Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.
Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Болести зависности представљају веома велики здравствени и друштвени проблем. Поред последица по здравље корисника психоактивних супстанци, ове болести доводе и до бројних социјалних проблема, као и до економских губитака, ширења илегалних токова новца и др.
Бурне социјалне промене у друштву које се дешавају и у нашој земљи довеле су са једне стране до осиромашења грађана, пораста криминала, кризе морала, промена унутар породице, осећаја безперспективности, разградње постојећих институција, и са друге стране, до велике доступности психоактивних супстанци. Због свега овога велики број деце и младих је био у ситуацији да проба неку психоактивну супстанцу . Под психоактивним супстанцама подразумевамо све супстанце које мењају стање свести, однос према телу, опажање, мишљења, расположење и понашање. Млади људи који почну да користе ове супстанце у раном узрасту, било да се ради о дувану, алкохолу, таблетама или илегалним дрогама, у ризику су да постану хронични корисници, односно зависници.
Зависност је стање када особа више није у стању да контролише своје понашање у односу на употребу психоактивне супстанце. Јавља се принуда и потреба за даљим уносом и поред очигледности штетних последица и супротно здравом разуму, логици и својој свесној жељи. Употреба психоактивних супстанци – дувана, алкохола, таблета и илегалних дрога доводи до физичке и психичке зависности, као и развоја толеранције. Физичка зависност подразумева прилагођавање организма на стално присуство психоактивне супстанце. Ускраћивање или недостатак психоактивне супстанце доводи до бурне реакције организма, са симптомима и знацима који се зову апстиненцијална криза. Код корисника «тешких илегалних дрога» апстиненцијална криза је изузетно непријатна и тешка и једном доживљена оставља страх од поновног јављања, што је и разлог да су они спремни на све да не доживе поново ту кризу. Психичка зависност подразумева психолошко прилагођавање на коришћење неке од психоактивних супстанци. Испољава се као жудња која постаје основни покретач понашања. Зависник временом све више почиње да се ослања на психоактивне супатанце и оне постају нека врста «психичке штаке» и главно средство за решавање свих проблема. Помоћу психоактивних супстанци зависник бежи од непријатних осећања и тешкоћа. Зависник од психоактивних супстанци не доживљава као проблем већ као решење проблема, али је ово почетак зачараног круга у којем се губе способности које је стекао јер је управо решавање проблема и превазилажење потешкоћа оно што нас јача и за живот оспособљава. Толеранција постоји када иста доза ПАС изазива све слабије дејство, односно када је потребно уносити је у све већој количини да би се постигао првобитни ефекат.
КАДА СЕ ПОЧИЊЕ СА ЗЛОУПОТРЕБОМ ДРОГА? Млади најчешће стичу своја прва искуства са дрогом у периоду адолесценције. Адолесценција је развојна фаза младе особе на прелазу из детињства у одрасло доба. Ово је период бурних телесних и психолошких промена када се пред младу особу стављају и одређени развојни задаци (треба да одлучи о будућем занимању и професији, стварању основа за економску независност, да оформи идентите, да се прилагоди телесним променама и сексуалности, да се оспособи за блискост и одговорност са другима…). Бунт против родитеља и других ауторитета је својствено управо овом периоду у развоју младих. У адолесценцији су млади заокупљени својим изгледом, квалитетима и способностима и то стално преиспитују, па је често присутан мањи или већи пад самопоуздања и самоцењења. То је период када млади пате дубље и интензивније него што су икада патили и што ће икада патити. У покушају да савладају тешкоће у постизању ових развојних задатака адолесценти почињу да користе дуван, алкохол и друге дроге .
Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци (кафа/кофеин, дуван/никотин, алкохол, дрога), и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија. Породице у којима се стварају услови за развој здраве деце су: оба родитеља негују и дају љубав деци, мала је разлика у очекивањима родитеља од деце, родитељи имају већи утицај на децу него вршњаци, родитељи се добро слажу са вршњацима, чврсти ставови и прави ауторитет родитеља, неговање породичне традиције, јасна и отворена комуникација у породици.
„Вода је живот, вода је храна – сачувајмо сваку кап!”
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Вода је живот, вода је храна – сачувајмо сваку кап”.
Вода је неопходна за живот на Земљи. Она чини преко 50% телесне масе људског тела и иако покрива око 71% Земљине површине, само 2,5% воде на Земљи је вода погодна за пиће, пољопривредну производњу и употребу у индустрији. На глобалном нивоу, у процесу пољопривредне производње искористи се 72% воде, а њени извори нису неисцрпни.
Сваке године водени ресурси планете су под све већим изазовима због брзог пораста броја становника, урбанизације, економског развоја и климатских промена. Истовремено, доступност воде по особи смањена је за 20% у протеклим деценијама. Доступност и квалитет воде се смањују због вишедеценијског неконтролисаног коришћења и управљања воденим ресурсима, прекомерног копања подземних вода, загађења и климатских промена. Постоји велики ризик да се водени ресурси на планети истроше тако да постану неповратни. Забрињава податак да данас 2,4 милијарде људи живи у окружењу које има проблем са доступношћу воде, а производња хране за око 600 милиона људи значајним делом зависи од доступности воде чији је квалитет упитан због загађења, деградације екосистема, начина коришћења и климатских промена.
Шта свако од нас може да уради?
• У исхрани користите намирнице чија производња захтева мању количину воде.
Бирајте сезонско воће и поврће. У својој исхрани користите махунарке као што су пасуљ и сочиво, као и орашасте плодове за чију производњу није потребна велика количина воде. Избор ових намирница помаже очувању водених ресурса на планети, а истовремено додаје разноликост вашем тањиру.
• У исхрани предност дајте свежим непрерађеним намирницама.
Када купујете храну бирајте свежу уместо индустријски прерађену храну зато што је здравија и не захтева велики утрошак воде. Уравнотежена исхрана је важан део очувања здравља, а истовремено подржава очување биодиверзитета и здравља наше животне средине.
• Не бацајте храну!
За производњу хране потребно је много воде. Запамтите – остаци хране садрже воду, па свако бацање хране значи и расипање воде. Планирајте оброке унапред. Направите списак за куповину намирница и купујте само оно што вам је потребно како бисте смањили бацање хране. Храну преосталу након оброка покушајте да употребите за припрему другог оброка или је искористите као компост.
• Штедите воду!
Краће се туширајте, поправите чесме које цуре, не пуштајте воду да непотребно тече, сакупљајте кишницу или употребите воду у којој се кувало поврће за заливање биљака.
• Не загађујте воду!
Не бацајте отпад од хране, остатке искоришћеног уља, лекове којима је истекао рок и хемикалије у канализацију. Уколико имате септичку јаму редовно је чистите и празните.
• Учествујте у акцијама чишћења водених ресурса.
Укључите се и учествујте у чишћењу локалних река, језера, мора или мочвара. Програми и иницијативе чишћења могу да смање загађење, истовремено развијајући свест заједнице о важности очувања здравља екосистема.
• Штедите енергију!
За производњу енергије потребна је велика количина воде. Купите енергетски ефикасне кућне апарате и угасите светло када изађете из собе. Када не користите своје електронске уређаје (паметне телефоне, рачунаре или таблете) искључите их.
• Купујте одећу од природних материјала.
Када купујете одећу, бирајте природне материјале попут памука или вуне уместо синтетичких опција за чију производњу је потребно доста енергије. Синтетички материјали, попут полиестера или акрила, често ослобађају микропластику која може проћи кроз процесе филтрације улазећи у наше водене системе и на крају у ланац исхране.
• Будите у току са најновијим информацијама у вези са очувањем вода.
Информишите се о решењима за очување водених ресурса у виду заједничких акција. Поделите ово знање са пријатељима и породицом како бисте их подстакли на акцију.
Потребна је заједничка акција представника владе, приватног сектора, пољопривредника, академске заједнице, цивилног друштва и појединаца на решавању глобалних изазова у вези са водом, а са циљем повећања производње хране и других основних пољопривредних производа који захтевају мањи утрошак воде како би се осигурало да се вода равномерно распоређује, да се наши системи водене хране очувају и да нико не буде ускраћен.
Циљ Светског дана менталног здравља који се сваке године обележава 10. октобра је подизање свести о питањима менталног здравља широм света и мобилизација активног учешћа, како појединца, тако и читаве заједнице у подршци и унапређењу менталног здравља.
„Ментално здравље је универзално људско право“, како би унапредили знање, подигли свест и покренули активности које промовишу и штите ментално здравље свих људи као универзално људско право.
Свако, ко год био и где год да се налази, има право на највиши могући стандард менталног здравља. Ово укључује право на заштиту од ризика за ментално здравље, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу.
Добро ментално здравље је од виталног значаја за наше опште здравље и благостање. И поред тога, један од осам људи широм света живи са менталним здравственим проблемима, који могу утицати на њихово физичко здравље, благостање, начин на који се повезују са другима и њихов живот. Стања поремећаја менталног здравља, такође, погађају све већи број адолесцената и младих.
Стање менталног здравља никада не би требало да буде разлог за лишавање људских права или за искључење из одлучивања о сопственом здрављу. Ипак, широм света, људи са менталним здравственим проблемима и даље доживљавају широк спектар кршења људских права. Многи су искључени из живота у заједници и дискриминисани. Велики број људи не може приступити здравственој заштити која им је потребна. Светска здравствена организација (СЗО) наставља да ради са својим партнерима како би осигурала да се ментално здравље цени, унапређује и штити, и да се предузму хитне мере како би сви могли да остваре своја људска права и приступ квалитетној заштити менталног здравља који су им потребни.
Кључне чињенице
• На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај.
• На глобалном нивоу се процењује да се сваке године губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности.
• На глобалном нивоу се процењује да од депресије пати 5% одраслих и 6% старијих од 60 година.
• Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.
• Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.
• Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.
• Преко 20% одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја.
• 1 од 8 људи на свету живи са менталним поремећајем.
• Ментални поремећаји укључују значајне поремећаје у размишљању,
емоционалној регулацији или понашању.
• Постоји много различитих врста менталних поремећаја.
• Постоје ефикасне могућности превенције и лечења.
• Већина људи нема приступ ефикасној нези.
Ко је у опасности од развоја менталног поремећаја?
У било ком тренутку, скуп индивидуалних, породичних, друштвених и структуралних фактора може се комбиновати да би заштитили или нарушили ментално здравље. Иако је већина људи отпорна, људи који су изложени неповољним околностима – укључујући сиромаштво, насиље, инвалидитет и неједнакост – су у већем ризику. Заштитни и ризични фактори укључују индивидуалне психолошке и биолошке факторе, као што су емоционалне вештине, као и генетске чиниоце. На многе факторе ризика и заштитне чиниоце утичу промене у структури и/или функцији мозга.
Здравствени системи и социјална подршка
• Здравствени системи још увек нису адекватно одговорили на потребе особа са менталним поремећајима и немају довољно средстава. Широм света постоји велики јаз између потребе за лечењем и оствареног лечења.
• Људи са менталним поремећајима, такође, захтевају друштвену подршку, укључујући подршку у развоју и одржавању личних, породичних и друштвених односа. Људима са менталним поремећајима може бити потребна подршка за образовне програме, запошљавање, становање и учешће у другим значајним активностима.
Кључне поруке овогодишње кампање
• Добро ментално здравље је саставни део нашег укупног здравља и благостања.
Добро ментално здравље нам омогућава да се носимо са изазовима, повежемо се са другима и напредујемо током целог живота.
• Стања менталног здравља су значајна претња за добробит младих људи.
Стања менталног здравља погађају једног од седам адолесцената широм света, а депресија се појављује као водећи узрок болести и инвалидитета адолесцената.
• Квалитетне услуге менталног здравља и подршка у заједници су од кључне важности за нашу будућност.
Ментално здравље и благостање су од суштинског значаја за уживање у добром и смисленом животу. Од виталног је значаја осигурати да свако може приступити услугама менталног здравља и подршци у заједници. Посебно, приступ подршци и ресурсима за ментално здравље у раном животу може допринети здрављу и добробити младих људи и одраслих у каснијем животу. Ово треба промовисати као приоритет у свим земљама.
• Ментално здравље је универзално људско право.
Људска права су универзална и служе за унапређење и заштиту права људи на достојанство, аутономију и укључивање у заједницу.
• Морамо да елиминишемо стигму и дискриминацију око менталног здравља.
Сви имамо право да живимо своје животе без стигме и дискриминације на местима као што су школе и радно окружење.
• Препознавање менталног здравља као универзалног људског права оснажује људе да се залажу за своја права – и за права других.
Ако људи нису свесни својих људских права, нису у стању да се за њих залажу. Укључивањем људи са животним искуством у процес доношења одлука о питањима менталног здравља, може се позитивно утицати на промену политике, закона и на планирање услуга.
• Свако има право на приступ квалитетној заштити менталног здравља.
Пошто је ментално здравље универзално људско право, сви имамо право на приступ квалитетном третману који задовољава наше потребе и поштује наша права током целог живота.
• Сви имамо право да живимо независно и да будемо укључени у заједницу.
Људи морају имати приступ добрим услугама менталног здравља, као и образовању, стварању прихода, могућностима становања и социјалној подршци да би живели самостално и били укључени у своје заједнице.
• Можда знате шта мислите – али да ли знате своја права? Ум сваке особе је диван, сложен и другачији. Али наша права су иста.
Познавајући своја права на ментално здравље, можете се залагати за оно што је исправно – за вас и за друге.
У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља.
Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље.
Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима (почев од најмлађег узраста), као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.
Светски дан чистих руку се обележава као дан посвећенен заступању прања руку сапуном као једноставног, ефикасног и приступачног начина за спречавање болести и спашавање живота.
Први Светски дан чистих руку одржан је 2008. године. Од 2008. године, лидери заједница и држава користе овај дан како би подигли свест о прању руку. Светски дан прања руку подржавају владе, школе, међународне институције, организације цивилног друштва, приватне компаније, појединци и остали представници и чиниоци друштва.
Окосница Светског дана чистих руку треба да представља годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица.
Зашто прање руку?
Прање руку сапуном представља најефикаснију и најјефтинију меру за превенцију дијареалних болести и респираторних инфекција које сваке године однесу милионе живота деце у неразвијеним земљама света. Прање руку сапуном је глобална, универзална превентивна мера, прави „пеницилин“ који спречава инфекције и спасава животе.
Ево зашто: Људски измет (фецес) је главни извор узрочника који изазивају дијареју (проливе). Ту спадају болести као што су шигелоза, тифус, колера, али и све друге обичне инфекције желудачно-цревног система, као и неке инфекције дисајних путева попут грипа и упале плућа. Један грам људског измета може да садржи 10 милиона вируса и један милион бактерија.
Ови узрочници се преносе са инфицираног домаћина различитим путевима, али све ове болести потичу од измета. Санитација (одстрањивање свих излучевина) и прање руку сапуном након контакта са фекалним материјалом – након употребе тоалета или неге детета – спречавају пренос бактерија, вируса и паразита који узрокују дијареалне болести (проливе).
Друге мере (безбедно руковање храном, пречишћавање воде, контрола инсеката), такође су ефикасне у борби против ових болести, али санитација и прање руку обезбеђују неопходну заштиту од контакта са фецесом. Тиме се поставља почетна препрека фекалним узрочницима да доспеју у наше окружење. Прање руку сапуном спречава пренос узрочника болести и тиме значајно смањује настанак пролива, респираторних (дисајних) инфекција и утиче на смањење инфекција коже и ока.
Истраживања су показала да деца која живе у домаћинствима у којима се промовише прање руку сапуном имају упола мању стопудијареалних болести од деце која то немају. Зато што прање руку спречава пренос низа узрочника болести, сматра се да може бити ефективна мера као и било која вакцина. Широка промоција прања руку сапуном, мера је која се може сматрати „уради сам“ вакцином зато што је ефикасна, лака и јефтина. Спроведена истраживања су показала да устаљена навика прања руку сапуном може да сачува више живота него друге медицинске интервенције – може да преполови смртност од дијареалне болести деце и да смањи смртност од акутних респираторних болести за четвртину.
Прање руку сапуном и водом није само једноставно и јефтино, већ може драматично смањити број мале деце која се разболе. Подучавање људи прању руку помаже њима и читавој заједници да спрече уношење вируса и бактерија у организам, чиме се превенира настанак инфекција и обољења. Овакав начин понашања поуздан је савезник у очувања здравља.
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Срцем упознај срце“.
Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Светски дан срца 2023. године
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2023. године, обележава се под слоганом: „Срцем упознај срце”. Светски дан срца је прилика да сви размисле како да најбоље допринесу развоју човечанства, очувању природе и свог менталног здравља. Када размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији. Због тога помажемо другима, хуманији смо и храбрије доносимо одлуке. Свим срцем укључује употребу речи „свим” и пребацује фокус са акција на кориснике акција, омогућавајући ширу примену кампање. Желимо да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања бољег кардиоваскуларног здравља.
Историјат Светског дана срца
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Светска федерација за срце
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.
Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили КВБ, укључујући:
Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;
Увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;
Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;
Израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола;
Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.
Епидемиолошка ситуација у Србији 2022. године
Према последњим расположивим подацима, током 2022. године од болести срца и крвних судова умрле су 51.624 особе (23.695 мушкараца и 27.929 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,1%) у односу на мушкарце (45,9%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, са учешћем од 36,5%, водећи су узроци смртности у овој групи обољења.
У кардиоваскуларне болести спадају још и: реуматска болест срца која чини 0,6% свих смртних исхода од КВБ, болести артерија са учешћем од 4,5%, хипертензивна болест срца чини 21,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 35,7% свих смртних исхода од КВБ.
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,3% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2022. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,7% смртности од исхемијских болести срца.
Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2022. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.701 случаја. Стандардизована стопа инциденције на популацију Европе у Србији износила је 190,8 на 100.000 становника. Током 2022. године од овог синдрома у Србији су умрле 4564 особе. Стандардизована стопа смртности на популацију Европе од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 39,7 на 100.000 становника.
Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог удара.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести
Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).
Промењиви фактори ризика
Хипертензија (повишен крвни притисак)
Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 мм Хг.
На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 46,2% одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је у 26,7%, а код жена у 32,3% случајева. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.
Употреба дувана
Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у Европском региону (31%), а најнижа у Афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији свакодневно конзумира дуванске производе 29% мушкараца и 23% жена.
Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8,3%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.
Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих.
Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.
Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)
Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.
Године старости
КВБ постају све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.
Пол
Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.
Болести у породици
Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.
Знаци и симптоми срчаног удара:
Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
Отежано дисање праћено кратким дахом
Малаксалост, мука, повраћање
Узнемиреност.
Знаци и симптоми можданог удара:
Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор
Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације
Јака главобоља, без претходног узрока
Несвестица или потпуни губитак свести.
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Користите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците „не” пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
Говорећи о старењу и старости, нажалост постајемо свесни чињенице да и млади и старији имају погрешну перцепцију старења која је повезана са митовима, стереотипима и предрасудама.
Светска здравствена организација је 2008. године суочена са убрзаним старењем популације посебно оне у Европи. Да би се задовољиле потребе ове све веће групе, да би се прилагодили сервиси и услуге, да би се радна места прилагодила старијима, потребно је променити слику о старијима.
Старије особе се виде као проблем, терет и претња економском развоју друштва.Ова слика представља стереотип који је неприхватљив и даје нам искривљену слику о улози старијих у друштву. Старије особе су активни чланови друштва који дају кључни допринос како породици тако и друштву.
Светска здравствена организација истиче дванаест митова:
Први мит је „људи треба да очекују погоршање свог психичког и физичког здравстве–ног стања”. Овај мит је делимично тачан. Иако се старијим особама може погоршати здравствено стање ово се свакако може ублажити упражњавањем здравих стилова живота, што подразумева здраву исхрану, физичку активност и социјалну укљученост.
Други мит је „већина старијих особа има сличне потребе”, што је потпуно нетачно,Међу људима постоје индивидуалне разлике од самог рођења. Са старењем те разлике се не смањују. Старије особе имају различите потребе посебно с обзиром на пол, националност, културу, образовање, функционалност. Ове разлике морамо препознати и признати.
Трећи мит је „креативност и допринос су обележја млађих особа”, што је такође потпуно нетачно, јер за креативност и таленат не постоји граница у годинама. Овом миту одговарала је политика обавезног пензионисања, која је практично подржала становиште да старији људи не могу економски да допринесу развоју друштва. Да године нису важне за креативност и стваралаштво говоре нам примери Микеланђела који је завршио осликавање Базилике Светог Петра у Риму у 70. години, или Гетеа који је у 82. написао Фауста.
Четврти мит је „искуство старијих особа мање је релевантно у модерном друштву”. Овај мит је такође потпуно нетачан. Чињеница је да се данашњи свет разликује пуно од света у коме су старији одрасли, али многи старији су део дигиталне инклузије. Међутим, постоје ствари које старији у овом ужурбаном свету могу да науче своје унуке, јер имају више времена, а и поседују знање о обичајима, култури, старим занатима.
Пети мит говори да „већина старијих особа жели да се осами и да их оставе на миру”. Чињеница је да неки старији желе да део свог времена проведу читајући оно што нису стигли раније, али свакако не желе да живе у социјалној изолацији и интензитет њихове жеље за слободним активностима није мањи од осталих узрасних група.
Шести мит је „болнички кревети и здравствени радници су примарна брига старијих особа”, што се у извештају Европске комисије показало као делимично тачно. Са једне стране треба утврдити детерминанте здравља старије популације, а са друге инсистирати на превенцији и укључити здравље старијих у све политике.
Седми мит говори „обезбеђивање сервиса и услуга старијима одузима ресурсе младима”, што је потпуно нетачно. Сведоци смо чињенице да прилагођавањем окружења и неких сервиса потребама старијих, не само да је квалитет живота старијих побољшан, већ то доноси бенефиције свим узрастима.
Осми мит је потпуно нетачан:„трошак за бригу о старијима је губитак ресурса”. Давање више новца за негу и бригу о старијима је уштеда новца. На пример, старији се могу мотивисати да остану активни,чиме се смањује потреба за негом.
Девети мит је „старији људи се не уклапају у модерна радна места”, а чињеница да обавезни одлазак у пензију није реално повезан са радним могућностима и способностима. Годинама стицано искуство и мудрост омогућавају старим радницима да оптимизуј усвој напор тако да брже препознају приоритете и губе мање времена на сувишне активности.
Десети мит је „од старијих се очекује да се повуку у страну”. Чињеница је да су старији информисанији него што су то раније били. Имају искуство и знање из различитих области, укључујући и знања о здравом старењу.
Последњи мит гласи „ствари ће се десити саме од себе”. У свету који стари препуштање стварима да се дешавају саме је последње што треба да урадимо. Потребно је прилагодити политике, социјалне и здравствене услуге, радна места старењу популације, али притом укључити саме старије у дизајнирање услуга и доношење одлука.
Неки други аутори истичу „мит о старости као болести”. Често се старост види као болест, појава болести је вероватнија у старости, али нису све старије особе нужно болесне. Постоје старије особе које доживе дубоку старост у добром здрављу и остају функционално способне.
Мит је и да су све старије особе тешко покретљиве: сведоци смо да многе старије особе у својим 80-им годинама трче маратон или се баве неком другом физичком активношћу.
Мит да су све старије особе зависне од других је потпуно нетачан, јер имамо велики број старијих који не само да су активни већ са једне стране брину о својим унучићима,а са друге бринуо својим остарелим родитељима.
Стереотипи о старењу су свеобухватни и захватају све сегменте друштва. Да би се елиминисали, потребан је свеобухватни и заједнички рад, почев од образовног система од предшколског узраста и током школовања, као и комуницирање са медијима да старење није нешто чега се треба бојати, чега се треба стидити већ је нормалан део живота. У борби против стереотипа, предрасуда према старијима, потребно је да изградимо позитивну слику о њима. Друштво треба да схвати да они нису терет, већ ресурс, да имају мудрост и искуство, да их треба поштовати, а не жалити. Њихова права су загарантована и она се не мењају са годинама.
Физичка активност има изузетно позитиван утицај на здравље и добробит људског организма. Физичка активност се односи на свако кретање тела које захтева потрошњу енергије и ангажовање мишића. То укључује све активности које обављамо током дана, од ходања и пењања степеницама до вежбања у теретани и играња спортова.
Свака врста физичке активности доноси различите користи за здравље и добробит, стога је важно комбиновати различите типове активности како бисмо постигли свеобухватне здравствене предности.
Физичка активност позитивно утиче на:
– Кардиоваскуларно здравље: Редовна физичка активност јача срчани мишић, побољшава циркулацију и повећава капацитет плућа. То смањује ризик од срчаних болести, високог крвног притиска, можданог удара и других кардиоваскуларних проблема.
– Контролу телесне тежине: Активност помаже у сагоревању калорија и одржавању здраве телесне тежине. Комбинација физичке активности и уравнотежене исхране може помоћи у мршављењу или одржавању жељене тежине.
– Мишићно-коштано здравље: Вежбање јача мишиће, тетиве и кости, помажући у превенцији остеопорозе и смањењу ризика од прелома костију. Одржавање снажног мишићно-коштаног система доприноси бољој покретљивости и равнотежи.
– Ментално здравље: Физичка активност ослобађа ендорфине, тзв. “хормоне среће”, који могу смањити осећај стреса, анксиозности и депресије. Редовно вежбање може побољшати ментални фокус, концентрацију и општи осећај благостања.
– Метаболичко здравље: Активност побољшава осетљивост на инсулин, што може помоћи у контроли нивоа шећера у крви и смањењу ризика од дијабетеса типа 2.
– Превенцију хроничних болести: Редовно вежбање може смањити ризик од низа хроничних болести, укључујући дијабетес, срчане болести, нека обољења црева, и одређене врсте рака.
– Побољшање сна: Активност може побољшати квалитет сна, помажући особи да лакше заспи и боље се одмори током ноћи.
– Побољшање енергетског нивоа: Физичка активност може повећати ниво енергије, смањити осећај умора и повећати општу виталност.
– Побољшање варења: Умерни нивои вежбања могу побољшати функцију дигестивног система и олакшати варење.
– Социјални аспект: Групне активности или вежбање са партнером или пријатељима могу побољшати социјалне везе и допринети општем осећају среће.
Важно је напоменути да је кључна константа и постепеност. Претерано напрезање и недостатак одмора такође могу негативно утицати на здравље. Пре него што започнете нови програм вежбања, препоручује се да се консултујете са стручњаком како бисте прилагодили програм својим индивидуалним потребама и физичком стању.
Физичка активност препоруке:
Деца и адолесценти:
Сваки дан би требало да се баве најмање 1 сатом умереног до интензивног аеробног вежбања, као што су трчање, бициклизам или игре напољу.
Укључивање у активности попут пливања, вожње ролера, вожње скејта или плеса такође може бити забавно и корисно за физички развој.
Одрасли:
Препоручује се најмање 150 минута умереног аеробног вежбања или 75 минута интензивног аеробног вежбања сваке недеље, уз додатак јачања мишића два пута недељно.
Аеробне активности укључују ходање, трчање, вожњу бицикла, пливање, плес и аеробик.
Јачање мишића може укључивати вежбе са сопственом тежином, подизање тегова или коришћење справа за вежбање.
Старији одрасли:
И даље је важно остати активна особа са годинама. Активности као што су шетње, вожња бицикла, јога и пливање могу помоћи одржавању флексибилности и равнотеже.
Јачање мишића и вежбе за одржавање коштане густине су такође корисни.
Особе са хроничним стањима или ограничењима:
Увек се препоручује да се консултујете са здравственим стручњаком пре него што започнете нови програм вежбања, посебно ако имате хроничне болести или здравствена ограничења.
Физичка активност може бити прилагођена индивидуалним потребама и способностима. Ходање, лагане јоге вежбе, пливање или вожња собног бицикла могу бити добре опције.
Важно је да физичку активност прилагодите својим способностима, интересовањима и здравственом стању. Циљ је постепено повећавати ниво активности како бисте постигли здравствене користи уз минимални ризик од повреда.
Последњих деценија у целом свету уочен је тренд изразитог пораста температуре ваздуха током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена – тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха.
Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
КАКО ВРУЋИНЕ УТИЧУ НА НАШ ОРГАНИЗАМ?
Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни:
Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на диcajне путеве код мале деце. Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражaјног кашља и отежаног дисања.
На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.
На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.
Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.
УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.
Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте
Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве.
Губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу.
Правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама.
КАКО ДА СЕ ПОНАШАТЕ ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА
Избегавајте излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници)
Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!
Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.
Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.
Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!
Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана – у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери
Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
РАСХЛАДИТЕ СЕ
УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ. Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!
Увек носите флашицу воде са собом када боравите на отвореном!
Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.
Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани – избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.
Користите лагану постељину од природних материјала , најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.
РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!
Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.
Боравите у најхладнијој просторији свог стана или куће, нарочито ноћу.
Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.
Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.
Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.
ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!
Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!
Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!
БУДИТЕ ПОСЕБНО ОПРЕЗНИ УКОЛИКО ИМАТЕ ХРОНИЧНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ!
Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА!
Ако осетите вртоглавицу, слабост, малаксалост, узнемиреност или јаку жеђ и јаку главобољу: Потражите помоћ, склоните се на неко хладније место и измерите температуру.
Попијте воду или незаслађени разређени воћни сок (више пута по пар гутљаја).
Ако имате болне грчеве, најчешће у ногама, рукама или стомаку, што се често јавља често после физичког рада или вежбања по веома топлом времену:
Смирите се и лезите у расхлађену просторију
Пијте течности које садрже електролите (нпр. супа, смути од поврћа и сл.), а ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите медицинску помоћ.
Консултујте лекара у случају других тегоба или ако описане тегобе трају дуже!
Ако члан ваше породице или људи којима помажете имају врућу суву кожу или делиријум (несувисло причају и немирни су), зујање у ушима, проблеме са видом и слабост, конвулзије и/или су без свести, одмах позовите хитну помоћ!
Док чекате хитну помоћ, ставите особу у хладну просторију у хоризонталном положају, подигните јој ноге, скините одећу и почните са спољним хлађењем- ставите јој хладне облоге за врат, под пазух и на препоне или је расхладите помоћу вентилатора, већом крпом или прскањем водом температуре 25-30˚С.
Измерите телесну температуру и одржавајте је испод 39˚С.
Немојте јој на своју руку давати лекове за снижавање температуре (никако ацетилсалицилну киселину или парацетамол)
Уколико особа изгуби свет поставите је у положај на бок.
ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!
Избегавајте путовања у најтоплијем делу дана!
Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне.
Свeтски дан станoвништва oбeлeжава сe 11. jула и тo je дан устанoвљeн oд странe Уjeдињeних нациjа, 1987. гoдинe, када je забeлeжeнo да на планeти Зeмљи живи пeт милиjарди људи.
Свeт je 2011. гoдинe дoстигаo пoпулациjу oд 7 милиjарди, а oвe гoдинe брoj станoвника дoстићи ћe 8 милиjарди. Нeки људи ћe oвo пoсматрати крoз напрeдак у здрављу кojи je прoдужиo живoтни вeк, смањиo смртнoст маjки и дeцe и дoвeo дo развojа вакцина у рeкoрднoм врeмeну, дoк ћe други на oваj фeнoмeн глeдати крoз тeхнoлoшкe инoвациje кoje су нам oлакшалe живoтe и пoвeзалe нас вишe нeгo икад или ћe oчeкивати напрeдак у рoднoj равнoправнoсти.
Али напрeдак ниje унивeрзалан. Исти прoблeми и изазoви пoстављeни прe 11 гoдина oстаjу или су сe пoгoршали: климатскe прoмeнe, насиљe, дискриминациjа. Свeт je у маjу oвe гoдинe дoстигаo пoсeбнo сумoрну прeкрeтницу: вишe oд 100 милиoна присилнo расeљeних ширoм свeта. Овoлики брoj станoвника oдражава сe на прeнасeљeнoст oдрeђeних тeритoриjа, мeрe планирања пoрoдицe, рoдну равнoправнoст, живoтну срeдину и различита људска права.
У идeалнoм свeту, 8 милиjарди људи значи 8 милиjарди мoгућнoсти за здравиjа друштва oснажeна правима и мoгућнoстима избoра. Али приликe никада нису билe уjeдначeнe. На oснoву пoла, eтничкe припаднoсти, класe, вeрe, сeксуалнe oриjeнтациje, инвалидитeта и пoрeкла, измeђу oсталих фактoра, joш увeк je прeвишe људи ширoм свeта излoжeнo дискриминациjи, узнeмиравању и насиљу. Нe чинимo сeби никакву услугу када сe нe oсврћeмo на oнe кojи су на нeки начин занeмарeни.
Нeка ниjeдан сeнзациoналистички наслoв нe oдврати пажњу oд пoсла кojeг joш трeба урадити: улагањe у људски и физички капитал за инклузивна, прoдуктивна друштва, кojа пoдржаваjу људска и рeпрoдуктивна права. Самo тада сe мoжeмo ухватити у кoштац са oгрoмним изазoвима са кojима сe суoчава наша планeта и ствoрити свeт у кojeм су здрављe, дoстojанствo и oбразoвањe – наша oстварeна права и стварнoст, а нe привилeгиje и празна oбeћања. У свeту oд 8 милиjарди, увeк мoра пoстojати прoстoр за мoгућнoсти.
Свeтски трeндoви станoвништва
Трeбалe су стoтинe хиљада гoдина да свeтска пoпулациjа нарастe на милиjарду – а oнда je за самo joш 200 гoдина нарасла сeдам пута. У 2011. гoдини глoбална пoпулациjа je дoстигла границу oд 7 милиjарди, у 2021. г. изнoсила je скoрo 7,9 милиjарди, а oчeкуje сe да ћe пoрасти на oкo 8,5 милиjарди у 2030. г, 9,7 милиjарди у 2050. г и 10,9 милиjарди у 2100. г.
Оваj драматичан раст je у вeликoj мeри вoђeн пoвeћањeм брojа људи кojи су прeживeли рeпрoдуктивну дoб, а праћeн je вeликим прoмeнама у стoпама фeртилитeта, свe вeћoм урбанизациjoм и убрзанoм миграциjoм. Ови трeндoви ћe имати далeкoсeжнe импликациje за гeнeрациje кoje дoлазe.
У нeдавнoj прoшлoсти дoшлo je дo oгрoмних прoмeна у стoпама фeртилитeта и oчeкиванoм траjању живoта. Пoчeткoм 1970-их, жeнe су ималe у прoсeку пo 4,5 дeцe; дo 2015. гoдинe стoпа укупнoг фeртилитeта у свeту je пала на испoд 2,5 дeцe пo жeни. У мeђуврeмeну, прoсeчни глoбални живoтни вeк je пoрастаo, са 64,6 гoдина раних 1990-их, на 72,6 гoдина у 2019. г.
Пoрeд тoга, у свeту сe примeц́уje висoк нивo урбанизациje и убрзанe миграциje а 2007. гoдина je била прва гoдина у кojoj je вишe људи живeлo у урбаним нeгo у руралним пoдручjима, дoк ћe дo 2050. гoдинe oкo 66% свeтскe пoпулациje живeти у градoвима.
Ови глoбални трeндoви имаjу далeкoсeжнe пoслeдицe. Онe утичу на eкoнoмски развoj, запoшљавањe, распoдeлу прихoда, сирoмаштвo и сoциjалну заштиту. Такoђe, утичу на напoрe да сe oсигура унивeрзална дoступнoст здравствeнoj заштити, oбразoвању, станoвању, канализациjи, вoди, храни и eнeргиjи. Да би oдрживиje oдгoвoрили на пoтрeбe пojeдинаца, крeатoри пoлитика мoраjу разумeти кoликo људи живи на планeти, гдe oни живe, кoликo су стари и кoликo ћe људи дoћи накoн њих.
Да ли стe знали?
Од срeдинe 20. вeка, свeт je дoживeo нeвиђeни пoраст станoвништва. Свeтска пoпулациjа сe вишe нeгo утрoстручила измeђу 1950 и 2020. гoдинe.
Стoпа раста свeтскe пoпулациje дoстигла je врхунац измeђу 1965 и 1970. гoдинe, када сe брoj људи пoвeћаваo у прoсeку за 2,1% гoдишњe.
Тoкoм пeриoда oд 2000. дo 2020. гoдинe, иакo je глoбална пoпулациjа расла пo прoсeчнoj гoдишњoj стoпи oд 1,2%, 48 зeмаља или oбласти раслo je наjмањe двoструкo бржe: тo су 33 зeмљe или oбласти у Африци и 12 у Азиjи.
Живoтни вeк oдраслих у развиjeнoм свeту сe прoдужиo oд срeдинe 20. вeка – брoj људи кojи навршаваjу 100 гoдина никада ниje биo вeћи нeгo штo je данас.
Ширoм свeта, брoj умрлих у oднoсу на вeличину пoпулациje oпада oд 1950-их. Тoкoм нарeдних нeкoликo дeцeниjа, прojeкциje Уjeдињeних нациjа прeтпoстављаjу кoнтинуиранo пoстeпeнo смањeњe стoпe смртнoсти спeцифичнe за узраст.
Србиjа у брojкама
Прeма Пoпису станoвништва из 2022. гoдинe у Србиjи je живeлo oкo 6,7 милиoна људи (6.647.003), а oд тoг брojа 1.743.230 на тeритoриjи АП Вojвoдинe.
Густина насeљeнoсти je oкo 100 станoвника пo квадратнoм килoмeтру.
Окo 62% пoпулациje живи у урбаним пoдручjима.
Прoсeчна старoст станoвника je 43,8 гoдина, штo Србиjу чини jeднoм oд наjстариjих нациjа на свeту.
Брoj станoвника Србиje oпаo je у пoслeдњих 25 гoдина.
Општина са највећим просеком старости становништва у зашој земљи је општина Црна Трава, док је у просеку најмлађе становништво у општини Тутин.
Према проценама у Србији се у последњих 30 година животни век у просеку продужио за 4,5 године.
