Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је једна од најчешћих полно преносивих инфекција. Већина (80%) сексуално активних особа бива инфицирана у неком тренутку током живота.
Хумани папилома вируси се преносе директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом сексуалним путем (контакт преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја. Инфекција се може добити у контакту са особом која нема знаке и симптоме инфекције.
Идентификовано је више од 200 типова ХПВ од којих 40 изазива промене у аногениталној регији. Највише инфицираних је у узрасту 20-25 година.
Код већине инфицираних особа (9 од 10) организам се ослободи вируса унутар 1-2 године сопственим имунолошким механизмима без третмана и последица.
У случају перзистенције вирусне инфекције изазване нискоризичним (неонкогеним) типовима 6 и 11 долази до појаве бенигних тумора (гениталне брадавице-кондиломи и папиломи ларингса) и абнормалности ћелија грлића материце ниског степена. Типови 6 и 11 проузрокују 90% свих гениталних брадавица.
У случају перзистенције вирусне инфекције изазване високоризичним (онкогеним) типовима 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58 и др. долази до појаве карцинома грлића материце и аногениталне регије (вагине, вулве, ануса, пениса), карцином корена језика, крајника, задњег зида ждрела.
Вакцина против ХПВ је у употреби од 2006. године. Исте године је регистрована у Србији.
Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима је према подацима Светске здравствене организације до новембра 2023. године уведена у 140 земаља света. Према наводима УНИЦЕФ-а вакцинација дечака је уведена у 47 земаља.
Вакцина је произведена рекомбинантном ДНК технологијом. Не може изазвати инфекцију и није онкогена. Састоји се од вирусу сличних честица које настају од копија Л1 антигена, који је адсорбован на алуминијумски адјуванс. Вакцина не садржи конзервансе и антибиотике.
ХПВ вакцине су високо имуногене и као такве подстичу стварање високог титра неутралишућих антитела, за разлику од природне инфекције након које је стварање титра антитела слабо. Више од 99% прималаца развија одговарајући ниво антитела на типове ХПВ укључене у вакцину месец дана после комплетне серије.
Вакцина је доступна у свим домовима здравља (школски диспанзер) на територији града и намењена је деци узраста 9-19 година, а првенствено деци 7. разреда основних школа. Вакцина има највећи ефекат уколико се прими пре ступања у сексуалне односе. Истраживања су такође показала да је титар антитела већи након имунизације деце у узрасту 9-15 година у односу на титар формиран након имунизација старијих девојака и младића (16-26 година).
Деци узраста од 9 до навршених 14 година живота вакцина се даје у 2 дозе са размаком од 6 месеци, а особама од навршених 15 година даје се у 3 дозе по шеми 0, 2, 6 месеци.
Серију треба комплетирати у року од годину дана.
Не препоручује се процена ХПВ статуса (ПАПА тестирање или скрининг на високо-ризичну ХПВ ДНК, тип-специфични ХПВ тестови, или ХПВ антитела) пре вакцинације.
Уколико је ХПВ вакцинација прекинута, нема потребе за понављањем доза. Уколико је изводљиво, исту ХПВ вакцину треба дати за комплетирање серије. Међутим, уколико није доступна вакцина којом је вакцинација започета, друга врста ХПВ вакцине се може дати да би се серија употпунила. Препоручена имунизација против ХПВ се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника. За лица узраста до 15 година образац сагласности треба да потпише родитељ/старатељ.
Уколико се вакцинација започне са непуних 19 година, серија од 3 дозе се комплетира такође на педијатрији Дома здравља, без обзира што вакцинисани тада може имати и навршених 19 година.
Вакцинација се не препоручује у трудноћи. Није неопходно тестирање на трудноћу пре вакцинације. Уколико жена затрудни након отпочињања серије вакцинације, следећу дозу треба одложити до завршетка трудноће. Никаква интервенција није индикована.
Жене које доје могу да приме вакцину.
Како је доказано да вакцина подстиче стварање имунолошке меморије (меморијски Б лимфоцити), нама разлога да се сумња да имунитет након комплетне имунизације траје дуже од 10 година, највероватније доживотно.