Вести - ЗЈЗ "Тимок"

Митови или предрасуде о старењу

Говорећи о старењу и старости, нажалост постајемо свесни чињенице да и млади и старији имају погрешну перцепцију старења која је повезана са митовима, стереотипима и предрасудама.

Светска здравствена организација је 2008. године суочена са убрзаним старењем популације посебно оне у Европи. Да би се задовољиле потребе ове све веће групе, да би се прилагодили сервиси и услуге, да би се радна места прилагодила старијима, потребно је променити слику о старијима.

Старије особе се виде као проблем, терет и претња економском развоју друштва.Ова слика представља стереотип који је неприхватљив и даје нам искривљену слику о улози старијих у друштву. Старије особе су активни чланови друштва који дају кључни допринос како породици тако и друштву.

Светска здравствена организација истиче дванаест митова:

Први мит је „људи треба да очекују погоршање свог психичког и физичког здравстве–ног стања”. Овај мит је делимично тачан. Иако се старијим особама може погоршати здравствено стање ово се свакако може ублажити упражњавањем здравих стилова живота, што подразумева здраву исхрану, физичку активност и социјалну укљученост.

Други мит је „већина старијих особа има сличне потребе”, што је потпуно нетачно,Међу људима постоје индивидуалне разлике од самог рођења. Са старењем те разлике се не смањују. Старије особе имају различите потребе посебно с обзиром на пол, националност, културу, образовање, функционалност. Ове разлике морамо препознати и признати.

Трећи мит је „креативност и допринос су обележја млађих особа”, што је такође потпуно нетачно, јер за креативност и таленат не постоји граница у годинама. Овом миту одговарала је политика обавезног пензионисања, која је практично подржала становиште да старији људи не могу економски да допринесу развоју друштва. Да године нису важне за креативност и стваралаштво говоре нам примери Микеланђела који је завршио осликавање Базилике Светог Петра у Риму у 70. години, или Гетеа који је у 82. написао Фауста.

Четврти мит је „искуство старијих особа мање је релевантно у модерном друштву”.
Овај мит је такође потпуно нетачан. Чињеница је да се данашњи свет разликује пуно од света у коме су старији одрасли, али многи старији су део дигиталне инклузије. Међутим, постоје ствари које старији у овом ужурбаном свету могу да науче своје унуке, јер имају више времена, а и поседују знање о обичајима, култури, старим занатима.

Пети мит говори да „већина старијих особа жели да се осами и да их оставе на миру”. Чињеница је да неки старији желе да део свог времена проведу читајући оно што нису стигли раније, али свакако не желе да живе у социјалној изолацији и интензитет њихове жеље за слободним активностима није мањи од осталих узрасних група.

Шести мит је „болнички кревети и здравствени радници су примарна брига старијих особа”, што се у извештају Европске комисије показало као делимично тачно. Са једне стране треба утврдити детерминанте здравља старије популације, а са друге инсистирати на превенцији и укључити здравље старијих у све политике.

Седми мит говори „обезбеђивање сервиса и услуга старијима одузима ресурсе младима”, што је потпуно нетачно. Сведоци смо чињенице да прилагођавањем окружења и неких сервиса потребама старијих, не само да је квалитет живота старијих побољшан, већ то доноси бенефиције свим узрастима.

Осми мит је потпуно нетачан: „трошак за бригу о старијима је губитак ресурса”.
Давање више новца за негу и бригу о старијима је уштеда новца. На пример, старији се могу мотивисати да остану активни,чиме се смањује потреба за негом.

Девети мит је „старији људи се не уклапају у модерна радна места”, а чињеница да обавезни одлазак у пензију није реално повезан са радним могућностима и способностима. Годинама стицано искуство и мудрост омогућавају старим радницима да оптимизуј усвој напор тако да брже препознају приоритете и губе мање времена на сувишне активности.

Десети мит је „од старијих се очекује да се повуку у страну”. Чињеница је да
су старији информисанији него што су то раније били. Имају искуство и знање из различитих области, укључујући и знања о здравом старењу.

Последњи мит гласи „ствари ће се десити саме од себе”. У свету који стари препуштање стварима да се дешавају саме је последње што треба да урадимо. Потребно је прилагодити политике, социјалне и здравствене услуге, радна места старењу популације, али притом укључити саме старије у дизајнирање услуга и доношење одлука.

Неки други аутори истичу „мит о старости као болести”. Често се старост види као болест, појава болести је вероватнија у старости, али нису све старије особе нужно болесне. Постоје старије особе које доживе дубоку старост у добром здрављу и остају функционално способне.

Мит је и да су све старије особе тешко покретљиве: сведоци смо да многе старије особе у својим 80-им годинама трче маратон или се баве неком другом физичком активношћу.

Мит да су све старије особе зависне од других је потпуно нетачан, јер имамо велики број старијих који не само да су активни већ са једне стране брину о својим унучићима,а са друге бринуо својим остарелим родитељима.

Стереотипи о старењу су свеобухватни и захватају све сегменте друштва. Да би се елиминисали, потребан је свеобухватни и заједнички рад, почев од образовног система од предшколског узраста и током школовања, као и комуницирање са медијима да старење није нешто чега се треба бојати, чега се треба стидити већ је нормалан део живота. У борби против стереотипа, предрасуда према старијима, потребно је да изградимо позитивну слику о њима. Друштво треба да схвати да они нису терет, већ ресурс, да имају мудрост и искуство, да их треба поштовати, а не жалити. Њихова права су загарантована и она се не мењају са годинама.

РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ МЛАДИХ

Репродуктивно здравље младих има изузетан значај, како за саму младу популацију, тако и за друштво у целини. Ево неколико кључних разлога зашто је репродуктивно здравље младих од велике важности:

Физичко и ментално благостање младих: Репродуктивно здравље директно утиче на физичко и ментално благостање младих особа. Правилна едукација о репродуктивном здрављу, правилна нега и приступ здравственој заштити помажу у спречавању и решавању проблема везаних за репродукцију, укључујући неплодност, сексуално преносиве болести (СПБ) и нежељене трудноће. Ово доприноси смањењу стреса и анксиозности код младих.

Смањење нежељених трудноћа: Едукација о репродуктивном здрављу и доступност контрацепције кључни су фактори за смањење нежељених трудноћа међу младима. Нежељене трудноће могу имати озбиљне последице за младе особе, укључујући физичке, емоционалне и економске изазове.

Превенција сексуално преносивих болести: Едукација о репродуктивном здрављу такође је од суштинског значаја за превенцију сексуално преносивих болести (СПБ). Млади су посебно угрожена популација када су у питању СПБ, а правилна информисаност и правилна употреба заштите (нпр. кондоми) могу значајно смањити ризик од инфекција.

Очување будућности: Млади представљају будућност друштва. Очување репродуктивног здравља младих осигурава да будуће генерације буду здраве и способне да доприносе друштву. То такође утиче на одрживост популације и економски развој.

Социјална инклузија и једнакост: Приступ информацијама и услугама везаним за репродуктивно здравље треба да буде доступан свим младим особама без обзира на њихов социјални статус, пол, сексуалну оријентацију или географску локацију. Ово промовише социјалну инклузију и једнакост.

Едукација и информисаност: Едукација о репродуктивном здрављу помаже младима да боље разумеју своје тело, своје право на избор, и да доносе информисане одлуке о свом сексуалном и репродуктивном здрављу.

Смањење броја абортуса: Приступ контрацепцији и едукацији о репродуктивном здрављу може смањити број абортуса међу младима. Ово је важно за смањење ризика по здравље младих жена и за смањење социјалних и економских трошкова повезаних са абортусима.

Репродуктивно здравље младих има велики значај за њихову добробит, будућност друштва и очување здравља будућих генерација. Приступ едукацији, информацијама и услугама везаним за репродуктивно здравље треба да буде приоритет како би се осигурала здрава и сигурна будућност младих људи.

Школски оброк, нови – стари изазов

Почетком нове школске године, у вечитој гунгули око набавке нових уџбеника, свесака и перница, пред родитеље се поставља још један задатак – исхрана школараца, или изазов обезбеђивања хранљивих оброка који ће бити енергетски и нутритивно довољни током дугих сати у школској клупи, а притом прихватљиви у погледу укуса и осталих ђачких критеријума.

Улога исхране у развоју децу је позната. Квалитетни нутритивни избори доприносе правилном расту и развоју деце, одсуству дефицита у исхрани, те стања повезаних са њима. Са друге стране, учестала конзумација енергетски богате а нутритивно сиромашне хране доприноси прекомерној тежини, гојазности, појави одређених болести повезаних са исхраном, као што је нпр. дијабетес мелитус тип 2, учесталије и у млађој узрасној доби од очекиване за дату болест. Истовремено, усвајање правилних навика у исхрани од најраније животне доби доприноси дугорочном здрављу.

Поласком у школу, када дете „излази“ из контролисаних и уређених услова исхране у породичном дому и/или предшколским установама, утицаји и навике постепено се мењају. Стога је веома значајно стварати и амбијент у школама у којем ће деца бити упућена на здравије изборе хране, у чему им наставници и друго окружење могу дати позитиван пример, понудом квалитетније хране, едукацијом у погледу правилне/здраве исхране, као и личним примерима.

Један од начина је организовање исхране на нивоу школа у складу са релевантним препорукама и одговарајућим условима. Обезбеђивање исхране деце у школама, због препознатог значаја регулисано је прописом, Правилником о ближим условима за организовање, остваривање и праћење исхране ученика у основној школи („Сл. гласник РС“, бр. 68/18), који су школе дужне да примењују. Ипак, реалност је да се „институција“ школског оброка временом изгубила и да већина школа нема обезбеђену исхрану за своје ђаке, а тамо где се организује обезбеђена је махом за ученике нижих разреда.

Када опција организоване исхране током боравка у школи не постоји, како се снаћи да исхрана буде што здравија, укусна и примамљива за ђака. Указујемо на неколико смерница:

Нека дете доручкује код куће пре поласка у школу. Иако се у ужурбаности и недостатку времена, између спремања за школу и посао, доручак неретко пропусти, требало би настојати да се доручкује с обзиром на доказане бенефите у смањењу импулсивних и непланираних „грицкања“ висококалоријских нездравих намирница у школи. Такође, истраживања показују и да прескакање доручка утиче на смањену концентрацију код деце.

Базирајте оброк на 4 групе намирница

хлеб и житарице
воће и поврће
месо/риба и други извори протеина (јаја и др.)
млеко и млечни производи

Свеже воће и/или поврће планирајте у саставу школског оброка, пожељно би било свакоднено. Стицање навике свакодневног уноса свежег воћа и поврћа, посебно је значајно имајући у виду да је према Истраживању здравља становништва из 2019. године, нпр. воће (свеже, смрзнуто, конзервирано, сушено, изузимајући свеже цеђене сокове) свакодневно конзумирало тек 39,4% одраслих становника Србије.

воће се може планирати као нпр. воћна салата која укључује више врста свежег, као и другог воћа (суво воће и сл.), али и у комбинацији са намирницама из других група (нпр. млечни напитак)
воће и поврће пре паковања/конзумације темељно опрати и по потреби ољуштити

Не заборавите да се на тај начин смањује присуство и изложеност контаминентима и ризици од болести повезаних са храном!

Месне прерађевине, због препознатих ризика, избегавати у исхрани деце односно, њихову конзумацију смањити на најмању могућу меру. Месне производе код којих је структура хомогена због млевења меса тј. производе нижег квалитета (паштете, виршле, месни наресци и сл.) не укључивати у исхрану деце.

Здраве „грицкалице“, као што је орашасто воће и суво воће – без додатих соли, шећера и/ли масти и сл., засићују уз вредан нутритивни допринос

o Суво воће је богат извор влакана, витамина и минерала, али уједно и концентрисан извор шећера, тако да је унос потребно ограничити на максимално 30 г/дан.

Искористите јела направљена код куће – пите, проје, сендвиче, слане мафине и сл.

Микс оброци типа гранола, комбинације интегралних житарица, млечног напитка, свежег и језграстог воћа могу бити добар избор за један од оброка.

индустријски обрађене житарице, представљају додатне изворе простих шећера и соли у исхрани

Напици – водити рачуна о избору, али и о могућностима чувања у школском амбијенту.

Добри избори су млечни напици. Бирати напитке који су постојани на амбијенталној температури, или их конзумирати убрзо након доласка у школу, уколико нису (млечни напици који захтевају фрижидерску температуру чувања)
Избегавати заслађене млечне напитке.
Воћне сокове, цеђене или друге сокове који се праве од воћа (воћне каше или пулпе) повремено укључити у школски оброк (у максималној количини до 150 мл/дан). Не заборавите да нису замена за свакоднени унос свежег воћа!
Освежавајућа безалкохолна пића, газирана и негазирана, не планирати у исхрани деце, јер представљају неквалитетније производе, који су извор празних калорија и додатог шећера, адитива и сл…
Вода је свакако најбољи напитак за утољавање жеђи и освежење!

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И ЗДРАВЉЕ

Физичка активност има изузетно позитиван утицај на здравље и добробит људског организма. Физичка активност се односи на свако кретање тела које захтева потрошњу енергије и ангажовање мишића. То укључује све активности које обављамо током дана, од ходања и пењања степеницама до вежбања у теретани и играња спортова.

Свака врста физичке активности доноси различите користи за здравље и добробит, стога је важно комбиновати различите типове активности како бисмо постигли свеобухватне здравствене предности.

Физичка активност позитивно утиче на:

– Кардиоваскуларно здравље: Редовна физичка активност јача срчани мишић, побољшава циркулацију и повећава капацитет плућа. То смањује ризик од срчаних болести, високог крвног притиска, можданог удара и других кардиоваскуларних проблема.

– Контролу телесне тежине: Активност помаже у сагоревању калорија и одржавању здраве телесне тежине. Комбинација физичке активности и уравнотежене исхране може помоћи у мршављењу или одржавању жељене тежине.

– Мишићно-коштано здравље: Вежбање јача мишиће, тетиве и кости, помажући у превенцији остеопорозе и смањењу ризика од прелома костију. Одржавање снажног мишићно-коштаног система доприноси бољој покретљивости и равнотежи.

– Ментално здравље: Физичка активност ослобађа ендорфине, тзв. “хормоне среће”, који могу смањити осећај стреса, анксиозности и депресије. Редовно вежбање може побољшати ментални фокус, концентрацију и општи осећај благостања.

– Метаболичко здравље: Активност побољшава осетљивост на инсулин, што може помоћи у контроли нивоа шећера у крви и смањењу ризика од дијабетеса типа 2.

– Превенцију хроничних болести: Редовно вежбање може смањити ризик од низа хроничних болести, укључујући дијабетес, срчане болести, нека обољења црева, и одређене врсте рака.

– Побољшање сна: Активност може побољшати квалитет сна, помажући особи да лакше заспи и боље се одмори током ноћи.

– Побољшање енергетског нивоа: Физичка активност може повећати ниво енергије, смањити осећај умора и повећати општу виталност.

– Побољшање варења: Умерни нивои вежбања могу побољшати функцију дигестивног система и олакшати варење.

– Социјални аспект: Групне активности или вежбање са партнером или пријатељима могу побољшати социјалне везе и допринети општем осећају среће.

Важно је напоменути да је кључна константа и постепеност. Претерано напрезање и недостатак одмора такође могу негативно утицати на здравље. Пре него што започнете нови програм вежбања, препоручује се да се консултујете са стручњаком како бисте прилагодили програм својим индивидуалним потребама и физичком стању.

Физичка активност препоруке:

Деца и адолесценти:

Сваки дан би требало да се баве најмање 1 сатом умереног до интензивног аеробног вежбања, као што су трчање, бициклизам или игре напољу.

Укључивање у активности попут пливања, вожње ролера, вожње скејта или плеса такође може бити забавно и корисно за физички развој.

Одрасли:

Препоручује се најмање 150 минута умереног аеробног вежбања или 75 минута интензивног аеробног вежбања сваке недеље, уз додатак јачања мишића два пута недељно.

Аеробне активности укључују ходање, трчање, вожњу бицикла, пливање, плес и аеробик.

Јачање мишића може укључивати вежбе са сопственом тежином, подизање тегова или коришћење справа за вежбање.

Старији одрасли:

И даље је важно остати активна особа са годинама. Активности као што су шетње, вожња бицикла, јога и пливање могу помоћи одржавању флексибилности и равнотеже.

Јачање мишића и вежбе за одржавање коштане густине су такође корисни.

Особе са хроничним стањима или ограничењима:

Увек се препоручује да се консултујете са здравственим стручњаком пре него што започнете нови програм вежбања, посебно ако имате хроничне болести или здравствена ограничења.

Физичка активност може бити прилагођена индивидуалним потребама и способностима. Ходање, лагане јоге вежбе, пливање или вожња собног бицикла могу бити добре опције.

Важно је да физичку активност прилагодите својим способностима, интересовањима и здравственом стању. Циљ је постепено повећавати ниво активности како бисте постигли здравствене користи уз минимални ризик од повреда.

Унапредите Свој Живот: Кроз Промоцију Здравих Стилова Живота

Сваки дан нам доноси прилику да бирамо здравије и испуњеније животе. Промоција здравих стилова живота игра кључну улогу у остваривању тог циља. Није само питање дијете и вежбања; то је свеобухватан приступ који обухвата тело, ум и дух.

Промоција здравља је улагање у будућност. Кроз усвајање здравих навика, стварање здравог окружења и континуирану едукацију, можемо постићи виши ниво квалитета живота за себе и друштво. Паметне одлуке које доносимо данас могу нам помоћи да изградимо срећнију и продуктивнију будућност.

Здравље је Богатство:

Сви желимо дуготрајно благостање и квалитетан живот. Промоција здравих стилова живота сеже много дубље од површинских промена. Њено језгро лежи у свакодневним одлукама које доносимо како бисмо очували своје физичко и ментално здравље.

Физичко Благостање:

Правилна исхрана и редовно вежбање су темељи здравог живота. Конзумирање разноликог воћа, поврћа, целовитих житарица и немасних протеина осигурава потребне храњиве састојке. Додавање физичке активности у свакодневну рутину помаже одржавању телесне тежине и побољшава кондицију.

Ментално Здравље:

Наше ментално здравље је подједнако важно као и физичко. Стрес, анксиозност и депресија могу озбиљно утицати на наше животе. Промоција здравих стилова живота укључује употребу техника опуштања, медитације и креативних активности како би се очувао миран ум.

Здрави Односи и Социјална Повезаност:

Здрави односи чине срж срећног живота. Повезаност с породицом, пријатељима и заједницом пружа подршку и осећај припадности. Разговор, дељење искустава и подршка другима могу побољшати наше емоционално благостање.

Како Почети:

Поставите реалне циљеве: Дефинишите своје циљеве за здравији начин живота, као што су вежбање неколико пута недељно или смањење уноса шећера.

Постепено уводите промене: Радикалне промене су теже одрживе. Постепено уводите нове навике како бисте се лакше прилагодили.

Пронађите мотивацију: Идентификујте разлоге због којих желите живети здравије и користите их као инспирацију.

Обратите се стручњацима: Консултујте се с лекаром, нутриционистом или тренером како бисте добили корисне савете.

Док путујете стазом ка здравијем животу, будите стрпљиви и посвећени сваком кораку. Важно је да схватите да сваки дан пружа нову прилику да донесете одлуке које ће вам користити. Сваки здрав избор који направите је корак ка бољем сутра.

Здравље је непроцењиво благо које носимо са собом кроз живот. Сваки напор који улажемо у здравији живот доноси многоструке користи и чини нас бољим верзијама самих себе.

Промоција здравих стилова живота није само тренд, већ дугорочан пут ка бољем здрављу, срећи и испуњеном животу. Свака мала промена има потенцијал да донесе велике позитивне ефекте. Запамтите, ваш избор за здравији живот доноси позитивне промене не само вама, већ и вашој околини. Хајде да заједно будемо креатори здравије будућности!

Међународни дан младих 2023.

Зелене вештине за младе

„Неки од основних покретача одрживог развоја и мира широм света јесу партиципација и оснаживање младих за партнерство и активно учешће у креирању политика и будућности заједнице. Ови проблеми не могу успешно и ефикасно бити превазиђени без дијалога и партнерства с младима.“

“Млади људи су извориште идеја за иновације“

Заседањем Генералне скупштине Уједињених нација давне 1999.године усвојена је препорука Светске конференције министара одговорних за младе (Лисабон, 8-12. август 1998.) да се 12. Август прогласи Међународним даном младих, како би се на питања младих скренула пажња међународне заједнице и прославио потенцијал младих као партнера у данашњем глобалном друштву. Дан младих је замишљен као дан када је пажња усмерена на проблеме младих широм света и када се указује на промене које млади чине у животу своје заједнице, а у Србији се обележава од 2007. године, када је основано Министарство омладине и спорта.

Током овог дана државе, институције, организације и активисти широм света скрећу пажњу на питања која утичу на положај омладине у друштву.Према проценама Уједињених нација половина светске популације је млађа од 25 година.

Младост је фаза живота која се обично односи на период између детињства и одраслог доба. Ова фаза карактерише интензиван физички, емоционални, ментални и друштвени развој. Младост обухвата широк спектар година и искустава, али се обично сматра да почиње у адолесценцији и траје до раног одраслог доба.

Међународни дан младих представља прилику да се подстакне активизам, подржи младе генерације у њиховим настојањима и створи свет у којем се њихови гласови, потребе и допринос цене и препознају.

Запошљавање и економска нестабилност: Млади се често суочавају са тешкоћама при тражењу првог посла или развоју каријере, нарочито услед промена на тржишту рада, аутоматизације и економске нестабилности.

Ментално здравље: Питања менталног здравља, као што су анксиозност, депресија и стрес, и даље представљају значајан изазов за младе. Приступ одговарајућим услугама подршке и превенција су и даље од великог значаја.

Едукација и приступ образовању: Проблеми као што су приступачност квалитетног образовања, финансијска оптерећења студирања и неуједначености у образовним системима могу утицати на младе људе широм света.

Социјална неједнакост: Млади се често суочавају са проблемима повезаним са социјалном неједнакошћу, дискриминацијом и недостатком прилика, што може утицати на њихове шансе за успех и напредак.

Загађење и климатске промене: Све већа брига у вези са екологијом и климатским променама може изазвати анксиозност и фрустрацију код младих који се суочавају са изазовима очувања околине за будуће генерације.

Дигитална писменост и злоупотреба технологије: С порастом дигиталних технологија, млади могу бити изложени проблемима као што су злоупотреба интернета, цyбербуллyинг, губитак приватности и недостатак дигиталне писмености.

Права и партиципација: Млади често изражавају потребу за већим учешћем у друштвеним и политичким процесима, као и за поштовањем њихових права и гласова.

Миграција и избеглиштво: Млади који су мигранти или избеглице могу се суочити са посебним изазовима као што су приступ образовању, запослењу и интеграцији у друштво.

Важно је напоменути да се ови проблеми могу међусобно преклапати и да ситуација може варирати у различитим државама и регијама. Разумевање и адреса ових изазова су кључни за стварање боље будућности за младе људе широм света.

Током последње две деценије обележавања Међународног дана младих, истраживане су неколико важних тема за младе као што су: ментално здравље, међугенерацијска солидарност, безбедни простори за младе… Овогодишења тема Дана младих 2023.године је „Зелене вештине за младе“. Зелене вештине су „знање, способности, вредности и ставови потребни за живот, развој и подршку одрживом и ресурсно ефикасном друштву”.

Зелене вештине су релевантне за људе свих узраста, а посебан значај имају за млађе људе, који могу допринети зеленој транзицији у дужем временском периоду.

Циљеви Међународног дана младих 2023. године су:

Подићи свест о зеленим вештинама и њиховој важности за постизање циљева одрживог развоја, где би централна улога припала младима у зеленој транзицији;
Опремити заинтересоване стране знањем и информацијама неопходним за разумевање значај зелених вештина за младе.
Да се прикажу политике и праксе које могу да негују развој зелених вештина међу младима људи

Важно је напоменути да су искуства младих различита и да се разликују од особе до особе и од културе до културе. Младост је драгоцен период за развој личности и стицање вештина које ће обликовати будућност младих људи.

Светска недеља дојења 2023 – Омогућимо дојење

Светска недеља дојења се сваке године обележава у више од 170 земаља света како би се повећали знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (енгл. World Alliance for Breastfeeding Action, WABA) покренула је ову кампању да би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа. Ове године обележиће се под слоганом “Омогућимо дојење-направимо разлику за запослене родитеље“.

Циљеви Светске недеље дојења 2023. су:

• Информисати људе о перспективама запослених родитеља које се односе на дојење и родитељство.

• Учврстити оптимално плаћено одсуство и подршку на радном месту као важан алат за омогућавање дојења.

• Ангажовати појединце и организације ради унапређења сарадње и подршке дојењу на радном месту.

• Подстаћи акције везане за побољшање услова за рад и релевантну подршку дојењу. Посебно је важна подршка запосленим мајкама које због природе посла морају да се врате истом врло брзо након порођаја и којима би требало да се омогући да доје на радном месту. Истовремено, важно је усвојити јавноздравствене политике које охрабрују жене да доје на радном месту и у јавности.

МАЈЧИНО МЛЕКО – НАЈНЕЖНИЈИ ОБРОК И НАЈЗДРАВИЈА ХРАНА

Зашто треба да дојите?

Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. Не само састав већ је и количина млека прилагођена узрасту детета и његовим потребама и зато мајчино млеко представља СТАНДАРД ИСХРАНЕ! Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија. Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторички развој и развој интелигенције. Новорођенче треба да буде на мајчиним грудима одмах после порођаја као природни наставак споне мајке и детета. Први подој требало би да буде одмах после порођаја јер је новорођенче већ тада спремно да сиса (сиса шаку или окреће главу како би пронашло груди – урођени рефлекс). Стављањем новорођенчета на груди успоставља се контакт „кожа на кожу” одмах по рођењу, подстиче се стварање млека у дојкама и чини лакшим каснији процес дојења.

Предности дојења за новорођенче/одојче

Обезбеђује правилан раст и развој
Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
Смањује ризик од гојазности: омогућава детету да научи да поједе колико му је потребно чиме се смањује ризик од настанка прекомерне исхрањености и гојазности у каснијем узрасту
Подстиче развој интелигенције
Штити од многих болести и инфекција
Смањује ризик од пролива
Смањује ризик од појаве алергија
Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчетa

Предности дојења за мајку

Помаже успостављању емоционалне везе са дететом
Смањује крварење после порођаја
Доприноси нормализацији телесне масе
Смањује ризик од појаве остеопорозе
Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
Смањује ризик од постпорођајне депресије
Смањује ризик од појаве анемије

Предности дојења за породицу

Једноставност храњења – лако доступно
Уштеда у времену – уместо да припремате оброке за дете имаћете више времена да се играте са њим и уживате у његовом друштву
Боље здравље мајке и детета
Растерећење породичног буџета
Успостављање складних породичних односа

Убоди инсеката – како да се заштитите?

Дуги летњи дани и пријатне вечери, подразумевају дужи боравак и бављење многобројним активностима на отвореном, било да је у питању целодневни излет или кратка вечерња шетња. Сусрети са различитим инсектима који су у ово доба најактивнији могу нарушити боравак и уживање на свежем ваздуху, али и много више од тога – могу угрозити ваше и здравље ваших најближих.

Долазак лета ове године у наше крајеве пропраћен је великом влагом и количином падавина које погодују размножавању инсеката, пре свега комараца.

Почетни контакт са инсектом може бити болан и праћен је реакцијом на отров који у кожу улази кроз уста или жаоку инсекта.

Уколико сте угрижени или убодени, углавном можете да видите или осетите инсекта на вашој кожи током напада. Неки људи не примећују инсекте и нису свесни угриза или убода док се не појави неки од следећих симптома и знакова: оток, црвенило, бол у оштећеној кожи или мишићу, свраб, осећај врућине на или око места убода или уједа, утрнулост или пецкање у погођеној зони.

Убод пчеле, осе или стршљена може изазвати алергијске реакције опасне по живот, док су комарци потенцијални преносиоци различитих заразних болести, попут грознице Западног Нила и сл. Такође, ујед зараженог крпеља може довести до Лајмске болести, која уколико се не уочи на време и не лечи, може имати озбиљне последице.

На срећу, већина убода инсеката изазива само блаже реакције, које пролазе у року од пар сати или дана, не остављајући последице.

Како бисте избегли ове непријатне ситуације, придржавањем основних савета, можете смањити ризик од убода инсеката.

УЧИНИТЕ ВАШЕ ОКРУЖЕЊЕ БЕЗБЕДНИМ

Избегавајте задржавање у близини места на којима се инсекти размножавају и роје – стајаће воде у природи (баре, мочваре, канали и сл.) или двориштима (базени, чесме), цветајуће баште, компост, канте и контејнере за смеће.

Избегавајте да пролазите или боравите близу гнезда инсеката – већа је вероватноћа да ће вас инсекти напасти уколико се осете угроженим, тако да је веома важно не дирати њихова гнезда. Места где инсекти најчешће праве своја гнезда и кошнице су труло дрвеће, пањеви, старе аутомобилске гуме, канте и контејнери за смеће, или су она укопана у земљу.

Испразните посуде и исушите непотребне барице у вашем дворишту или околини куће.

Поставите заштитне мреже на прозоре и врата од дворишта/терасе, и редовно проверавајте њихово стање.

Уклоните гнезда и кошнице инсеката, нарочито у близини места где деца бораве и играју се. Гнезда никада немојте уклањати сами, већ затражите помоћ стручњака за дезинсекцију!

Пажљиво уклоните и све мртве инсекте јер су њихове жаоке опасне и након што инсект угине.

ВЕОМА ЈЕ ВАЖНО И ПРАВИЛНО ПОНАШАЊЕ

Уколико се нађете у непосредној близини опасног инсеката веома је важно да останете смирени и лагано се удаљите од њега. Не покушавајте да га отерате махањем, ударцем, или да бежите јер ће га бука и нагли покрети додатно раздражити. Веома је важно да и децу научите како да се понашају при сусрету са опасним инсектима.

ВОДИТЕ РАЧУНА О ОДЕЋИ И ОБУЋИ

Током боравка у природи носите адекватну обућу. Иако обућа отворених прстију или пета, попут сандала или папуча, пружа већи комфор током врелих летњих дана, затворена обућа попут патика и ципела пружа знатно бољу заштиту од инсеката.

Прекријте изложене делове тела. Дуги рукави и ногавице, чарапе и капа пружају већи степен заштите од свих инсеката, нарочито када се крећете кроз високо растиње или траву.

Избегавајте јарке боје и дезене. Имајте на уму да одећа јарких боја попут жуте, наранџасте, црвене и розе, и цветни дезени, привлаче инсекте, нарочито пчеле, осе и стршљене, док су им мање привлачне бела, зелена и светлије нијансе браон боје.

КОЗМЕТИКА ТАКОЂЕ ПРИВЛАЧИ ИНСЕКТЕ

Избегавајте коришћење козметичких препарата (парфема, крема, млека за тело) и производа за личну хигијену (сапуни и сл.) са јаким мирисима, јер они привлаче инсекте.

ВОДИТЕ РАЧУНА ШТА ЈЕДЕТЕ И КАКО ЧУВАТЕ ХРАНУ У ПРИРОДИ

Мирис хране привлачи инсекте. Слаткиши, сладолед, воће, заслађена пића, лубеница и туњевина само су неке од врста намирница примамљивих инсектима.

Храну и пиће покријте када обедујете на отвореном – осе и пчеле могу ући у отворене флаше или лименке из којих пијете.

НАКОН ПОВРАТКА ИЗ ПРИРОДЕ СЕ ОБАВЕЗНО ПРЕКОНТРОЛИШИТЕ

По повратку из природе, обавезно прегледајте косу, поглавину, врат, прегибе и целокупну кожу тела свих чланова породице који су боравили у природи, укључујући и крзно кућних љубимаца, како вам не би промакао неки нежељени гост, попут крпеља. У бризи за друге немојте заборавити да прегледате себе!

ЗА НЕКЕ ИНСЕКТЕ И ДОБА ДАНА ЈЕ ВАЖНО

Трудите се да избегавате боравак напољу у доба дана када је активност комараца највећа (у раним јутарњим и вечерњим сатима).

РЕПЕЛЕНТИ – ДОБРА ЗАШТИТА УЗ ВЕЛИКИ ОПРЕЗ

У продаји се налазе бројна средства, тзв. репеленти, који директним наношењем на кожу или одећу (спрејеви, лосиони, марамице, и сл.), или испаравањем или сагоревањем (таблете, течности, спирале и сл.) са различитом ефикасношћу одбијају инсекте, пре свега комарце, са тела или из просторија у којима се борави.

У већини земаља, као и у нашој, најчешће се препоручује употреба репелената који садрже N,N-dietil-m-toluamid као активни састојак и који се апликују директно на откривене делове коже.

Такође су у оптицају и препарати који садрже потпуно природне састојке попут уља цитронеле и еукалиптуса, лаванде, гераниол и сл. који се могу у виду лосиона, спрејева, марамица и сл. наносити на кожу или бити састојак наруквица које се носе око руку или ногу.

ИМАЈТЕ НА УМУ ДА:

Средства пружају заштиту различите дужине трајања – од 2 до чак 8 сати и да она средства која пружају дужу заштиту имају више активне супстанце која може нашкодити вама или вашим ближњима.

Спрејеве треба користити на отвореном простору, никако у затвореном купатилу или било ком простору без адекватне вентилације.

Средства никако не наносите на иритирану кожу, кожу поцрвенелу од сунца, нити на отворене ране или посекотине.

Немојте давати деци да држе ова средства и немојте им мазати дланове и прсте јер га могу утрљати у очи или уста. Уколико се то догоди, одмах исперите водом очи и уста.

Средство наносите само на кожу која није покривена одећом. Можете га нанети и на одећу, али немојте га наносити испод одеће.

Ова средства нису водоотпорна тако да их треба нанети сваки пут након боравка у води, уколико постоји потреба за заштитом од инсеката.

Код деце млађе од шест месеци најбезбеднија заштита је мрежа против инсеката која се може поставити на колевку или колица.

Приликом куповине свих ових производа морате, поред њихове ефикасности, узети у обзир и њихову потенцијалну шкодљивост и користите само репеленте регистроване од стране Министарства за заштиту животне средине.

ШТА ДА РАДИТЕ УКОЛИКО ВАС ЈЕ УБО ИНСЕКТ?

Уклоните жаоку нежним покретима тупим предметом (нпр. тупом страном ножа). Ово је важно учинити што пре, пошто жаока наставља да испушта отров докле год је у кожи.

Место убода исперите водом и сапуном.

Поставите хладну облогу (нпр. лед обмотан тканином) на место убода, како бисте умањили бол и оток, који најчешће настају. Држите облогу најмање 10 минута, и никада не стављајте лед директно на кожу.

Немојте се чешати, јер на тај начин повећавате ризик од настанка инфекције.

Након појаве локалних промена, потребно је да у наредним сатима пажљиво пратите опште стање, како бисте на време уочили евентуалну појаву озбиљне алергијске реакције.

Избегавајте наношење препарата из кућне радиности (попут сирћета или соде бикарбоне) на оштећени део тела.

У случају да приметите симптоме и знаке озбиљне алергијске реакције, или уколико сте убодени у уста, нос, ждрело, или сте опасног инсекта прогутали или удахнули, позовите службу хитне медицинске помоћи (194).

С обзиром да и код најбезопаснијих уједа или убода свраб, оток и бол могу трајати и пар дана, за смањење ових тегоба могу се локално примењивати одговарајући препарати (креме, гелови и сл.) који смањују свраб и иритацију, као и орални аналгетици и антихистаминици, али пре узимања било ког средства, поготово ако их користите по први пут, консултујте се са својим лекаром због могућих нежељених ефеката.

Већина уједа и убода се зацели након неколико дана. Пратите знакове могуће инфекције и обавезно се обратите лекару уколико вам се стање погорша или се рана не зацели ни после пар седмица.

Уколико у данима после уједа ули убода инсекта осетите симптоме сличне грипу, обратите се вашем изабраном лекару.

Савет плус: У случају да сте ви или неко од чланова ваше породице раније имали алергијску реакцију на убод инсекта, обавезно се посаветујте са вашим лекаром или педијатром о мерама које треба да предузмете у случају поновног убода или уједа инсекта, како бисте на време спречили појаву нежељених реакција.

Препоруке за заштиту од врућина

Последњих деценија у целом свету уочен је тренд изразитог пораста температуре ваздуха током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена – тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха.

Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

КАКО ВРУЋИНЕ УТИЧУ НА НАШ ОРГАНИЗАМ?

Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни:

Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на диcajне путеве код мале деце. Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражaјног кашља и отежаног дисања.

На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.

На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.

Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.

УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.

Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте

Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве.

Губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу.

Правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама.

КАКО ДА СЕ ПОНАШАТЕ ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА

Избегавајте излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници)

Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!

Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.

Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.

Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!

Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана – у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери

Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.

РАСХЛАДИТЕ СЕ

УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ. Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!

Увек носите флашицу воде са собом када боравите на отвореном!

Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.

Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани – избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.

Користите лагану постељину од природних материјала , најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.

РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!

Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.

Боравите у најхладнијој просторији свог стана или куће, нарочито ноћу.

Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.

Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.

Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.

ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!

Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!

Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!

БУДИТЕ ПОСЕБНО ОПРЕЗНИ УКОЛИКО ИМАТЕ ХРОНИЧНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ!

Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.

Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).

ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА!

Ако осетите вртоглавицу, слабост, малаксалост, узнемиреност или јаку жеђ и јаку главобољу: Потражите помоћ, склоните се на неко хладније место и измерите температуру.

Попијте воду или незаслађени разређени воћни сок (више пута по пар гутљаја).

Ако имате болне грчеве, најчешће у ногама, рукама или стомаку, што се често јавља често после физичког рада или вежбања по веома топлом времену:

Смирите се и лезите у расхлађену просторију

Пијте течности које садрже електролите (нпр. супа, смути од поврћа и сл.), а ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите медицинску помоћ.

Консултујте лекара у случају других тегоба или ако описане тегобе трају дуже!

Ако члан ваше породице или људи којима помажете имају врућу суву кожу или делиријум (несувисло причају и немирни су), зујање у ушима, проблеме са видом и слабост, конвулзије и/или су без свести, одмах позовите хитну помоћ!

Док чекате хитну помоћ, ставите особу у хладну просторију у хоризонталном положају, подигните јој ноге, скините одећу и почните са спољним хлађењем- ставите јој хладне облоге за врат, под пазух и на препоне или је расхладите помоћу вентилатора, већом крпом или прскањем водом температуре 25-30˚С.

Измерите телесну температуру и одржавајте је испод 39˚С.

Немојте јој на своју руку давати лекове за снижавање температуре (никако ацетилсалицилну киселину или парацетамол)

Уколико особа изгуби свет поставите је у положај на бок.

ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!

Избегавајте путовања у најтоплијем делу дана!

Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.

Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне.

11. ЈУЛ, СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВА

Свeтски дан станoвништва oбeлeжава сe 11. jула и тo je дан устанoвљeн oд странe Уjeдињeних нациjа, 1987. гoдинe, када je забeлeжeнo да на планeти Зeмљи живи пeт милиjарди људи.

Свeт je 2011. гoдинe дoстигаo пoпулациjу oд 7 милиjарди, а oвe гoдинe брoj станoвника дoстићи ћe 8 милиjарди. Нeки људи ћe oвo пoсматрати крoз напрeдак у здрављу кojи je прoдужиo живoтни вeк, смањиo смртнoст маjки и дeцe и дoвeo дo развojа вакцина у рeкoрднoм врeмeну, дoк ћe други на oваj фeнoмeн глeдати крoз тeхнoлoшкe инoвациje кoje су нам oлакшалe живoтe и пoвeзалe нас вишe нeгo икад или ћe oчeкивати напрeдак у рoднoj равнoправнoсти.

Али напрeдак ниje унивeрзалан. Исти прoблeми и изазoви пoстављeни прe 11 гoдина oстаjу или су сe пoгoршали: климатскe прoмeнe, насиљe, дискриминациjа. Свeт je у маjу oвe гoдинe дoстигаo пoсeбнo сумoрну прeкрeтницу: вишe oд 100 милиoна присилнo расeљeних ширoм свeта. Овoлики брoj станoвника oдражава сe на прeнасeљeнoст oдрeђeних тeритoриjа, мeрe планирања пoрoдицe, рoдну равнoправнoст, живoтну срeдину и различита људска права.

У идeалнoм свeту, 8 милиjарди људи значи 8 милиjарди мoгућнoсти за здравиjа друштва oснажeна правима и мoгућнoстима избoра. Али приликe никада нису билe уjeдначeнe. На oснoву пoла, eтничкe припаднoсти, класe, вeрe, сeксуалнe oриjeнтациje, инвалидитeта и пoрeкла, измeђу oсталих фактoра, joш увeк je прeвишe људи ширoм свeта излoжeнo дискриминациjи, узнeмиравању и насиљу. Нe чинимo сeби никакву услугу када сe нe oсврћeмo на oнe кojи су на нeки начин занeмарeни.

Нeка ниjeдан сeнзациoналистички наслoв нe oдврати пажњу oд пoсла кojeг joш трeба урадити: улагањe у људски и физички капитал за инклузивна, прoдуктивна друштва, кojа пoдржаваjу људска и рeпрoдуктивна права. Самo тада сe мoжeмo ухватити у кoштац са oгрoмним изазoвима са кojима сe суoчава наша планeта и ствoрити свeт у кojeм су здрављe, дoстojанствo и oбразoвањe – наша oстварeна права и стварнoст, а нe привилeгиje и празна oбeћања. У свeту oд 8 милиjарди, увeк мoра пoстojати прoстoр за мoгућнoсти.

Свeтски трeндoви станoвништва

Трeбалe су стoтинe хиљада гoдина да свeтска пoпулациjа нарастe на милиjарду – а oнда je за самo joш 200 гoдина нарасла сeдам пута. У 2011. гoдини глoбална пoпулациjа je дoстигла границу oд 7 милиjарди, у 2021. г. изнoсила je скoрo 7,9 милиjарди, а oчeкуje сe да ћe пoрасти на oкo 8,5 милиjарди у 2030. г, 9,7 милиjарди у 2050. г и 10,9 милиjарди у 2100. г.

Оваj драматичан раст je у вeликoj мeри вoђeн пoвeћањeм брojа људи кojи су прeживeли рeпрoдуктивну дoб, а праћeн je вeликим прoмeнама у стoпама фeртилитeта, свe вeћoм урбанизациjoм и убрзанoм миграциjoм. Ови трeндoви ћe имати далeкoсeжнe импликациje за гeнeрациje кoje дoлазe.

У нeдавнoj прoшлoсти дoшлo je дo oгрoмних прoмeна у стoпама фeртилитeта и oчeкиванoм траjању живoта. Пoчeткoм 1970-их, жeнe су ималe у прoсeку пo 4,5 дeцe; дo 2015. гoдинe стoпа укупнoг фeртилитeта у свeту je пала на испoд 2,5 дeцe пo жeни. У мeђуврeмeну, прoсeчни глoбални живoтни вeк je пoрастаo, са 64,6 гoдина раних 1990-их, на 72,6 гoдина у 2019. г.

Пoрeд тoга, у свeту сe примeц́уje висoк нивo урбанизациje и убрзанe миграциje а 2007. гoдина je била прва гoдина у кojoj je вишe људи живeлo у урбаним нeгo у руралним пoдручjима, дoк ћe дo 2050. гoдинe oкo 66% свeтскe пoпулациje живeти у градoвима.

Ови глoбални трeндoви имаjу далeкoсeжнe пoслeдицe. Онe утичу на eкoнoмски развoj, запoшљавањe, распoдeлу прихoда, сирoмаштвo и сoциjалну заштиту. Такoђe, утичу на напoрe да сe oсигура унивeрзална дoступнoст здравствeнoj заштити, oбразoвању, станoвању, канализациjи, вoди, храни и eнeргиjи. Да би oдрживиje oдгoвoрили на пoтрeбe пojeдинаца, крeатoри пoлитика мoраjу разумeти кoликo људи живи на планeти, гдe oни живe, кoликo су стари и кoликo ћe људи дoћи накoн њих.

Да ли стe знали?

Од срeдинe 20. вeка, свeт je дoживeo нeвиђeни пoраст станoвништва. Свeтска пoпулациjа сe вишe нeгo утрoстручила измeђу 1950 и 2020. гoдинe.

Стoпа раста свeтскe пoпулациje дoстигла je врхунац измeђу 1965 и 1970. гoдинe, када сe брoj људи пoвeћаваo у прoсeку за 2,1% гoдишњe.

Тoкoм пeриoда oд 2000. дo 2020. гoдинe, иакo je глoбална пoпулациjа расла пo прoсeчнoj гoдишњoj стoпи oд 1,2%, 48 зeмаља или oбласти раслo je наjмањe двoструкo бржe: тo су 33 зeмљe или oбласти у Африци и 12 у Азиjи.

Живoтни вeк oдраслих у развиjeнoм свeту сe прoдужиo oд срeдинe 20. вeка – брoj људи кojи навршаваjу 100 гoдина никада ниje биo вeћи нeгo штo je данас.

Ширoм свeта, брoj умрлих у oднoсу на вeличину пoпулациje oпада oд 1950-их. Тoкoм нарeдних нeкoликo дeцeниjа, прojeкциje Уjeдињeних нациjа прeтпoстављаjу кoнтинуиранo пoстeпeнo смањeњe стoпe смртнoсти спeцифичнe за узраст.

Србиjа у брojкама

Прeма Пoпису станoвништва из 2022. гoдинe у Србиjи je живeлo oкo 6,7 милиoна људи (6.647.003), а oд тoг брojа 1.743.230 на тeритoриjи АП Вojвoдинe.

Густина насeљeнoсти je oкo 100 станoвника пo квадратнoм килoмeтру.

Окo 62% пoпулациje живи у урбаним пoдручjима.

Прoсeчна старoст станoвника je 43,8 гoдина, штo Србиjу чини jeднoм oд наjстариjих нациjа на свeту.

Брoj станoвника Србиje oпаo je у пoслeдњих 25 гoдина.

Општина са највећим просеком старости становништва у зашој земљи је општина Црна Трава, док је у просеку најмлађе становништво у општини Тутин.

Према проценама у Србији се у последњих 30 година животни век у просеку продужио за 4,5 године.