Родно засновано насиље обухвата широк спектар различитих форми понашања, базирано на основи родног обележја, усмерено према женама и девојчицама у различитим периодима њихових живота. Родно засновано насиље произилази из неравнотеже моћи између жена и мушкараца што доводи до дискриминације жена, како унутар породице тако и у оквиру друштва.
Родно засновано насиље условљено је друштвеним контекстом на више начина. Пре свега оно је детерминисано структурним и културним чиниоцима који обликују родне односе у породици, заједници и друштву. Карактер родних односа, степен и природа родних неједнакости, представљају контекст у коме се успостављају интимни породични и партнерски односи, утемељени на одговарајућим односима моћи и родним улогама. Насиље над женама у значајној мери нарушава и онемогућава жене да уживају своја људска права, посебно права на: живот, безбедност, слободу, здравље, достојанство и физички и психички интегритет.
Врсте родно заснованог насиља
Поред физичког и сексуалног насиља који проузрокују повреде, па их је тако, реалтивно лако препознати, искуство жена које су изложене родном насиљу, говоре да психолошко и економско, такође имају веома велике, негативне, последице по здравље жена. Поред тога у облике родног насиља такође спада и читав низ штетних обичаја и пракси као што су рано ступање у брак, присилни брак или селекција пола још пре рођења.
Родно засновано насиље готово никада се не јавља, изоловано, у једном облику већ је карактерисано истоврменом појавом/преклапањем више облика насиља, истовремено. Испитивање повезаности више врста насиља показало је да највећа повезаност постоји између претњи физичким насиљем и самог чина насиља, затим психичког насиља и претњи физичким насиљем, као и физичког насиља.
Зашто жена остаје у насилним односима?
Чињеница је да многе жене остају у насилним везама. Породица, пријатељи, суседи па чак и стручњаци, често, не разумеју зашто жене трпе насиље. Истраживања и искуство су показали да жене као најчешће разлоге прихватања живота у насилном односу наводе оне који се уклапају у опште друштвено прихваћене предрасуде о насиљу.
Најчешћи разлози:
- страх од насилника,
- деца,
- осећање стида и кривице,
- недостатак самопоуздања,
- изолованост и исцрпљеност,
- економска зависност,
- недовољна информисаност о процедурама и правима,
- искуство насиља у примарној породици.
Здравствени сектор је често прва и једина инстанца којој се жене изложене родно заснованом насиљу обраћају, због чега су здравствени радници/це, у оквиру своје професионалне делатности, у обавези да допринесу превенцији, раном откривању, документовању и пријављивању насиља над женама.
Родно засновано насиље не угрожава само жене већ представља претњу друштву као целини, тако да захтева одговарајући одговор, целовиту, континуирану и благовремену интервенцију релевантних актера на свим нивоима (институција, заједница, држава).
Родна равноправност није „женско“ већ друштвено питање!