sezonski grip - ЗЈЗ "Тимок"

Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2025/2026. започео је 29. септембра 2025. године недељним праћењем и извештавањем у складу са дефиницијама случаја, из надзорних јединица на територији надлежности, у дефинисаном временском периоду. У посматраном периоду континуирано се спроводи мониторинг епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења.

Обољења слична грипу

У току 50. извештајне недеље, од 8.12.2025. до 14.12.2025. године, у Републици Србији према популационом надзору бележи се укупно 11.810 случајева обољења сличних грипу са инциденцијом од 177,21/100.000 становника. Забележена стопа је виша за 36,3% у односу на претходну недељу, као и за 75,6% у поређењу са истим периодом претходне сезоне.

Епидемиолошки показатељи указују да се региструје широка географска раширеност, средњи интензитет клиничке активности грипа, док је тренд инциденције растући.

Као и претходних извештајних недеља и у овој се највише узрасно-специфичне стопе региструју код деце. У узрасној групи од 0 до 4 године забележена стопа инциденције износи 625,13/100.000 становника (повећање од 30,65% у поређењу са претходном недељом), док се раст оболевања од 48,3% бележи код деце узраста од 5 до 14 година (стопа инциденције 508,05/100.000 становника).

Акутне респираторне инфекције

У току 50. извештајне недеље, према подацима сентинелног надзора над акутним респираторним инфекцијама (у одабраним здравственим установама) регистрован је укупно 15.691 случај оболевања од акутних респираторних инфекција, са стопом инциденције од 1258,76/100.000 становника. Забележена стопа је виша за 15,07% у односу на претходну недељу, као и за 18,2% у поређењу са истим периодом претходне сезоне.

Лабораторијски потврђени случајеви грипа у сезони надзора 2025/2026.

У 50. извештајној недељи путем Сервиса јавног здравља пријављени су лабораторијски потврђени случајеви инфекције вирусом грипа тип А(H1)pdm09, АH3 и А netipizirani, са територија Јужнобанатског, града Београда, Браничевског, Јужнобачког, Западнобачког, Колубарског, Мачванског, Моравичког, Нишавског, Поморавског, Рашког (са територије надлежности Завода за јавно здравље Нови Пазар), Шумадијског и Златиборског округа.

Од почетка сезоне надзора 2025/2026. у Републици Србији, закључно са 50. извештајном недељом, лабораторијски су потврђени случајеви инфекције вирусом грипа са територија Златиборског, Јужнобанатског, Сремског, Колубарског округа, града Београда, Поморавског, Јужнобачког, Топличког, Нишавског, Зајечарског, Мачванског, Севернобачког, Рашког, Браничевског, Западнобачког и Моравичког округа. Лабораторијски су доказани вируси грипа тип A(H1)pdm09, AH3, B i A (nеtipizirаni).

Епидемиолошка ситуација у земљама ЕУ/ЕЕА

Према доступним подацима за 49. извештајну недељу, стопа обољења сличних грипу је изнад основног нивоа у 17, а стопа акутних респираторних инфекција је повишена у девет земаља. Активност грипа наставља да се интензивира широм Европског региона, при чему све већи број земаља и подручја пријављује пораст интензитета, броја детекција и процента позитивних узорака. Проценат позитивности на грип је највиши међу децом узраста од 5 до 14 година. Број болничких пријема због грипа такође наставља да расте, при чему највећи удео чине особе старости 65 година и више. Вирус грипа типа А(H3) остаје доминантни циркулишући вирус.

У целом региону проценат позитивности сентинелних узорака на грип прешао је епидемијски праг од 10% и износио је 30%. Медијана процента позитивности за 31 земљу које су известиле податке износила је 17% (опсег: 2–73%). На примарном нивоу здравствене заштите сви детектовани вируси грипа били су тип А, са доминантним учешћем А(H3) од 86% .

Од 38 земаља и територија које су извештавале о интензитету грипа, 14 је пријавило средњи или виши интензитет, док су 24 пријавиле регионалну или широко распрострањену дистрибуцију грипа.

Извор: WHO. (2025). WHO European Region Summary, Week 49/2025 (1–7 December 2025). ERVISS.

Преизето са: https://erviss.org/

На територији надлежности Завода за јавно здравље ‘’Тимок’’ Зајечар која обухвата зајечарски И борски округ, за сезону 2024/2025. год. доступне вакцине против грипа су: четворовалентна (Influvac tetra) произвођача Abbott Biologicals и тровалентна вакцина (Torvaxflu) произвођача Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

Вакцинација се спроводи на вакциналним пунктовима у надлежним домовима здравља почев од 06.10.2024.године.

Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци Европске уније за сезону 2024/2025. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:

A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Thailand/8/2022 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.

Тровалентна вакцина против грипа садржи два типа А и један тип Б вируса грипа и њен састав је следећи:

A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Thailand/8/2022 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus.

У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су следеће категорије:

1. труднице;

2. лица старија од шест месеци живота са:

– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),

– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући

хипертензију),

– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40),

– бубрежном дисфункцијом,

– хемоглобинопатијом,

– хроничним неуролошким поремећајима,

– малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,

– имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),

– код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, и друго

3. лица старија од 65 година;

4. чланови породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.

Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику од оболевања може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешћа је запаљења плућа).

Према епидемиолошким индикацијама, вакцинација се спроводи код:

– лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;

– деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и лица запослених у тим установама.

Поред тога, обавезна имунизација против грипа спроводи се и код лица запослених у здравственим установама.

Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне.

Имајући у виду различиту ефективност вакцине према узрасним категоријама, потребно је напоменути да се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.

Осим у случају потврђене привремене или трајне контраиндикације, вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна, односно 18 година живота када је у питању наведена тровалентна вакцина, према сажетку карактеристика лека.

Вакцина против грипа може се дати истовремено са вакцином против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније за лица у посебном ризику, при чему се вакцине дају у различите екстремитете.

Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.

Tag: sezonski grip

Актуелна епидемиолошка ситуација грипа у сезони 2025/2026.

ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ СЕЗОНСКОГ ГРИПА