Новембар-месец борбе против болести зависности

mesec borbe protiv zavisnosti

Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

Светска здравствена организација (СЗО) даје дефиницију по којој је зависност периодична или континуирана интоксикација, због поновљеног узимања природних или синтетичких дрога.  Конзумирање психоактивних супстанци је не само здравствена претња већ и значајан социо-економски терет широм света те је потребно у оквиру сваке друштвене заједнице радити на превенцији.

Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Конзумирање психоактивних супстанци је не само здравствена претња већ и значајан социо-економски терет широм света.

Болести зависности обухватају низ поремећаја који се манифестују прекомерним и неконтролисаним коришћењем супстанци или учешћем у активностима које имају негативан утицај на физичко, психичко и социјално здравље појединца. Оне се могу сврстати у две основне категорије:

  1. Хемијске зависности (зависност од супстанци):

Алкохолизам: Зависност од алкохола једна је од најчешћих и најпризнатијих болести зависности. Карактерише је потреба за континуираном конзумацијом алкохола, толеранција на његове ефекте и појава симптома апстиненције.

Зависност од дрога: Обухвата широк спектар супстанци, укључујући опијате (хероин, морфијум), стимулансе (кокаин, амфетамини), седативе, халуциногене и канабис. Сврстава се у тешке облике зависности због брзог развоја толеранције и озбиљних физичких и психичких последица.

Никотинска зависност: Пушење дувана изазива јаку зависност због присуства никотина. То је једна од најраспрострањенијих врста зависности и води до бројних здравствених проблема, попут кардиоваскуларних болести и рака плућа.

  1. Бехевиоралне зависности (зависности од понашања):

Коцкање: Поремећај коцкања подразумева немогућност контроле над потребом за коцкањем, што доводи до финансијских, социјалних и породичних проблема.

Зависност од интернета и технологије: Прекомерно коришћење интернета, друштвених мрежа и видео-игара све више постаје препознато као врста зависности. Ова врста зависности може утицати на когнитивне функције, друштвене односе и опште ментално здравље.

Зависност од хране: Прекомерно уношење хране, посебно оне која је високо калорична, може довести до поремећаја у исхрани попут компулзивног преједања, што се сматра обликом зависности.

Симптоми и знаци зависности

  • Физички симптоми: Укључују промене у изгледу и здравственом стању, попут губитка или повећања телесне тежине, проблема са кожом, несанице и других здравствених компликација.
  • Психолошки симптоми: Обухватају промене у расположењу, депресију, анксиозност, раздражљивост и параноју.
  • Социјални знаци: Повлачење из друштва, проблеми у школи или на послу, занемаривање породичних и друштвених обавеза, као и финансијски проблеми.

Најугроженија популација када су у питању болести зависности обично укључује више различитих група у друштву, а посебно се истичу: Млади и адолесценти. Ова популација је нарочито подложна утицајима околине и вршњачким притисцима. Истраживања показују да млади људи често експериментишу са психоактивним супстанцама, алкохолом или дуваном због знатижеље, потребе за припадањем или као начином да се носе са стресом и анксиозношћу. Недовољно развијене животне вештине и емоционална незрелост могу допринети лакшем развоју зависности.

Превенција болести зависности подразумева свеобухватне стратегије које имају за циљ смањење ризика од развоја зависности и промовисање здравих животних навика. Ове стратегије обухватају едукативне, социјалне и политичке мере које су усмерене на појединце, породице, школе и заједницу у целини.

Ефикасна превенција не само да смањује ризик од зависности, већ подстиче здрав и продуктиван живот појединаца и заједнице, она је кључни елемент у борби против болести зависности, јер је много ефикасније спречити проблем него се борити с његовим последицама.

Новембар-месец борбе против болести зависности

месец борбе против болести зависности

Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Болести зависности представљају веома велики здравствени и друштвени проблем. Поред последица по здравље корисника психоактивних супстанци, ове болести доводе и до бројних социјалних проблема, као и до економских губитака, ширења илегалних токова новца и др.

Бурне социјалне промене у друштву које се дешавају и у нашој земљи довеле су са једне стране до осиромашења грађана, пораста криминала, кризе морала, промена унутар породице, осећаја безперспективности, разградње постојећих институција, и са друге стране, до велике доступности психоактивних супстанци. Због свега овога велики број деце и младих је био у ситуацији да проба неку психоактивну супстанцу . Под психоактивним супстанцама подразумевамо све супстанце које мењају стање свести, однос према телу, опажање, мишљења, расположење и понашање. Млади људи који почну да користе ове супстанце у раном узрасту, било да се ради о дувану, алкохолу, таблетама или илегалним дрогама, у ризику су да постану хронични корисници, односно зависници.

Зависност је стање када особа више није у стању да контролише своје понашање у односу на употребу психоактивне супстанце. Јавља се принуда и потреба за даљим уносом и поред очигледности штетних последица и супротно здравом разуму, логици и својој свесној жељи. Употреба психоактивних супстанци – дувана, алкохола, таблета и илегалних дрога доводи до физичке и психичке зависности, као и развоја толеранције. Физичка зависност подразумева прилагођавање организма на стално присуство психоактивне супстанце. Ускраћивање или недостатак психоактивне супстанце доводи до бурне реакције организма, са симптомима и знацима који се зову апстиненцијална криза. Код корисника «тешких илегалних дрога» апстиненцијална криза је изузетно непријатна и тешка и једном доживљена оставља страх од поновног јављања, што је и разлог да су они спремни на све да не доживе поново ту кризу. Психичка зависност подразумева психолошко прилагођавање на коришћење неке од психоактивних супстанци. Испољава се као жудња која постаје основни покретач понашања. Зависник временом све више почиње да се ослања на психоактивне супатанце и оне постају нека врста «психичке штаке» и главно средство за решавање свих проблема. Помоћу психоактивних супстанци зависник бежи од непријатних осећања и тешкоћа. Зависник од психоактивних супстанци не доживљава као проблем већ као решење проблема, али је ово почетак зачараног круга у којем се губе способности које је стекао јер је управо решавање проблема и превазилажење потешкоћа оно што нас јача и за живот оспособљава. Толеранција постоји када иста доза ПАС изазива све слабије дејство, односно када је потребно уносити је у све већој количини да би се постигао првобитни ефекат.

КАДА СЕ ПОЧИЊЕ СА ЗЛОУПОТРЕБОМ ДРОГА? Млади најчешће стичу своја прва искуства са дрогом у периоду адолесценције. Адолесценција је развојна фаза младе особе на прелазу из детињства у одрасло доба. Ово је период бурних телесних и психолошких промена када се пред младу особу стављају и одређени развојни задаци (треба да одлучи о будућем занимању и професији, стварању основа за економску независност, да оформи идентите, да се прилагоди телесним променама и сексуалности, да се оспособи за блискост и одговорност са другима…). Бунт против родитеља и других ауторитета је својствено управо овом периоду у развоју младих. У адолесценцији су млади заокупљени својим изгледом, квалитетима и способностима и то стално преиспитују, па је често присутан мањи или већи пад самопоуздања и самоцењења. То је период када млади пате дубље и интензивније него што су икада патили и што ће икада патити. У покушају да савладају тешкоће у постизању ових развојних задатака адолесценти почињу да користе дуван, алкохол и друге дроге .

Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци (кафа/кофеин, дуван/никотин, алкохол, дрога), и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија. Породице у којима се стварају услови за развој здраве деце су: оба родитеља негују и дају љубав деци, мала је разлика у очекивањима родитеља од деце, родитељи имају већи утицај на децу него вршњаци, родитељи се добро слажу са вршњацима, чврсти ставови и прави ауторитет родитеља, неговање породичне традиције, јасна и отворена комуникација у породици.

месец борбе против болести зависности