Кад кажемо здравље, углавном мислимо на физичко, телесно здравље. Занемарујемо његов битан део - ментални. Као што тело треба здраво хранити, развијати, одмарати, неговати тако и психу треба хранити, развијати, лечити. Ментално здравље је стање благостања у коме особа остварује или користи своје способности и потенцијале, може да се носи са стресорима свакодневног живота, ради продуктивно и остварује допринос друштву. Заштита и очување менталног здравља обухватају све мере и активности усмерене на успостављање и одржање психичког благостања.
Међународна асоцијација за превенцију самоубистава (IASP) уз подршку Светске здравствене организације од 2003. године покреће иницијативу обележавања Светског дана превенције самоубиства сваког 10. септембра. Циљ овог обележавања је подизање знања широке јавности о здравственом проблему самоубиства, ширење информација, смањење стигме и изнад свега скретање пажње да је самоубиство могуће спречити, односно да је превенција најбољи начин борбе против самоубиства.
Према процени Светске здравствене организације, годишње у целом свету умре око 800.000 људи услед самоубиства. Суицид је један од највећих светских јавно здравствених проблема, истиче се у извештајима Светске здравствене организације. Чињенице које забрињавају су:

Опширније: Светски дан превенције самоубиства

Лето је период када конзумирамо више воћа и поврћа, а такође смо и у повећаном контакту са спољашњом средином, што нам и повећава ризик да будемо изложени штетном дејству бактерија и других паразита.
Бактерије, паразити и пестициди лако се преносе прљавим рукама, неопраним воћем и поврћем и преко других недовољно заштићених делова тела, због ношења летње одеће.
У организму, поготову у органима за варење је стална борба између корисних и штетних бактерија и паразита. Уколико бактерије и паразити преживе варење унете хране, они могу да направе здравствени проблем. Паразитима се можемо заразити свакодневно: зараженом водом и храном, прљавим предметима, након контакта са домаћим животињама после којих не оперемо руке и прљавим рукама уопште, уједа инсеката итд.
Штетни микроорганизми које унесемо у организам могу изазвати много тегоба, од лаких болова, учесталих столица, повишене телесне температуре, повраћања, главобоље, осипа по кожи до тежих инфекција и хоспитализације.
Као превенција је обавезно прање руку ( сапуном и водом), и то обавезно и пре и после оброка.
Воће и поврће које користимо у исхрани добро опрати под млазом хладне воде.

Опширније: Ризик од инфекција у летњем периоду

Туберкулоза је болест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis. Спада у респираторне заразне болести, што значи да се преноси ваздушно-капљичним путем. Када неко ко је болестан од туберкулозе кашље, смеје се, пева или прича, он избацује у спољну средину ситне капљице које у себи садрже бациле туберкузе и када такве капљице удахне неко ко се налази у непосредној близини оболелог може се инфицирати туберкулозом, а касније и оболелети. Резервоар болести је првенствено човек, а у неким пределима оболела говеда, свиње и други сисари. Заразна је само особа која има активну туберкулозу и спутумом (испљувком) избацује живе бациле туберкулозе у спољну средину. Код нелечених и неадекватно лечених болесника тај период заразности може трајати и више година.Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима (96%). Најчешћи симптоми су: кашаљ, некад са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости. Ништа не препуштајте случају – што се пре постави дијагноза и започне лечење, болест ће пре бити излечена. Наведени симптоми се разликују од особе до особе. Међутим, постојање ових симптома, било једног или више њих, захтева
лекарски преглед.

Опширније: Туберкулоза

На иницијативу Уједињених нација сваке године 12.-ог августа обележава се „Међународни дан младих“. Овај важан датум има за циљ да укаже на значај улоге младих људи у друштву, као и да се млади подстакну на организовање активности у циљу скретања пажње јавности о свом положају. Такође, ово је јединствена прилика за све који имају интерес да се уједине и осигурају да млади буду укључени у доношење одлука на свим нивоима.
Појам „млади“ описује фазу живота између детињства и одраслог доба. Младост је посебно животно раздобље у којем се уз биолошко и психолошко сазревање, одвија и процес укључивања појединца у друштвену заједницу. Током тог раздобља, од младих се очекује да развију вештине и способности којима би могли да преузму улоге у свим областима друштвеног деловања. Процес укључивања појединца у друштво по правилу траје док се не постигне примерен степен социјалне аутономије, одговорности и самосталности.
Овогодишња тема Међународног дана младих „Трансформација образовања“, наглашава напоре да се образовање учини релевантнијим, праведнијим и инклузивнијим за све младе, укључујући и напоре самих младих. Међународни дан младих 2019.године испитаће како владе, младе и организације усмерене на младе, као и друге заинтересоване стране како би се трансформисало образовање и уложили сви расположиви напори који доприносе постизању Циљева одрживог развоја до 2030.године.

Опширније: Међународни дан младих