Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини конзумирање хране још пријатнијим, јер нас таква трпеза храни и физички и емотивно. Зато треба не само за празнике већ и у животу уопште развити вештину – умереност.
Развија се у најранијем детињству учењем тј. моделом понашања да ништа није забрањено док год се конзумира у разумним количинама. Преједање је социјално прихваћена норма, али ако одступите мало од ње то вас неће чинити мање чланом породичне заједнице. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.
Није лако “преживети” период од Аранђеловдана до Св. Јована када се у великим количинама спремају различита јела. Тада се треба придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и разноврсна.
Али из вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, знамо да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.
Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана резултује већом глађу у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.
Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније.
Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.
Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).
Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.
Годишње обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 3. децембра проглашено је 1992. године Резолуцијом 47/3 Генералне скупштине Уједињених нација. Обележавање Дана има за циљ да промовише разумевање питања инвалидитета и мобилише подршку за достојанство, права и добробит особа са инвалидитетом.
Након одржане седамдесет седме седнице Генералне скупштине Уједињених нација са темом „Преломни тренутак: трансформативна решења за међусобно повезане изазове“, уз признање да се свет налази у критичном тренутку у историји Уједињених нација, констатовано је да је време да се предузму акције и пронађу заједничка решења у изградњи одрживијег и отпорнијег света за све и за генерације које долазе.
Најчешће су у тренуцима кризе, припадници рањивих група као што су особе са инвалидитетом највише искључени и препуштени сами себи. У складу са централном одредницом Агенде за одрживи развој до 2030. да „не оставимо никога иза себе“, кључно је да се кроз сарадњу влада и јавног и приватног сектора пронађу иновативна решења и за особе са инвалидитетом како би свет учинили доступнијим и праведнијим местом.Глобално обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом ове године обухвата различите теме о којима ће се говорити а које се односе на развој инклузије особа са инвалидитетом у области запошљавања, у смањењу неједнакости и инклузије у области спорта као примера добре праксе.Иновације у области запошљавања укључују знања и вештине потребне за запослење у иновативном, брзопроменљивом технолошком пејзажу и помоћне технологије које могу повећати доступност запошљавању и бити укључене у радно место. Иновације, практични алати и добре праксе за смањење неједнакости у јавном и приватном сектору укључују особе са инвалидитетом и промовисање различитости на радном месту. Област спорта је препозната као место за иновације, запошљавање и правичност. Чињеница је да је промоција здравља особа са инвалидитетом дуги низ година била занемарена област интересовања друштва у целини и опште здравствене заједнице, те је у великој мери неопходно да се истраживачи, финансијери и пружаоци здравствених услуга покрену у циљу успостављања квалитетније здравствене заштите за особе са инвалидитетом.
Циљеви програма промоције здравља за особе са инвалидитетом обухватају:
– смањење секундарних стања као што су гојазност, хипертензија, декубитус итд. одржавање функционалне независности
– пружање могућности за разоноду и уживање
– побољшање укупног квалитета живота кроз смањење еколошких баријера за добро здравље.
Како би се постигли ови циљеви, потребне су иницијативе за промоцију здравља у заједници за особе са инвалидитетом, колективни напори који би могли да обогате животе особа са инвалидитетом, као што су нпр. проширење услуга у центрима за рекреацију, промоција добре здравствене праксе за особе са инвалидитетом, оснаживање особа са инвалидитетом да преузму контролу над сопственим здрављем.
У Републици Србији, Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом за период од 2020. до 2024. године је предвиђен низ мера и активности чија би реализација допринела остварењу три посебно истакнута циља: повећаној друштвеној инклузији особа са инвалидитетом, обезбеђењу уживањa права особа са инвалидитетом на пословну способност и породични живот на равноправној основи са другима и ефикасној заштити од дискриминације, насиља и злостављања, и системском увођењу перспективе инвалидитета у доношење, спровођење и праћење јавних политика.
На основу процена Европске агенције за реконструкцију из 2006. године, у Републици Србији живи између 700.000 и 800.000 особа са инвалидитетом, што је и просечан број особа са инвалидитетом у земљама ЕУ (између 8 – 12% од укупног броја становника). „У друштву су широко раширене предрасуде и стереотипи о особама са инвалидитетом, чему значајно доприносе медији, а запослени у институцијама система свој рад још увек заснивају на медицинском моделу инвалидитета. Теме о значењу, природи и последицама инвалидитета нису заступљене у образовним програмима. На универзитетима друштвено-хуманистичких наука не постоје студије инвалидитета (eng. disability studies), које се као посебна академска дисциплина изучавају на многим универзитетима у свету, што за последицу има низак ниво знања будућих професионалаца о социјалном конструкту инвалидитета. Жене са инвалидитетом су у ризику од вишеструке дискриминације, невидљиве су у јавној сфери, не учествују у довољној мери у јавном и политичком животу, суочавају се са тешкоћама у остваривању својих права и изложене су родно заснованом насиљу“, Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.
Вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) је ретровирус који узрокује стечени синдром имунодефицијенције – АИДС, који карактерише опадање способности имунског система организма. ХИВ спада у лентивирусе. Припада фамилији вируса Ретровирида, одфамилији Лентивирида – једна од три субфамилије ретровируса, за које је карактеристично да су то спори вируси, што значи да се дуго задржавају у домаћину и доводе до споре прогресије болести. Ван домаћина, овај вирус може да преживи свега неколико секунди и посебно је осетљив на топлоту.
ХИВ инфицира имунски систем, узрокујући прогресивно оштећење и на крају га чини неспособним да се бори против инфекција. Вирус се везује за ћелије имунског система и ћелије централног нервног система. Главне ћелије нашег имунског (одбрамбеног) система које ХИВ инфицира зову се “Т помоћнички” лимфоцити. Како оне координишу све друге имунске ћелије свако оштећење или губитак Т помоћничких лимфоцита озбиљно нарушава целокупан имунски систем.
Начини преношењаХИВ инфекције
Човек је једини резервоар ХИВ инфекције. ХИВ не може да преживи дуго изван људског тела (на површини тела, предмета и слично), и не може да се умножава изван људског организма. Од овог вируса не могу да оболе животиње, нити се са њих вирус може да пренесе на било који начин.
Извор инфекције за човека су различите људске излучевине, јер се вирус може наћи у свим телесним течностима људског организма. Међутим, иако се ХИВ може наћи у скоро свим телесним течностима, он се не може пренети уколико оне немају ту минималну количину вируса која може изазвати инфекцију. Најмања количина вируса која је потреба да би се нека инфекција пренела назива се “минимална инфективна доза”.
Количина вируса које се могу наћи у појединим телесним течностима зависе од:
Стадијума болести (у асимптоматској ХИВ инфекцији количина слободних вируса у телесним течностима је мања него код манифестне болести – АИДС-а) и врсте телесне течности.
Концентрације вируса који се налазе у различитим телесним течностима која је представљена је следећим редом: Крв > сперма > вагинални секрет > мајчино млеко > пљувачка > плодова вода > мождана течност > зглобна течност > сузе > зној. Извор инфекције за човека најчешће су ипак крв и крвни деривати, вагинални секрет, сперма (и перејакулаторна течност) и мајчино млеко. У осталим телесним течностима концентрација вируса је толико мала, да је заражавање преко њих занемарљиво.
ХИВ се обично не налази у мокраћи због њеног изузетно киселог ph
Вируса нема у ноктима и длакама.
Најчешћи начин преношења ХИВ инфекције је сексуални контакт. У сперми ХИВ позитивног мушкарца, као и у вагиналном секрету жена које су инфициране, налази се довољан број ћелија инфицираних ХИВ-ом да се и чак сексуалним контактом пренесе инфекција. ХИВ инфекција се може пренети и крвљу (најчешће употребом истог шприца за интравенско уношење психоактивних супстанци) и са мајке на дете (током трудноће, порођаја и дојења новорођенчади, уколико је мајка ХИВ позитивна). Преношење ХИВ инфекције преко трансфузије крви или крвних деривата изузетно је ретко, јер се и крв, као и ткива и органи за трансплантацију узимају само од особа које нису инфициране ХИВ-ом, поготово од 1987. године када је у нашој земљи законски регулисана контрола свих продуката крви, ткива и органа на ХИВ.
ХИВ се НЕ преноси:
Преко ваздуха и воде
Руковањем, грљењем, љубљењем
Дељењем прибора за јело, посуда и постељине
Пљувањем, кијањем и кашљањем
Преко уједа инсеката (комараца, крпеља) или животиња
Коришћењем заједничког тоалета, базена или сауне
ХИВ се не може пренети кроз здраву, неоштећену кожу
Разлика између ХИВ инфекције и АИДС-а
Битно је нагласити да ХИВ и АИДС нису исто. ХИВ је вирус који може да изазове инфекцију, док је АИДС стање. Такође, док се АИДС не може пренети са једне особе на другу, вирус ХИВ-а може. Зараза ХИВ-ом може да доведе до развоја АИДС-а, али исто тако особакојаимаХИВ, неморадаимаиАИДС. Са друге стране,особакојаимаАИДС, тј. сиду, имаиХИВ.
Особа која има ХИВ инфекцију (ХИВ позитивна особа) може и десетак година бити само инфицирана вирусом, а да при томе нема никакве симптоме болести и осећа се сасвим добро. Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година од инфекције (најчешће 7 до 10, па и више година) и тек када се појаве клиничке манифестације (број ЦД4 лимфоцита падне испод 200, или ако особа већ има, или ће скоро испољити знаке неке секундарне инфекције или тумора) кажемо да је особа оболела од АИДС-а, или сиде.
АИДС је најтежа и терминална клиничка манифестација хроничне инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ). То је последњи стадијум ХИВ инфекције која се јавља када је имунски систем тела тешко оштећен због вируса. Ови називи/дефиниција болести дате су како од Светске здравствене organizacije (WHO) тако и од стране Центра за контролу болести у САД (ЦДЦ – Центер оф Дисеасе Цонтрол) да би се потпуно одвојила ХИВ инфекција од АИДС-а.
ФакториризиказадобијањеХИВинфекције
Статистике показују да је у односу на општу популацију ризик од инфицирања ХИВ-ом 35 пута већи међу особама које убризгавају дроге путем инјекције, 30 пута већи за жене које се баве проституцијом, 28 пута већи међу хомосексуалним особама и 14 пута већи међу трансродним особама.
Људи који су у већем ризику да се заразе ХИВ-ом укључују:
особе са тренутним или претходним партнером са ХИВ-ом
особе са садашњим или претходним партнером који је из области са високом стопом ХИВ-а
људе који су из области са високом стопом ХИВ-а
људе који се баве хемисексуалним сексом (користе дрогу да помогну или побољшају секс)
мушкарце који имају незаштићени секс са мушкарцима
жене које имају незаштићени секс са мушкарцима који имају секс са мушкарцима
људе који убризгавају дрогу и деле опрему за дрогирање
особе које имају незаштићени секс са неким ко је убризгао дрогу и делио опрему за дрогирање
особе које деле сексуалне играчке са неким ко је заражен ХИВ-ом
особе са историјом полно преносивих инфекција, хепатитисом Б или хепатитисом Ц
особе које су имале више сексуалних партнера
људе који су примили трансфузију крви, трансплантацију органа или ткива, или друге процедуре склоне ризику у земљама које немају јак скрининг за ХИВ
здравствене раднике који би се случајно уболи инфицираном иглом – али је овај ризик изузетно низак
бебе рођене од родитеља са нелеченим ХИВ-ом
Да бисте смањили ризик од преношења ХИВ-а и других инфекција потребно је да:
редовно и на прописан начин узимате АРВ терапију – јер терапија је најбоља превенција ХИВ-а
редовно проверавате виремију (на шест месеци)
се тестирате на друге полно преносиве болести (то можете чинити приликом редовних прегледа и чешће ако сте били у ризику)
користите кондоме (уз лубрикант) правилно и сваки пут када имате сексуални однос
избегавате прекомерну употребу алкохола или дрога приликом секса
пажљиво бирате сексуалне партнере који схватају ризик од полно преносивих инфекција и користе заштиту
подстичите своје партнере да се тестирају на полно преносиве инфекције
уколико убризгавате дроге никада не делите игле или прибор са било ким.
ХИВ симптоми и стадијуми/фазе болести
Нездрав начин живота, неспавање, нередовна и неадекватна исхрана, стресови, постојање других инфекција или болести (пре свега полно преносивих инфекција) могу да веома убрзају појаву клиничких симптома ХИВ инфекције.
Како имунски систем губи борбу са вирусом јављају се и први симптоми болести. У почетку, симптоми су благи а како имунски систем више пропада и симптоми се погоршавају и постају све тежи.
ХИВ инфекција пролази кроз више стадијума/фаза које се генерално могу рашчланити на четири засебне фазе: акутна (примарна) ХИВ инфекција; затим следи дуг латентни период без готово икаквих симптома (клинички асимптоматска фаза), симптоматска фаза ХИВ инфекције, и на крају долази до слома имунског система и појаве различитих „опортунистичких“ инфекција и тумора – фаза прогресије из ХИВ позитивности у АИДС.
ДијагнозаХИВ/АИДСа
ХИВ је први пут дијагностикован 05. јуна 1981. године у Центру за контролу болести (ЦДЦ) у Атланти, у САД, који је дефинисао појаву новог, до тада непознатог обољења (касније названог) АИДС. Почетак епидемије ХИВ/АИДС-а везује се за овај датум. У Србији се подаци о оболелима од ХИВ инфекције воде од 1984. године. Ове податке редовно прати и на свом сајту објављује Институт за јавно здравје Републике Србије “Милан Јовановић – Батут”.
ХИВ инфекција се може дијагностиковати једноставним тестом. Приликом преношења ХИВ-а, имунски систем производи антитела против вируса. Тест крви може да открије та антитела како би се утврдило да ли је вирус присутан. Може проћи неколико недеља након преноса да тест на ХИВ антитела буде позитиван.
Штајепериодпрозора?
Периодпрозораје временски период од момента када се догодила инфекција до тренутка када се стандардним тестовима могу открити антигени и антитела на ХИВ.
У овом периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за ХИВ. Данас се користе савремени тестови 4. генерације (тзв. Цомбо Аг-Ат тестови) за које је период прозора између 4 и 8 недеља. У овом периоду ХИВ инфекција протиче незапажено, тако да особа која је инфицирана, најчешће, не зна да је вирус у њој. Важно је истаћи да у овом “периоду прозора”, постојиинфекцијаидауобичајенотестирањенеоткриваприсуствоантитела, пајезбогтогаинфициранаособанесамоспособнадапренесевирусдругојособи, већсепериодпрозорасматра „најинфективнијимпериодом“ у смислу лакоће преношења вируса. Инфицирана особа је заразна од самог почетка. Прецизније, особа је најзаразнија на самом почетку инфекције и у крајњем стадијуму ХИВ инфекције, односно када добије АИДС.
У периоду прозора количина антитела све време постепено расте, тако да 6 месеци од инфекције количина им је довољна да би се стандардним тестовима доказала. У периоду прозора ова антитела су углавном везана за поједине делове вируса тако да и поред тога што постоје не могу се доказати. Период прозора траје различито у зависности од тзв. имунолошке реактивности одређене особе, односно од способности те особе да брзо и адекватно реагује на присуство вируса тј. да створи антитела. Значи, колико брзо и у којој количини ће одређена особа да створи антитела на ХИВ потпуно је индивидуално. То зависи од многих познатих и непознатих биолошких фактора и домаћина и вируса, а између осталог од животног доба, општег стања организма и исхрањености. Према томе, једна млада, до заражавања здрава особа може да створи брже антитела од једне старе особе, које је већ и пре тога била слаба и изнемогла, болешљива, лоше ухрањена.
ХИВ/АИДСиинфекције
Већина стања која погађају особе са АИДС-ом су опортунистичке инфекције које генерално не погађају здраве људе. Опортунистичкеинфекције су инфекције које се јављају као последица пада отпорности организма, најчешће изазване “најбаналнијим” микроорганизмима.
Четири главне врсте опортунистичких инфекција су:
бактеријске инфекције, као што су пнеумонија или туберкулоза (ТБ)
гљивичне инфекције, као што су орални дрозд и пнеумоцистична пнеумонија (ПЦП)
паразитске инфекције, као што је токсоплазмоза
вирусне инфекције, као што је шиндра, тешки и болни осип коже (узрочник је херпес зостер)
Људи са узнапредовалим ХИВ-ом такође имају већи ризик од развоја неких облика рака, као што је рак лимфног система (лимфом).
Лечење ХИВ-а је важно за смањење ризика од рака и дуготрајних стања, као што су кардиоваскуларне и респираторне болести. Ако пушите, престанак је такође важан за смањење ових ризика
Прогноза, терапија и лечење ХИВ инфекције
Већина људи са ХИВ-ом не развије АИДС јер узимање лекова против ХИВ-а на прописан начин зауставља напредовање болести.
Без лекова против ХИВ-а, 80-90% оболелих од АИДС-а обично преживи око 3 – 5 година. Међутим, када неко има опасну опортунистичку инекцију, очекивани животни век без лечења пада на око годину дана. Лек за ХИВ и даље може да помогне људима у овој фази ХИВ инфекције, а може чак бити и спасоносан. Особе који започну лечење против ХИВ-а убрзо након што добију ХИВ имају више користи – зато је тестирање на ХИВ изузетно важно.
Терапија ХИВ инфекције
Нажалост, тренутно не постоји лек за ХИВ/АИДС, али постоје лекови који могу контролисати инфекцију и спречити напредовање болести.Једном када добијете инфекцију ваше тело не може да је се реши. Међутим, постоји много лекова који могу да контролишу ХИВ и спрече компликације.
Ови лекови се називају антиретровируснатерапија (АРТ). Антивирусни третмани за ХИВ су смањили смртност од АИДС-а широм света, а међународне организације раде на повећању доступности нових мера.
ХИВпревенцијаизаштита
Постоји много лаких и ефикасних начина за спречавање ХИВ-а. Важно је да пронађете праву методу превенције, или комбинацију метода, која ће бити одговарајућа за вас и ваше сексуалне партнере. Како бисте умањили ризик да се заразите ХИВ вирусом, обавезно користите кондоме приликом сексуалног односа, не мењате често сексуалне партнере, уколико желите да се тетовирате или ставите пирсинг, пажљиво одаберите место где ћете то урадити јер је важно да опрема буде стерилна.
Кондоми
Традиционално, „сигуран“ или „заштићени секс“ је изједначен са употребом кондома. Коришћење кондома је и даље најјефтинији, најприступачнији, сигурнији и практичнији начин за спречавање сексуалног преноса ХИВ-а и неких других сексуално преносивих инфекција (СПИ). Кондоми су широко доступни у већини апотека, супермаркетима или у неким невладиним организацијама. Када се правилно користе током сваког сексуалног односа, кондоми спречавају пренос ХИВ-а, као и већину других СПИ (као што су гонореја, кламидија и сифилис), код жена и мушкараца. Кондоме треба користити са средством за подмазивање (лубрикант) на бази воде или силикона, јер то смањује шансе да кондом пукне и може повећати задовољство за сексуалне партнере. Женски кондом или унутрашњи кондом, такође је одличан начин да се спречи ХИВ и СПИ. Унутрашњи кондоми се могу користити за вагинални или анални секс.
Избегавање коришћења дрога
Редовно тестирање
Редовно тестирање на ХИВ и друге полно преносиве инфекције може помоћи да се раније пронађу инфекције и да се спречи њихово преношење другима.
КадасерадитестирањенаХИВ?
Тестирање на ХИВ, које се назива и “ХИВ скрининг”, једини је начин да сазнате да ли имате вирус. Према препоруци Центра за контролу болести требало би да се тестирате чешће – најмање једном годишње – ако сте у већем ризику да добијете ХИВ, уколико:
сте имали неколико сексуалних партнера од вашег последњег тестирања на ХИВ
сте имали незаштићен интимни однос са неким ко је или, ко би могао бити ХИВ позитиван, укључујући некога чију сексуалну историју не знате
убризгавате дрогу помоћу игле, шприца или другог уређаја који је неко други први употребио
сте имали или се тестирате на туберкулозу, хепатитис или било коју полно преносиву болест, укључујући сифилис, гонореју, хламидију или херпес
Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.
Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Болести зависности представљају веома велики здравствени и друштвени проблем. Поред последица по здравље корисника психоактивних супстанци, ове болести доводе и до бројних социјалних проблема, као и до економских губитака, ширења илегалних токова новца и др.
Бурне социјалне промене у друштву које се дешавају и у нашој земљи довеле су са једне стране до осиромашења грађана, пораста криминала, кризе морала, промена унутар породице, осећаја безперспективности, разградње постојећих институција, и са друге стране, до велике доступности психоактивних супстанци. Због свега овога велики број деце и младих је био у ситуацији да проба неку психоактивну супстанцу . Под психоактивним супстанцама подразумевамо све супстанце које мењају стање свести, однос према телу, опажање, мишљења, расположење и понашање. Млади људи који почну да користе ове супстанце у раном узрасту, било да се ради о дувану, алкохолу, таблетама или илегалним дрогама, у ризику су да постану хронични корисници, односно зависници.
Зависност је стање када особа више није у стању да контролише своје понашање у односу на употребу психоактивне супстанце. Јавља се принуда и потреба за даљим уносом и поред очигледности штетних последица и супротно здравом разуму, логици и својој свесној жељи. Употреба психоактивних супстанци – дувана, алкохола, таблета и илегалних дрога доводи до физичке и психичке зависности, као и развоја толеранције. Физичка зависност подразумева прилагођавање организма на стално присуство психоактивне супстанце. Ускраћивање или недостатак психоактивне супстанце доводи до бурне реакције организма, са симптомима и знацима који се зову апстиненцијална криза. Код корисника «тешких илегалних дрога» апстиненцијална криза је изузетно непријатна и тешка и једном доживљена оставља страх од поновног јављања, што је и разлог да су они спремни на све да не доживе поново ту кризу. Психичка зависност подразумева психолошко прилагођавање на коришћење неке од психоактивних супстанци. Испољава се као жудња која постаје основни покретач понашања. Зависник временом све више почиње да се ослања на психоактивне супатанце и оне постају нека врста «психичке штаке» и главно средство за решавање свих проблема. Помоћу психоактивних супстанци зависник бежи од непријатних осећања и тешкоћа. Зависник од психоактивних супстанци не доживљава као проблем већ као решење проблема, али је ово почетак зачараног круга у којем се губе способности које је стекао јер је управо решавање проблема и превазилажење потешкоћа оно што нас јача и за живот оспособљава. Толеранција постоји када иста доза ПАС изазива све слабије дејство, односно када је потребно уносити је у све већој количини да би се постигао првобитни ефекат.
КАДА СЕ ПОЧИЊЕ СА ЗЛОУПОТРЕБОМ ДРОГА? Млади најчешће стичу своја прва искуства са дрогом у периоду адолесценције. Адолесценција је развојна фаза младе особе на прелазу из детињства у одрасло доба. Ово је период бурних телесних и психолошких промена када се пред младу особу стављају и одређени развојни задаци (треба да одлучи о будућем занимању и професији, стварању основа за економску независност, да оформи идентите, да се прилагоди телесним променама и сексуалности, да се оспособи за блискост и одговорност са другима…). Бунт против родитеља и других ауторитета је својствено управо овом периоду у развоју младих. У адолесценцији су млади заокупљени својим изгледом, квалитетима и способностима и то стално преиспитују, па је често присутан мањи или већи пад самопоуздања и самоцењења. То је период када млади пате дубље и интензивније него што су икада патили и што ће икада патити. У покушају да савладају тешкоће у постизању ових развојних задатака адолесценти почињу да користе дуван, алкохол и друге дроге .
Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци (кафа/кофеин, дуван/никотин, алкохол, дрога), и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија. Породице у којима се стварају услови за развој здраве деце су: оба родитеља негују и дају љубав деци, мала је разлика у очекивањима родитеља од деце, родитељи имају већи утицај на децу него вршњаци, родитељи се добро слажу са вршњацима, чврсти ставови и прави ауторитет родитеља, неговање породичне традиције, јасна и отворена комуникација у породици.
„Вода је живот, вода је храна – сачувајмо сваку кап!”
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Вода је живот, вода је храна – сачувајмо сваку кап”.
Вода је неопходна за живот на Земљи. Она чини преко 50% телесне масе људског тела и иако покрива око 71% Земљине површине, само 2,5% воде на Земљи је вода погодна за пиће, пољопривредну производњу и употребу у индустрији. На глобалном нивоу, у процесу пољопривредне производње искористи се 72% воде, а њени извори нису неисцрпни.
Сваке године водени ресурси планете су под све већим изазовима због брзог пораста броја становника, урбанизације, економског развоја и климатских промена. Истовремено, доступност воде по особи смањена је за 20% у протеклим деценијама. Доступност и квалитет воде се смањују због вишедеценијског неконтролисаног коришћења и управљања воденим ресурсима, прекомерног копања подземних вода, загађења и климатских промена. Постоји велики ризик да се водени ресурси на планети истроше тако да постану неповратни. Забрињава податак да данас 2,4 милијарде људи живи у окружењу које има проблем са доступношћу воде, а производња хране за око 600 милиона људи значајним делом зависи од доступности воде чији је квалитет упитан због загађења, деградације екосистема, начина коришћења и климатских промена.
Шта свако од нас може да уради?
• У исхрани користите намирнице чија производња захтева мању количину воде.
Бирајте сезонско воће и поврће. У својој исхрани користите махунарке као што су пасуљ и сочиво, као и орашасте плодове за чију производњу није потребна велика количина воде. Избор ових намирница помаже очувању водених ресурса на планети, а истовремено додаје разноликост вашем тањиру.
• У исхрани предност дајте свежим непрерађеним намирницама.
Када купујете храну бирајте свежу уместо индустријски прерађену храну зато што је здравија и не захтева велики утрошак воде. Уравнотежена исхрана је важан део очувања здравља, а истовремено подржава очување биодиверзитета и здравља наше животне средине.
• Не бацајте храну!
За производњу хране потребно је много воде. Запамтите – остаци хране садрже воду, па свако бацање хране значи и расипање воде. Планирајте оброке унапред. Направите списак за куповину намирница и купујте само оно што вам је потребно како бисте смањили бацање хране. Храну преосталу након оброка покушајте да употребите за припрему другог оброка или је искористите као компост.
• Штедите воду!
Краће се туширајте, поправите чесме које цуре, не пуштајте воду да непотребно тече, сакупљајте кишницу или употребите воду у којој се кувало поврће за заливање биљака.
• Не загађујте воду!
Не бацајте отпад од хране, остатке искоришћеног уља, лекове којима је истекао рок и хемикалије у канализацију. Уколико имате септичку јаму редовно је чистите и празните.
• Учествујте у акцијама чишћења водених ресурса.
Укључите се и учествујте у чишћењу локалних река, језера, мора или мочвара. Програми и иницијативе чишћења могу да смање загађење, истовремено развијајући свест заједнице о важности очувања здравља екосистема.
• Штедите енергију!
За производњу енергије потребна је велика количина воде. Купите енергетски ефикасне кућне апарате и угасите светло када изађете из собе. Када не користите своје електронске уређаје (паметне телефоне, рачунаре или таблете) искључите их.
• Купујте одећу од природних материјала.
Када купујете одећу, бирајте природне материјале попут памука или вуне уместо синтетичких опција за чију производњу је потребно доста енергије. Синтетички материјали, попут полиестера или акрила, често ослобађају микропластику која може проћи кроз процесе филтрације улазећи у наше водене системе и на крају у ланац исхране.
• Будите у току са најновијим информацијама у вези са очувањем вода.
Информишите се о решењима за очување водених ресурса у виду заједничких акција. Поделите ово знање са пријатељима и породицом како бисте их подстакли на акцију.
Потребна је заједничка акција представника владе, приватног сектора, пољопривредника, академске заједнице, цивилног друштва и појединаца на решавању глобалних изазова у вези са водом, а са циљем повећања производње хране и других основних пољопривредних производа који захтевају мањи утрошак воде како би се осигурало да се вода равномерно распоређује, да се наши системи водене хране очувају и да нико не буде ускраћен.
Циљ Светског дана менталног здравља који се сваке године обележава 10. октобра је подизање свести о питањима менталног здравља широм света и мобилизација активног учешћа, како појединца, тако и читаве заједнице у подршци и унапређењу менталног здравља.
„Ментално здравље је универзално људско право“, како би унапредили знање, подигли свест и покренули активности које промовишу и штите ментално здравље свих људи као универзално људско право.
Свако, ко год био и где год да се налази, има право на највиши могући стандард менталног здравља. Ово укључује право на заштиту од ризика за ментално здравље, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу.
Добро ментално здравље је од виталног значаја за наше опште здравље и благостање. И поред тога, један од осам људи широм света живи са менталним здравственим проблемима, који могу утицати на њихово физичко здравље, благостање, начин на који се повезују са другима и њихов живот. Стања поремећаја менталног здравља, такође, погађају све већи број адолесцената и младих.
Стање менталног здравља никада не би требало да буде разлог за лишавање људских права или за искључење из одлучивања о сопственом здрављу. Ипак, широм света, људи са менталним здравственим проблемима и даље доживљавају широк спектар кршења људских права. Многи су искључени из живота у заједници и дискриминисани. Велики број људи не може приступити здравственој заштити која им је потребна. Светска здравствена организација (СЗО) наставља да ради са својим партнерима како би осигурала да се ментално здравље цени, унапређује и штити, и да се предузму хитне мере како би сви могли да остваре своја људска права и приступ квалитетној заштити менталног здравља који су им потребни.
Кључне чињенице
• На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај.
• На глобалном нивоу се процењује да се сваке године губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности.
• На глобалном нивоу се процењује да од депресије пати 5% одраслих и 6% старијих од 60 година.
• Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.
• Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.
• Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.
• Преко 20% одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја.
• 1 од 8 људи на свету живи са менталним поремећајем.
• Ментални поремећаји укључују значајне поремећаје у размишљању,
емоционалној регулацији или понашању.
• Постоји много различитих врста менталних поремећаја.
• Постоје ефикасне могућности превенције и лечења.
• Већина људи нема приступ ефикасној нези.
Ко је у опасности од развоја менталног поремећаја?
У било ком тренутку, скуп индивидуалних, породичних, друштвених и структуралних фактора може се комбиновати да би заштитили или нарушили ментално здравље. Иако је већина људи отпорна, људи који су изложени неповољним околностима – укључујући сиромаштво, насиље, инвалидитет и неједнакост – су у већем ризику. Заштитни и ризични фактори укључују индивидуалне психолошке и биолошке факторе, као што су емоционалне вештине, као и генетске чиниоце. На многе факторе ризика и заштитне чиниоце утичу промене у структури и/или функцији мозга.
Здравствени системи и социјална подршка
• Здравствени системи још увек нису адекватно одговорили на потребе особа са менталним поремећајима и немају довољно средстава. Широм света постоји велики јаз између потребе за лечењем и оствареног лечења.
• Људи са менталним поремећајима, такође, захтевају друштвену подршку, укључујући подршку у развоју и одржавању личних, породичних и друштвених односа. Људима са менталним поремећајима може бити потребна подршка за образовне програме, запошљавање, становање и учешће у другим значајним активностима.
Кључне поруке овогодишње кампање
• Добро ментално здравље је саставни део нашег укупног здравља и благостања.
Добро ментално здравље нам омогућава да се носимо са изазовима, повежемо се са другима и напредујемо током целог живота.
• Стања менталног здравља су значајна претња за добробит младих људи.
Стања менталног здравља погађају једног од седам адолесцената широм света, а депресија се појављује као водећи узрок болести и инвалидитета адолесцената.
• Квалитетне услуге менталног здравља и подршка у заједници су од кључне важности за нашу будућност.
Ментално здравље и благостање су од суштинског значаја за уживање у добром и смисленом животу. Од виталног је значаја осигурати да свако може приступити услугама менталног здравља и подршци у заједници. Посебно, приступ подршци и ресурсима за ментално здравље у раном животу може допринети здрављу и добробити младих људи и одраслих у каснијем животу. Ово треба промовисати као приоритет у свим земљама.
• Ментално здравље је универзално људско право.
Људска права су универзална и служе за унапређење и заштиту права људи на достојанство, аутономију и укључивање у заједницу.
• Морамо да елиминишемо стигму и дискриминацију око менталног здравља.
Сви имамо право да живимо своје животе без стигме и дискриминације на местима као што су школе и радно окружење.
• Препознавање менталног здравља као универзалног људског права оснажује људе да се залажу за своја права – и за права других.
Ако људи нису свесни својих људских права, нису у стању да се за њих залажу. Укључивањем људи са животним искуством у процес доношења одлука о питањима менталног здравља, може се позитивно утицати на промену политике, закона и на планирање услуга.
• Свако има право на приступ квалитетној заштити менталног здравља.
Пошто је ментално здравље универзално људско право, сви имамо право на приступ квалитетном третману који задовољава наше потребе и поштује наша права током целог живота.
• Сви имамо право да живимо независно и да будемо укључени у заједницу.
Људи морају имати приступ добрим услугама менталног здравља, као и образовању, стварању прихода, могућностима становања и социјалној подршци да би живели самостално и били укључени у своје заједнице.
• Можда знате шта мислите – али да ли знате своја права? Ум сваке особе је диван, сложен и другачији. Али наша права су иста.
Познавајући своја права на ментално здравље, можете се залагати за оно што је исправно – за вас и за друге.
У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља.
Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље.
Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима (почев од најмлађег узраста), као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.
Светски дан чистих руку се обележава као дан посвећенен заступању прања руку сапуном као једноставног, ефикасног и приступачног начина за спречавање болести и спашавање живота.
Први Светски дан чистих руку одржан је 2008. године. Од 2008. године, лидери заједница и држава користе овај дан како би подигли свест о прању руку. Светски дан прања руку подржавају владе, школе, међународне институције, организације цивилног друштва, приватне компаније, појединци и остали представници и чиниоци друштва.
Окосница Светског дана чистих руку треба да представља годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица.
Зашто прање руку?
Прање руку сапуном представља најефикаснију и најјефтинију меру за превенцију дијареалних болести и респираторних инфекција које сваке године однесу милионе живота деце у неразвијеним земљама света. Прање руку сапуном је глобална, универзална превентивна мера, прави „пеницилин“ који спречава инфекције и спасава животе.
Ево зашто: Људски измет (фецес) је главни извор узрочника који изазивају дијареју (проливе). Ту спадају болести као што су шигелоза, тифус, колера, али и све друге обичне инфекције желудачно-цревног система, као и неке инфекције дисајних путева попут грипа и упале плућа. Један грам људског измета може да садржи 10 милиона вируса и један милион бактерија.
Ови узрочници се преносе са инфицираног домаћина различитим путевима, али све ове болести потичу од измета. Санитација (одстрањивање свих излучевина) и прање руку сапуном након контакта са фекалним материјалом – након употребе тоалета или неге детета – спречавају пренос бактерија, вируса и паразита који узрокују дијареалне болести (проливе).
Друге мере (безбедно руковање храном, пречишћавање воде, контрола инсеката), такође су ефикасне у борби против ових болести, али санитација и прање руку обезбеђују неопходну заштиту од контакта са фецесом. Тиме се поставља почетна препрека фекалним узрочницима да доспеју у наше окружење. Прање руку сапуном спречава пренос узрочника болести и тиме значајно смањује настанак пролива, респираторних (дисајних) инфекција и утиче на смањење инфекција коже и ока.
Истраживања су показала да деца која живе у домаћинствима у којима се промовише прање руку сапуном имају упола мању стопудијареалних болести од деце која то немају. Зато што прање руку спречава пренос низа узрочника болести, сматра се да може бити ефективна мера као и било која вакцина. Широка промоција прања руку сапуном, мера је која се може сматрати „уради сам“ вакцином зато што је ефикасна, лака и јефтина. Спроведена истраживања су показала да устаљена навика прања руку сапуном може да сачува више живота него друге медицинске интервенције – може да преполови смртност од дијареалне болести деце и да смањи смртност од акутних респираторних болести за четвртину.
Прање руку сапуном и водом није само једноставно и јефтино, већ може драматично смањити број мале деце која се разболе. Подучавање људи прању руку помаже њима и читавој заједници да спрече уношење вируса и бактерија у организам, чиме се превенира настанак инфекција и обољења. Овакав начин понашања поуздан је савезник у очувања здравља.
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Срцем упознај срце“.
Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Светски дан срца 2023. године
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2023. године, обележава се под слоганом: „Срцем упознај срце”. Светски дан срца је прилика да сви размисле како да најбоље допринесу развоју човечанства, очувању природе и свог менталног здравља. Када размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији. Због тога помажемо другима, хуманији смо и храбрије доносимо одлуке. Свим срцем укључује употребу речи „свим” и пребацује фокус са акција на кориснике акција, омогућавајући ширу примену кампање. Желимо да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања бољег кардиоваскуларног здравља.
Историјат Светског дана срца
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Светска федерација за срце
Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.
Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили КВБ, укључујући:
Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;
Увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;
Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;
Израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола;
Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.
Епидемиолошка ситуација у Србији 2022. године
Према последњим расположивим подацима, током 2022. године од болести срца и крвних судова умрле су 51.624 особе (23.695 мушкараца и 27.929 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,1%) у односу на мушкарце (45,9%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, са учешћем од 36,5%, водећи су узроци смртности у овој групи обољења.
У кардиоваскуларне болести спадају још и: реуматска болест срца која чини 0,6% свих смртних исхода од КВБ, болести артерија са учешћем од 4,5%, хипертензивна болест срца чини 21,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 35,7% свих смртних исхода од КВБ.
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,3% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2022. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,7% смртности од исхемијских болести срца.
Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2022. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.701 случаја. Стандардизована стопа инциденције на популацију Европе у Србији износила је 190,8 на 100.000 становника. Током 2022. године од овог синдрома у Србији су умрле 4564 особе. Стандардизована стопа смртности на популацију Европе од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 39,7 на 100.000 становника.
Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог удара.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести
Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).
Промењиви фактори ризика
Хипертензија (повишен крвни притисак)
Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (мм Хг) – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 мм Хг и доњег (дијастолног) мање од 80 мм Хг. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 мм Хг. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 мм Хг.
На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 46,2% одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је у 26,7%, а код жена у 32,3% случајева. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.
Употреба дувана
Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у Европском региону (31%), а најнижа у Афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији свакодневно конзумира дуванске производе 29% мушкараца и 23% жена.
Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8,3%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.
Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 46,3% одраслих.
Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезан са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.
Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)
Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.
Године старости
КВБ постају све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.
Пол
Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.
Болести у породици
Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.
Знаци и симптоми срчаног удара:
Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
Отежано дисање праћено кратким дахом
Малаксалост, мука, повраћање
Узнемиреност.
Знаци и симптоми можданог удара:
Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор
Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације
Јака главобоља, без претходног узрока
Несвестица или потпуни губитак свести.
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Користите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците „не” пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
