Обележавање Међународног дана деце оболеле од рака, носи значај који се огледа у више различитих поља – подизањем свести у друштву о важности малигних болести у дечјем узрасту доприноси се квалитетнијем укључивању свих појединаца у решавање најважнијих питања, која се првенствено огледају у оснаживању напора за обезбеђење неопходне дијагностике, лечења и неге оболелих, али и пружању потребне подршке породицама. Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.
Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести.
Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана.
У Србији се сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Ове године, не по први пут, овај датум се обележава под слоганом „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”, са циљем постизања континуираног здравствено-промотивног деловања и слања јасних порука у вези са штетношћу конзумирања свих дуванских производа. Поред недвосмисленог указивања на непосредне штетне ефекте саме употребе дувана, као и изложености дуванским производима, ова кампања има за циљ да посебно нагласи непроцењив и вишеструки значај престанка пушења – како за саме пушаче, тако и за њихово непосредно окружење, али и за ширу заједницу. Пушење је доказано један од најзначајнијих појединачних фактора ризика који утиче на превремено оболевање, али и умирање у свету и код нас. Деценијама уназад, чврсто су утемељени докази да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних и обољења респираторног система, док је директна веза између пушења и преко 20 типова малигних обољења такође научно доказана. И поред Оквирне конвенције о контроли дувана, коју је током скоро две деценије од доношења, потписало преко 160 земаља, на свету и даље пуши око 1,3 милијарде људи, при чему је важно нагласити да скоро 80% пушача живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражавајућ је и податак да 8 милиона људи широм света сваке године превремено умре услед употребе дувана, а чак око 1,2 милиона само од последица изложености дуванском диму. Резултати последњег Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, показују да је наша земља, када је реч о пушењу, у не баш славном европском, али и светском врху. И поред благог пада у односу на резултате ранијих истраживања, 2019. године пушило је 31,9% становника Србије старијих од 15 година. У прилог овом неславном податку, важно је нагласити и да у нашој земљи најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката пушења. Према подацима из истог истраживања, сваки четврти пушач је покушао да остави пушење, док је скоро 60% њих било забринуто за сопствено здравље због штетних последица пушења. Податак да је у Србији у 2019. години само 30,1% пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем и адекватним усмеравањем здравствено-едукативног рада на ову тему, како унутар самих здравствених установа, тако и изван њих. Зависност од дувана испољава бројне одлике хроничне болести, што је важно добро разумети и увек озбиљно разматрати како би се извршила одговарајућа процена и одабрао најбољи третман за одвикавање. Деловање на тему контроле дувана, превенције и одвикавања од пушења, може се вршити на више нивоа – од међународног, који се постиже конвенцијама које прокламују заједнички став струке, преко националног, који се манифестује кроз доношење и спровођење стратешких планова и одговарајуће регулативе на нивоу здравственог система, преко локалног деловања – кроз разноврсне иницијативе и интерсекторску сарадњу, све до деловања на нивоу појединца. Захваљујући све стриктнијим регулативама широм света, током последњих пар деценија, популарност и заступљеност традиционалних цигарета се евидентно смањује, нарочито у развијенијим земљама. Такав тренд навео је дуванску индустрију да трага за новим производним решењима. Нови производи се, од стране произвођача, нуде као савремена и атрактивна, једноставна и угодна помоћ при одвикавању од пушења, али и као здравија алтернатива обичним цигаретама, што представља нови велики изазов у области контроле дувана. Оно што посебно брине када су у питању ови производи јесте убрзани раст њихове популарности у популацији адолесцената и младих, који се поводе управо атрибутом „безбедније и здравије алтернативе“, без довољно поузданих и релевантних информација које би поткрепиле такве маркетиншке тврдње. У нашој земљи, према резултатима ESPAD истраживања из 2019. године, електронске цигарете је током живота пробало чак 17,7%, а загреване дуванске производе 7% шеснаестогодишњака у Србији. Скоро три четвртине ученика електронске цигарете је пробало из радозналости, а више од трећине њих сматра да оне нису штетне по здравље. Према нешто новијим подацима, из HBSC истраживања, из 2022. године, долазимо и до потврде већ постојећег емпиријског утиска да је међу младима узраста 16 година, сада дефинитивно заступљењије коришћење електронских него традиционалних цигарета, што упозорава на огромну јавноздравствену претњу коју доносе нови трендови. Све поменуто указује на важност и истиче потребу за сталним актуелизовањем теме превенције пушења и контроле дувана, на потребу за континуираним и интензивним спровођењем здравствено-едукативних активности на свим нивоима и међу свим популационим групама. У свему томе, не сме се занемарити ни значај престанка пушења као једног од најважнијих корака у превенцији превременог оболевања и умирања. Важно је нагласити да програми подршке при одвикавању од пушења морају бити засновани на доказима, вођени и контролисани од стране релевантних стручних лица, а не обликовани непровереним новим трендовима које осмишљава и диктира управо онај ко је и творац целог проблема – дуванска индустрија. Контрола дувана је дуга и бескомпромисна борба која захтева ангажовање сваког појединца, али и учешће што више чинилаца из свих сфера јавног живота са само једним јасним и недвосмисленим циљем, а то је креирање окружења која подржавају здравији избор – живот без дувана. Сваки дан без дувана нас макар мало приближава том циљу.
У јануару се сваке године, почевши од 2007, обележава Европска недеља превенције рака грлића материце. Иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске недеље превенције рака грлића материце. У нашој земљи овај значајан датум ће осамнаести пут заредом бити обележен у периоду од 22-28. јануара 2024. године.
Слоган овогодишње кампање је „ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“, а она има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.
За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава превенцију карцинома грлића на више нивоа – мерама којима се спречава појава овог обољења, као и оним које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.Рак грлића материце, и поред доказаних мера превенције, већ дуги низ година наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. Имајући у виду да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном трећем месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.
У нашој популацији један од значајних фактора који доприносе великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест узнапредовала. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.
Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!
Редовни гинеколошки прегледи, спровођење програма организованог скрининга и вакцинација против ХПВ, имају највећи значај у превенцији ове болести!
ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.
ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?
Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.
ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ
• крварење у току и након сексуалног односа
• крварење између две менструације
• продужено менструално крварење
• крварење након менопаузе
• појачани вагинални секрет и поред примењене терапије
• поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића
• бол у крстима или нози, отицање ногу
Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!
КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).
Постоји преко 200 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.
У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!
Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.
Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД-а, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа је појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.
У Србији активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од 9 до19 година.
Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.
КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?
Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:
• пушачи,
• са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),
• које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота)
• које су имале велики број сексуалних партнера,
• које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),
• које не иду на редовне контролне прегледе,
• које више година користе оралне контрацептиве,
• са прекомерном телесном тежином,
• са честим упалама вагине и материце.
ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?
Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!
ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
КАКО МОЖЕТЕ ДА СМАЊИТЕ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
• Одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога;
• Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);
• Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;
• Вакцинисањем против ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.
ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?
Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.
Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!
Под хипертензијом се најчешће сматрају вредности систолног крвног притиска >140ммХг и дијастолног крвног притиска >90ммХг.
Крвни притисак се мери у седећем положају, а рука на којој се мери крвни притисак треба да буде ослоњена на чврсту подлогу у нивоу срца. Пре мерења крвног притиска, особа треба да седи опуштено бар 5 минута.
Шта утиче на појаву високог крвног притиска? Различити фактори ризика су повезани са настанком хипертензије непознатог узрока:
-присуство хипертензије код једног или оба родитеља директно је повезано са појавом хипертензије;
-учестала или стална нервна напетост;
-прекомеран унос соли и масти у исхрани;
-прекомерно конзумирање алкохолних пића;
-гојазност;
-недовољна физичка активност.
Симптоми и знаци хипертензије
Велики број особа не зна да болује од хипертензије, јер симптоми и знаци овог обољења дуго могу да изостану или да буду благо изражени. Чести почетни симптоми су главобоља у потиљачном пределу, осећај тежине у глави, вртоглавица, несвестица, топлина у лицу, крварење из носа, зујање у ушима, лупање срца, несаница и др.
У даљој фази болести могу се испољити пролазни поремећаји вида, недостатак ваздуха при напору или мировању и друге тегобе које су последица оштећења срца, мозга или бубрега.
Како да контролишете ваш крвни притисак у неколико корака:
Пазите шта једете
Једите разноврсно, повећајте унос воћа и поврћа: процес старења и промене у начину живота утиче на врсту хране које се користи у исхрани. Усамљеност, досада, депресија и брига о будућности могу довести до занемаравања правилне исхране, прескакања оброка и лоших навика у исхрани уопште.
Избегавајте унос хране богате засићеним мастима, транс мастима и солима, која повећава ризик од настанка срчаног или можданог удара: Наиме, превише масти води до запушења артерија док много соли у исхрани доводи до повишеног крвног притиска.
Контролишите своју телесну тежину: са старењем тело сагорева мање калорија. Прекомерна телесна тежина представља напор за рад срца и повећава ризик за настанак болести срца, повишеног крвног притиска, шећерне болести и високог холестерола.
Редовно вежбање и умерен унос хране богате хранљивим материјама може да помогне у одржавању пожељне телесне тежине.
Редовно контролишите крвни притисак
Вредности крвног притиска, холестерола и других показатеља показују тенденцију пораста са годинама старости.
Посетите вашег изабраног лекара, који ће вам измерити крвни притисак, телесну тежину, обим струка и дати упут за лабораторију да извадите крв и одредите ниво шећера и холестерола у крви. Лекар ће вам дати савет или терапију уколико је потребно.
Обратите се свом лекару ако треба да се уради педално-брахијални индекс тест. Овим тестом се процењује пулс у крвним судовима ногу који може да помогне у дијагнози обољења периферних артерија и он је део редовног прегледа код старијих одраслих особа.
Будите физички активни
Никад није касно да се почне са вежбањем! Постепено повећавајте учесталост и интензитет физичке активности. Међутим, неопходно је да поразговарате са вашим лекаром пре почетка вежбања, како би врсту, интензитет и трајање физичке активности прилагодили вашем здравственом стању.
Код особа старости 65 и више година, физичка активност обухвата све активности од спорта и вежбања до ходања, плеса, баштованства и кућних послова. Ако не можете да урадите препоручене вежбе, због здравственог стања, покушајте да будете онолико физички активни колико вам ваше здравље дозвољава.
Ако сте неактивни или имате обољење које додатно ограничава вашу физичку активност, имаћете корист за ваше здравље и ако из категорије „без активности“ пређете у категорију „активности мањег степена”. Ако не можете да примените препоруке за физичку активност, тежите да повећате трајање, интензитет и учесталост активности које упражњавате.
Реците НЕ дувану и избегните пасивно пушење
Забраните пушење код куће и избегавајте пасивно пушење.
Са престанком пушења у року од две године смањује се ризик за настанак исхемијских болести срца. Ако вам је тешко да престанете са пушењем, потражите савет од свог лекара или стручног лица.
Падови на залеђеним површинама – како се заштитити?
Поред идиличних призора и дивних снежних пејзажа, зима са собом доноси и бројне и скривене опасности које леже испод нежног белог покривача. Падови на леду један су од главних изазова са којима се сусрећемо током хладних месеци, и представљају озбиљан ризик од повреда. Без обзира да ли сте у градском окружењу, на селу или на радном месту- клизави тротоари, стазе и улице постају подлога на којој се свакодневно суочавамо с потенцијалним опасностима.
Свако може бити изложен ризику од падова на леду, али одређене категорије становништва имају додатне факторе који их чине рањивијима.
• Старије особе: Старије особе често имају смањену равнотежу и мобилност, чиме су изложеније ризику од падова.
• Деца: Деца су склонија неопрезном кретању, а клизаве површине повећавају опасност од падова.
• Особе с инвалидитетом: Особе с одређеним инвалидитетом могу имати потешкоћа у одржавању равнотеже, што их чини осетљивима на клизаве површине.
• Труднице: Труднице, због промена у равнотежи и повећане осетљивости на повреде, могу бити подложније падовима.
• Особе с одређеним здравственим стањима: Особе с одређеним здравственим стањима попут остеопорозе, артритиса или других проблема с костима и зглобовима могу бити подложније повредама након пада на леду.
• Радници на отвореном: Особе које раде на отвореном, попут грађевинских радника или достављача, изложене су повећаном ризику од падова на леду у току радног времена.
• Спортисти и рекреативци: Особе које се баве зимским спортовима или рекреацијом на отвореном, као што су клизање или скијање, такође су подложне падовима на леду.
Повреде узроковане падовима могу бити различитог степена тежине, у зависности од физичког стања особе која је пала и фактора околине. Најчешће последице падова су модрице и истегнућа тетива и лигамената, али су честе и озбиљне повреде попут уганућа и ишчашења зглобова, руптура мишића, повреда леђа, прелома руку и ногу, потреса мозга и других повреда главе, а у најтежим случајевима може доћи до повреде кичмене мождине.
Придржавање одређених савета може помоћи у смањењу вероватноће настанка пада и спречавању озбиљнијих последица.
ИЗБЕГАВАЈТЕ НЕПОТРЕБНЕ ИЗЛАСКЕ!
Трудите се да без преке потребе не излазите напоље током неповољних временских услова, нарочито док површине за ходање нису адекватно очишћене.
ОБУЦИТЕ СЕ ПРАВИЛНО!
Носите топлу одећу- капут или јакну која вам прекрива највећи део тела, јер вам може ублажити пад. На рукама обавезно имајте одговарајуће рукавице, пошто оне могу спречити повреде прстију и шака.
ОБУЋА МОРА БИТИ ПРИЛАГОЂЕНА ЗИМСКИМ УСЛОВИМА!
Правилан избор обуће кључан је фактор у превенцији падова на леду.
Избегавајте обућу са глатким ђоном и штиклама. Уместо тога носите непромочине чизме или дубоке ципеле које покривају скочни зглоб и које имају неклизајућу подлогу, попут гумене, са дубоким шарама.
ОБАВЕЗНО ПОНЕСИТЕ НАПУЊЕН МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН!
Мобилни телефон ће вам бити драгоцена помоћ уколико треба да позовете некога да вам помогне, или хитну медицинску помоћ.
ИСПЛАНИРАЈТЕ ВАШЕ ВРЕМЕ!
На заказане обавезе и састанке крените раније како бисте избегли журбу и брзо ходање по леду.
ОЧИСТИТЕ СТАЗЕ И СТЕПЕНИЦЕ!
Редовно чистите снег и лед са прилаза, стаза и степеница. Користите со, песак или средства за отапање леда, како бисте спречили стварање клизавих површина. Адекватно државање стаза по којима се крећете смањиће ризик од настанка незгоде.
ИЗБЕГАВАЈТЕ НЕОЧИШЋЕНЕ ПОВРШИНЕ!
Ходајте по осветљеним површинама, пре свега оним које су очишћеме од леда. Међутим, имајте у виду да чак и на овим површинама може бити делова са снегом и ледом који се није отопио, и сходно томе увек будите на опрезу и ходајте полако – ситним корацима, како бисте избегли неочекивани пад. Избегавајте неравне површине колико год је могуће. Избегавајте степенице или ивичњаке са ледом. Обратите пажњу на постојање тзв. црног леда!
ПРАВИЛНО ХОДАЈТЕ ПО СНЕГУ И ЗАЛЕЂЕНИМ ПОВРШИНАМА!
Уколико немате другог избора и морате да пређете преко залеђене површине придржавајте се следећег:
• Ходајте полако и правите мање кораке.
• Останите сконцентрисани и гледајте испред себе. Немојте разговарати мобилним телефоном, нити куцати поруке док ходате.
• Немојте носити велики терет како не бисте изгубили равнотежу.
• Руке треба да буду слободне како би вам помогле у одржавању равнотеже- немојте их држати у џеповима!
• Избегните искушење да потрчите како бисте стигли на превоз и не претрчавајте преко пешачког прелаза (посебан опрез када ходате преко белих површина на зебри).
ХОД ПИНГВИНА
Приликом нормалног хода центар наше равнотеже је у средини тела и наша телесна тежина се подједнако распоређује на обе ноге. Овакав начин хода по леду приморава наше ноге да носе телесну тежину под оштрим углом у односу на подлогу, што може резултовати веома незгодним падовима и повредама. Променом начина хода можете избећи овакве падове. Стручњаци за безбедност широм света препоручују ходање попут пингвина, пошто је њихов начин хода најстабилнији.
Како ходати као пингвин? Раширите стопала мало више него што је уобичајено и лагано се нагните унапред, како би центар равнотеже био на предњој нози, са тежиштем преко предњег стопала. Како бисте додатно побољшали равнотежу испружите руке у страну.
КОРИСТИТЕ ПОМОЋНА СРЕДСТВА!
Уколико се крећете по врло клизавим површинама, размислите о коришћењу штапова за ходање. Ова помоћна средства пружају додатну стабилност и подршку, смањујући ризик од пада.
ПОСЕБАН ОПРЕЗ ПРИЛИКОМ УЛАСКА И ИЗЛАСКА ИЗ ВОЗИЛА!
Улазак и излазак из возила у зимским условима такође се повезује са већим ризиком од настанка падова. Будите посебно опрезни и користите врата или рам свог аутомобила као подршку приликом уласка или изласка из возила. Немојте држати предмете — попут ранчева или торбица — док излазите. Пре него што узмете било који предмет, изађите из возила у потпуности .
САВЕТ ВИШЕ…
РАДИТЕ НА СВОЈОЈ РАВНОТЕЖИ И ФЛЕКСИБИЛНОСТИ!
Што су ваша равнотежа и флексибилност боље, лакше ћете избећи пад или ће последице пада бити блаже. Покушајте да редовно практикујете вежбе које ће побољшати вашу равнотежу и координацију покрета.
ЧУВАЈТЕ ЗДРАВЉЕ СВОЈИХ КОСТИЈУ!
Уношење довољних количина калцијума и витамина Д, пре свега правилном исхраном и излагањем сунцу, су веома важни за здравље костију и могу смањити вероватноћу настанка падова и ублажити њихове последице.
ИЗБЕГАВАЈТЕ УПОТРЕБУ АЛКОХОЛА И ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ!
Злоупотреба алкохола може да изазове оклизнуће и падове. С обзиром да алкохол нарушава равнотежу, моторичке вештине и правилно расуђивање, вероватноћа пада на леду након конзумације алкохолних пића се драстично повећава.
Одређени лекови такође делују на стабилност и равнотежу. Сваки лек који утиче на психофизичке способности (антидепресиви, седативи, антиконвулзиви и др.) , као и поједини лекови за побољшање кардиоваскуларне функцију, могу повећати ризик од пада. Обавезно разговарајте са изабраним лекаром како бисте сазнали да ли ваши лекови могу утицати на вашу равнотежу.
Сви ови кораци заједно могу значајно смањити ризик од падова на поледици и леду и обезбедити да зимски месеци буду безбедни за све чланове заједнице.
Запамтите, превентивне мере су кључне, и сходно томе уложите време и труд како бисте осигурали своју и безбедност других током хладних дана.
КОЛИКО ДО ПАДА ДОЂЕ…
ПОКУШАЈТЕ ДА ПАДНЕТЕ БЕЗБЕДНО!
Ако осетите да почињете да падате, трудите се да избегнете пад на колена, зглобове или леђа. Покушајте да паднете на меснати део тела- бок, задњицу или рамена. Немојте испружити руке како бисте прекинули пад јер на тај начин повећавате ризик од прелома шаке и ручног зглоба. Уколико је могуће нека вам лактови буду савијени, а тело опуштено. Опуштени мишићи помажу да се ударац након пада равномерније распореди по телу, и самим тим смањује шансе за повреду. Ако је ваше тело укочено, то може повећати ризик од прелома кости.
КАКО ТРЕТИРАТИ ПОВРЕДЕ НАСТАЛЕ УСЛЕД ПАДОВА НА ЛЕДУ
Чак и ако нисте озбиљно повређени, пад може да вам проузрокује модрице и болове данима. Ако имате велике модрице или болове у мишићима, користите RICE методу: одмор, лед, компресија и елевација. Повређени део тела треба хладити (постављањем хладне облоге или леда увијеног у тканину или кесу) и држати у повишеном положају како би се смањио оток и бол. Лекови против болова такође могу помоћи.
Имајте на уму да опоравак може трајати од неколико дана до неколико недеља. Такође запамтите да код неких повреда од падова можда нећете одмах осетити симптоме. Уколико вам се стање не побољша у року од неколико дана, обратите се вашем лекару.
Додатни савети за збрињавање повреда приликом пада:
• Одмах примените лед или хладне облоге да бисте спречили или смањили оток.
• Користите лед или хладно паковање три пута дневно најмање 10 до 20 минута.
• Почните са топлим облогама, три или четири дана након нестанка отока . Топлота помаже да се повећа проток крви, што може смањити модрице. • Имајте у виду да је за сваки опоравак потребно време!
Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини конзумирање хране још пријатнијим, јер нас таква трпеза храни и физички и емотивно. Зато треба не само за празнике већ и у животу уопште развити вештину – умереност.
Развија се у најранијем детињству учењем тј. моделом понашања да ништа није забрањено док год се конзумира у разумним количинама. Преједање је социјално прихваћена норма, али ако одступите мало од ње то вас неће чинити мање чланом породичне заједнице. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.
Није лако “преживети” период од Аранђеловдана до Св. Јована када се у великим количинама спремају различита јела. Тада се треба придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и разноврсна.
Али из вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, знамо да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.
Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана резултује већом глађу у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.
Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније.
Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.
Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).
Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.
Годишње обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 3. децембра проглашено је 1992. године Резолуцијом 47/3 Генералне скупштине Уједињених нација. Обележавање Дана има за циљ да промовише разумевање питања инвалидитета и мобилише подршку за достојанство, права и добробит особа са инвалидитетом.
Након одржане седамдесет седме седнице Генералне скупштине Уједињених нација са темом „Преломни тренутак: трансформативна решења за међусобно повезане изазове“, уз признање да се свет налази у критичном тренутку у историји Уједињених нација, констатовано је да је време да се предузму акције и пронађу заједничка решења у изградњи одрживијег и отпорнијег света за све и за генерације које долазе.
Најчешће су у тренуцима кризе, припадници рањивих група као што су особе са инвалидитетом највише искључени и препуштени сами себи. У складу са централном одредницом Агенде за одрживи развој до 2030. да „не оставимо никога иза себе“, кључно је да се кроз сарадњу влада и јавног и приватног сектора пронађу иновативна решења и за особе са инвалидитетом како би свет учинили доступнијим и праведнијим местом.Глобално обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом ове године обухвата различите теме о којима ће се говорити а које се односе на развој инклузије особа са инвалидитетом у области запошљавања, у смањењу неједнакости и инклузије у области спорта као примера добре праксе.Иновације у области запошљавања укључују знања и вештине потребне за запослење у иновативном, брзопроменљивом технолошком пејзажу и помоћне технологије које могу повећати доступност запошљавању и бити укључене у радно место. Иновације, практични алати и добре праксе за смањење неједнакости у јавном и приватном сектору укључују особе са инвалидитетом и промовисање различитости на радном месту. Област спорта је препозната као место за иновације, запошљавање и правичност. Чињеница је да је промоција здравља особа са инвалидитетом дуги низ година била занемарена област интересовања друштва у целини и опште здравствене заједнице, те је у великој мери неопходно да се истраживачи, финансијери и пружаоци здравствених услуга покрену у циљу успостављања квалитетније здравствене заштите за особе са инвалидитетом.
Циљеви програма промоције здравља за особе са инвалидитетом обухватају:
– смањење секундарних стања као што су гојазност, хипертензија, декубитус итд. одржавање функционалне независности
– пружање могућности за разоноду и уживање
– побољшање укупног квалитета живота кроз смањење еколошких баријера за добро здравље.
Како би се постигли ови циљеви, потребне су иницијативе за промоцију здравља у заједници за особе са инвалидитетом, колективни напори који би могли да обогате животе особа са инвалидитетом, као што су нпр. проширење услуга у центрима за рекреацију, промоција добре здравствене праксе за особе са инвалидитетом, оснаживање особа са инвалидитетом да преузму контролу над сопственим здрављем.
У Републици Србији, Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом за период од 2020. до 2024. године је предвиђен низ мера и активности чија би реализација допринела остварењу три посебно истакнута циља: повећаној друштвеној инклузији особа са инвалидитетом, обезбеђењу уживањa права особа са инвалидитетом на пословну способност и породични живот на равноправној основи са другима и ефикасној заштити од дискриминације, насиља и злостављања, и системском увођењу перспективе инвалидитета у доношење, спровођење и праћење јавних политика.
На основу процена Европске агенције за реконструкцију из 2006. године, у Републици Србији живи између 700.000 и 800.000 особа са инвалидитетом, што је и просечан број особа са инвалидитетом у земљама ЕУ (између 8 – 12% од укупног броја становника). „У друштву су широко раширене предрасуде и стереотипи о особама са инвалидитетом, чему значајно доприносе медији, а запослени у институцијама система свој рад још увек заснивају на медицинском моделу инвалидитета. Теме о значењу, природи и последицама инвалидитета нису заступљене у образовним програмима. На универзитетима друштвено-хуманистичких наука не постоје студије инвалидитета (eng. disability studies), које се као посебна академска дисциплина изучавају на многим универзитетима у свету, што за последицу има низак ниво знања будућих професионалаца о социјалном конструкту инвалидитета. Жене са инвалидитетом су у ризику од вишеструке дискриминације, невидљиве су у јавној сфери, не учествују у довољној мери у јавном и политичком животу, суочавају се са тешкоћама у остваривању својих права и изложене су родно заснованом насиљу“, Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.
Вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) је ретровирус који узрокује стечени синдром имунодефицијенције – АИДС, који карактерише опадање способности имунског система организма. ХИВ спада у лентивирусе. Припада фамилији вируса Ретровирида, одфамилији Лентивирида – једна од три субфамилије ретровируса, за које је карактеристично да су то спори вируси, што значи да се дуго задржавају у домаћину и доводе до споре прогресије болести. Ван домаћина, овај вирус може да преживи свега неколико секунди и посебно је осетљив на топлоту.
ХИВ инфицира имунски систем, узрокујући прогресивно оштећење и на крају га чини неспособним да се бори против инфекција. Вирус се везује за ћелије имунског система и ћелије централног нервног система. Главне ћелије нашег имунског (одбрамбеног) система које ХИВ инфицира зову се “Т помоћнички” лимфоцити. Како оне координишу све друге имунске ћелије свако оштећење или губитак Т помоћничких лимфоцита озбиљно нарушава целокупан имунски систем.
Начини преношењаХИВ инфекције
Човек је једини резервоар ХИВ инфекције. ХИВ не може да преживи дуго изван људског тела (на површини тела, предмета и слично), и не може да се умножава изван људског организма. Од овог вируса не могу да оболе животиње, нити се са њих вирус може да пренесе на било који начин.
Извор инфекције за човека су различите људске излучевине, јер се вирус може наћи у свим телесним течностима људског организма. Међутим, иако се ХИВ може наћи у скоро свим телесним течностима, он се не може пренети уколико оне немају ту минималну количину вируса која може изазвати инфекцију. Најмања количина вируса која је потреба да би се нека инфекција пренела назива се “минимална инфективна доза”.
Количина вируса које се могу наћи у појединим телесним течностима зависе од:
Стадијума болести (у асимптоматској ХИВ инфекцији количина слободних вируса у телесним течностима је мања него код манифестне болести – АИДС-а) и врсте телесне течности.
Концентрације вируса који се налазе у различитим телесним течностима која је представљена је следећим редом: Крв > сперма > вагинални секрет > мајчино млеко > пљувачка > плодова вода > мождана течност > зглобна течност > сузе > зној. Извор инфекције за човека најчешће су ипак крв и крвни деривати, вагинални секрет, сперма (и перејакулаторна течност) и мајчино млеко. У осталим телесним течностима концентрација вируса је толико мала, да је заражавање преко њих занемарљиво.
ХИВ се обично не налази у мокраћи због њеног изузетно киселог ph
Вируса нема у ноктима и длакама.
Најчешћи начин преношења ХИВ инфекције је сексуални контакт. У сперми ХИВ позитивног мушкарца, као и у вагиналном секрету жена које су инфициране, налази се довољан број ћелија инфицираних ХИВ-ом да се и чак сексуалним контактом пренесе инфекција. ХИВ инфекција се може пренети и крвљу (најчешће употребом истог шприца за интравенско уношење психоактивних супстанци) и са мајке на дете (током трудноће, порођаја и дојења новорођенчади, уколико је мајка ХИВ позитивна). Преношење ХИВ инфекције преко трансфузије крви или крвних деривата изузетно је ретко, јер се и крв, као и ткива и органи за трансплантацију узимају само од особа које нису инфициране ХИВ-ом, поготово од 1987. године када је у нашој земљи законски регулисана контрола свих продуката крви, ткива и органа на ХИВ.
ХИВ се НЕ преноси:
Преко ваздуха и воде
Руковањем, грљењем, љубљењем
Дељењем прибора за јело, посуда и постељине
Пљувањем, кијањем и кашљањем
Преко уједа инсеката (комараца, крпеља) или животиња
Коришћењем заједничког тоалета, базена или сауне
ХИВ се не може пренети кроз здраву, неоштећену кожу
Разлика између ХИВ инфекције и АИДС-а
Битно је нагласити да ХИВ и АИДС нису исто. ХИВ је вирус који може да изазове инфекцију, док је АИДС стање. Такође, док се АИДС не може пренети са једне особе на другу, вирус ХИВ-а може. Зараза ХИВ-ом може да доведе до развоја АИДС-а, али исто тако особакојаимаХИВ, неморадаимаиАИДС. Са друге стране,особакојаимаАИДС, тј. сиду, имаиХИВ.
Особа која има ХИВ инфекцију (ХИВ позитивна особа) може и десетак година бити само инфицирана вирусом, а да при томе нема никакве симптоме болести и осећа се сасвим добро. Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година од инфекције (најчешће 7 до 10, па и више година) и тек када се појаве клиничке манифестације (број ЦД4 лимфоцита падне испод 200, или ако особа већ има, или ће скоро испољити знаке неке секундарне инфекције или тумора) кажемо да је особа оболела од АИДС-а, или сиде.
АИДС је најтежа и терминална клиничка манифестација хроничне инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ). То је последњи стадијум ХИВ инфекције која се јавља када је имунски систем тела тешко оштећен због вируса. Ови називи/дефиниција болести дате су како од Светске здравствене organizacije (WHO) тако и од стране Центра за контролу болести у САД (ЦДЦ – Центер оф Дисеасе Цонтрол) да би се потпуно одвојила ХИВ инфекција од АИДС-а.
ФакториризиказадобијањеХИВинфекције
Статистике показују да је у односу на општу популацију ризик од инфицирања ХИВ-ом 35 пута већи међу особама које убризгавају дроге путем инјекције, 30 пута већи за жене које се баве проституцијом, 28 пута већи међу хомосексуалним особама и 14 пута већи међу трансродним особама.
Људи који су у већем ризику да се заразе ХИВ-ом укључују:
особе са тренутним или претходним партнером са ХИВ-ом
особе са садашњим или претходним партнером који је из области са високом стопом ХИВ-а
људе који су из области са високом стопом ХИВ-а
људе који се баве хемисексуалним сексом (користе дрогу да помогну или побољшају секс)
мушкарце који имају незаштићени секс са мушкарцима
жене које имају незаштићени секс са мушкарцима који имају секс са мушкарцима
људе који убризгавају дрогу и деле опрему за дрогирање
особе које имају незаштићени секс са неким ко је убризгао дрогу и делио опрему за дрогирање
особе које деле сексуалне играчке са неким ко је заражен ХИВ-ом
особе са историјом полно преносивих инфекција, хепатитисом Б или хепатитисом Ц
особе које су имале више сексуалних партнера
људе који су примили трансфузију крви, трансплантацију органа или ткива, или друге процедуре склоне ризику у земљама које немају јак скрининг за ХИВ
здравствене раднике који би се случајно уболи инфицираном иглом – али је овај ризик изузетно низак
бебе рођене од родитеља са нелеченим ХИВ-ом
Да бисте смањили ризик од преношења ХИВ-а и других инфекција потребно је да:
редовно и на прописан начин узимате АРВ терапију – јер терапија је најбоља превенција ХИВ-а
редовно проверавате виремију (на шест месеци)
се тестирате на друге полно преносиве болести (то можете чинити приликом редовних прегледа и чешће ако сте били у ризику)
користите кондоме (уз лубрикант) правилно и сваки пут када имате сексуални однос
избегавате прекомерну употребу алкохола или дрога приликом секса
пажљиво бирате сексуалне партнере који схватају ризик од полно преносивих инфекција и користе заштиту
подстичите своје партнере да се тестирају на полно преносиве инфекције
уколико убризгавате дроге никада не делите игле или прибор са било ким.
ХИВ симптоми и стадијуми/фазе болести
Нездрав начин живота, неспавање, нередовна и неадекватна исхрана, стресови, постојање других инфекција или болести (пре свега полно преносивих инфекција) могу да веома убрзају појаву клиничких симптома ХИВ инфекције.
Како имунски систем губи борбу са вирусом јављају се и први симптоми болести. У почетку, симптоми су благи а како имунски систем више пропада и симптоми се погоршавају и постају све тежи.
ХИВ инфекција пролази кроз више стадијума/фаза које се генерално могу рашчланити на четири засебне фазе: акутна (примарна) ХИВ инфекција; затим следи дуг латентни период без готово икаквих симптома (клинички асимптоматска фаза), симптоматска фаза ХИВ инфекције, и на крају долази до слома имунског система и појаве различитих „опортунистичких“ инфекција и тумора – фаза прогресије из ХИВ позитивности у АИДС.
ДијагнозаХИВ/АИДСа
ХИВ је први пут дијагностикован 05. јуна 1981. године у Центру за контролу болести (ЦДЦ) у Атланти, у САД, који је дефинисао појаву новог, до тада непознатог обољења (касније названог) АИДС. Почетак епидемије ХИВ/АИДС-а везује се за овај датум. У Србији се подаци о оболелима од ХИВ инфекције воде од 1984. године. Ове податке редовно прати и на свом сајту објављује Институт за јавно здравје Републике Србије “Милан Јовановић – Батут”.
ХИВ инфекција се може дијагностиковати једноставним тестом. Приликом преношења ХИВ-а, имунски систем производи антитела против вируса. Тест крви може да открије та антитела како би се утврдило да ли је вирус присутан. Може проћи неколико недеља након преноса да тест на ХИВ антитела буде позитиван.
Штајепериодпрозора?
Периодпрозораје временски период од момента када се догодила инфекција до тренутка када се стандардним тестовима могу открити антигени и антитела на ХИВ.
У овом периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за ХИВ. Данас се користе савремени тестови 4. генерације (тзв. Цомбо Аг-Ат тестови) за које је период прозора између 4 и 8 недеља. У овом периоду ХИВ инфекција протиче незапажено, тако да особа која је инфицирана, најчешће, не зна да је вирус у њој. Важно је истаћи да у овом “периоду прозора”, постојиинфекцијаидауобичајенотестирањенеоткриваприсуствоантитела, пајезбогтогаинфициранаособанесамоспособнадапренесевирусдругојособи, већсепериодпрозорасматра „најинфективнијимпериодом“ у смислу лакоће преношења вируса. Инфицирана особа је заразна од самог почетка. Прецизније, особа је најзаразнија на самом почетку инфекције и у крајњем стадијуму ХИВ инфекције, односно када добије АИДС.
У периоду прозора количина антитела све време постепено расте, тако да 6 месеци од инфекције количина им је довољна да би се стандардним тестовима доказала. У периоду прозора ова антитела су углавном везана за поједине делове вируса тако да и поред тога што постоје не могу се доказати. Период прозора траје различито у зависности од тзв. имунолошке реактивности одређене особе, односно од способности те особе да брзо и адекватно реагује на присуство вируса тј. да створи антитела. Значи, колико брзо и у којој количини ће одређена особа да створи антитела на ХИВ потпуно је индивидуално. То зависи од многих познатих и непознатих биолошких фактора и домаћина и вируса, а између осталог од животног доба, општег стања организма и исхрањености. Према томе, једна млада, до заражавања здрава особа може да створи брже антитела од једне старе особе, које је већ и пре тога била слаба и изнемогла, болешљива, лоше ухрањена.
ХИВ/АИДСиинфекције
Већина стања која погађају особе са АИДС-ом су опортунистичке инфекције које генерално не погађају здраве људе. Опортунистичкеинфекције су инфекције које се јављају као последица пада отпорности организма, најчешће изазване “најбаналнијим” микроорганизмима.
Четири главне врсте опортунистичких инфекција су:
бактеријске инфекције, као што су пнеумонија или туберкулоза (ТБ)
гљивичне инфекције, као што су орални дрозд и пнеумоцистична пнеумонија (ПЦП)
паразитске инфекције, као што је токсоплазмоза
вирусне инфекције, као што је шиндра, тешки и болни осип коже (узрочник је херпес зостер)
Људи са узнапредовалим ХИВ-ом такође имају већи ризик од развоја неких облика рака, као што је рак лимфног система (лимфом).
Лечење ХИВ-а је важно за смањење ризика од рака и дуготрајних стања, као што су кардиоваскуларне и респираторне болести. Ако пушите, престанак је такође важан за смањење ових ризика
Прогноза, терапија и лечење ХИВ инфекције
Већина људи са ХИВ-ом не развије АИДС јер узимање лекова против ХИВ-а на прописан начин зауставља напредовање болести.
Без лекова против ХИВ-а, 80-90% оболелих од АИДС-а обично преживи око 3 – 5 година. Међутим, када неко има опасну опортунистичку инекцију, очекивани животни век без лечења пада на око годину дана. Лек за ХИВ и даље може да помогне људима у овој фази ХИВ инфекције, а може чак бити и спасоносан. Особе који започну лечење против ХИВ-а убрзо након што добију ХИВ имају више користи – зато је тестирање на ХИВ изузетно важно.
Терапија ХИВ инфекције
Нажалост, тренутно не постоји лек за ХИВ/АИДС, али постоје лекови који могу контролисати инфекцију и спречити напредовање болести.Једном када добијете инфекцију ваше тело не може да је се реши. Међутим, постоји много лекова који могу да контролишу ХИВ и спрече компликације.
Ови лекови се називају антиретровируснатерапија (АРТ). Антивирусни третмани за ХИВ су смањили смртност од АИДС-а широм света, а међународне организације раде на повећању доступности нових мера.
ХИВпревенцијаизаштита
Постоји много лаких и ефикасних начина за спречавање ХИВ-а. Важно је да пронађете праву методу превенције, или комбинацију метода, која ће бити одговарајућа за вас и ваше сексуалне партнере. Како бисте умањили ризик да се заразите ХИВ вирусом, обавезно користите кондоме приликом сексуалног односа, не мењате често сексуалне партнере, уколико желите да се тетовирате или ставите пирсинг, пажљиво одаберите место где ћете то урадити јер је важно да опрема буде стерилна.
Кондоми
Традиционално, „сигуран“ или „заштићени секс“ је изједначен са употребом кондома. Коришћење кондома је и даље најјефтинији, најприступачнији, сигурнији и практичнији начин за спречавање сексуалног преноса ХИВ-а и неких других сексуално преносивих инфекција (СПИ). Кондоми су широко доступни у већини апотека, супермаркетима или у неким невладиним организацијама. Када се правилно користе током сваког сексуалног односа, кондоми спречавају пренос ХИВ-а, као и већину других СПИ (као што су гонореја, кламидија и сифилис), код жена и мушкараца. Кондоме треба користити са средством за подмазивање (лубрикант) на бази воде или силикона, јер то смањује шансе да кондом пукне и може повећати задовољство за сексуалне партнере. Женски кондом или унутрашњи кондом, такође је одличан начин да се спречи ХИВ и СПИ. Унутрашњи кондоми се могу користити за вагинални или анални секс.
Избегавање коришћења дрога
Редовно тестирање
Редовно тестирање на ХИВ и друге полно преносиве инфекције може помоћи да се раније пронађу инфекције и да се спречи њихово преношење другима.
КадасерадитестирањенаХИВ?
Тестирање на ХИВ, које се назива и “ХИВ скрининг”, једини је начин да сазнате да ли имате вирус. Према препоруци Центра за контролу болести требало би да се тестирате чешће – најмање једном годишње – ако сте у већем ризику да добијете ХИВ, уколико:
сте имали неколико сексуалних партнера од вашег последњег тестирања на ХИВ
сте имали незаштићен интимни однос са неким ко је или, ко би могао бити ХИВ позитиван, укључујући некога чију сексуалну историју не знате
убризгавате дрогу помоћу игле, шприца или другог уређаја који је неко други први употребио
сте имали или се тестирате на туберкулозу, хепатитис или било коју полно преносиву болест, укључујући сифилис, гонореју, хламидију или херпес
Светски дан деце први пут је установљен 1954. године и обележава се 20. новембра сваке године са циљем промоције међународног заједништва, и ширења свести о важности напора који се улажу у добробит деце.
20.Новембра 1959. године Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета. Тг истог датума 1989. године је и Генерална скупштина УН усвојила Конвенцију о правима детета.
Од 1990. године, Светски дан детета такође обележава годишњицу датума када је Генерална скупштина УН усвојила и Декларацију и Конвенцију о дечијим правима.
Мајке и очеви, наставници, медицинске сестре и лекари, представници владиних тела и активисти цивилног друштва, верске старешине и старешине заједница, професионалци у медијима, као и сами људи и деца, могу играти важну улогу у томе да Светски дан детета буде релевантан за њиховo друштвo, заједницу и читаву нацију.
Светски дан детета нуди сваком од нас инспиративно полазиште за заговарање, промоцију и прославу дечјих права.
Овим поводом, из године у годину, УНИЦЕФ и партнери позивају владе земаља чланица да усвоје план од шест тачака за заштиту наше деце:
Обезбеђивање могућности свој деци да уче, што укључује и затварање дигиталног јаза.
Гарантовање приступа здравственим и прехрамбеним услугама, као и вакцинама.
Подршка и заштита менталног здравља деце и младих и искорењивање злостављања, родно заснованог насиља и занемаривање деце.
Повећање приступа чистој води, санитарним условима и хигијени.
Осигуравање инклузивног опоравка за сву децу.
Додатни напори да се подрже деца и њихове породице које живе у регионима погођенима ратом и оружаним сукобима, катастрофама и расељавањем.
Доста тога се чини на унапређењу положаја деце, али далек је пут до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву, искључена су из образовног система и друштва.
Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање равноправних услова за живот, здравствену заштиту, социјално благостање, доступно квалитетно образовање, додатну подршку, игру и дружење задатак су сваког од нас а не само родитеља и запослених у институцијама.
Време је да се генерације окупе и да поново замисле тип света који желимо да створимо.
