СВЕТСКИ ДАН СПАВАЊА

svetski dan spavanja

На наше здравље утичу физичка активност, исхрана, али и добар сан.

Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући, а сваке године, у марту месецу, обележава се Светски дан спавања, намењен упознавању опште и стручне јавности широм света са утицајем спавања на наше здравље.

Квалитетан сан представља неизоставан фактор доброг здравља, али и привилегију која је у данашње време угрожена навикама и ритмом модерног живота.

Има дана када нам се чини да смо стално уморни. Главобоља, недостатак енергије, исцрпљеност често су последице лошег сна.

Проблеми са спавањем представљају глобалну епидемију која угрожава здравље и квалитет живота до 45 одсто светске популације.

Како сан утиче на наше здравље?

Свако од нас готово трећину свог живота проведе спавајући. Спавање је основна људска потреба, биолошки услов за људски живот – поред хране, воде и ваздуха, здрав сан је јако битан за наше опште здравље и добробит.

Будући да је сан укључен у бројне физиолошке процесе, недовољно трајање и лош квалитет сна имају значајан негативан утицај на наше здравље, и краткорочно и дугорочно. Ефекти лошег квалитета сна следећег дана укључују негативан утицај на нашу пажњу, памћење и учење.

Дугорочни ефекти лошег квалитета или недостатка сна су повезани са бројним обољењима и штетним здравственим исходима – повећањем телесне тежине и гојазношћу, дијабетесом и другим метаболичким поремећајима, упалама, кардиоваскуларним болестима, ослабљеним имунитетом, поремећајима менталног здравља- попут депресије, анксиозности и психоза.

Три основна елемента здравог и квалитетног сна су:

  • Трајање: Дужина (број сати ) спавања у току ноћи – треба да буде довољна да особа буде одморна следећег дана и да неометано обавља своје активности.
  • Континуитет: Фазе (периоди) спавања треба да буду континуиране, без прекидања (фрагментације сна) .
  • Дубина: Сан би требало да буде довољно дубок да делује регенеративно (исцељујуће) на наш организам.

Разумевање начина на који недостатак сна утиче на здравље пружиће Вам могућност да донесете здравије одлуке и направите здравије изборе за Вас и Вашу породицу.

Кратко трајање сна је повезано са лошим менталним здрављем, узрокује оштећење радне меморије и наше извршне функције. Али, поред дужине спавања за свакодневно функционисање неопходно је да наш сан буде и квалитетан.

svetski dan spavanja

Квалитетан сан је одговоран за будност, боље функционисања следећег дана и бољи квалитет живота уопште.

Знаци лошег квалитета сна укључују присуство умора након буђења, чак и након што сте довољно спавали, стално буђење током ноћи и појављивање различитих симптома и знакова поремећаја сна (попут хркања или дахтања, немирног спавања и сл.).

Побољшању квалитета сна могу помоћи боље навике спавања или дијагноза и лечење неког од поремећаја спавања који можда имате (несаница, опструктивна апнеја- прекиди дисања- у току сна и сл.).

Већина поремећаја спавања се може спречити или лечити, али мање од једне трећине оболелих потражи стручну помоћ.

Зашто је битно да време одласка на спавање буде у исто или приближно време?

Особе које често мењају време одласка на спавање, а самим тим и образац изложености светлости/тами, могу доживети неусклађеност између циркадијалног система и циклуса спавања/будности, пошто је нашем унутрашњем циркадијалном сату потребно време да се прилагоди како би планирао промене. Таква неусклађеност може имати негативан ефекат на когнитивне функције (опажање, пажњу, учење, памћење и сл.), али и на укупно психофизичко функционисање и здравље нашег организма.

Како промене животне средине и стрес утичу на наш сан?

Док су спорадичне промене у сну и сањању нормалне, а сан природно реагује на промене животне средине, екстремни фактори и трауматска искуства могу довести до озбиљних промена у обрасцима спавања, укључујући измењен садржај снова или већи број ноћних мора.

Савети за бољи и квалитетнији сан

Наше понашање у току дана, а нарочито пре спавања, може имати велики утицај на наш сан. Оно нам може омогућити здрав и квалитетан сан или значајно допринети несаници и другим поремећајима спавања.

Наша дневна рутина – оно шта једемо и пијемо, лекови које узимамо, како планирамо дане и како бирамо да проведемо вечери – може значајно утицати на квалитет нашег сна. Чак и пар ситних промена може, у неким случајевима, направити разлику између чврстог сна и немирно проведене ноћи.

Ако имате потешкоћа са спавањем или желите да побољшате свој сан, покушајте да следите ове једноставне али веома ефикасне савете.

На квалитет сна може да се утиче. Стручњаци кажу да у свакодневну рутину треба да уведемо „хигијену спавања”.

  • Будите доследни. Идите у кревет у исто време сваке ноћи и устајте у исто време сваког јутра, укључујући и викенде или годишње одморе.
  • Одредите време за одлазак на спавање које ће вам омогућити најмање 7-8 сати сна у току ноћи.
  • Избегавајте обилне, калоричне и зачињене оброке у вечерњим сатима. Уколико сте гладни, поједите лагану, здраву ужину.
  • Избегавајте кофеин у вечерњим часовима. Ово укључује кафу, чај, газиране напитке, као и чоколаду.
  • Ограничите излагање јаком светлу у току вечери.
  • Избегавајте конзумирање алкохола пре спавања.
  • Смањите унос течности непосредно пре спавања.
  • Уверите се да је просторија у којој спавате тиха, мрачна, опуштајућа, угодне температуре и добро проветрена.
  • Уклоните електронске уређаје, као што су телевизори, рачунари и паметни телефони, из спаваће собе.
  • Уколико имате електронске уређаје у соби, искључите их најмање 30 минута пре спавања.
  • Уколико имате обичај да спавате у току дана, водите рачуна да вам дневни одмор не траје дуже од 45 минута.
  • Крећите се и вежбајте. Бити физички активан током дана може вам помоћи да лакше заспите ноћу, али немојте радити вежбе непосредно пре одласка на спавање.

Март 2024. – Месец борбе против рака: знањем до смањења ризика

Mesec borbe protiv raka

Заинтересованост за сопствено здравље представља интерес сваког појединца, посебно у контексту обољења чију је појаву могуће избећи превенцијом. Месец борбе против рака представља прилику да се свако од нас подстакне на размишљање о могућностима за унапређење животног стила који води, а посебно са циљем остваривања његовог здравог облика. Малигне болести, као део шире групе хроничних незаразних болести, представљају значајно оптерећење савременог друштва, и то у најразличитијим пољима – здравственом, економском, социјалном и сл. Имајући у виду да упражњавање здравих стилова живота може помоћи да се ризик за читав низ ових обољења значајно умањи, јасно је да промоција и активно заговарање здравствено повољних понашања има несумњиво важно место у јавноздравственој делатности.

Увек је од посебне важности сетити се и основних принципа лечења и превенције малигних болести – њихова примена и унапређивање омогућиће смањивање смртности од широког спектра ових стања. Једно од основних правила говори да је смртност од малигних болести мања када су откривене и лечене у раној фази. Рано откривање може се посматрати кроз две компоненте – рано постављање дијагнозе и скрининг. Рано постављање дијагнозе омогућено је тек када су три предуслова испуњена: знање пацијената о симптомима малигних болести, доступност медицинске дијагностике и правовремено упућивање на лечење. Са друге стране, скрининг програми имају за циљ откривање болести у фази пре појаве симптома, чему следе даља дијагностика и лечење. Ефективност скрининг програма је значајна, али проблем представља чињеница да из различитих разлога, нису могући скрининг програми за све малигне болести. Овај податак додатно наглашава значај раног постављања дијагнозе.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2021. године од свих малигних тумора оболело 41.784 особа (22.333 мушкараца и 19.451 жена). Исте године од рака је умрло 19.979 особа оба пола, 10.974 мушкараца и 9.005 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2021. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.815 мушкараца и 2.139 жена, а умрло је 3.082 мушкараца и 1.526 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2021. години од малигних тумора дојке оболело 4.447 и умрло 1.765 жена.

Превенција и рано отркивање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

•        30 – 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика

•     Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету.

•       Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.

•   Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)

•        Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.

•       Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 % смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца). У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Међународни дан деце оболеле од рака – 15. фебруар 2024.

Međunarodni dan dece obolele od raka

Обележавање Међународног дана деце оболеле од рака, носи значај који се огледа у више различитих поља – подизањем свести у друштву о важности малигних болести у дечјем узрасту доприноси се квалитетнијем укључивању свих појединаца у решавање најважнијих питања, која се првенствено огледају у оснаживању напора за обезбеђење неопходне дијагностике, лечења и неге оболелих, али и пружању потребне подршке породицама. Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.

Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести.

Međunarodni dan dece obolele od raka

Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана.

Međunarodni dan dece obolele od raka

31. јануар – Национални дан без дувана 2024. Бројање дана без дувана је бројање корака ка здрављу

DAn bez duvanskog dima 2024. godine

У Србији се сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Ове године, не по први пут, овај датум се обележава под слоганом „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”, са циљем постизања континуираног здравствено-промотивног деловања и слања јасних порука у вези са штетношћу конзумирања свих дуванских производа. Поред недвосмисленог указивања на непосредне штетне ефекте саме употребе дувана, као и изложености дуванским производима, ова кампања има за циљ да посебно нагласи непроцењив и вишеструки значај престанка пушења – како за саме пушаче, тако и за њихово непосредно окружење, али и за ширу заједницу.
Пушење је доказано један од најзначајнијих појединачних фактора ризика који утиче на превремено оболевање, али и умирање у свету и код нас. Деценијама уназад, чврсто су утемељени докази да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних и обољења респираторног система, док је директна веза између пушења и преко 20 типова малигних обољења такође научно доказана.
И поред Оквирне конвенције о контроли дувана, коју је током скоро две деценије од доношења, потписало преко 160 земаља, на свету и даље пуши око 1,3 милијарде људи, при чему је важно нагласити да скоро 80% пушача живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражавајућ је и податак да 8 милиона људи широм света сваке године превремено умре услед употребе дувана, а чак око 1,2 милиона само од последица изложености дуванском диму.
Резултати последњег Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, показују да је наша земља, када је реч о пушењу, у не баш славном европском, али и светском врху. И поред благог пада у односу на резултате ранијих истраживања, 2019. године пушило је 31,9% становника Србије старијих од 15 година. У прилог овом неславном податку, важно је нагласити и да у нашој земљи најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката пушења.
Према подацима из истог истраживања, сваки четврти пушач је покушао да остави пушење, док је скоро 60% њих било забринуто за сопствено здравље због штетних последица пушења. Податак да је у Србији у 2019. години само 30,1% пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем и адекватним усмеравањем здравствено-едукативног рада на ову тему, како унутар самих здравствених установа, тако и изван њих.
Зависност од дувана испољава бројне одлике хроничне болести, што је важно добро разумети и увек озбиљно разматрати како би се извршила одговарајућа процена и одабрао најбољи третман за одвикавање.
Деловање на тему контроле дувана, превенције и одвикавања од пушења, може се вршити на више нивоа – од међународног, који се постиже конвенцијама које прокламују заједнички став струке, преко националног, који се манифестује кроз доношење и спровођење стратешких планова и одговарајуће регулативе на нивоу здравственог система, преко локалног деловања – кроз разноврсне иницијативе и интерсекторску сарадњу, све до деловања на нивоу појединца.
Захваљујући све стриктнијим регулативама широм света, током последњих пар деценија, популарност и заступљеност традиционалних цигарета се евидентно смањује, нарочито у развијенијим земљама. Такав тренд навео је дуванску индустрију да трага за новим производним решењима. Нови производи се, од стране произвођача, нуде као савремена и атрактивна, једноставна и угодна помоћ при одвикавању од пушења, али и као здравија алтернатива обичним цигаретама, што представља нови велики изазов у области контроле дувана. Оно што посебно брине када су у питању ови производи јесте убрзани раст њихове популарности у популацији адолесцената и младих, који се поводе управо атрибутом „безбедније и здравије алтернативе“, без довољно поузданих и релевантних информација које би поткрепиле такве маркетиншке тврдње.
У нашој земљи, према резултатима ESPAD истраживања из 2019. године, електронске цигарете је током живота пробало чак 17,7%, а загреване дуванске производе 7% шеснаестогодишњака у Србији. Скоро три четвртине ученика електронске цигарете је пробало из радозналости, а више од трећине њих сматра да оне нису штетне по здравље. Према нешто новијим подацима, из HBSC истраживања, из 2022. године, долазимо и до потврде већ постојећег емпиријског утиска да је међу младима узраста 16 година, сада дефинитивно заступљењије коришћење електронских него традиционалних цигарета, што упозорава на огромну јавноздравствену претњу коју доносе нови трендови.
Све поменуто указује на важност и истиче потребу за сталним актуелизовањем теме превенције пушења и контроле дувана, на потребу за континуираним и интензивним спровођењем здравствено-едукативних активности на свим нивоима и међу свим популационим групама. У свему томе, не сме се занемарити ни значај престанка пушења као једног од најважнијих корака у превенцији превременог оболевања и умирања. Важно је нагласити да програми подршке при одвикавању од пушења морају бити засновани на доказима, вођени и контролисани од стране релевантних стручних лица, а не обликовани непровереним новим трендовима које осмишљава и диктира управо онај ко је и творац целог проблема – дуванска индустрија.
Контрола дувана је дуга и бескомпромисна борба која захтева ангажовање сваког појединца, али и учешће што више чинилаца из свих сфера јавног живота са само једним јасним и недвосмисленим циљем, а то је креирање окружења која подржавају здравији избор – живот без дувана. Сваки дан без дувана нас макар мало приближава том циљу.

XVIII Европска недеља превенције рака грлића материце 2024.

mesec borbe protiv raka grlića materice

У јануару се сваке године, почевши од 2007, обележава Европска недеља превенције рака грлића материце. Иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске недеље превенције рака грлића материце.  У нашој земљи овај значајан датум ће осамнаести пут заредом бити обележен у периоду од 22-28. јануара 2024. године.

Слоган овогодишње кампање је „ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“, а она има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

 За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава превенцију карцинома грлића на више нивоа – мерама којима се спречава појава овог обољења, као и оним које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.Рак грлића материце, и поред доказаних мера превенције, већ дуги низ година наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. Имајући у виду да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном трећем месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.

У нашој популацији један од значајних фактора који доприносе великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест узнапредовала. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.

Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!

Редовни гинеколошки прегледи, спровођење програма организованог скрининга и вакцинација против ХПВ, имају највећи значај у превенцији ове болести!

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

•    крварење у току и након сексуалног односа

•    крварење између две менструације

•    продужено менструално крварење

•    крварење након менопаузе

•    појачани вагинални секрет и поред примењене терапије

•    поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића

•    бол у крстима или нози, отицање ногу

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).

Постоји преко 200 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.

У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!

Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.

Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД-а, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа је појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.

У Србији активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од  9 до19 година.

Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.

КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?

Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:

•    пушачи,

•  са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),

•    које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота)

•    које су имале велики број сексуалних партнера,

•    које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),

•    које не иду на редовне контролне прегледе,

•    које више година користе оралне контрацептиве,

•    са прекомерном телесном тежином,

•    са честим упалама вагине и материце.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!

ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.

Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.

КАКО МОЖЕТЕ ДА СМАЊИТЕ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

•    Одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога;

•    Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);

•    Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;

•    Вакцинисањем против ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.

Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!

mesec borbe protiv raka grlića materice

Шта је високи крвни притисак- ХИПЕРТЕНЗИЈА?

visoki krvni pritisak

Под хипертензијом се најчешће сматрају вредности систолног крвног притиска >140ммХг и дијастолног крвног притиска >90ммХг.

Крвни притисак се мери у седећем положају, а рука на којој се мери крвни притисак треба да буде ослоњена на чврсту подлогу у нивоу срца. Пре мерења крвног притиска, особа треба да седи опуштено бар 5 минута.

Шта утиче на појаву високог крвног притиска? Различити фактори ризика су повезани са настанком хипертензије непознатог узрока:

-присуство хипертензије код једног или оба родитеља директно је повезано са појавом хипертензије;

-учестала или стална нервна напетост;

-прекомеран унос соли и масти у исхрани;

-прекомерно конзумирање алкохолних пића;

-гојазност;

-недовољна физичка активност.

Симптоми и знаци хипертензије

Велики број особа не зна да болује од хипертензије, јер симптоми и знаци овог обољења дуго могу да изостану или да буду благо изражени. Чести почетни симптоми су главобоља у потиљачном пределу, осећај тежине у глави, вртоглавица, несвестица, топлина у лицу, крварење из носа, зујање у ушима, лупање срца, несаница и др.

У даљој фази болести могу се испољити пролазни поремећаји вида, недостатак ваздуха при напору или мировању и друге тегобе које су последица оштећења срца, мозга или бубрега.

Како да контролишете ваш крвни притисак у неколико корака:

Пазите шта једете

visoki krvni pritisak

Једите разноврсно, повећајте унос воћа и поврћа: процес старења и промене у начину живота утиче на врсту хране које се користи у исхрани. Усамљеност, досада, депресија и брига о будућности могу довести до занемаравања правилне исхране, прескакања оброка и лоших навика у исхрани уопште.

Избегавајте унос хране богате засићеним мастима, транс мастима и солима, која повећава ризик од настанка срчаног или можданог удара: Наиме, превише масти води до запушења артерија док много соли у исхрани доводи до повишеног крвног притиска.

Контролишите своју телесну тежину: са старењем тело сагорева мање калорија. Прекомерна телесна тежина представља напор за рад срца и повећава ризик за настанак болести срца, повишеног крвног притиска, шећерне болести и високог холестерола.

Редовно вежбање и умерен унос хране богате хранљивим материјама може да помогне у одржавању пожељне телесне тежине.

Редовно контролишите крвни притисак

Вредности крвног притиска, холестерола и других показатеља показују тенденцију пораста са годинама старости.

Посетите вашег изабраног лекара, који ће вам измерити крвни притисак, телесну тежину, обим струка и дати упут за лабораторију да извадите крв и одредите ниво шећера и холестерола у крви. Лекар ће вам дати савет или терапију уколико је потребно.

Обратите се свом лекару ако треба да се уради педално-брахијални индекс тест. Овим тестом се процењује пулс у крвним судовима ногу који може да помогне у дијагнози обољења периферних артерија и он је део редовног прегледа код старијих одраслих особа.

Будите физички активни

Никад није касно да се почне са вежбањем! Постепено повећавајте учесталост и интензитет физичке активности. Међутим, неопходно је да поразговарате са вашим лекаром пре почетка вежбања, како би врсту, интензитет и трајање физичке активности прилагодили вашем здравственом стању.

Код особа старости 65 и више година, физичка активност обухвата све активности од спорта и вежбања до ходања, плеса, баштованства и кућних послова. Ако не можете да урадите препоручене вежбе, због здравственог стања, покушајте да будете онолико физички активни колико вам ваше здравље дозвољава.

Ако сте неактивни или имате обољење које додатно ограничава вашу физичку активност, имаћете корист за ваше здравље и ако из категорије „без активности“ пређете у категорију „активности мањег степена”. Ако не можете да примените препоруке за физичку активност, тежите да повећате трајање, интензитет и учесталост активности које упражњавате.

Реците НЕ дувану и избегните пасивно пушење

Забраните пушење код куће и избегавајте пасивно пушење.

Са престанком пушења у року од две године смањује се ризик за настанак исхемијских болести срца. Ако вам је тешко да престанете са пушењем, потражите савет од свог лекара или стручног лица.

visoki krvni pritisak

Падови на залеђеним површинама – како се заштитити?

ledeni dani 2024,

Падови на залеђеним површинама – како се заштитити?

Поред идиличних призора и дивних снежних пејзажа, зима са собом доноси и бројне и скривене опасности које леже испод нежног белог покривача. Падови на леду један су од главних изазова са којима се сусрећемо током хладних месеци, и представљају озбиљан ризик од повреда. Без обзира да ли сте у градском окружењу, на селу или на радном месту- клизави тротоари, стазе и улице постају подлога на којој се свакодневно суочавамо с потенцијалним опасностима.

Свако може бити изложен ризику од падова на леду, али одређене категорије становништва имају додатне факторе који их чине рањивијима.

•    Старије особе: Старије особе често имају смањену равнотежу и мобилност, чиме су изложеније ризику од падова.

•    Деца: Деца су склонија неопрезном кретању, а клизаве површине повећавају опасност од падова.

•    Особе с инвалидитетом: Особе с одређеним инвалидитетом могу имати потешкоћа у одржавању равнотеже, што их чини осетљивима на клизаве површине.

•    Труднице: Труднице, због промена у равнотежи и повећане осетљивости на повреде, могу бити подложније падовима.

•    Особе с одређеним здравственим стањима: Особе с одређеним здравственим стањима попут остеопорозе, артритиса или других проблема с костима и зглобовима могу бити подложније повредама након пада на леду.

•    Радници на отвореном: Особе које раде на отвореном, попут грађевинских радника или достављача, изложене су повећаном ризику од падова на леду у току радног времена.

•    Спортисти и рекреативци: Особе које се баве зимским спортовима или рекреацијом на отвореном, као што су клизање или скијање, такође су подложне падовима на леду.

Повреде узроковане падовима могу бити различитог степена тежине, у зависности од физичког стања особе која је пала и фактора околине. Најчешће последице падова су модрице и истегнућа тетива и лигамената, али су честе и озбиљне повреде попут уганућа и ишчашења зглобова, руптура мишића, повреда леђа, прелома руку и ногу, потреса мозга и других повреда главе, а у најтежим случајевима може доћи до повреде кичмене мождине.

Придржавање одређених савета може помоћи у смањењу вероватноће настанка пада и спречавању озбиљнијих последица.

ИЗБЕГАВАЈТЕ НЕПОТРЕБНЕ ИЗЛАСКЕ!

Трудите се да без преке потребе не излазите напоље током неповољних временских услова, нарочито док површине за ходање нису адекватно очишћене.

ОБУЦИТЕ СЕ ПРАВИЛНО!

Носите топлу одећу- капут или јакну која вам прекрива највећи део тела, јер вам може ублажити пад. На рукама обавезно имајте одговарајуће рукавице, пошто оне могу спречити повреде прстију и шака.

ОБУЋА МОРА БИТИ ПРИЛАГОЂЕНА ЗИМСКИМ УСЛОВИМА!

Правилан избор обуће кључан је фактор у превенцији падова на леду.

Избегавајте обућу са глатким ђоном и штиклама. Уместо тога носите непромочине чизме или дубоке ципеле које покривају скочни зглоб и које имају неклизајућу подлогу, попут гумене, са дубоким шарама.

ОБАВЕЗНО ПОНЕСИТЕ НАПУЊЕН МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН!

Мобилни телефон ће вам бити драгоцена помоћ уколико треба да позовете некога да вам помогне, или хитну медицинску помоћ.

ИСПЛАНИРАЈТЕ ВАШЕ ВРЕМЕ!

На заказане обавезе и састанке крените раније како бисте избегли журбу и брзо ходање по леду.

ОЧИСТИТЕ СТАЗЕ И СТЕПЕНИЦЕ!

Редовно чистите снег и лед са прилаза, стаза и степеница. Користите со, песак или средства за отапање леда, како бисте спречили стварање клизавих површина. Адекватно државање стаза по којима се крећете смањиће ризик од настанка незгоде.

ИЗБЕГАВАЈТЕ НЕОЧИШЋЕНЕ ПОВРШИНЕ!

Ходајте по осветљеним површинама, пре свега оним које су очишћеме од леда. Међутим, имајте у виду да чак и на овим површинама може бити делова са снегом и ледом који се није отопио, и сходно томе увек будите на опрезу и ходајте полако – ситним корацима, како бисте избегли неочекивани пад. Избегавајте неравне површине колико год је могуће. Избегавајте степенице или ивичњаке са ледом. Обратите пажњу на постојање тзв. црног леда!

ПРАВИЛНО ХОДАЈТЕ ПО СНЕГУ И ЗАЛЕЂЕНИМ ПОВРШИНАМА!

Уколико немате другог избора и морате да пређете преко залеђене површине придржавајте се следећег:

•    Ходајте полако и правите мање кораке.

•    Останите сконцентрисани и гледајте испред себе. Немојте разговарати мобилним телефоном, нити куцати поруке док ходате.

•    Немојте носити велики терет како не бисте изгубили равнотежу.

•    Руке треба да буду слободне како би вам помогле у одржавању равнотеже- немојте их држати у џеповима!

•    Избегните искушење да потрчите како бисте стигли на превоз и не претрчавајте преко пешачког прелаза (посебан опрез када ходате преко белих површина на зебри).

ХОД  ПИНГВИНА

Приликом нормалног хода центар наше равнотеже је у средини тела и наша телесна тежина се подједнако распоређује на обе ноге. Овакав начин хода по леду приморава наше ноге да носе телесну тежину под оштрим углом у односу на подлогу, што може резултовати веома незгодним падовима и повредама. Променом начина хода можете избећи овакве падове. Стручњаци за безбедност широм света препоручују ходање попут пингвина, пошто је њихов начин хода најстабилнији.

Како ходати као пингвин? Раширите стопала мало више него што је уобичајено и лагано се нагните  унапред, како би центар равнотеже био на предњој нози, са тежиштем преко предњег стопала. Како бисте додатно побољшали равнотежу испружите руке у страну.

КОРИСТИТЕ ПОМОЋНА СРЕДСТВА!

Уколико се крећете по врло клизавим површинама, размислите о коришћењу штапова за ходање. Ова помоћна средства пружају додатну стабилност и подршку, смањујући ризик од пада.

ПОСЕБАН ОПРЕЗ ПРИЛИКОМ УЛАСКА И ИЗЛАСКА ИЗ ВОЗИЛА!

Улазак и излазак из возила у зимским условима такође се повезује са већим ризиком од настанка падова. Будите посебно опрезни и користите врата или рам свог аутомобила као подршку приликом уласка или изласка из возила. Немојте држати предмете — попут ранчева или торбица — док излазите. Пре него што узмете било који предмет, изађите из возила у потпуности .

САВЕТ ВИШЕ…

РАДИТЕ НА СВОЈОЈ РАВНОТЕЖИ И ФЛЕКСИБИЛНОСТИ!

Што су ваша равнотежа и флексибилност боље, лакше ћете избећи пад или ће последице пада бити блаже. Покушајте да редовно практикујете вежбе које ће побољшати вашу равнотежу и координацију покрета.

ЧУВАЈТЕ ЗДРАВЉЕ СВОЈИХ КОСТИЈУ!

Уношење довољних количина калцијума и витамина Д, пре свега правилном исхраном и излагањем сунцу, су веома важни за здравље костију и могу смањити вероватноћу настанка падова и ублажити њихове последице.

ИЗБЕГАВАЈТЕ УПОТРЕБУ АЛКОХОЛА И ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ!

Злоупотреба алкохола може да изазове оклизнуће и падове. С обзиром да алкохол нарушава равнотежу, моторичке вештине и правилно расуђивање, вероватноћа пада на леду након конзумације алкохолних пића се драстично повећава.

Одређени лекови такође делују на стабилност и равнотежу. Сваки лек који утиче на психофизичке способности (антидепресиви, седативи, антиконвулзиви и др.) , као и поједини лекови за побољшање кардиоваскуларне функцију, могу повећати ризик од пада. Обавезно разговарајте са изабраним лекаром како бисте сазнали да ли ваши лекови могу утицати на вашу равнотежу.

Сви ови кораци заједно могу значајно смањити ризик од падова на поледици и леду и обезбедити да зимски месеци буду безбедни за све чланове заједнице.

Запамтите, превентивне мере су кључне, и сходно томе уложите време и труд како бисте осигурали своју и безбедност других током хладних дана.

КОЛИКО ДО ПАДА ДОЂЕ…

ПОКУШАЈТЕ ДА ПАДНЕТЕ БЕЗБЕДНО!

Ако осетите да почињете да падате, трудите се да избегнете пад на колена, зглобове или леђа. Покушајте да паднете на меснати део тела- бок, задњицу или рамена. Немојте испружити руке како бисте прекинули пад јер на тај начин повећавате ризик од прелома шаке и ручног зглоба. Уколико је могуће нека вам лактови буду савијени, а тело опуштено. Опуштени мишићи помажу да се ударац након пада равномерније распореди по телу, и самим тим смањује шансе за повреду. Ако је ваше тело укочено, то може повећати ризик од прелома кости.

КАКО ТРЕТИРАТИ ПОВРЕДЕ НАСТАЛЕ УСЛЕД ПАДОВА НА ЛЕДУ

Чак и ако нисте озбиљно повређени, пад може да вам проузрокује модрице и болове данима. Ако имате велике модрице или болове у мишићима, користите RICE методу: одмор, лед, компресија и елевација. Повређени део тела треба хладити (постављањем хладне облоге или леда увијеног у тканину или кесу) и држати у повишеном положају како би се смањио оток и бол. Лекови против болова такође могу помоћи.

Имајте на уму да опоравак може трајати од неколико дана до неколико недеља. Такође запамтите да код неких повреда од падова можда нећете одмах осетити симптоме. Уколико вам се стање не побољша у року од неколико дана, обратите се вашем лекару.

Додатни савети за збрињавање повреда приликом пада:

•    Одмах примените лед или хладне облоге да бисте спречили или смањили оток.

•    Користите лед или хладно паковање три пута дневно најмање 10 до 20 минута.

•    Почните са топлим облогама, три или четири дана након нестанка отока . Топлота помаже да се повећа проток крви, што може смањити модрице. •    Имајте у виду да је за сваки опоравак потребно време!

Акредитована лабораторија ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар- сигуран партнер за сигурну будућност

ats 2023

Акредитационо тело Србије поново је доделило сертификат о акредитацији, чиме се наставља у континуитету 16 година одржавања акредитације лабораторије ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар. Овим сертификатом о акредитацији потврђује се да тело за оцењивање усаглашености Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар задовољава тачке стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17025:2017 те да је компетентно за обављање послова испитивања. Сертификат је додељен у четвртак, 21. децембра 2023. године у амфитеатру Народне банке Србије. Директор АТС-а, мр Драган Пушара, поздравио је све присутне и дао кратак осврт на активности које су обележиле ову годину. Представници лабораторије ЗЈЗ Тимок“ Зајечар препознати су и похваљени за свој труд и рад, што је резултирало потврдом о компетентности послова којима се баве.

ats 2023

Зашто је важно акредитовати услуге данас, као једини валидан начин пословања? Акредитација је начин за успостављање поверења на тржишту производа и услуга ЗЈЗ „Тимок“  Зајечар са својим корисницима. Заправо, акредитација представља независну и непристрасну оцену наше компетентности као тела која обављају послове испитивања. То је поступак којим национално тело за акредитацију утврђује да ли тело за оцењивање усаглашености ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар испуњава захтеве за обављање одређених послова оцењивања усаглашености, који су утврђени у одговарајућим српским, односно међународним и европским хармонизованим стандардима. Акредитационо тело Србије (АТС), као важна институција система инфраструктуре квалитета у Републици Србији, додељивањем компетентности телу за оцењивање усаглашености доприноси обезбеђењу квалитета и безбедности производа и услуга у нашој земљи и иностранству.

ats 2023

Бенефити акредитоване лабораторије као сигурног партнера за будућност:

  •  акредитација гарантује подизање нивоа организацијске и техничке оспособљености лабораторија за испитивање  и медицинских лабораторија;
  • са аспекта државе, акредитација је међународно признато средство за осигурање поверења у рад институција, које је држава овластила за послове оцењивања усаглашености (испитивања, еталонирања, контролисања и сертификације), у циљу заштите јавних интереса и повећања поузданости у доношењу одговарајућих одлука. Акредитација је мера за успостављање поверења на тржишту производа и услуга и елемент инфраструктуре квалитета једне земље, која повезана са европском и међународном заједницом, осигурава препознатљивост, прихваћеност и признање оцене усаглашености захтева за производе изван граница земље;
  • са аспекта привреде, акредитација обезбеђује поуздана испитивања и мерења, повећава поузданост доношења одлука на основу тих испитивања и мерења, смањује трошкове, недостатке на производима и помаже при одлучивању и процењивању ризика. Производи, сертификовани од стране акредитованих сертификационих тела, повећавају поверење потрошача, корисника производа, као и конкурентност на тржишту. Системи менаџмента, сертификовани од стране акредитованих сертификационих тела, повећавају поверење у пословање и конкурентност организације и олакшавају приступ новим тржиштимa;
  • са аспекта потрошача и корисника, акредитација пружа поверење у безбедност производа и услуга, ако су исти испитани, потврђени или под надзором компетентних организација које задовољавају међународно прихваћене критеријуме. Корисници данас траже безбедне и квалитетне производе па се произвођачи и добављачи труде да испуне специфичне захтеве. То често значи да се производи шаљу у акредитовану лабораторију, контролно или сертификационо тело ради потврђивања и провере карактеристика производа у односу на стандард или одговарајућу спецификацију.

Акредитација лабораторије Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар још једном је потврдила њену сталну бригу на унапређењу јавног здравља кроз спречавање и сузбијање водећих ризика по здравље, унапређења животне и радне околине, јачање партнерства за здравље на локалном нивоу уз све веће задовољство корисника пружањем јавно здравствених услуга, јачање здравствених система „усмерених на људе“ уз праћење међународних и европских трендова и стандарда.

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар

– МИ БРИНЕМО О ВАШЕМ ЗДРАВЉУ –

ats 2023

Како преживети празнике а не додати килограме

praznična trpeza

Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини конзумирање хране још пријатнијим, јер нас таква трпеза храни и физички и емотивно. Зато треба не само за празнике већ и у животу уопште развити вештину –  умереност.

            Развија се у најранијем детињству учењем тј. моделом понашања да ништа није забрањено док год се конзумира у разумним количинама. Преједање је социјално прихваћена норма, али ако одступите мало од ње то вас неће чинити мање чланом породичне заједнице. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.

            Није лако “преживети” период од Аранђеловдана до Св. Јована када се у великим количинама спремају различита јела. Тада се треба придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и разноврсна.

            Али из вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, знамо да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.

            Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана резултује већом глађу у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.

            Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније.

            Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.

            Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).

            Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.

Међународни дан особа са посебним потребама

Међународни дан особа са посебним потребама

Годишње обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 3. децембра проглашено је 1992. године Резолуцијом 47/3 Генералне скупштине Уједињених нација. Обележавање Дана има за циљ да промовише разумевање питања инвалидитета и мобилише подршку за достојанство, права и добробит особа са инвалидитетом.

Након одржане седамдесет седме седнице Генералне скупштине Уједињених нација са темом „Преломни тренутак: трансформативна решења за међусобно повезане изазове“, уз признање да се свет налази у критичном тренутку у историји Уједињених нација, констатовано је да је време да се предузму акције и пронађу заједничка решења у изградњи одрживијег и отпорнијег света за све и за генерације које долазе.

Најчешће су у тренуцима кризе, припадници рањивих група као што су особе са инвалидитетом највише искључени и препуштени сами себи. У складу са централном одредницом Агенде за одрживи развој до 2030. да „не оставимо никога иза себе“, кључно је да се кроз сарадњу влада и јавног и приватног сектора пронађу иновативна решења и за особе са инвалидитетом како би свет учинили доступнијим и праведнијим местом.Глобално обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом ове године обухвата различите теме о којима ће се говорити а које се односе на развој инклузије особа са инвалидитетом у области запошљавања, у смањењу неједнакости и инклузије у области спорта као примера добре праксе.Иновације у области запошљавања укључују знања и вештине потребне за запослење у иновативном, брзопроменљивом технолошком пејзажу и помоћне технологије које могу повећати доступност запошљавању и бити укључене у радно место. Иновације, практични алати и добре праксе за смањење неједнакости у јавном и приватном сектору укључују особе са инвалидитетом и промовисање различитости на радном месту. Област спорта је препозната као место за иновације, запошљавање и правичност. Чињеница је да је промоција здравља особа са инвалидитетом дуги низ година била занемарена област интересовања друштва у целини и опште здравствене заједнице, те је у великој мери неопходно да се истраживачи, финансијери и пружаоци здравствених услуга покрену у циљу успостављања квалитетније здравствене заштите за особе са инвалидитетом.

Међународни дан особа са посебним потребама

Циљеви програма промоције здравља за особе са инвалидитетом обухватају:

– смањење секундарних стања као што су гојазност, хипертензија, декубитус итд. одржавање функционалне независности

– пружање могућности за разоноду и уживање

– побољшање укупног квалитета живота кроз смањење еколошких баријера за добро здравље.

Како би се постигли ови циљеви, потребне су иницијативе за промоцију здравља у заједници за особе са инвалидитетом, колективни напори који би могли да обогате животе особа са инвалидитетом, као што су нпр. проширење услуга у центрима за рекреацију, промоција добре здравствене праксе за особе са инвалидитетом, оснаживање особа са инвалидитетом да преузму контролу над сопственим здрављем.

У Републици Србији, Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом за период од 2020. до 2024. године је предвиђен низ мера и активности чија би реализација допринела остварењу три посебно истакнута циља: повећаној друштвеној инклузији особа са инвалидитетом, обезбеђењу уживањa права особа са инвалидитетом на пословну способност и породични живот на равноправној основи са другима и ефикасној заштити од дискриминације, насиља и злостављања, и системском увођењу перспективе инвалидитета у доношење, спровођење и праћење јавних политика.

На основу процена Европске агенције за реконструкцију из 2006. године, у Републици Србији живи између 700.000 и 800.000 особа са инвалидитетом, што је и просечан број особа са инвалидитетом у земљама ЕУ (између 8 – 12% од укупног броја становника). „У друштву су широко раширене предрасуде и стереотипи о особама са инвалидитетом, чему значајно доприносе медији, а запослени у институцијама система свој рад још увек заснивају на медицинском моделу инвалидитета. Теме о значењу, природи и последицама инвалидитета нису заступљене у образовним програмима. На универзитетима друштвено-хуманистичких наука не постоје студије инвалидитета (eng. disability studies), које се као посебна академска дисциплина изучавају на многим универзитетима у свету, што за последицу има низак ниво знања будућих професионалаца о социјалном конструкту инвалидитета. Жене са инвалидитетом су у ризику од вишеструке дискриминације, невидљиве су у јавној сфери, не учествују у довољној мери у јавном и политичком животу, суочавају се са тешкоћама у остваривању својих права и изложене су родно заснованом насиљу“, Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.

Међународни дан особа са посебним потребама