У Србији активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од 9 до19 година.
Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.
ДА ЛИ ЈЕ ХПВ ИНФЕКЦИЈА ЈЕДИНА КАРИКА У ЛАНЦУ НАСТАНКА КАРЦИНОМА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ИЛИ САМО ЈЕДАН ОД ФАКТОРА РИЗИКА?
ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!
КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?
Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене: • пушачи, • са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија), • које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота) • које су имале велики број сексуалних партнера, • које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома), • које не иду на редовне контролне прегледе, • које више година користе оралне контрацептиве, • са прекомерном телесном тежином, • са честим упалама вагине и материце.
ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ? Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!
ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ? Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
Како се врши тестирање Папаниколау тестом?
У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не ради у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.
Шта се дешава када дође резултат?
Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали.
Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.
КАКО МОЖЕТЕ ДА СМАЊИТЕ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ? · Одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога; · Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља); · Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих; · Вакцинисањем против ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.
ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?
Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.
Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!
Сваке године повреде пиротехниким средствима остављају озбиљне последице код десетина хиљада људи широм света. Мушкарци три пута чешће страдају у односу на жене, пре свега услед неадекватног руковања пиротехником, док жене углавном бивају задесно повређене на јавним местима и догађајима пиротехничким средствима које је активирао неко у њиховој близини. Због неправилне употребе петарди најчешће се повређују дечаци старости 10-14 година, док млади од 20-24 године бивају најчешћи посетиоци ургентних служби услед непажљивог и неправилног руковања различитим врстама ватромета.
Више од половине повреда изазваних пиротехничким средствима су ОПЕКОТИНЕ- пре свега најизложенијих делова тела: лица, прстију и шака. Честе су и повреде очију- опекотине рожњаче, али и механичка оштећења услед упадања страног тела (делова петарди, прскалица, прашине) у око, која могу довести до делимичног или потпуног губитка вида.
Услед јаке и нагле буке коју производе пиротехничка средства , а која често прелази чак 150 dB могу настати и бројни проблеми са слухом – од тренутне заглушености и зујања у ушима, до оштећења бубне опне и последичног оштећења слуха различитог степена, понекад и трајног. Експлозивно дејство пиротехничких средстава може довести и до делимичне или потпуне ампутације једног или више прстију.
Свака друга повреда настала је услед неадекватног руковања пиротехничким средствима (непажљиво руковање, непридржавање писаних упутстава за употребу, неадекватан транспорт и чување), док је неисправност пиротехничких средстава узрок сваке треће настале повреде. Чак и професионални пиротехничари понекад бивају повређени. Свако руковање пиротехничким средствима са собом носи одређени ризик од повреде, који је већи уколико је особа мање стручна. Најбољи начин да избегнете повреде је да уопште не користите пиротехничка средства!
Са пиротехником нико није сигуран! Истраживања су показала скоро 40 % свих повреда пиротехничким средствима настаје код посматрача, од којих су многе узроковане варницама и пепелом који доспевају у њихове очи.
ПОРЕД ИЗАЗИВАЊА ПОВРЕДА, УПОТРЕБА ПИРОТЕХНИЧКИХ СРЕДСТАВА ИМА И БРОЈНЕ ДРУГЕ НЕГАТИВНЕ ЕФЕКТЕ!
МОГУ ИЗАЗВАТИ ПОЖАР! Паљење пиротехничких средстава без одговарајућих мера предострожности може довести до пожара са озбиљним последицама.
ЗАГАЂУЈУ ВОДУ, ВАЗДУХ И ЗЕМЉИШТЕ! Ватромет садржи честице перхлората, а ове честице се мешају са водом и могу довести до контаминације водених површина, а такође пролазе кроз земљиште и могу загадити подземне воде. Петарде су углавном направљене од материјала који су само делимично биоразградиви. Ови материјали не пропадају и полако загађују тло представљајући озбиљну претњу по плодност земљишта у које доспеју. Петарде сагоревањем ослобађају велику количину ситних отровних честица које лако продиру у плућа и могу оштетити дисајне органе. Дим петарди садржи сумпорна једињења, тешке метале и друге токсичне материје, штетне гасове попут сумпор-диоксида, озона и сл. Људи који имају астму и друге проблеме са дисањем су нарочито угрожени. У данашње време када глобално загревање представља озбиљну претњу човечанству, угљендиоксид, озон и други гасови са “ефетком стаклене баште“ које петарде емитују, имају велики негативни утицај по нашу атмосферу.
СМАЊУЈУ ВИДЉИВОСТ! На улицама и путевима могу довести до смањења видљивости и повећати ризик од настанка саобраћајних незгода. Такође, дим који производе ова средства може изазвати и осећај недостатка ваздуха и гушења код возача, и последично попуштање њихове концентрације у току вожње.
УГРОЖАВАЈУ ЗДРАВЉЕ НАЈОСЕТЉИВИЈИХ! Бука настала услед њихове употребе изазива узнемиреност код посебно осетљивих група становништва- беба и мале деце, старијих и болесних суграђана, а изненадни шок или траума услед јаког интензитета звука могу бити и животно угрожавајући!
Деца у спектру аутизма реагују различито, најчешће веома бурно, на стресоре из околине, док је родитељима веома тешко да умире тако узнемирено дете.
Најчешћи симптом деце са аутизмом јесте заправо екстремна осетљивост на буку. Свакодневни звукови могу изазвати екстремни бол, нападе вриштања и анксиозност.
Деца са аутизмом реагују и на много тише звукове, а звук петарди и ватромета доживљавају као напад. Њима највише сметају непредвидиве и узнемирујуће ситуације, и њихове реакције ће бити различите. За неке особе са аутизмом, неочекиван догађај попут петарди или ватромета, може изазвати анксиозност и стрес који могу трајати веома дуго, и по неколико сати.
БУДИМО СОЛИДАРНИ ПРЕМА ОНИМА КОЈИ СУ ДРУГАЧИЈИ!
УГРОЖАВАЈУ ЖИВОТ ДРУГИХ ЖИВИХ БИЋА! Бука од пиротехнике изазива паничне реакције код дивљих животиња. Многе животиње покушавају да побегну од извора буке, што може довести до повреда, дезоријентације или губитка станишта. Такође, сваке године на хиљаде љубимаца, најчешће паса и мачака, буде повређено или смртно страда од повреда или срчаног удара услед стреса изазваног пиротехничким средствима. Код паса и мачака чуло слуха је знатно развијеније од људског, тако да су они много осетљивији на гласне звуке, нарочито изненадне и интензивне, попут оних које производе петарде, ватромет или грмљавина, а који код њих изазивају велики стрес и интензиван осећај страха.
Без обзира да ли имате љубимца и да ли волите животиње или не, суздржите се од бацања петарди и активирања других пиротехничких средстава у њиховој близини!
ПОШТУЈТЕ ПРАВО СВИХ ЖИВИХ БИЋА НА ЖИВОТ!
Уколико и поред свега наведеног не желите да се одрекнете употребе пиротехничких средстава, неопходно је да се придржавате следећих савета како бисте избегли или на минимум свели могућност да себе и своје ближње доведете у ситуацију да буду повређени:
Пиротехничка средства увек купујте на овлашћеним продајним местима!
Никако их немојте правити самостално, у тзв. у домаћој радиности!
Чувајте их у оригиналним паковањима, на тамном и сувом месту, ван домашаја деце и љубимаца!
Никада их немојте носити у џеповима!
Пре употребе пажљиво прочитајте и придржавајте се упутства произвођача!
Користите их искључиво на отвореном, на безбедној удаљености од запаљивих материјала и материја, других људи и животиња!
Никада немојте палити више од једне петарде у исто време!
Никада немојте упирати пиротехничка средства ка другим људима или животињама- можете их озбиљно повредити!
Никада немојте палити нити убацивати упаљене петарде у лименке/металне канте/контејнере или стаклене посуде!
Никада немојте покушавати да поново упалите пиротехничка средства која се из непознатог разлога нису активирали!
Алкохол и пиротехника НИКАКО НЕ ИДУ ЗАЈЕДНО!
Приликом употребе ватромета поред себе увек имајте посуду са водом у случају избијања евентуалног пожара!
Особа која пали ватромет увек треба да носи заштитне наочаре, а посматрачи би требало да се држе на безбедној удаљености!
Након употребе пиротехничких средстава треба их одложити у посуду са песком или водом на пар сати како би се у потпуност угасили.
Поштујте локалне прописе: У многим земљама је употреба пиротехнике регулисана законом. Проверите да ли вам је потребна дозвола за употребу исте.
ПИРОТЕХНИКА НИЈЕ ЗА ИГРУ! Родитељи и старатељи деци млађој од 14 година не треба да дозволе употребу петарди и ватромета, док деца старија од 14 година треба да буду под строгим надзором одраслих уколико их користе!
ШТА КАЖЕ ЗАКОН?
У Републици Србији употреба петарди и осталих пиротехничких средстава регулисана је Законом о јавном реду и миру Републике Србије (“Сл.Гласник РС”, бр. 6/2016 и24/2018), Члан 17, у коме се истиче да ће свако ко наруши исти или угрожава сигурност грађана паљењем пиротехничких средстава бити кажњен, новчано (50.000-100.000 РСД) или друштвено-корисним радом (40-120 сати), а уколико се прекршај изврши у групи, за починиоце је предвиђена и затворска у трајању од 30-60 дана.
А КАДА ЈЕ РЕЧ О ПРСКАЛИЦАМА… Пошто се држе у рукама, родитељи прскалице често сматрају безопасном забавом за децу, али треба имати у виду да се њима мора пажљиво руковати јер могу изазвати озбиљне повреде, пре свега када је у питању нежна дечија кожа. У зависности од састава и величине, неке врсте прскалица могу развити изузетно високе температуре, и до 1000 степени Целзијуса, односно бити десет пута врелије од кључале воде или уља у тигању.
Уколико се не употребљавају правилно оне могу изазвати веома озбиљне опекотине (најчешће лица, прстију и шака, али и других делова тела) које захтевају хитно медицинско збрињавање и могу оставити дуготрајне последице. Према истраживањима само повреде од прскалица чине више од једне четвртине посета ургентним службама због повреда пиротехничким средствима. Код деце млађе од 5 година оне чине скоро половину укупних повреда пиротехником. Размислите о коришћењу безбеднији алтернатива, као што су светлећи штапићи, конфете или шарене траке. Више о томе како да правилно користите прскалице можете погледати у нашем тексту «Опрезно са прскалицама»
ЗАПАМТИТЕ- ПИРОТЕХНИЧКА СРЕДСТВА НИСУ ИГРАЧКЕ!
ШТА ДА РАДИТЕ УКОЛИКО ДОЂЕ ДО ПОВРЕДЕ
Зависно од врсте и тежине повреде можете предузети одређене кораке како бисте помогли повређеном. Најчешће повреде од пиротехнике су опекотине.
У случају настанка опекотина неопходно је придржавати се следећег: • Опечено место што пре охладите!Мању опекотину ставите под млаз хладне воде или преко ње ставите хладне мокре облоге, никако лед! Опечену површину хладите све док не престане бол (10-20мин.) • Опекотину прекријте стерилном газом како би спречили настанак инфекције! • Можете узети неко средство против болова, у складу са упутством произвођача! • Са опечене коже никада немојте на силу скидати одећу која се залепила, већ исеците материјал око ране, или је распарајте по шавовима! • Немојте додиривати опекотину нити бушити настале пликове! • Код тежих и опекотина које захватају већу површину коже, као и код било какве опекотине беба или мале деце обавезно потражите медицинску помоћ!
На територији надлежности Завода за јавно здравље ‘’Тимок’’ Зајечар која обухвата зајечарски И борски округ, за сезону 2024/2025. год. доступне вакцине против грипа су: четворовалентна (Influvac tetra) произвођача AbbottBiologicals и тровалентна вакцина (Torvaxflu) произвођача Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.
Вакцинација се спроводи на вакциналним пунктовима у надлежним домовима здравља почев од 06.10.2024.године.
Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци Европске уније за сезону 2024/2025. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:
У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су следеће категорије:
1. труднице;
2. лица старија од шест месеци живота са:
– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући
– малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
– имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
– код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, и друго
3. лица старија од 65 година;
4. чланови породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.
Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику од оболевања може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешћа је запаљења плућа).
Према епидемиолошким индикацијама, вакцинација се спроводи код:
– лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
– деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и лица запослених у тим установама.
Поред тога, обавезна имунизација против грипа спроводи се и код лица запослених у здравственим установама.
Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне.
Имајући у виду различиту ефективност вакцине према узрасним категоријама, потребно је напоменути да се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.
Осим у случају потврђене привремене или трајне контраиндикације, вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна, односно 18 година живота када је у питању наведена тровалентна вакцина, према сажетку карактеристика лека.
Вакцина против грипа може се дати истовремено са вакцином против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније за лица у посебном ризику, при чему се вакцине дају у различите екстремитете.
Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.
Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.
Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.
Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.
Рад је друштвена одредница менталног здравља. Безбедно и подржавајуће радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље, пошто доприноси човековом осећају постигнућа, самопоуздању, а такође доприноси и опоравку и инклузији људи са психосоцијалним инвалидитетом. Међутим, лоша организација и услови рада, опасна радна средина, лоши радни односи, укључујући узнемиравање, стигму, дискриминацију, или незапосленост – и продужена изложеност овим негативним условима рада – могу значајно допринети погоршању менталног здравља или погоршати постојећа стања менталног здравља, и негативно утицати на укупан квалитет живота и последично на учешће или продуктивност.
Психосоцијални ризици по ментално здравље на послу Десет најчешћих психосоцијалних фактора који представљају ризик за ментално здравље на послу:
▶Садржај рада/дизајн задатка: нпр. недостатак разноврсности или кратки циклуси рада, фрагментиран или бесмислен рад, недовољно коришћење вештина, велика неизвесност;
▶Обим посла и темпо рада: нпр. преоптерећеност послом или недостатак радних задатака, притисак и стално подвргавање роковима;
▶Распоред рада: нпр. рад у сменама, ноћне смене, нефлексибилан распоред рада, продужено радно време;
▶Контрола: нпр. мало учешће у доношењу одлука, недостатак контроле над начином и темпом рада;
▶Окружење и опрема: нпр. неадекватна доступност, прикладност или одржавање опреме; лоши услови радног окружења као што је недостатак простора, лоше осветљење, прекомерна бука;
▶Организациона култура и функција: нпр. лоша комуникација, низак ниво подршке за решавање проблема и лични развој, недостатак дефиниције или споразум о организационим циљевима, промене у организацији; велика конкуренција за оскудне ресурсе, превише сложена бирократија;
▶Међуљудски односи на послу: нпр. друштвена или физичка изолација, лоши односи са надређенима, међуљудски сукоби, недостатак (перципиране, стварне) друштвене подршке; малтретирање, узнемиравање, мобинг;
▶Улога у организацији:нпр. двосмисленост улога, конфликт улога и одговорност за друге људе;
▶Развој каријере: нпр. стагнација и неизвесност у каријери, недовољно или претерано напредовање, лоша плата, несигурност посла, ниска социјална вредност рада;
▶Однос посла и приватног живота нпр. супротстављени захтеви посла и куће, недостатак подршке укућана, превелика удаљеност радног места од дома (честа пословна путовања, рад у другом месту и сл,) .
Стога је од суштинске важности да владе, послодавци, организације које представљају раднике и послодавце и друге заинтересоване стране одговорне за здравље и безбедност радника, раде заједно на побољшању менталног здравља на раду. Акције за решавање менталног здравља на послу треба да се предузимају уз значајно укључивање радника и њихових представника, као и особа са животним искуством са стањима менталног здравља. Улажући напоре и ресурсе у приступе и интервенције на послу засноване на доказима, можемо осигурати да свако има прилику да напредује на послу и у животу.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.
У свету се, према подацима Светске здравствене организације, годишње региструје око 2,3 милиона оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.
Управо због тога се октобар, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције ове болести. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Рак дојке излечив у преко 90% случајева, уколико се открије на време, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.
У Европи је, према последњим подацима из 2020. године, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.
Каква је ситуација у Србији?
Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке.
Који су фактори ризика за настанак рака дојке?
Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика поред свакако женског пола, за настанак карцинома дојке и старије животно доба, заим генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције, од кључног значаја заправо рано откривање рака дојке.
Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно, када нажалост његова величина пређе 2 цм са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.
Шта је „организовани скрининг“?
Скрининг je прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). To je тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.
Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.
Зашто је важно и неопходно рано откривање рака дојке?
Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење – правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.
Током месеца октобра, апел се упућује, пре свега, општој јавности, са циљем подизања свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и важности свих нивоа превенције, али и стручној јавности и доносиоцима одлука на свим нивоима, у циљу пружања подршке јачању капацитета здравствених установа како би спровођење програма скрининга рака дојке било што успешније и како би водило ка жељеним позитивним исходима по здравље.
Кључне поруке:
– уколико сте здрави и имате најмање 50 година живота време је за вашу прву мамографију, јавите се на преглед – скрининг рака дојке мамографијом;
– уколико имате 50 и више година, урадите мамографију једном у две године;
– уколико имате осећај нелагодности, болове, исцедак из дојке или сличне субјективне тегобе, обратите се одмах лекару на преглед дојки и даље лечење;
– уколико у вашој породичној историји има жена које су боловале од рака дојке, посетите лекара гинеколога или лекара опште праксе већ са 30 година живота и обавите превентивни преглед дојки.
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба.
Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што je 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју.
Kако становништво стари, потражња за свеобухватном здравственом заштитом, дугорочном негом и услугама социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањем као што је деменција.
У знак препознавања ових изазова и прилика, 34. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света”.
Ове године догађај треба да окупи стручњаке како би разговарали о политикама, законима и праксама које јачају системе дуготрајне неге и социјалне подршке за старије особе. Биће истакнута хитна потреба за проширењем обука и образовних могућности у геријатрији и геронтологији, решавање глобалног недостатка радника у области дугорочне неге, као и за признавање доприноса неговатеља. Обележавање ће такође нагласити важност заштите људских права како неговатеља тако и оних којима се пружа нега, промовишући приступе усмерене на особу, при чему се поштују достојанство, уверења, потребе и приватност старијих особа, као и њихово право да доносе одлуке о својој нези и квалитету живота. Тема „Старење с достојанством: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“ фокусира се на обезбеђивање услова који омогућавају старијим људима да остану независни, здрави и поштовани у друштву. Како светско становништво стари, ово питање постаје све важније, јер се захтевају свеобухватнији и прилагођенији приступи здравственој и социјалној нези.
Стратегије за јачање система неге
Да би се обезбедило старење с достојанством, потребно је развијати снажне и одрживе системе подршке. Кључни аспекти ових стратегија укључују:
Интегрисани систем здравствене и социјалне неге: Неопходно је да здравствена и социјална заштита буду блиско повезане како би старији људи могли да добију целовиту негу. Ово укључује здравствене услуге, помоћ у кући и социјалне програме.
Подршка неговатељима: Брига о старијима често пада на чланове породице или професионалне неговатеље. Програме који подржавају неговатеље, укључујући обуку и финансијске олакшице, потребно је развијати.
Доступност и приступачност услуга: Један од кључних циљева јесте омогућавање приступачне и приступне здравствене неге. То подразумева развој јавног система здравствене заштите који може да се носи са потребама старијих, укључујући олакшавање трошкова лечења и унапређење квалитета услуга.
Промоција активног старења: Ово је концепт који наглашава важност физичке активности, друштвеног ангажовања и учења током старости. Активно старење помаже у спречавању болести и побољшању квалитета живота.
Прилагођавање инфраструктуре: Градови и заједнице морају постати прилагођенији старијима, кроз развој јавних простора који су приступачни особама с ограниченом покретљивошћу и који подстичу друштвену интеракцију.
Светски дан срца, који се обележава сваке године 29. септембра, је глобална иницијатива посвећена подизању свести о кардиоваскуларном здрављу. Предвођена од стране Светске федерације за срце, има за циљ да едукује појединце, заједнице и владе о важности здравља срца и превенцији кардиоваскуларних болести (КВБ). Како се приближавамо Светском дану срца 2024., разумевање утицаја срчаних болести и начина на који усвојимо здрав начин живота је важније него икад.
Глобални утицај кардиоваскуларних болести
Кардиоваскуларне болести остају водећи узрок смрти широм света, чинећи преко 17,9 милиона смртних случајева годишње, што представља скоро једну трећину свих глобалних смртних случајева (тврди Светска здравствена организација). Од тога, 85% је последица срчаног и можданог удара. Упркос напретку медицинске технологије, болести срца и даље представљају значајну претњу по здравље, посебно у земљама са ниским и средњим приходима, где се јавља преко 75% смртних случајева од КВБ.
КВБ могу утицати на људе свих узраста и социо-економског порекла, чинећи свест и превенцију критичним. Фактори као што су нездрава исхрана, недостатак физичке активности, пушење, прекомерна конзумација алкохола и загађење ваздуха значајно доприносе порасту срчаних обољења. Штавише, стања попут дијабетеса, хипертензије и високог холестерола повећавају ризик од развоја КВБ.
Тема Светског дана срца 2024
Тема Светског дана срца 2024. је „Користи срце за акцију“ , фокусирајући се на подстицање проактивних корака за побољшање здравља срца широм света. Овогодишња кампања има за циљ:
Оснажите појединце да се боље брину о здрављу свог срца.
Позовите лидере да дају приоритет кардиоваскуларном здрављу и да га схвате озбиљно.
Инспиришите нације да креирају или подрже националне планове за кардиоваскуларно здравље.
Укључите здравствене раднике, пацијенте и ширу јавност да покрену значајне промене.
Кључне поруке за Светски дан срца 2024
Превенција је боља од лечења
Превенција остаје камен темељац кардиоваскуларног здравља. Већина срчаних болести може се спречити једноставним променама начина живота, као што су одржавање уравнотежене исхране, бављење редовним физичким активностима, избегавање употребе дувана и ограничавање конзумирања алкохола. На Светски дан срца, појединци се подстичу да доносе одлуке које су здраве за срце и инспиришу друге да учине исто.
Уравнотежена исхрана: Дијета која је здрава за срце богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и немасним протеинима може значајно смањити ризик од КВБ. Такође је неопходно ограничити прерађену храну, слатке напитке и производе са високим садржајем масти.
Физичка активност: Редовна вежба јача срце, снижава ниво холестерола, смањује крвни притисак и помаже у одржавању здраве тежине. Светска здравствена организација (СЗО) препоручује најмање 150 минута вежбања умереног интензитета недељно.
Забрањено пушење: Пушење је водећи фактор ризика за срчана обољења. Престанак пушења може драматично смањити ризик од срчаног и можданог удара и побољшати укупну функцију срца.
Ограничите алкохол: Прекомерна конзумација алкохола повећава крвни притисак и доприноси срчаним обољењима. Умереност је кључна за одржавање здравог срца.
Важност редовних прегледа срца
Многи људи можда нису свесни да су у опасности од срчаних болести. Висок крвни притисак, висок холестерол и дијабетес често не показују симптоме док се не направи значајна штета. Редовни здравствени прегледи могу рано открити ова стања, омогућавајући боље управљање и превенцију даљих компликација.
Праћење крвног притиска: Висок крвни притисак је један од најзначајнијих фактора ризика за срчана обољења. Редовно праћење и управљање може спречити срчане и мождане ударе.
Ниво холестерола: Висок ниво лошег холестерола (ЛДЛ) може довести до накупљања плака у артеријама, повећавајући ризик од срчаног удара. Једноставни тестови крви могу пратити нивое холестерола и водити промене у исхрани и начину живота.
Ниво шећера у крви: Дијабетес је уско повезан са срчаним обољењима, при чему је код дијабетичара два до четири пута већа вероватноћа да ће развити срчана обољења. Одржавање нивоа шећера у крви је кључно за здравље срца.
Улога менталног здравља
Последњих година се све више признаје веза између менталног здравља и здравља срца. Хронични стрес, анксиозност и депресија могу негативно утицати на кардиоваскуларни систем. Управљање стресом кроз технике опуштања, физичку активност и тражење стручне помоћи када је то неопходно је од виталног значаја.
Управљање стресом: Вежбе као што су јога, медитација и вежбе дубоког дисања могу помоћи у ублажавању стреса и смањењу крвног притиска.
Равнотежа између посла и живота: Одржавање здраве равнотеже између посла, личног времена и опуштања кључно је за смањење стреса и превенцију срчаних болести.
Спавање: Лош квалитет сна и поремећаји спавања попут апнеје у сну повезани су са већим стопама срчаних болести. Тежња ка 7-8 сати квалитетног сна сваке ноћи подржава опште здравље срца.
Значај Светског дана срца
Промовисање кардиоваскуларног здравља:
Образовање и свест : Светски дан срца помаже у ширењу знања о узроцима, симптомима и стратегијама превенције КВБ.
Подстицање избора здравог начина живота: Промовише здраве навике попут уравнотежене исхране, редовног вежбања и избегавања пушења и прекомерне конзумације алкохола.
Залагање за рано откривање и лечење:
Подстицање редовних прегледа: Дан наглашава важност редовних медицинских прегледа за откривање раних знакова КВБ.
Фокусирање на рањиве популације: Светски дан срца скреће пажњу на несразмеран утицај КВБ на земље са ниским и средњим приходима.
Промовисање правичности у здравственој заштити: Залаже се за једнак приступ здравственим услугама, посебно за оне под високим ризиком.
Инспиративне иновације и истраживање:
Покретање истраживачких напора: Догађај подстиче истраживање нових метода превенције, третмана и технологија.
Подстицање сарадње: Олакшава сарадњу између здравствених радника, истраживача и креатора политике.
Светски дан срца 2024. служи као подсетник да је здравље срца колективна одговорност. Од индивидуалних избора начина живота до владиних политика, свако има улогу у превенцији кардиоваскуларних болести. Удруживањем и подизањем свести, можемо смањити глобални терет срчаних болести и обезбедити здравију будућност за генерације које долазе.
Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је једна од најчешћих полно преносивих инфекција. Већина (80%) сексуално активних особа бива инфицирана у неком тренутку током живота. Хумани папилома вируси се преносе директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом сексуалним путем (контакт преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја. Инфекција се може добити у контакту са особом која нема знаке и симптоме инфекције. Идентификовано је више од 200 типова ХПВ од којих 40 изазива промене у аногениталној регији. Највише инфицираних је у узрасту 20-25 година. Код већине инфицираних особа (9 од 10) организам се ослободи вируса унутар 1-2 године сопственим имунолошким механизмима без третмана и последица. У случају перзистенције вирусне инфекције изазване нискоризичним (неонкогеним) типовима 6 и 11 долази до појаве бенигних тумора (гениталне брадавице-кондиломи и папиломи ларингса) и абнормалности ћелија грлића материце ниског степена. Типови 6 и 11 проузрокују 90% свих гениталних брадавица. У случају перзистенције вирусне инфекције изазване високоризичним (онкогеним) типовима 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58 и др. долази до појаве карцинома грлића материце и аногениталне регије (вагине, вулве, ануса, пениса), карцином корена језика, крајника, задњег зида ждрела. Вакцина против ХПВ је у употреби од 2006. године. Исте године је регистрована у Србији. Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима је према подацима Светске здравствене организације до новембра 2023. године уведена у 140 земаља света. Према наводима УНИЦЕФ-а вакцинација дечака је уведена у 47 земаља. Вакцина је произведена рекомбинантном ДНК технологијом. Не може изазвати инфекцију и није онкогена. Састоји се од вирусу сличних честица које настају од копија Л1 антигена, који је адсорбован на алуминијумски адјуванс. Вакцина не садржи конзервансе и антибиотике. ХПВ вакцине су високо имуногене и као такве подстичу стварање високог титра неутралишућих антитела, за разлику од природне инфекције након које је стварање титра антитела слабо. Више од 99% прималаца развија одговарајући ниво антитела на типове ХПВ укључене у вакцину месец дана после комплетне серије. Вакцина је доступна у свим домовима здравља (школски диспанзер) на територији града и намењена је деци узраста 9-19 година, а првенствено деци 7. разреда основних школа. Вакцина има највећи ефекат уколико се прими пре ступања у сексуалне односе. Истраживања су такође показала да је титар антитела већи након имунизације деце у узрасту 9-15 година у односу на титар формиран након имунизација старијих девојака и младића (16-26 година). Деци узраста од 9 до навршених 14 година живота вакцина се даје у 2 дозе са размаком од 6 месеци, а особама од навршених 15 година даје се у 3 дозе по шеми 0, 2, 6 месеци. Серију треба комплетирати у року од годину дана. Не препоручује се процена ХПВ статуса (ПАПА тестирање или скрининг на високо-ризичну ХПВ ДНК, тип-специфични ХПВ тестови, или ХПВ антитела) пре вакцинације. Уколико је ХПВ вакцинација прекинута, нема потребе за понављањем доза. Уколико је изводљиво, исту ХПВ вакцину треба дати за комплетирање серије. Међутим, уколико није доступна вакцина којом је вакцинација започета, друга врста ХПВ вакцине се може дати да би се серија употпунила. Препоручена имунизација против ХПВ се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника. За лица узраста до 15 година образац сагласности треба да потпише родитељ/старатељ. Уколико се вакцинација започне са непуних 19 година, серија од 3 дозе се комплетира такође на педијатрији Дома здравља, без обзира што вакцинисани тада може имати и навршених 19 година. Вакцинација се не препоручује у трудноћи. Није неопходно тестирање на трудноћу пре вакцинације. Уколико жена затрудни након отпочињања серије вакцинације, следећу дозу треба одложити до завршетка трудноће. Никаква интервенција није индикована. Жене које доје могу да приме вакцину. Како је доказано да вакцина подстиче стварање имунолошке меморије (меморијски Б лимфоцити), нама разлога да се сумња да имунитет након комплетне имунизације траје дуже од 10 година, највероватније доживотно.
