Вести
Октобар – месец правилне исхране
„Вода је живот, вода је храна – сачувајмо сваку кап!”
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Вода је живот, вода је храна – сачувајмо сваку кап”.
Вода је неопходна за живот на Земљи. Она чини преко 50% телесне масе људског тела и иако покрива око 71% Земљине површине, само 2,5% воде на Земљи је вода погодна за пиће, пољопривредну производњу и употребу у индустрији. На глобалном нивоу, у процесу пољопривредне производње искористи се 72% воде, а њени извори нису неисцрпни.
Сваке године водени ресурси планете су под све већим изазовима због брзог пораста броја становника, урбанизације, економског развоја и климатских промена. Истовремено, доступност воде по особи смањена је за 20% у протеклим деценијама. Доступност и квалитет воде се смањују због вишедеценијског неконтролисаног коришћења и управљања воденим ресурсима, прекомерног копања подземних вода, загађења и климатских промена. Постоји велики ризик да се водени ресурси на планети истроше тако да постану неповратни. Забрињава податак да данас 2,4 милијарде људи живи у окружењу које има проблем са доступношћу воде, а производња хране за око 600 милиона људи значајним делом зависи од доступности воде чији је квалитет упитан због загађења, деградације екосистема, начина коришћења и климатских промена.
Шта свако од нас може да уради?
• У исхрани користите намирнице чија производња захтева мању количину воде.
Бирајте сезонско воће и поврће. У својој исхрани користите махунарке као што су пасуљ и сочиво, као и орашасте плодове за чију производњу није потребна велика количина воде. Избор ових намирница помаже очувању водених ресурса на планети, а истовремено додаје разноликост вашем тањиру.
• У исхрани предност дајте свежим непрерађеним намирницама.
Када купујете храну бирајте свежу уместо индустријски прерађену храну зато што је здравија и не захтева велики утрошак воде. Уравнотежена исхрана је важан део очувања здравља, а истовремено подржава очување биодиверзитета и здравља наше животне средине.
• Не бацајте храну!
За производњу хране потребно је много воде. Запамтите – остаци хране садрже воду, па свако бацање хране значи и расипање воде. Планирајте оброке унапред. Направите списак за куповину намирница и купујте само оно што вам је потребно како бисте смањили бацање хране. Храну преосталу након оброка покушајте да употребите за припрему другог оброка или је искористите као компост.
• Штедите воду!
Краће се туширајте, поправите чесме које цуре, не пуштајте воду да непотребно тече, сакупљајте кишницу или употребите воду у којој се кувало поврће за заливање биљака.
• Не загађујте воду!
Не бацајте отпад од хране, остатке искоришћеног уља, лекове којима је истекао рок и хемикалије у канализацију. Уколико имате септичку јаму редовно је чистите и празните.
• Учествујте у акцијама чишћења водених ресурса.
Укључите се и учествујте у чишћењу локалних река, језера, мора или мочвара. Програми и иницијативе чишћења могу да смање загађење, истовремено развијајући свест заједнице о важности очувања здравља екосистема.
• Штедите енергију!
За производњу енергије потребна је велика количина воде. Купите енергетски ефикасне кућне апарате и угасите светло када изађете из собе. Када не користите своје електронске уређаје (паметне телефоне, рачунаре или таблете) искључите их.
• Купујте одећу од природних материјала.
Када купујете одећу, бирајте природне материјале попут памука или вуне уместо синтетичких опција за чију производњу је потребно доста енергије. Синтетички материјали, попут полиестера или акрила, често ослобађају микропластику која може проћи кроз процесе филтрације улазећи у наше водене системе и на крају у ланац исхране.
• Будите у току са најновијим информацијама у вези са очувањем вода.
Информишите се о решењима за очување водених ресурса у виду заједничких акција. Поделите ово знање са пријатељима и породицом како бисте их подстакли на акцију.
Потребна је заједничка акција представника владе, приватног сектора, пољопривредника, академске заједнице, цивилног друштва и појединаца на решавању глобалних изазова у вези са водом, а са циљем повећања производње хране и других основних пољопривредних производа који захтевају мањи утрошак воде како би се осигурало да се вода равномерно распоређује, да се наши системи водене хране очувају и да нико не буде ускраћен.
Светски дан менталног здравља
„Право на ментално здравље“
Циљ Светског дана менталног здравља који се сваке године обележава 10. октобра је подизање свести о питањима менталног здравља широм света и мобилизација активног учешћа, како појединца, тако и читаве заједнице у подршци и унапређењу менталног здравља.
„Ментално здравље је универзално људско право“, како би унапредили знање, подигли свест и покренули активности које промовишу и штите ментално здравље свих људи као универзално људско право.
Свако, ко год био и где год да се налази, има право на највиши могући стандард менталног здравља. Ово укључује право на заштиту од ризика за ментално здравље, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу.
Добро ментално здравље је од виталног значаја за наше опште здравље и благостање. И поред тога, један од осам људи широм света живи са менталним здравственим проблемима, који могу утицати на њихово физичко здравље, благостање, начин на који се повезују са другима и њихов живот. Стања поремећаја менталног здравља, такође, погађају све већи број адолесцената и младих.
Стање менталног здравља никада не би требало да буде разлог за лишавање људских права или за искључење из одлучивања о сопственом здрављу. Ипак, широм света, људи са менталним здравственим проблемима и даље доживљавају широк спектар кршења људских права. Многи су искључени из живота у заједници и дискриминисани. Велики број људи не може приступити здравственој заштити која им је потребна. Светска здравствена организација (СЗО) наставља да ради са својим партнерима како би осигурала да се ментално здравље цени, унапређује и штити, и да се предузму хитне мере како би сви могли да остваре своја људска права и приступ квалитетној заштити менталног здравља који су им потребни.
Кључне чињенице
• На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај.
• На глобалном нивоу се процењује да се сваке године губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности.
• На глобалном нивоу се процењује да од депресије пати 5% одраслих и 6% старијих од 60 година.
• Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.
• Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.
• Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.
• Преко 20% одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја.
• 1 од 8 људи на свету живи са менталним поремећајем.
• Ментални поремећаји укључују значајне поремећаје у размишљању,
емоционалној регулацији или понашању.
• Постоји много различитих врста менталних поремећаја.
• Постоје ефикасне могућности превенције и лечења.
• Већина људи нема приступ ефикасној нези.
Ко је у опасности од развоја менталног поремећаја?
У било ком тренутку, скуп индивидуалних, породичних, друштвених и структуралних фактора може се комбиновати да би заштитили или нарушили ментално здравље. Иако је већина људи отпорна, људи који су изложени неповољним околностима – укључујући сиромаштво, насиље, инвалидитет и неједнакост – су у већем ризику. Заштитни и ризични фактори укључују индивидуалне психолошке и биолошке факторе, као што су емоционалне вештине, као и генетске чиниоце. На многе факторе ризика и заштитне чиниоце утичу промене у структури и/или функцији мозга.
Здравствени системи и социјална подршка
• Здравствени системи још увек нису адекватно одговорили на потребе особа са менталним поремећајима и немају довољно средстава. Широм света постоји велики јаз између потребе за лечењем и оствареног лечења.
• Људи са менталним поремећајима, такође, захтевају друштвену подршку, укључујући подршку у развоју и одржавању личних, породичних и друштвених односа. Људима са менталним поремећајима може бити потребна подршка за образовне програме, запошљавање, становање и учешће у другим значајним активностима.
Кључне поруке овогодишње кампање
• Добро ментално здравље је саставни део нашег укупног здравља и благостања.
Добро ментално здравље нам омогућава да се носимо са изазовима, повежемо се са другима и напредујемо током целог живота.
• Стања менталног здравља су значајна претња за добробит младих људи.
Стања менталног здравља погађају једног од седам адолесцената широм света, а депресија се појављује као водећи узрок болести и инвалидитета адолесцената.
• Квалитетне услуге менталног здравља и подршка у заједници су од кључне важности за нашу будућност.
Ментално здравље и благостање су од суштинског значаја за уживање у добром и смисленом животу. Од виталног је значаја осигурати да свако може приступити услугама менталног здравља и подршци у заједници. Посебно, приступ подршци и ресурсима за ментално здравље у раном животу може допринети здрављу и добробити младих људи и одраслих у каснијем животу. Ово треба промовисати као приоритет у свим земљама.
• Ментално здравље је универзално људско право.
Људска права су универзална и служе за унапређење и заштиту права људи на достојанство, аутономију и укључивање у заједницу.
• Морамо да елиминишемо стигму и дискриминацију око менталног здравља.
Сви имамо право да живимо своје животе без стигме и дискриминације на местима као што су школе и радно окружење.
• Препознавање менталног здравља као универзалног људског права оснажује људе да се залажу за своја права – и за права других.
Ако људи нису свесни својих људских права, нису у стању да се за њих залажу. Укључивањем људи са животним искуством у процес доношења одлука о питањима менталног здравља, може се позитивно утицати на промену политике, закона и на планирање услуга.
• Свако има право на приступ квалитетној заштити менталног здравља.
Пошто је ментално здравље универзално људско право, сви имамо право на приступ квалитетном третману који задовољава наше потребе и поштује наша права током целог живота.
• Сви имамо право да живимо независно и да будемо укључени у заједницу.
Људи морају имати приступ добрим услугама менталног здравља, као и образовању, стварању прихода, могућностима становања и социјалној подршци да би живели самостално и били укључени у своје заједнице.
• Можда знате шта мислите – али да ли знате своја права? Ум сваке особе је диван, сложен и другачији. Али наша права су иста.
Познавајући своја права на ментално здравље, можете се залагати за оно што је исправно – за вас и за друге.
У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља.
Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље.
Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима (почев од најмлађег узраста), као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.
15. октобар – Светски дан чистих руку
Светски дан чистих руку се обележава као дан посвећенен заступању прања руку сапуном као једноставног, ефикасног и приступачног начина за спречавање болести и спашавање живота.
Први Светски дан чистих руку одржан је 2008. године. Од 2008. године, лидери заједница и држава користе овај дан како би подигли свест о прању руку. Светски дан прања руку подржавају владе, школе, међународне институције, организације цивилног друштва, приватне компаније, појединци и остали представници и чиниоци друштва.
Окосница Светског дана чистих руку треба да представља годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица.
Зашто прање руку?
Прање руку сапуном представља најефикаснију и најјефтинију меру за превенцију дијареалних болести и респираторних инфекција које сваке године однесу милионе живота деце у неразвијеним земљама света. Прање руку сапуном је глобална, универзална превентивна мера, прави „пеницилин“ који спречава инфекције и спасава животе.
Ево зашто: Људски измет (фецес) је главни извор узрочника који изазивају дијареју (проливе). Ту спадају болести као што су шигелоза, тифус, колера, али и све друге обичне инфекције желудачно-цревног система, као и неке инфекције дисајних путева попут грипа и упале плућа. Један грам људског измета може да садржи 10 милиона вируса и један милион бактерија.
Ови узрочници се преносе са инфицираног домаћина различитим путевима, али све ове болести потичу од измета. Санитација (одстрањивање свих излучевина) и прање руку сапуном након контакта са фекалним материјалом – након употребе тоалета или неге детета – спречавају пренос бактерија, вируса и паразита који узрокују дијареалне болести (проливе).
Друге мере (безбедно руковање храном, пречишћавање воде, контрола инсеката), такође су ефикасне у борби против ових болести, али санитација и прање руку обезбеђују неопходну заштиту од контакта са фецесом. Тиме се поставља почетна препрека фекалним узрочницима да доспеју у наше окружење. Прање руку сапуном спречава пренос узрочника болести и тиме значајно смањује настанак пролива, респираторних (дисајних) инфекција и утиче на смањење инфекција коже и ока.
Истраживања су показала да деца која живе у домаћинствима у којима се промовише прање руку сапуном имају упола мању стопудијареалних болести од деце која то немају. Зато што прање руку спречава пренос низа узрочника болести, сматра се да може бити ефективна мера као и било која вакцина. Широка промоција прања руку сапуном, мера је која се може сматрати „уради сам“ вакцином зато што је ефикасна, лака и јефтина. Спроведена истраживања су показала да устаљена навика прања руку сапуном може да сачува више живота него друге медицинске интервенције – може да преполови смртност од дијареалне болести деце и да смањи смртност од акутних респираторних болести за четвртину.
Прање руку сапуном и водом није само једноставно и јефтино, већ може драматично смањити број мале деце која се разболе. Подучавање људи прању руку помаже њима и читавој заједници да спрече уношење вируса и бактерија у организам, чиме се превенира настанак инфекција и обољења. Овакав начин понашања поуздан је савезник у очувања здравља.
СВЕТСКИ ДАН СРЦА, 29. СЕПТЕМБАР 2023. ГОДИНЕ: „СРЦЕМ УПОЗНАЈ СРЦЕ“
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Срцем упознај срце“.
Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Светски дан срца 2023. године
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2023. године, обележава се под слоганом: „Срцем упознај срце”. Светски дан срца је прилика да сви размисле како да најбоље допринесу развоју човечанства, очувању природе и свог менталног здравља. Када размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији. Због тога помажемо другима, хуманији смо и храбрије доносимо одлуке. Свим срцем укључује употребу речи „свим” и пребацује фокус са акција на кориснике акција, омогућавајући ширу примену кампање. Желимо да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања бољег кардиоваскуларног здравља.
Историјат Светског дана срца
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Светска федерација за срце
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.
Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили КВБ, укључујући:
Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;
Увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;
Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;
Израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола;
Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.
Епидемиолошка ситуација у Србији 2022. године
Према последњим расположивим подацима, током 2022. године од болести срца и крвних судова умрле су 51.624 особе (23.695 мушкараца и 27.929 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,1%) у односу на мушкарце (45,9%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, са учешћем од 36,5%, водећи су узроци смртности у овој групи обољења.
У кардиоваскуларне болести спадају још и: реуматска болест срца која чини 0,6% свих смртних исхода од КВБ, болести артерија са учешћем од 4,5%, хипертензивна болест срца чини 21,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 35,7% свих смртних исхода од КВБ.
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,3% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2022. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,7% смртности од исхемијских болести срца.
Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2022. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.701 случаја. Стандардизована стопа инциденције на популацију Европе у Србији износила је 190,8 на 100.000 становника. Током 2022. године од овог синдрома у Србији су умрле 4564 особе. Стандардизована стопа смртности на популацију Европе од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 39,7 на 100.000 становника.
Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог удара.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести
Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).
Промењиви фактори ризика
Хипертензија (повишен крвни притисак)
Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 мм Хг.
На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 46,2% одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је у 26,7%, а код жена у 32,3% случајева. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.
Употреба дувана
Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у Европском региону (31%), а најнижа у Афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији свакодневно конзумира дуванске производе 29% мушкараца и 23% жена.
Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8,3%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.
Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих.
Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.
Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)
Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.
Године старости
КВБ постају све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.
Пол
Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.
Болести у породици
Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.
Знаци и симптоми срчаног удара:
Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
Отежано дисање праћено кратким дахом
Малаксалост, мука, повраћање
Узнемиреност.
Знаци и симптоми можданог удара:
Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор
Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације
Јака главобоља, без претходног узрока
Несвестица или потпуни губитак свести.
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Користите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците „не” пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
Светски дан контрацепције, 26. септембар 2023. године
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо-ињекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо-ињекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitusa interruptusa) и метод лактационе аменореје.
Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу.
Према резултатима последњег Истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користила је неко од савремених метода контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници које су користиле савремене методе контрацепције је мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
Од укупног броја жена узраста од 15 до 49 година 1,1% је имало намерни прекид трудноће (0,9% девојака узраста од 15 до 19 година). Намерни прекид трудноће је у већем проценту био заступљен код жена нижег образовања.
Према резултатима последњег Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, нешто мање од две трећине ученика I разреда средње школе који су ступили у сексуалне односе је користило (64,5%) кондом, док је 13,2% као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију.
Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље, да не страхују од инфекција и трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива неповољне или опасне последице.
Митови или предрасуде о старењу
Говорећи о старењу и старости, нажалост постајемо свесни чињенице да и млади и старији имају погрешну перцепцију старења која је повезана са митовима, стереотипима и предрасудама.
Светска здравствена организација је 2008. године суочена са убрзаним старењем популације посебно оне у Европи. Да би се задовољиле потребе ове све веће групе, да би се прилагодили сервиси и услуге, да би се радна места прилагодила старијима, потребно је променити слику о старијима.
Старије особе се виде као проблем, терет и претња економском развоју друштва.Ова слика представља стереотип који је неприхватљив и даје нам искривљену слику о улози старијих у друштву. Старије особе су активни чланови друштва који дају кључни допринос како породици тако и друштву.
Светска здравствена организација истиче дванаест митова:
Први мит је „људи треба да очекују погоршање свог психичког и физичког здравстве–ног стања”. Овај мит је делимично тачан. Иако се старијим особама може погоршати здравствено стање ово се свакако може ублажити упражњавањем здравих стилова живота, што подразумева здраву исхрану, физичку активност и социјалну укљученост.
Други мит је „већина старијих особа има сличне потребе”, што је потпуно нетачно,Међу људима постоје индивидуалне разлике од самог рођења. Са старењем те разлике се не смањују. Старије особе имају различите потребе посебно с обзиром на пол, националност, културу, образовање, функционалност. Ове разлике морамо препознати и признати.
Трећи мит је „креативност и допринос су обележја млађих особа”, што је такође потпуно нетачно, јер за креативност и таленат не постоји граница у годинама. Овом миту одговарала је политика обавезног пензионисања, која је практично подржала становиште да старији људи не могу економски да допринесу развоју друштва. Да године нису важне за креативност и стваралаштво говоре нам примери Микеланђела који је завршио осликавање Базилике Светог Петра у Риму у 70. години, или Гетеа који је у 82. написао Фауста.
Четврти мит је „искуство старијих особа мање је релевантно у модерном друштву”.
Овај мит је такође потпуно нетачан. Чињеница је да се данашњи свет разликује пуно од света у коме су старији одрасли, али многи старији су део дигиталне инклузије. Међутим, постоје ствари које старији у овом ужурбаном свету могу да науче своје унуке, јер имају више времена, а и поседују знање о обичајима, култури, старим занатима.
Пети мит говори да „већина старијих особа жели да се осами и да их оставе на миру”. Чињеница је да неки старији желе да део свог времена проведу читајући оно што нису стигли раније, али свакако не желе да живе у социјалној изолацији и интензитет њихове жеље за слободним активностима није мањи од осталих узрасних група.
Шести мит је „болнички кревети и здравствени радници су примарна брига старијих особа”, што се у извештају Европске комисије показало као делимично тачно. Са једне стране треба утврдити детерминанте здравља старије популације, а са друге инсистирати на превенцији и укључити здравље старијих у све политике.
Седми мит говори „обезбеђивање сервиса и услуга старијима одузима ресурсе младима”, што је потпуно нетачно. Сведоци смо чињенице да прилагођавањем окружења и неких сервиса потребама старијих, не само да је квалитет живота старијих побољшан, већ то доноси бенефиције свим узрастима.
Осми мит је потпуно нетачан: „трошак за бригу о старијима је губитак ресурса”.
Давање више новца за негу и бригу о старијима је уштеда новца. На пример, старији се могу мотивисати да остану активни,чиме се смањује потреба за негом.
Девети мит је „старији људи се не уклапају у модерна радна места”, а чињеница да обавезни одлазак у пензију није реално повезан са радним могућностима и способностима. Годинама стицано искуство и мудрост омогућавају старим радницима да оптимизуј усвој напор тако да брже препознају приоритете и губе мање времена на сувишне активности.
Десети мит је „од старијих се очекује да се повуку у страну”. Чињеница је да
су старији информисанији него што су то раније били. Имају искуство и знање из различитих области, укључујући и знања о здравом старењу.
Последњи мит гласи „ствари ће се десити саме од себе”. У свету који стари препуштање стварима да се дешавају саме је последње што треба да урадимо. Потребно је прилагодити политике, социјалне и здравствене услуге, радна места старењу популације, али притом укључити саме старије у дизајнирање услуга и доношење одлука.
Неки други аутори истичу „мит о старости као болести”. Често се старост види као болест, појава болести је вероватнија у старости, али нису све старије особе нужно болесне. Постоје старије особе које доживе дубоку старост у добром здрављу и остају функционално способне.
Мит је и да су све старије особе тешко покретљиве: сведоци смо да многе старије особе у својим 80-им годинама трче маратон или се баве неком другом физичком активношћу.
Мит да су све старије особе зависне од других је потпуно нетачан, јер имамо велики број старијих који не само да су активни већ са једне стране брину о својим унучићима,а са друге бринуо својим остарелим родитељима.
Стереотипи о старењу су свеобухватни и захватају све сегменте друштва. Да би се елиминисали, потребан је свеобухватни и заједнички рад, почев од образовног система од предшколског узраста и током школовања, као и комуницирање са медијима да старење није нешто чега се треба бојати, чега се треба стидити већ је нормалан део живота. У борби против стереотипа, предрасуда према старијима, потребно је да изградимо позитивну слику о њима. Друштво треба да схвати да они нису терет, већ ресурс, да имају мудрост и искуство, да их треба поштовати, а не жалити. Њихова права су загарантована и она се не мењају са годинама.
РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ МЛАДИХ
Репродуктивно здравље младих има изузетан значај, како за саму младу популацију, тако и за друштво у целини. Ево неколико кључних разлога зашто је репродуктивно здравље младих од велике важности:
Физичко и ментално благостање младих: Репродуктивно здравље директно утиче на физичко и ментално благостање младих особа. Правилна едукација о репродуктивном здрављу, правилна нега и приступ здравственој заштити помажу у спречавању и решавању проблема везаних за репродукцију, укључујући неплодност, сексуално преносиве болести (СПБ) и нежељене трудноће. Ово доприноси смањењу стреса и анксиозности код младих.
Смањење нежељених трудноћа: Едукација о репродуктивном здрављу и доступност контрацепције кључни су фактори за смањење нежељених трудноћа међу младима. Нежељене трудноће могу имати озбиљне последице за младе особе, укључујући физичке, емоционалне и економске изазове.
Превенција сексуално преносивих болести: Едукација о репродуктивном здрављу такође је од суштинског значаја за превенцију сексуално преносивих болести (СПБ). Млади су посебно угрожена популација када су у питању СПБ, а правилна информисаност и правилна употреба заштите (нпр. кондоми) могу значајно смањити ризик од инфекција.
Очување будућности: Млади представљају будућност друштва. Очување репродуктивног здравља младих осигурава да будуће генерације буду здраве и способне да доприносе друштву. То такође утиче на одрживост популације и економски развој.
Социјална инклузија и једнакост: Приступ информацијама и услугама везаним за репродуктивно здравље треба да буде доступан свим младим особама без обзира на њихов социјални статус, пол, сексуалну оријентацију или географску локацију. Ово промовише социјалну инклузију и једнакост.
Едукација и информисаност: Едукација о репродуктивном здрављу помаже младима да боље разумеју своје тело, своје право на избор, и да доносе информисане одлуке о свом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Смањење броја абортуса: Приступ контрацепцији и едукацији о репродуктивном здрављу може смањити број абортуса међу младима. Ово је важно за смањење ризика по здравље младих жена и за смањење социјалних и економских трошкова повезаних са абортусима.
Репродуктивно здравље младих има велики значај за њихову добробит, будућност друштва и очување здравља будућих генерација. Приступ едукацији, информацијама и услугама везаним за репродуктивно здравље треба да буде приоритет како би се осигурала здрава и сигурна будућност младих људи.
Школски оброк, нови – стари изазов
Почетком нове школске године, у вечитој гунгули око набавке нових уџбеника, свесака и перница, пред родитеље се поставља још један задатак – исхрана школараца, или изазов обезбеђивања хранљивих оброка који ће бити енергетски и нутритивно довољни током дугих сати у школској клупи, а притом прихватљиви у погледу укуса и осталих ђачких критеријума.
Улога исхране у развоју децу је позната. Квалитетни нутритивни избори доприносе правилном расту и развоју деце, одсуству дефицита у исхрани, те стања повезаних са њима. Са друге стране, учестала конзумација енергетски богате а нутритивно сиромашне хране доприноси прекомерној тежини, гојазности, појави одређених болести повезаних са исхраном, као што је нпр. дијабетес мелитус тип 2, учесталије и у млађој узрасној доби од очекиване за дату болест. Истовремено, усвајање правилних навика у исхрани од најраније животне доби доприноси дугорочном здрављу.
Поласком у школу, када дете „излази“ из контролисаних и уређених услова исхране у породичном дому и/или предшколским установама, утицаји и навике постепено се мењају. Стога је веома значајно стварати и амбијент у школама у којем ће деца бити упућена на здравије изборе хране, у чему им наставници и друго окружење могу дати позитиван пример, понудом квалитетније хране, едукацијом у погледу правилне/здраве исхране, као и личним примерима.
Један од начина је организовање исхране на нивоу школа у складу са релевантним препорукама и одговарајућим условима. Обезбеђивање исхране деце у школама, због препознатог значаја регулисано је прописом, Правилником о ближим условима за организовање, остваривање и праћење исхране ученика у основној школи („Сл. гласник РС“, бр. 68/18), који су школе дужне да примењују. Ипак, реалност је да се „институција“ школског оброка временом изгубила и да већина школа нема обезбеђену исхрану за своје ђаке, а тамо где се организује обезбеђена је махом за ученике нижих разреда.
Када опција организоване исхране током боравка у школи не постоји, како се снаћи да исхрана буде што здравија, укусна и примамљива за ђака. Указујемо на неколико смерница:
Нека дете доручкује код куће пре поласка у школу. Иако се у ужурбаности и недостатку времена, између спремања за школу и посао, доручак неретко пропусти, требало би настојати да се доручкује с обзиром на доказане бенефите у смањењу импулсивних и непланираних „грицкања“ висококалоријских нездравих намирница у школи. Такође, истраживања показују и да прескакање доручка утиче на смањену концентрацију код деце.
Базирајте оброк на 4 групе намирница
- хлеб и житарице
- воће и поврће
- месо/риба и други извори протеина (јаја и др.)
- млеко и млечни производи
Свеже воће и/или поврће планирајте у саставу школског оброка, пожељно би било свакоднено. Стицање навике свакодневног уноса свежег воћа и поврћа, посебно је значајно имајући у виду да је према Истраживању здравља становништва из 2019. године, нпр. воће (свеже, смрзнуто, конзервирано, сушено, изузимајући свеже цеђене сокове) свакодневно конзумирало тек 39,4% одраслих становника Србије.
- воће се може планирати као нпр. воћна салата која укључује више врста свежег, као и другог воћа (суво воће и сл.), али и у комбинацији са намирницама из других група (нпр. млечни напитак)
- воће и поврће пре паковања/конзумације темељно опрати и по потреби ољуштити
Не заборавите да се на тај начин смањује присуство и изложеност контаминентима и ризици од болести повезаних са храном!
Месне прерађевине, због препознатих ризика, избегавати у исхрани деце односно, њихову конзумацију смањити на најмању могућу меру. Месне производе код којих је структура хомогена због млевења меса тј. производе нижег квалитета (паштете, виршле, месни наресци и сл.) не укључивати у исхрану деце.
Здраве „грицкалице“, као што је орашасто воће и суво воће – без додатих соли, шећера и/ли масти и сл., засићују уз вредан нутритивни допринос
o Суво воће је богат извор влакана, витамина и минерала, али уједно и концентрисан извор шећера, тако да је унос потребно ограничити на максимално 30 г/дан.
Искористите јела направљена код куће – пите, проје, сендвиче, слане мафине и сл.
Микс оброци типа гранола, комбинације интегралних житарица, млечног напитка, свежег и језграстог воћа могу бити добар избор за један од оброка.
- индустријски обрађене житарице, представљају додатне изворе простих шећера и соли у исхрани
Напици – водити рачуна о избору, али и о могућностима чувања у школском амбијенту.
- Добри избори су млечни напици. Бирати напитке који су постојани на амбијенталној температури, или их конзумирати убрзо након доласка у школу, уколико нису (млечни напици који захтевају фрижидерску температуру чувања)
- Избегавати заслађене млечне напитке.
- Воћне сокове, цеђене или друге сокове који се праве од воћа (воћне каше или пулпе) повремено укључити у школски оброк (у максималној количини до 150 мл/дан). Не заборавите да нису замена за свакоднени унос свежег воћа!
- Освежавајућа безалкохолна пића, газирана и негазирана, не планирати у исхрани деце, јер представљају неквалитетније производе, који су извор празних калорија и додатог шећера, адитива и сл…
- Вода је свакако најбољи напитак за утољавање жеђи и освежење!
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И ЗДРАВЉЕ
Физичка активност има изузетно позитиван утицај на здравље и добробит људског организма. Физичка активност се односи на свако кретање тела које захтева потрошњу енергије и ангажовање мишића. То укључује све активности које обављамо током дана, од ходања и пењања степеницама до вежбања у теретани и играња спортова.
Свака врста физичке активности доноси различите користи за здравље и добробит, стога је важно комбиновати различите типове активности како бисмо постигли свеобухватне здравствене предности.
Физичка активност позитивно утиче на:
– Кардиоваскуларно здравље: Редовна физичка активност јача срчани мишић, побољшава циркулацију и повећава капацитет плућа. То смањује ризик од срчаних болести, високог крвног притиска, можданог удара и других кардиоваскуларних проблема.
– Контролу телесне тежине: Активност помаже у сагоревању калорија и одржавању здраве телесне тежине. Комбинација физичке активности и уравнотежене исхране може помоћи у мршављењу или одржавању жељене тежине.
– Мишићно-коштано здравље: Вежбање јача мишиће, тетиве и кости, помажући у превенцији остеопорозе и смањењу ризика од прелома костију. Одржавање снажног мишићно-коштаног система доприноси бољој покретљивости и равнотежи.
– Ментално здравље: Физичка активност ослобађа ендорфине, тзв. “хормоне среће”, који могу смањити осећај стреса, анксиозности и депресије. Редовно вежбање може побољшати ментални фокус, концентрацију и општи осећај благостања.
– Метаболичко здравље: Активност побољшава осетљивост на инсулин, што може помоћи у контроли нивоа шећера у крви и смањењу ризика од дијабетеса типа 2.
– Превенцију хроничних болести: Редовно вежбање може смањити ризик од низа хроничних болести, укључујући дијабетес, срчане болести, нека обољења црева, и одређене врсте рака.
– Побољшање сна: Активност може побољшати квалитет сна, помажући особи да лакше заспи и боље се одмори током ноћи.
– Побољшање енергетског нивоа: Физичка активност може повећати ниво енергије, смањити осећај умора и повећати општу виталност.
– Побољшање варења: Умерни нивои вежбања могу побољшати функцију дигестивног система и олакшати варење.
– Социјални аспект: Групне активности или вежбање са партнером или пријатељима могу побољшати социјалне везе и допринети општем осећају среће.
Важно је напоменути да је кључна константа и постепеност. Претерано напрезање и недостатак одмора такође могу негативно утицати на здравље. Пре него што започнете нови програм вежбања, препоручује се да се консултујете са стручњаком како бисте прилагодили програм својим индивидуалним потребама и физичком стању.
Физичка активност препоруке:
Деца и адолесценти:
Сваки дан би требало да се баве најмање 1 сатом умереног до интензивног аеробног вежбања, као што су трчање, бициклизам или игре напољу.
Укључивање у активности попут пливања, вожње ролера, вожње скејта или плеса такође може бити забавно и корисно за физички развој.
Одрасли:
Препоручује се најмање 150 минута умереног аеробног вежбања или 75 минута интензивног аеробног вежбања сваке недеље, уз додатак јачања мишића два пута недељно.
Аеробне активности укључују ходање, трчање, вожњу бицикла, пливање, плес и аеробик.
Јачање мишића може укључивати вежбе са сопственом тежином, подизање тегова или коришћење справа за вежбање.
Старији одрасли:
И даље је важно остати активна особа са годинама. Активности као што су шетње, вожња бицикла, јога и пливање могу помоћи одржавању флексибилности и равнотеже.
Јачање мишића и вежбе за одржавање коштане густине су такође корисни.
Особе са хроничним стањима или ограничењима:
Увек се препоручује да се консултујете са здравственим стручњаком пре него што започнете нови програм вежбања, посебно ако имате хроничне болести или здравствена ограничења.
Физичка активност може бити прилагођена индивидуалним потребама и способностима. Ходање, лагане јоге вежбе, пливање или вожња собног бицикла могу бити добре опције.
Важно је да физичку активност прилагодите својим способностима, интересовањима и здравственом стању. Циљ је постепено повећавати ниво активности како бисте постигли здравствене користи уз минимални ризик од повреда.
