Светски дан борбе против туберкулозе (ТБ) обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе, узрочника ове болести. Туберкулозу изазива бактерија и најчешће погађа плућа. Туберкулоза се шири ваздухом када особе са плућном туберкулозом кашљу, кијају или пљују. Особа треба да удахне само неколико клица да би се заразила.
Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, ова болест данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима.
ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ
У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести.
Од 2008. године инциденција туберкулозе је <20/100.000, а од 2015. године је <10/100.000 што Србију сврстава у подручја са ниском инциденцијом. У 2024. години пријављене су 93 оболеле особе и регистрована инциденција (5,4/100.000) је за око 15% мања у односу на 2023. годину и у односу на десетогодишњи просек (6,4/100.000 ). Слично као и у свим другим регионима света, у току 2020. и 2021. године бележе се најниже стопе оболевања због пандемије KOVID-19, да би од 2022. године број оболелих полако почео да расте.
Сваке године, 10 милиона људи оболи од туберкулозе (ТБ). Упркос томе што је болест која се може спречити и излечити, 1,5 милиона људи умре од туберкулозе сваке године – што је чини водећим заразним убицом на свету.
Туберкулоза је водећи узрок смрти људи са ХИВ-ом, а такође и главни допринос отпорности на антимикробне лекове.
Већина људи који оболе од туберкулозе живе у земљама са ниским и средњим приходима, али туберкулоза је присутна широм света. Око половине свих људи са туберкулозом може се наћи у 8 земаља: Бангладешу, Кини, Индији, Индонезији, Нигерији, Пакистану, Филипинима и Јужној Африци.
Процењује се да је око четвртине светске популације инфицирано бактеријама туберкулозе, али већина људи неће развити туберкулозу, а неки ће се опоравити од инфекције. Они који су заражени, али (још) нису болесни, не могу је пренети.
Особе заражене бактеријама туберкулозе имају 5–10% доживотног ризика да оболе од туберкулозе. Особе са ослабљеним имунолошким системом, као што су особе које живе са ХИВ-ом, неухрањене или имају дијабетес, или особе које користе дуван, имају већи ризик од оболевања.
Тема Светског дана борбе против туберкулозе 2026. године – „Да! Можемо окончати туберкулозу!“ – је смео позив на акцију и порука наде, потврђујући да је могуће вратити се на прави пут и преокренути епидемију туберкулозе, чак и у изазовном глобалном окружењу. Уз одлучно вођство земаља, повећана домаћа и међународна улагања, брзо усвајање нових препорука и иновација СЗО, убрзано деловање и снажну мултисекторску сарадњу, окончање туберкулозе није само жеља – оно је достижно .
Концепт „елиминације туберкулозе” датира из 1990. године када су се стручњаци који се баве овом проблематиком окупили у у Холандији и подржали идеју о елиминацији ТБ у земљама западне Европе, Сједињеним Америчким Државама, Канади и Јапану које су у то време имале мањи број оболелих. Током 2014. године објављен је Оквирни документ за елиминацију туберкулозе који остаје и данас основни водич. У Оквирном документу, праг од мање од једног случаја туберкулозе на милион становника је дефинисан као праг за елиминацију и сматра се довољно ниским да омогући да се ТБ никада неће појавити као јавноздравствена претња у будућности.
Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:
- обезбедити финансирање, основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.
- обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.
- решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.
- спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.
- оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.
- обезбедити континуирани надзор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.
- подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.
Интегрисане услуге за туберкулозу на нивоу примарне здравствене заштите морају бити доступне, приступачне, без стигме и вођене од стране заједнице. Ангажовање цивилног друштва и људи погођених туберкулозом осигурава да политике и услуге заиста задовољавају потребе људи.
НОВИ ГЛОБАЛНИ ЦИЉЕВИ ЗА ПЕРИОД 2023-2027. ГОДИНА:
90% пацијената којима је потребно, има приступ квалитетној дијагнози и лечењу;
90% појединаца у ризику од развоја болести имају приступ превенцији;
100% људи са ТБ има приступ здравственим и социјалним услугама и
прикупљање средстава за истраживање и развој нове вакцине против туберкулозе.
Да би постигли глобалну контролу туберкулозе и на крају елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребна су улагања за:
- имплементацију нових имунолошких стратегија за развој ефикаснијих вакцина;
- развој нових терапијских режима;
- развој нових дијагностичких тестова;
- спровођење превенције кроз скрининг коришћењем стандардизованих старих и нових дијагностичких тестова за откривање инфекције и
- спровођење дијагностичких тестова узимањем спутума.
