Новембар-месец борбе против болести зависности

месец борбе против болести зависности

Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Болести зависности представљају веома велики здравствени и друштвени проблем. Поред последица по здравље корисника психоактивних супстанци, ове болести доводе и до бројних социјалних проблема, као и до економских губитака, ширења илегалних токова новца и др.

Бурне социјалне промене у друштву које се дешавају и у нашој земљи довеле су са једне стране до осиромашења грађана, пораста криминала, кризе морала, промена унутар породице, осећаја безперспективности, разградње постојећих институција, и са друге стране, до велике доступности психоактивних супстанци. Због свега овога велики број деце и младих је био у ситуацији да проба неку психоактивну супстанцу . Под психоактивним супстанцама подразумевамо све супстанце које мењају стање свести, однос према телу, опажање, мишљења, расположење и понашање. Млади људи који почну да користе ове супстанце у раном узрасту, било да се ради о дувану, алкохолу, таблетама или илегалним дрогама, у ризику су да постану хронични корисници, односно зависници.

Зависност је стање када особа више није у стању да контролише своје понашање у односу на употребу психоактивне супстанце. Јавља се принуда и потреба за даљим уносом и поред очигледности штетних последица и супротно здравом разуму, логици и својој свесној жељи. Употреба психоактивних супстанци – дувана, алкохола, таблета и илегалних дрога доводи до физичке и психичке зависности, као и развоја толеранције. Физичка зависност подразумева прилагођавање организма на стално присуство психоактивне супстанце. Ускраћивање или недостатак психоактивне супстанце доводи до бурне реакције организма, са симптомима и знацима који се зову апстиненцијална криза. Код корисника «тешких илегалних дрога» апстиненцијална криза је изузетно непријатна и тешка и једном доживљена оставља страх од поновног јављања, што је и разлог да су они спремни на све да не доживе поново ту кризу. Психичка зависност подразумева психолошко прилагођавање на коришћење неке од психоактивних супстанци. Испољава се као жудња која постаје основни покретач понашања. Зависник временом све више почиње да се ослања на психоактивне супатанце и оне постају нека врста «психичке штаке» и главно средство за решавање свих проблема. Помоћу психоактивних супстанци зависник бежи од непријатних осећања и тешкоћа. Зависник од психоактивних супстанци не доживљава као проблем већ као решење проблема, али је ово почетак зачараног круга у којем се губе способности које је стекао јер је управо решавање проблема и превазилажење потешкоћа оно што нас јача и за живот оспособљава. Толеранција постоји када иста доза ПАС изазива све слабије дејство, односно када је потребно уносити је у све већој количини да би се постигао првобитни ефекат.

КАДА СЕ ПОЧИЊЕ СА ЗЛОУПОТРЕБОМ ДРОГА? Млади најчешће стичу своја прва искуства са дрогом у периоду адолесценције. Адолесценција је развојна фаза младе особе на прелазу из детињства у одрасло доба. Ово је период бурних телесних и психолошких промена када се пред младу особу стављају и одређени развојни задаци (треба да одлучи о будућем занимању и професији, стварању основа за економску независност, да оформи идентите, да се прилагоди телесним променама и сексуалности, да се оспособи за блискост и одговорност са другима…). Бунт против родитеља и других ауторитета је својствено управо овом периоду у развоју младих. У адолесценцији су млади заокупљени својим изгледом, квалитетима и способностима и то стално преиспитују, па је често присутан мањи или већи пад самопоуздања и самоцењења. То је период када млади пате дубље и интензивније него што су икада патили и што ће икада патити. У покушају да савладају тешкоће у постизању ових развојних задатака адолесценти почињу да користе дуван, алкохол и друге дроге .

Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци (кафа/кофеин, дуван/никотин, алкохол, дрога), и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија. Породице у којима се стварају услови за развој здраве деце су: оба родитеља негују и дају љубав деци, мала је разлика у очекивањима родитеља од деце, родитељи имају већи утицај на децу него вршњаци, родитељи се добро слажу са вршњацима, чврсти ставови и прави ауторитет родитеља, неговање породичне традиције, јасна и отворена комуникација у породици.

месец борбе против болести зависности