Поводом Светског АИДС дана, 1. децембра, под слоганом овогодишње кампање „Исправним путем“ UNAIDS наглашава позив на акцију да се заштити здравље свих, као и права сваке особе. Са људским правима у центру и ангажованим заједницама, свет може да оконча пандемију АИДС-а као претњу по јавно здравље до 2030. године.
Значајан напредак који је постигнут у одговору на пандемију узроковану ХИВ-ом директно је повезан са напретком у заштити људских права. Заузврат, напредак остварен кроз одговор на ХИВ/АИДС подстакао је шири напредак у остваривању права на здравље и јачању здравствених система.
Заустављање АИДС као претње по јавно здравље, захтева да досегнемо и ангажујемо све који живе са ХИВ-ом, који су под ризиком или су погођени ХИВ-ом – посебно људе који су највише искључени и маргинализовани. Родна равноправност је суштински елемент приступа који је заснован на људским правима. Прихватање, поштовање и брига за особе које живе са ХИВ-ом, које су под ризиком или су погођене ХИВ-ом су од виталног значаја.
Подржавање Декларације Уједињених нација о људским правима и подстицање укључивања свих заједница су од суштинског значаја за окончање пандемије АИДС-а. Препозната је хитна потреба да се развију приступи који подржавају права сваке особе.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, закључно са 25. новембром 2024. године, у Републици Србији су регистроване 4903 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2251 особа оболела од АИДС-а, док је 1225 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од АИДС-а, а још 147 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2024. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (74%). Међу пријављеним дијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2024. године било је 15 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20–49 година (77% у 2023. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 29% у 2023. години у односу на 22% у 2002. години).
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2023. години регистрована су три случаја ХИВ инфекције међу ОКИД тј. 2%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана ХИВ-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2023. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018, 2020, 2022. и 2023. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2023. године рођено је више од 45 здраве деце која нису инфицирана ХИВ-ом од ХИВ позитивних мајки које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2023. године живело 3427 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи 570 особа, до максимално 1200 особа, није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.
У Заводу за јавно здравље „ТИМОК“ Зајечар, у овиру Центра за контролу и превенцију болести постоји Саветовалиште за добровољно, поверљиво, анонимно саветовање и тестирање (ДПСТ), које ради сваког радног дана.
Поводом Светског дана борбе против ХИВ/АИДС-а, ове године, Саветовалиште за добровољно, поверљиво, анонимно саветовање и тестирање биће отворено за све заинтересовани грађане који могу бесплатно и без упута лекара да се саветују и тестирају на ХИВ, у понедељак 2. децембра, у Заводу за јавно здравље Зајечар, Улица Сремска бр.13, у периоду од 8 до 16 сати.
Подсећамо да је саветовање и тестирање на ХИВ поверљиво, анонимно и бесплатно. За тестирање и саветовање нису потребни ни лична карта, ни здравствена књижица, нити упут лекара.