Увелико је почело празнично расположење. Градови су већ окићени, људи масовно купују, полако престају да раде и у народу почиње период популарно звани „то ћемо после празника“. У овом периоду, људи су се уморили од свакодневних активности и желе да одморе пре новог почетка. Овај период социолошки и културолошки свакако обележава славље, храна, дружење и други догађаји који усмеравају човека на породицу. Историјски гледано, зиму је некада било теже презимети него данас, па није чудо што су ови празници настали како би приближили људе у периоду када је најтеже. Ствари се знатно мењају развојем технологије. Више није тешко, бар у већини развијеног дела планете, преживети хладноћу и обезбедити храну. Али, психолошки аспект новог почетка и даље је присутан, на мало измењен начин.
Празнике, а посебно новогодишње, очекујемо као време за одмор, провод или остваривање дуго одлаганих сусрета. Требало би да то буде време опуштања и прикупљања снаге за енергицан почетак новог годишњег периода. За неке су празници време уживања, а за друге период разочарања, туге и изневерених очекивања. Како показују бројне психолошке студије, све су чешће и за све више људи извор стреса и окидач депресивних осећања, а све мање дани испуњени задовољством, радошћу и опуштањем.
Празник у којем је породица на првом месту, многе суочава са истином да су се топлина дома и породична блискост негде изгубили. Није на одмет подсетити да већина породица дневно проводи на окупу само по неколико сати, због посла, школе или рекреативних активности које сваки члан планира за себе. У време празника, упућеност чланова једних на друге по цео дан може деловати веома иритирајуће. Упркос томе, одвијају се празнични ритуали и припрема се празнична трпеза. Отуђеност а можда и сукоби који су се читаве године гурали под тепих, прекривају се прекомерним конзумирањем алкохола и калоричне хране. То не оптерећује само стомак, већ и психу.
Шта можете урадити како бисте умањили празнични стрес?
- сведите своја очекивања од празника на реалну меру. Не трудите се да промените оно на шта не можете да утичете
- ако сте домаћин или одете у туђи дом као гост, избегавајте приче о текућим проблемима. Унесите хумор у разговор, чак и непријатне ситуације и догађаји могу се сагледати и описати са дозом шале
- не јадикујте над ,,старим, добрим данима”, фокусирајте се на оно што је данас и са оптимизмом гледајте у будућност
- отпутујте негде за време празника, чак и ако вам се то у први мах не чини тако да ће вам то значајно помоћи да превазиђете нерасположење
- поклоните сами себи нешто – заиста сте заслужили
- избегавајте алкохол. Уколико вам се чини да вас чашица пића опушта, сетите се да следећа може провоцирати лавину лоших осећања
- активирајте своје тело – пасивно седење у кући само појачава апатију. И најмања физичка активност – лагана шетња на пример, стимулисаће производњу хормона који утичу на добро расположење.
У време зимских празника неки могу одвојити за себе и више недеља предаха, али већини људи следује само неколико испланираних слободних дана у које треба сместити све: време за завршавање недовршених послова, сусрете са пријатељима, активни и пасивни одмор, породичне светковине, скраћене варијанте путовања…
Превелика очекивања од периода који нису као сваки обичан дан, потреба да се доживи и организује ”савршен” или бар што бољи празнични провод, да све буде на свом месту и да треба да буде период посебног уживања, представљају једну од замки која нам може покварити уживање. То подједнако важи и за оне који их проводе у кругу породице и пријатеља као и за оне који празничне дане проводе сами. Превладавање стреса помаже да се осећамо и изгледамо боље, спавамо квалитетније и више уживамо у сваком тренутку.
Нека следећа година не буде ваша нова, већ боља година. Желимо вам да радом на себи сами остварите успех, срећу, љубав, здравље и све оно што сматрате важним.
