Tag: HPV

1. Koliko se često javlja rak grlića materice?

Rak grlića je drugi najčešći karcinom kod žena posle karcinoma dojke.

U zemljama EU i razvijenim zemljama sveta bolest je praktično iskorenjena. Predstavlja bolest koja pripada istoriji medicine. To je postignuto opštim društvenim naporom, masovnim organizovanim programima primarne i sekundarne prevencije.

U Srbiji, nažalost, godišnje umre imeđu 300 do 900 žena od raka grlića materice.

 Incidencija obolevanja je u opsegu 12-35 novih slučajeva bolesti na 100 000 žena u određenom vremenskom trenutku (obično tokom jedne godine).

2.     Koji su faktori rizika za nastanak raka grlića materice?

• Rano stupanje u polne-seksualne odnose
• Česta promena seksualnih partnera
• Nedovoljno korišćenje zaštite pri odnosima sa novim ili nepoznatim partnerom.
• Loš socio-ekonomski status

• Šta je to Humani Papiloma Virus (HPV)?

Rak grlića materice je jedan od retkih malignih promena kod kojih se zna šta ga izaziva. Izaziva ga Humani Papiloma virus (HPV). Njega ima u preko 80 različitih sero tipova (isti virus ali malo strukrurno promenjen). HPV se deli na one serotipove sa niskim rizikom I sa visokim rizikom od nastanka karcinoma. Za nastanak raka grlića materice je neophodno prisustvo HPV-a. Karcinom grlića materice se razvija isključivo pod uticajem HPV-a, ali prisustvo HPV ne mora usloviti pojavu karcinoma. Nema karcinoma bez HPV-a, ali ima HPV bez onkološkog ishoda.

4.     Ko može dobiti HPV?

Svako ko je seksualno aktivan (ili je bio seksualno aktivan) može dobiti HPV. HPV je toliko čest da skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene ga dobiju tokom svog života, nezavisno da li su imali jednog ili više partnera tokom svog života.

5.     Koliko je potrebno da prođe od zaražavanja HPV-om do razvoja maligne bolesti?

Posle ulaska u ćeliju pa do razvoja raka treba da prođe 8 do 10 godina. Za to vreme ćelije zaražene virusom prolaze kroz premaligne promene, koje se mogu na vreme identifikovati.

6.     Šta je skrining raka grlića materice?

Skrining je masovno pozivanje ciljne populacije bez simptoma na testiranje i tumačenje testova sa ciljem da se identifikuju osobe pod visokim rizikom za nastanak maligne bolesti,  praćeno kontrolom kvaliteta i izveštavanjem. Skrining omogućava ne samo otkrivanje raka grlića materice u ranoj fazi, već i otkrivanje prekanceroznih promena, čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena. U zemljama, uglavnom razvijenim, u kojima se organizovani skrining programi uspešno primenjuju već nekoliko decenija, zabeležen je dramatičan pad smrtnosti od raka grlića materice, kao npr. u Republici Finskoj, za čak 80%.

7. Koji su metodi prevencije raka grlića materice?

Postoje primarni i sekundarni metodi prevencije. Primarna prevencija je sprečavanje nastanka bolesti (na primer vakcinacija), a sekundarna je rano otkrivanje bolesti (na primer kolposkopija ili PAP bris). Za mnoge maligne bolesti primarne prevencije nema, jer se još uvek ne zna šta ih izaziva (za razliku od infektivnih bolesti).

8.     Da li je rak grlića materice izlečiv?

Ukoliko se rak grlića materice otkrije na vreme, u premalignoj fazi, izlečiv je 100%.

9.     Da li je procedura uzimanja brisa grlića materice bolna i kako se izvodi?

Uzimanje brisa je potpuno bezbolno i bezopasno.

Po zauzimanju položaja za ginekološki pregled, pod spekulumom se četkicom uzme bris deskvamiranih (već sljuštenih) ćelija koje oblažu grlić materice i ćelija koje oblažu cervikalni kanal.

10.  Gde mogu da se testiram?

Uz overeni uput lekara specijaliste ili na svoj lični zahtev možete izvršiti testiranje u Centru za mikrobiologiju, odeljenje molekularne dijagnostike Zavoda za javno zdravlje Timok Zaječar svakog radnog dana od 07 – 10 časova.

Mi brinemo o vašem zdravlju!

Zavod za javno zdravlje “Timok” Zaječar

Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је једна од најчешћих полно преносивих инфекција. Већина (80%) сексуално активних особа бива инфицирана у неком тренутку током живота.
Хумани папилома вируси се преносе директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом сексуалним путем (контакт преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја. Инфекција се може добити у контакту са особом која нема знаке и симптоме инфекције.
Идентификовано је више од 200 типова ХПВ од којих 40 изазива промене у аногениталној регији. Највише инфицираних је у узрасту 20-25 година.
Код већине инфицираних особа (9 од 10) организам се ослободи вируса унутар 1-2 године сопственим имунолошким механизмима без третмана и последица.
У случају перзистенције вирусне инфекције изазване нискоризичним (неонкогеним) типовима 6 и 11 долази до појаве бенигних тумора (гениталне брадавице-кондиломи и папиломи ларингса) и абнормалности ћелија грлића материце ниског степена. Типови 6 и 11 проузрокују 90% свих гениталних брадавица.
У случају перзистенције вирусне инфекције изазване високоризичним (онкогеним) типовима 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58 и др. долази до појаве карцинома грлића материце и аногениталне регије (вагине, вулве, ануса, пениса), карцином корена језика, крајника, задњег зида ждрела.
Вакцина против ХПВ је у употреби од 2006. године. Исте године је регистрована у Србији.
Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима је према подацима Светске здравствене организације до новембра 2023. године уведена у 140 земаља света. Према наводима УНИЦЕФ-а вакцинација дечака је уведена у 47 земаља.
Вакцина је произведена рекомбинантном ДНК технологијом. Не може изазвати инфекцију и није онкогена. Састоји се од вирусу сличних честица које настају од копија Л1 антигена, који је адсорбован на алуминијумски адјуванс. Вакцина не садржи конзервансе и антибиотике.
ХПВ вакцине су високо имуногене и као такве подстичу стварање високог титра неутралишућих антитела, за разлику од природне инфекције након које је стварање титра антитела слабо. Више од 99% прималаца развија одговарајући ниво антитела на типове ХПВ укључене у вакцину месец дана после комплетне серије.
Вакцина је доступна у свим домовима здравља (школски диспанзер) на територији града и намењена је деци узраста 9-19 година, а првенствено деци 7. разреда основних школа. Вакцина има највећи ефекат уколико се прими пре ступања у сексуалне односе. Истраживања су такође показала да је титар антитела већи након имунизације деце у узрасту 9-15 година у односу на титар формиран након имунизација старијих девојака и младића (16-26 година).
Деци узраста од 9 до навршених 14 година живота вакцина се даје у 2 дозе са размаком од 6 месеци, а особама од навршених 15 година даје се у 3 дозе по шеми 0, 2, 6 месеци.
Серију треба комплетирати у року од годину дана.
Не препоручује се процена ХПВ статуса (ПАПА тестирање или скрининг на високо-ризичну ХПВ ДНК, тип-специфични ХПВ тестови, или ХПВ антитела) пре вакцинације.
Уколико је ХПВ вакцинација прекинута, нема потребе за понављањем доза. Уколико је изводљиво, исту ХПВ вакцину треба дати за комплетирање серије. Међутим, уколико није доступна вакцина којом је вакцинација започета, друга врста ХПВ вакцине се може дати да би се серија употпунила. Препоручена имунизација против ХПВ се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника. За лица узраста до 15 година образац сагласности треба да потпише родитељ/старатељ.
Уколико се вакцинација започне са непуних 19 година, серија од 3 дозе се комплетира такође на педијатрији Дома здравља, без обзира што вакцинисани тада може имати и навршених 19 година.
Вакцинација се не препоручује у трудноћи. Није неопходно тестирање на трудноћу пре вакцинације. Уколико жена затрудни након отпочињања серије вакцинације, следећу дозу треба одложити до завршетка трудноће. Никаква интервенција није индикована.
Жене које доје могу да приме вакцину.
Како је доказано да вакцина подстиче стварање имунолошке меморије (меморијски Б лимфоцити), нама разлога да се сумња да имунитет након комплетне имунизације траје дуже од 10 година, највероватније доживотно.